VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Za NATO su Rusija i Kina prijetnja

    Za NATO su Rusija i Kina prijetnja

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas u Tokiju da je jačanje Kine i saradnja te zemlje s Rusijom pretnja ne samo za Aziju, već i Evropu.

    O je zatražio snažniju saradnju i više “prijatelja” NATO u Aziji.

    Stoltenberg je rekao da Kina sve više ulaže u nuklearno oružje i rakete velikog dometa, a da ne pruža transparentnost niti se angažuje u smislenom dijalogu o kontroli naoružanja, dok istovremeno pritiska susedne zemlje i Tajvan, preneo je AP.

    “Činjenica da se Rusija i Kina zbližavaju i značajna ulaganja Pekinga u moderno oružje samo naglašavaju da Kina predstavlja pretnju, predstavlja izazov i za NATO”, izjavio je Stoltenberg u govoru na tokijskom univerzitetu dodajući da “bezbednost nije regionalna, već globalna”.

    Stoltenberg je rekao da NATO ne smatra Kinu suparnikom niti traži konfrontaciju, već da će se Severnoatlantska alijansa nastaviti da radi s Kinom na području zajedničkih interesa, kao što su klimatske promene.

  • “Moskva je spremna”

    “Moskva je spremna”

    Rusija je spremna za pregovore, ako i kijevski režim pokaže realnu spremnost za to, izjavila je predsednica Saveta Rusije Valentina Matvijenko.

    Ona je dodala da, kada bi Sjedinjene Američke Države željele, za 24 sata bi posadile Kijev za pregovarački sto.

    “Naš stav je jasan, razumljiv i transparentan. Spremni smo za pregovore, ne za obećanja, bez prethodnih uslovljavanja koja pokušaju da nam postave. Pregovori su pregovori. Ipak, ne vidimo da je kijevski režim spreman za realne pregovore”, rekla je Valentina Matvijenko.

    Ona je dodala da to što SAD nastavljaju da isporučuju Ukrajini oružje, uključujući ofanzivno, nikako ne predstavlja poziv za mir.

    Prema njenim rečima, SAD nisu zainteresovane za završetak sukoba, nego za njegovu eskalaciju i odugovlačenje.

  • Putin naredio: “Zaustavite”

    Putin naredio: “Zaustavite”

    Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je svojoj vojsci da zaustavi granatiranje iz Ukrajine.

    “Naravno, prioritetni zadatak je eliminisanje same mogućnosti granatiranja. Ali to je posao vojnog resora”, rekao je Putin na sastanku, posvećenom pitanju obnove stambene infrastrukture u pograničnim oblastima Ruske Federacije i regionima, koji su nastradali u sukobima.

    On je napomenuo da su se “mnogi ljudi našli u teškoj situaciji, izgubili domove, bili prinuđeni da se presele kod rođaka ili u privremena mesta stanovanja, suočili su se sa prekidima u snabdevanju vodom, grejanjem i strujom”.

    “Želeo bih da skrenem pažnju kolegama u Vladi i na terenu: problemi za građane su veoma akutni. Neophodno je sanirati ili nadoknaditi gubitak kuća, stanova, druge imovine, vratiti u normalan rad energetske objekte, postrojenja za snabdevanje grejanjem i vodom, i tako dalje”, istakao je Putin.

  • “Ukrajino, nemaš šanse “

    “Ukrajino, nemaš šanse “

    Brisel neće obećati ubrzanje procesa pridruživanja Ukrajine EU na samitu u Kijevu gde će se razgovarati o članstvu Ukrajine u EU, piše britanski Fajnenšl tajms.

    Rukovodstvo Evropske unije ne bi trebalo da daje Ukrajini lažne nade da će postati članica u narednim godinama, navodi Fajnenšel tajms pozivajući se na izjave diplomate zemalja članica EU u Briselu, prenosi Tass.

    Prema izvorima na koje se Fajnenšl tajms poziva, izjave predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i njegovih kolega o potrebi da se što pre finalizuje pridruživanje Ukrajine dovele su do nerealnih očekivanja u Kijevu.

