VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “To nisu igračke, nego teška vojna oprema”

    “To nisu igračke, nego teška vojna oprema”

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok apelovala je na oprez u razgovorima o isporukama oružja Kijevu.

    Ona je potvrdila da trenutno u Berlinu nije na dnevnom redu tema moguće isporuke borbenih aviona Kijevu.

    “To nije pitanje o kojem mi sada razgovaramo. Važno je da se brzo sprovodu odluke koje su do sada donete. Sada isporučujemo borbene tenkove i borbena vozila pešadije, municiju, artiljeriju i sredstva PVO“, izjavila je Berbok za list “Tagešpigl“.

    Kako je dodala, i prethodna odluka o isporuci tenkova Kijevu bila je teška za Berlin.

    “To su teške odluke. To nisu igračke, nego teška vojna oprema. Zato je važno da se uvek pažljivo analiziraju“, pojasnila je Berbok.

    Takođe je priznala da je napravila grešku kada je krajem januara izjavila da je “Evropa u ratu protiv Rusije“.

    “Ko radi taj i greši“, prokomentarisala je šefica nemačke diplomatije.

    Ranije je bivši komandant Oružanih snaga Velike Britanije Ričard Berons izjavio da isporuka lovačkih aviona Ukrajini ne bi uspela da promeni tok sukoba u kratkoročnoj perspektivi.

  • Rusi potvrdili da su spremni za razgovor

    Rusi potvrdili da su spremni za razgovor

    Rusija je spremna za pregovore sa Ukrajinom, ali bez preduslova, preneli su državni mediji izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Veršinjina.Veršinjin je u intervjuu za državnu televiziju Zvezda rekao: “Sva neprijateljstva se završavaju razgovorima i, naravno, kao što smo već rekli, bićemo spremni za takve razgovore, ali samo ako to budu razgovori bez preduslova. To bi trebalo da budu razgovori koji bi bili zasnovani na stvarnosti“.

    On je dodao da odluku o pregovorima sa Rusijom ne treba da donese Ukrajina, već SAD i EU.

    “Odluke se ne donose u Kijevu, odluke se donose u drugim prestonicama, pre svega u Vašingtonu i Briselu. Prema tome, tamo treba slati upite”, rekao je Veršinjin.

    Moskva je više puta tvrdila da je spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat u Ukrajini, ali da su Kijev i njegovi saveznici odbili da učestvuju u pregovorima.

    Kremlj je rekao da će se boriti dok se ne ostvare svi njegovi ciljevi, dok je Ukrajina rekla da neće stati dok svaki ruski vojnik ne bude proteran sa njene teritorije.

  • Analena priznala grešku

    Analena priznala grešku

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok izjavila je da je pogrešila kada je krajem januara izjavila da evropske države navodno ratuju protiv Rusije.

    “Ima jedna poslovica koja kaže: živ čovek greši“, kazala je šefica nemačke diplomatije u intervjuu za list “Tagesšpigl“.

    Kako je dodala, važno joj je da pokaže ljudima da spoljna politika nije nešto apstraktno, nego da je direktno povezano sa njihovim životima.

    Nakon toga se oglasila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova koja je upozorila šeficu nemačke diplomatije da ne napravi nepopravljivu grešku po pitanju Ukrajine.

    “To je izuzetno važna izjava! Ne šalim se. Vidite, Analena, ako Vi smatrate da svi imaju pravo na grešku, jer je to deo ljudskog života, onda prestanite da se bavite eskalacijom krize koja vodi ubijanju ljudi iz zapadnog oružja“, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Ujedno je podsetila da je režim predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koga je podržavala Nemačka, osam godina ubijao ljude u Donbasu.

    “Da bi se prekinulo krvoproliće i suzbila pretnja da to preraste u novi svetski rat pokrenuta je specijalna vojna operacija“, objasnila je Zaharova.

    Potom su, dodala je, “NATO zločinci počeli da dolivaju ulje na vatru pretvarajući sve to u ubijanje velikih razmera“.

    “Ako ste iskreno shvatili da ste pogrešili, vi ćete to razumeti. Trebalo bi da razumete. A ako je opet licemerje, onda već pravite nepopravljivu grešku“, napisala je Zaharova na Telegramu.

  • Više od 5 miliona ljudi ostalo bez doma poslije zemljotresa: “Za Siriju je ovo kriza u krizi”

    Više od 5 miliona ljudi ostalo bez doma poslije zemljotresa: “Za Siriju je ovo kriza u krizi”

    Više od pet miliona ljudi u Siriji je ostalo bez domova nakon zemljotresa koji je u ponedjeljak pogodio tu zemlju i susjednu Tursku, saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbjeglice.

    “UNHCR je fokusiran na obezbjeđivanje skloništa i predmeta za pomoći, kako bi kolektivni centri za raseljene imali adekvatnu opremu, šatore, stolice, toplu ćebad, prostirke za spavanje, zimsku odjeću i ostalo“, rekla je Sivanka Danapala, predstavnik UNHCR-a u Siriji.

    “Za Siriju je ovo kriza u krizi“, dodala je Danapala.

    “Imali smo ekonomske šokove, kovid, a sada smo usred zime, sa mećavama koje bjesne u pogođenim oblastima” napomenula je.

    Agencija Ujedinjenih nacija za izbjeglice je saopštila da je 6,8 miliona ljudi već interno raseljeno unutar zemlje od početka građanskog rata koji je zahvatio Siriju 2011.

    “Sve ovo, naravno, utiče na pristup pomoći“, rekla je Danapala.

    “Putevi su oštećeni i to nas ometa u pokušaju da dođemo do ljudi. Bilo je veoma, veoma teško”, dodala je.

    Organizacija za izbjeglice je saopštila da će 5,37 miliona ljudi pogođenih zemljotresom zatražiti pomoć u skloništima širom Sirije.

    “To je ogroman broj, posebno za stanovništvo koje je već pogođeno masovnim raseljavanjem,” istakla je Danapala.

    U Siriji je u zemljotresu poginulo više od 3.000 ljudi, a u Turskoj oko 24.000 oosba.

  • “Rat će potrajati još tri godine”

    “Rat će potrajati još tri godine”

    Konflikt koji je u toku između Rusije i Ukrajine će se verovatno nastaviti još tri godine, u zavisnosti od ciljeva kojima Moskva zapravo teži.

    To je izjavio osnivač privatne vojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin.

    Prigožin je to rekao u ekskluzivnom intervjuu sa Semjonom Pegovom iz nezavisnog projekta VarGonzo u petak.

    “Ako treba da pokrijemo DNR i LNR, onda treba da radimo još najmanje godinu i po ili dve”, naveo je Prigožin, misleći na teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su nedavno inkorporirane u sastav Rusije.

    Ako Rusija bude nastojala da “ide ka Dnjepru”, velikoj reci koja deli Ukrajinu na otprilike dve polovine, sukob će trajati još duže i potrajaće još tri godine, sugerisao je Prigožin.

    Istovremeno, osnivač privatne vojne grupe napomenuo je da u svakom sukobu prioritet mora biti uništenje neprijateljske vojske, a ne želja za otimanjem teritorija od protivnika.

    Prigožin je takođe otkrio, očigledno u šali, da, ukoliko Moskva takođe pokuša da stigne širom Evrope do Lamanša, on već ima savršen plan za takav poduhvat.

    Da bi se postigao taj cilj, svi u Rusiji moraju da odustanu od bilo kakve slobodne aktivnosti, da obuku svoja “radna odela” i da neumorno rade.

    Osnovan 2014. godine, Vagner je do sada uglavnom poslovala kao bezbednosni ugovarač u Africi i na Bliskom istoku. Precizni detalji njenog raspoređivanja nisu objavljeni, dok je Prigožin do prošle godine negirao svoje veze sa grupom i njeno postojanje.

    Grupa je bila aktivni učesnik u tekućem sukobu u Ukrajini, ostvarivši nekoliko pobeda protiv ukrajinskih trupa.

  • “Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”

    “Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”

    Vlasti u Kijevu treba da shvate da uloga Zapada ne može biti samo isporuka besplatnog naoružanja, on treba da ima pravo glasa i u budućim mirovnim pregovorima.