    “Taj jaz između obećanja i stvarnosti raste već neko vreme. I dolazimo do tačke u kojoj je preširok”, rekao je jedan evropski diplomata, citirao je Fajnenšel tajms. Drugi je rekao da “postoji rizik da se retorika sukobi sa stvarnošću”. “Neće biti brzog puta za članstvo Ukrajine u EU”, dodao je on.

    “Zemlje EU će se složiti da je Ukrajina napravila dug put, postigavši ozbiljan napredak u reformama, ali neće biti obećanja o ubrzanom članstvu”, rekao je za Tass izvor u evropskoj delegaciji na samitu.

    Prema izvoru, jedan broj istočnoevropskih zemalja se zalaže za ubrzavanje procesa pridruživanja Ukrajine. “Neke zemlje, pre svega istočnoevropske, insistiraju na tome da se Ukrajini u tako teškom trenutku obećava ubrzano članstvo. Ali ne dele sve zemlje ovo gledište. To su posebno velike zemlje članice koje smatraju da Kijevu ne treba davati prazna obećanja” dodao je on.

    Ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je prošle nedelje da vlada te zemlje očekuje da će postati članica EU za manje od dve godine nakon što su počeli razgovori o njenom pristupanju, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smatra da bi pregovori o pristupanju Ukrajine EU trebalo da počnu već ove godine.

    Šefovi država i vlada EU su 23. juna 2022. godine doneli odluku da Ukrajini i Moldaviji daju status kandidata za članstvo u EU, ali vremenski okvir za početak pristupnih pregovora još nije određen.

    Brisel je istakao da kijevskoj vladi ostaje još mnogo posla koja mora da sprovede važne reforme. EU je takođe saopštila da Ukrajina može da se pridruži evropskoj zajednici tek nakon što se okonča sukob na njenoj teritoriji.

  • Orbanov savjet: Jednostavno, prestanite da se borite

    Orbanov savjet: Jednostavno, prestanite da se borite

    Dok se po evropskim prestonicama vijore ukrajinske zastave, u glavnom gradu jedne države EU su posvuda bilbordi protiv sankcija Rusiji.

    Reč je glavnom gradu Mađarske, čiji premijer Viktor Orban otvoreno postavlja pitanje o sposobnosti funkcionisanja Ukrajine, kao samostalne države, s obzirom na količinu, što vojne, što finansijske pomoći koju dobija od Zapada.

    Prema doboro poznatom Orbanovom stavu, Rusija je već uspela jer joj sankcije koje su joj uvedene nisu naškodile, dok je po njemu Ukrajina pretvorena u “olupinu kojom se ne može upravljati”.

    “To je sada Avganistan, Putin neće izgubiti I vreme je na strani Rusije, a Ukrajina je ničija zemlja”, bio je vrlo jasan Orban, što je totalno suprotno od svega onoga što njegove kolege unutar Unije, kojoj i sama Mađarska pripada, govore.

    I, dok zapadni saveznici isporučuju sve više oružja Ukrajini, Mađarska s druge strane tvrdi da bi Ukrajina jednostavno trebalo da prestane da se bori.

    Zvanični Kijev besan je na Orbana i već je najavio da će iz zemlje proterati ukrajinskog ambasadora, ako mađarski premijer nastavi tim kursom.

    S druge strane, analitičari navode da takvi Orbanovi stavovi dolaze iz potrebe da se na domaćoj političkoj sceni pažnja javnosti skrene s teške ekonomske situacije, ali i zbog toga što lider Mađarske i dalje želi da zadrži čvrste veze sa Moskvom.

    I zaista, podsećaju oni, Orban takvu igru igra već dugo, koristeći fondove EU iz kojih vuče novac s jedne strane, održavajući dobre veze s predsednikom Rusije, s druge strane, prenosi briselski portal Politiko.

  • NATO vojnici u Ukrajini?

    NATO vojnici u Ukrajini?

    Džerald Hovart smatra da Zapad treba da osnuje koaliciju zemalja-članica NATO-a koje bi želјele da pošalju svoju vojsku u Ukrajinu.