    To u kolumni za list “Tajms” piše bivši član britanskog parlamenta Metju Peris.

    “Ako SAD i njihovi saveznici u Zapadnoj Evropi žele da preuzmu odgovornost za održavanje posleratnog mira u Ukrajini onda, kao što smo podržavali njene vojne napore, tako treba da imamo pravo glasa u određivanju vojnih ambicija te zemlje i uslova za bilo kakvo konačno rešavanje sukoba”, piše autor članka.

    Po mišljenju Perisa, Zapad treba da doprinese okončanju sukoba i da odigra svoju ulogu u njegovom rešavanju, jer ne treba samo Kijev da odlučuje kako će se konflikt završiti.

    “Ne možemo da dozvolimo da se stekne utisak da mi sa Zapada samo isporučujemo besplatno oružje. Mi ovde plaćamo račune. Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”, ocenjuje kolumnista i dodaje da “ne treba misliti da nema određenih uslova” kada je reč o isporuci oružja Ukrajini.

    Peris smatra da će doći dan kada će Rusija i Ukrajina sesti za pregovarački sto, dok će treća strana, Zapad na čelu sa SAD, uticati na rešavanje sukoba.

    “Dolazi vreme kada ćemo morati da kažemo više. Mora doći taj dan, i neka se to desi uskoro, kada će u sobi za stolom sedeti obe strane: Ukrajina i Rusija. Ali biće prisutna i treća strana, iako ne u prostoriji, ali će se njeno prisustvo snažno osećati. To će biti snage Zapada na čelu sa predsednikom SAD”, navodi kolumnista.

    Kako dodaje, ništa od onoga što se sada govori, “ni pretnje, ni podignute pesnice”, ne bi trebalo da naruše ili potkopaju te pregovore.

    “To se zove diplomatija. Ona je i dalje važna i vremenom će postati još važnija od bilo čega drugog”, ocenjuje Peris.

  • Broj poginulih se popeo na 23.726

    Broj poginulih se popeo na 23.726

    Broj poginulih nakon zemljotresa koji su ove nedelje pogodili Tursku i Siriju popeo se na 23.726, prema poslednjim zvaničnim podacima, preneo je Si-En-En.

    U Turskoj je broj poginulih porastao na najmanje 20.213, a povređeno je 80.052, saopštio je turski ministar zdravlja Fahretin Kodža.

    Ukupan broj smrtnih slučajeva u Siriji iznosi 3.384. Broj povređenih u Siriji na svim pogođenim teritorijama iznosi 5.245.

  • Bašar al-Asad kritikovao Zapad: “Nemaju obzira prema ljudima”

    Bašar al-Asad kritikovao Zapad: “Nemaju obzira prema ljudima”

    Sirijski predsjednik Bašar al-Asad kritizirao je zapadne zemlje u svojim prvim televizijskim komentarima otkako je potres magnitude 7,8 pogodio dijelove zemlje prije pet dana, objavili su sirijski državni mediji. Asad i njegova supruga Asma posjetili su različita mjesta pogođena potresom i posjetili preživjele u bolnici u Alepu.

    Stojeći u blizini zgrade uništene u potresu, Asad je rekao novinarima da zapadne zemlje “nemaju obzira prema ljudima”. Ovaj komentar u skladu je s izjavama vladinih dužnosnika i sirijskih državnih medija, koji su nedostatak humanitarne pomoći i ometanje opreme za spašavanje pripisali sankcijama SAD-a i EU-a.

    SAD kaže da njihove sankcije nisu nametnute humanitarnim naporima, a u petak je Ministarstvo financija SAD-a izdalo “Opću licencu” na 180 dana, kojom se odobravaju sve transakcije u vezi s pružanjem pomoći nakon potresa koje su inače zabranjene propisima o sankcijama. Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova nazvalo je ovu mjeru sredstvom za stvaranje “lažnog dojma o brizi za ljude”, rekla je SANA.

  • Orban Zelenskom poručio da neće dobiti oružje

    Orban Zelenskom poručio da neće dobiti oružje

    Dolazak Volodimira Zelenskog na samit EU pozdravljen je gotovo jednoglasnim pljeskom. Jedan od rijetkih koji se nije pridružio bio je Viktor Orban, no na kraju je ipak prišao ukrajinskom predsjedniku na rukovanje.