    Po mišljenju bivšeg zamenika ministra odbrane Velike Britanije, Zapad bi trebalo da “razmotri” opciju slanja NATO vojnika u Ukrajinu.

    “Rusija je u ovome ona strana koja je kriva, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu. Svi na Zapadu su objavili da Ukrajina mora da pobedi. Velika Britanija je na tom putu još od vremena vlasti Borisa Džonsona, da Ukrajini treba pomoći. Mislim da je potrebno da razmislimo kuda ovo vodi. Jer u ovom momentu izgleda da je Rusija u zastoju sa ‘poravnanjem’ svih delova suverene zemlje”, rekao je Hovart za “Skaj njuz”.

    On je kazao da Zapad treba da odluči kako želi to da postigne, ako planira da pomogne Ukrajini i dodao: “Ukrajina mora da pobedi jer ako ne pobedi – gde će Putin krenuti potom”.

    “Mislim da pomeranje ivice polako, malo ovde, malo tamo nije odgovor”, rekao je on.

    Dodao je da zapadne zemlje ne bi trebalo odmah da isporuče Ukrajini borbene avione jer, ukoliko bi američki avioni F-16 pali u ruke ruske vojske Zapad bi se suočio sa novom opasnošću.

    “Mislim da Zapad treba da odluči kako planira da obavi svoj posao i na koji način bi Ukrajina trebalo da dobije ovaj rat. Smatram da jednostavno uključivanje u sukob neće pomoći. Sada nam je potrebna strateška odluka i mislim da bi trebalo da preuzmemo obavezu da formiramo koaliciju onih koji žele da se uključe u sukob, podrže Ukrajinu i potisnu Rusiju iz te suverene zemlje”, rekao je Hovart.

    Džerald Hovart bio je zamenik ministra odbrane Velike Britanije od 2010. do 2012. godine.

    UŽIVO Još nije kraj; Stižu; Amerika donela odluku
    Bajden odbio
    Ranije je predsednik Amerike Džozef Bajden izjavio da Amerika nema nameru da isporučuje Kijevu lovce F-16, preneo je Rojters.

    NATO blok je već ušao u direktan sukob sa Rusijom, od samog početka rusko-ukrajinskog sukoba je uključen, i svakim danom sve otvorenije na to ukazuje, izjavio je šef DNR Denis Pušilin.

    “Videli smo da NATO zemlje povećavaju svoje prisustvo u blizini ruskih granica mnogo pre početka specijalne vojne operacije. NATO je od samog početka uključen u sukob i svakim danom sve otvorenije to pokazuje”, rekao je Pušilin.

    Moskva je više puta upozorila da bi dolazak NATO trupa bio početak direktnog sukoba.

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nedavno rekao da su kijevske vlasti direktno sa Zapada dobile direktivu da još ne pregovaraju sa Moskvom, upozorivši da će ovakvi napori samo otežati situaciju u regionu i svetu kada jednom konačno bude rešeno da se sedne za pregovarački sto.

    “Rat koji Rusija vodi sa Zapadom više nije hibridni rat, jer mu tako malo fali da postane pravi”, kazao je.

  • Zelenski najavljuje nove smjene

    Zelenski najavljuje nove smjene

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u svom najnovijem video obraćanju da još nije završio sa smjenama visokih zvaničnika.

    Kako je istakao, svako ko ne radi po strogim standardima biće otpušten.

    Prošle nedelje Zelenski je reagovao na izveštaje o korupciji, 11 meseci od početka rata, otpuštanjem više od deset funkcionera, prenosi Rojters.

    Tom prilikom je obećao da neće biti tolerancije za nelegalno ponašanje ili loše upravljanje.

    U svom poslednjem obraćanju, Zelenski je rekao da njegova administracija planira da uvede neke nove promene kao deo pokušaja da se nastavi sa brzim i složenim pregovorima koji bi Ukrajini obezbedili članstvo u Evropskoj uniji.

    Zelenski će 3. februara biti domaćin samita Ukrajine i Evropske unije u Kijevu gde će se razgovarati o najranijem početku pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji.