    Fotografiju rukovanja sa Zelenskim Orban je podijelio na svom zvaničnom Twitter nalogu.
    “Slušajući ukrajinskog predsjednika bilo mi je jasno da će se ovaj rat odužiti. Ne možemo očekivati ​​da će uskoro završiti. Iako mađarska vlada neće pomoći Ukrajincima oružjem, nastavit će im pomagati humanitarnom pomoći”, rekao je Orban.

    Zajedno s nekoliko drugih čelnika EU-a, Viktor Orban održao je u četvrtak razgovore licem u lice s Volodimirom Zelenskim u Briselu. Ukrajinski predsjednik sudjelovao je na samitu šefova država i vlada EU-a, gdje se susreo s čelnicima zemalja članica podijeljenih u četiri grupe.

    Orban je bio dio iste grupe kao i čelnici Austrije, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Grčke i Kipra, a Zelenski ga je pozvao da posjeti Kijev.

    Čelnici nekoliko država članica već su bili u Kijevu na bilateralnim razgovorima. Viktor Orban nije posjetio Kijev, ali šefica mađarske države Katalin Novak posjetila je Zelenskog prošlog novembra.

  • Rusi pokrenuli novi masovni vazdušni napad na Ukrajinu, aktivirani dronovi i projektili

    Rusi pokrenuli novi masovni vazdušni napad na Ukrajinu, aktivirani dronovi i projektili

    Ukrajinske vlasti saopštile su kako je ruska vojska jutros pokrenula veliki raketni napad kako na istoku države tako i na području Kijeva.

    Prema pisanju ukrajinskih medija, napade su pokrenule zračne snage Ruske Federacije koje su ispalile projektile prema nekoliko gradova u istočnim i centralnim dijelovima Ukrajine.

    “Ruski projektili ispaljeni su sa strateških bombardera Tu-95. Stanovnici javljaju kako su rakete ispaljene i sa Crnog mora”, pišu ukrajinski mediji.

    Eksplozije su zabilježene i u Krivom Rogu, gdje je protivzračna odbrana Ukrajine presrela sedam raketa.
    “Lokalni mediji javljaju eksplozije i u Dnjepropetrovskoj oblasti. Nekoliko eksplozija zabilježeno je i u glavnom gradu Kijevu. U ovom području aktivirana je protivzračna odbrana”, piše Kyiv Independent.

    Povodom napada oglasili su se i iz Ministarstva odbrane te su naveli kako Rusiji ponestaje precizno navođenih projektila.
    “Raketni blitzkrieg je već izgubio smisao jer je ukrajinski energetski sistem opstao uprkos ogromnim gubicima. Broj visokopreciznog oružja u Rusiji se ubrzano smanjuje, a ne postoji način da popune zalihe odgovarajućim količinama pa se zbog toga intenzitet i intervali između granatiranja mijenjaju”, poručili su.

    Takođe, nakon napada u glavnom gradu Kijevu javnosti se obratio i gradonačelnik Vitalij Kličko koji je rekao kako je jedna od raketa oštetila automobil i dio kuće.

    “Olupina rakete oštetila je automobil i krov privatne kuće. U toku je raketni napad. Ostanite u skloništima!”, poručio je gradonačelnik.

    Pored navedenih oblasti, ukrajinski mediji pišu kako su se sirene za uzbunu oglasile i u Zaporoškoj, Mikolajevskoj te oblasti Odese, a zvaničnici ovih oblasti su naglasili kako se napadi mogu očekivati tokom dana.

    Ruska vojska već je tokom noći pokrenula napade na Ukrajinu kako raketama tako i kamikaza dronovima iranske proizvodnje. Ukrajinski vojni zvaničnici pojasnili su kako dronovi nisu napravili nikakvu štetu i da je većinu presrela protivzračna odbrana.

    Istovremeno, ukrajinska operativna komanda Jug izvijestila je o prijetnji ruskih udara, rekavši da je ruska vojska u Crno more iznijela tri nosača projektila koji mogu nositi do 20 projektila Kalibr.