    Samit između EU i Ukrajine dogovoren je pre mesec dana, kada je predsednik Volodimir Zelenski razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

    “Radujem se što ću vas sresti u Ukrajini uskoro”, napisala je Fon der Lajen tom prilikom na Tviteru.

  • “Ključno pitanje – Ukrajina u EU”

    “Ključno pitanje – Ukrajina u EU”

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine izjavio da će ključno pitanje na samitu Ukrajine i EU u Kijevu biti razgovori o najranijem početku pregovora o pristupanju EU.

    Kako je preneo Ukrinform, šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da je ukrajinska strana spremna da predstavi rezultate implementacije svih sedam preporuka Evropske komisije i očekuje da EU pozitivno oceni napore Kijeva.

    “Ključno pitanje na dnevnom redu trebalo bi da bude opcija najranijeg mogućeg početka pregovaračkog procesa o priključenju EU, nakon što Ukrajina ispuni sve preporuke Evropske komisije i očekujemo pozitivnu ocenu”, naveo je Kuleba.

    Prema njegovim rečima, na samitu će se govoriti o novim sankcijama EU Rusiji, koje će se ticati vojne i nuklearne industrije.

    Samit između EU i Ukrajine koji će se održati 3. februara, dogovoren je pre mesec dana, kada je predsednik Volodimir Zelenski razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

    “Radujem se što ću vas sresti u Ukrajini uskoro”, napisala je Fon der Lajen.

  • Stvorena nova svijetska sila

    Stvorena nova svijetska sila

    O tehnološkom rastu i kvalitetu turske vojne industrije počelo je da se priča s pojavom dronova “Bayraktar TB-2”.

    Ove dronove proizvodi Baykar Defense Technology.Ovi dronovi su doneli velike probleme ruskoj vojsci na frontu koja nikako nije mogla da se obrani od napada ovih modernih letelica koje su preko noći postale tražene u celom svetu. Jedan od razloga je što samo jedan ovaj dron nosi osam raketa i u zavisnosti od konfiguracije drona, i vrste senzora, on može biti naoružan čitavim spektrom raketa i bombi.Rat u Ukrajini, ali i zveckanje oružjem širom sveta, doveli su do novog snažnog naoružavanja brojnih država. Kupuje se sve i svašta pod izgovorom nacionalne sigurnosti i straha od moguće agresije s bilo koje strane. Prema podacima koji se iznose u medijima u prodaji modernog naoružanja prednjače SAD ali tu su i druge vojno snažne članice NATO-a koje prodaju svoje oružje poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke… Ne zaostaje ni Kina, a i Rusija uprkos svemu što se događa na njenima granicama i dalje prodaje svoje naoružanje. U celoj toj novoj trci u naoružanju po malo tiho, i ispod radara, prolazi tehnološki i vojni rast Turske koja polako, ali sigurno postaje svetski moćni vojni igrač.

    Bajraktar postao borbeni avion

    Međutim, turska vojna industrija ide i dalje, pa je nedavno u javnosti predstavljen prototip bespilotnog borbenog aviona nazvanog Bayraktar Kizilelma (Crvena jabuka) koji će, prema najavama, sa svojim sposobnostima i naprednom veštačkom inteligencijom u budućnosti biti među najjačim elementima sigurnosnih snaga na bojnom polju.

    To će biti bespilotni borbeni jednomotorni avion na mlazni pogon sa smanjenim radarskim odrazom koji će, između ostaloga, moći da sleće na nosače aviona. Prošle godine Turska je objavila i video prototipa borbenog aviona pete generacije TF-X koji planira da bude pušten u upotrebu početkom naredne decenije.

    U isto vreme izvršena je i modernizacija tenkova Leopard koji sada nosi naziv Fahtettin Altay koji ima sposobnost automatskog hvatanja mete u krugu od 360 stepeni. Ovaj tenk sada ima i laserski obrambeni sistem PULAT ali i još jedan modularni hemijski reaktivni oklop i top kalibra 120 milimetara.

    Pre dve godine turska vojska je testirala prvi domaći obrambeni sistem sa projektilima dugog dometa Siper koji bi u upotrebi turske vojske trebalo da budu tokom ove godine. Lansiran je i obrambeni sistem HISAR-A+, koji može biti spojen sa bespilotnim letelicama za pokrivanje veće teritorije.

    Probna lansiranja novih vazdušnih raketa se izvode ili su već obavljena, a proizvodnja se očekuje uskoro. Prema informacijama medija radi se i na nastavku razvoja elektromagnetnog oružja SAPAN koje može da ubrza projektile do hipersoničnih brzina bez upotrebe hemijskih goriva kao i na supersoničnim projektilima i precizno navođenim projektilima kao što je SOK.

    Uskoro prva turska podmornica

    Nije zaboravljeno ni more pa je tako razvijeno bespilotno plovilo SIDA koje ima mogućnost nošenja projektila. Uporedo se radi i na razvijanju protubrodskih projektila dometa 200 kilometara ali i na proizvodnji prve domaće podmornice.

    U planu je da do 2027. godine turska mornarica ima na raspolaganju šest domaćih podmornica. U međuvremenu je Turska ušla u mali krug zemalja koje su sposobne da proizvedu razne brodove kao što je razarač TCG Istanbul. Najavljena je i izgradnja amfibijskog broda koji će moći da bude konfiguriran i kao nosač za letelice kojima za poletanje ne treba mnogo prostora ili koje uzleću vertikalno. Gradiće se i fregate, a u pogon je stavljen i pomorski obaveštajni brod TCG Ufuk. Spominje se i razvoj domaćeg nosača aviona.

    Koliko daleko razmišljaju u Turskoj i kakve sve planove imaju govore i planovi za svemir pa je tako već proizveden prvi domaći satelit Grizu-263. Zasigurno postoje i brojni planovi i projekti o kojima se za sada ništa ne zna, a koji će biti predstavljeni svetskoj javnosti u nekom trenutku.

    Sve što radi turska vojna industrija prepoznato je i u svetu tako da iz godine u godinu raste prodaja turskog naoružanja širom sveta. Ta prodaja se već sada meri u milijardama dolara, a kako stvari stoje, i s obzirom da je rat za proizvođače naoružanja najbolja reklama, ona će rasti i dalje.

  • Njujork tajms: Ruska spoljna trgovina na nivou prije rata, sankcije neefikasne

    Njujork tajms: Ruska spoljna trgovina na nivou prije rata, sankcije neefikasne

    Ruska spoljna trgovina vratila se na nivo na kome je bila prije otpočinjanja rata u Ukrajini, a sankcije koje je Zapad uveo Moskvi nisu postigle željeni efekat ocjenjuje Njujork Tajms.

    Prema navodima američkog dnevnog lista, kompanije mnogih zapadnih zemalja nisu u potpunosti prekinule trgovinske veze sa Rusijom.

    Kako ističu, nedavno istraživanje švajcarskog Univerziteta Sent Galen pokazalo je da je manje od devet odsto kompanija koje imaju sjedište u Evropskoj uniji ili u nekoj od zemalja Grupe 7 u potpunosti prestalo da posluje na teritoriji Ruske Federacije.

    Dodaje se da nedavno sprovedene analize ukazuju da je spoljnotrgovinska razmjena sa susjedima i saveznicima Rusije poput Turske, Kine, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije naglo porasla i da su te zemlje uspješno obezbijedile Rusiji mnoge proizvode koje su zapadne zemlje pokušale da uskrate, kako bi kaznile Moskvu zbog invazije na Ukrajinu.

    Njujork tajms ocjenjuje da se “ruska ekonomija pokazala iznenađujuće otpornom”, i postavlja pitanje o efikasnosti sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.

    Kako se navodi, uprkos sankcijama, istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuju na otpornost ruske ekonomije.

    Prema MMF-u, ruski projektovani rast BDP-a biće 0,3 odsto ove godine, iako je prethodno procijenjeno da će zabilježiti pad od od 2,3 odsto.