VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Evropska komisija poziva BiH da ispuni ključne prioritete

    Evropska komisija poziva BiH da ispuni ključne prioritete

    Evropska komisija pozvala je danas na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, da BiH preduzme dalje korake na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta.
    Na sastanku je istaknuta važnost daljih koraka na jačanju vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    Komisija je pozdravila održavanje opštih izbora, brzo uspostavljanje izvršne i zakonodavne vlasti na zajedničkom i drugim nivoima vlasti, utvrđivanje prijedloga izmjena i dopuna zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH, te punu operativnost saradnje s Evropolom.

    Vlasti u BiH su ohrabrene da obnove diskusiju o izbornoj i ustavnoj reformi, a očekuje se što skorija izrada i usvajanje Programa integrisanja BiH u EU, saopšteno je iz Direkcije za evropske integracije.

    Delegacija BiH je istakla posvećenost BiH jačanju regionalne saradnje.

    Komisija je pozdravila napredak u usaglašavanju sa spoljnom politikom EU i pozvala BiH da ratifikuje tri regionalna sporazuma o mobilnosti koja su zaključena u Berlinu i koji su korak ka zajedničkom regionalnom tržištu, kao važna priprema za učestvovanje u unutrašnjem tržištu EU.

    Evropska komisija pozvala je na razvoj dalje saradnje sa agencijama EU kao što je Agencija EU za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu i Agencijom EU za azil.

    U saopštenju se navodi da je Evropska komisija izrazila žaljenje zbog nedostatka napretka u slobodi izražavanja i bezbjednosti novinara, te pozvala BiH da osigura poštovanje evropskih standarda u vezi sa slobodom udruživanja i okupljanja.

    Istaknuto je da ekonomsko upravljanje i dalje trpi zbog neodgovarajuće saradnje entiteta i zajedničkog nivoa.

    Komisija je pozvala BiH na provođenje poljoprivrednog popisa i priprema za popis stanovništva, te izrazila očekivanje da BiH ukine postojeće kao i da se suzdrži od uvođenja dodatnih zabrana u trgovini s EU, te da pojača napore i finalizuje pristupanje u Svjetsku trgovinsku organizaciju.

    Naglašeno je da je od posebnog značaja za funkcionisanje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta usvajanje jedinstvenog horizontalnog zakona o uslugama u skladu sa osnovnim principima Direktive o uslugama kao i uspostava zajedničkog regulatornog okvira za priznavanje stručnih kvalifikacija.

    Vlasti u BiH su pozvane na uvođenje broja za hitne slučajeve 122, na usvajanje zakona o nadzoru nad tržištem, zakona o akreditaciji, zakon o kibernetičkoj bezbjednosti, zakona o elektronskoj identifikaciji, kao i uslugama povjerenja za elektronske transakcije.

  • NATO (ne) ulazi u rat

    NATO (ne) ulazi u rat

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ne slaže se sa izjavom svog prethodnika Andersa fog Rasmusena da neke zemlje NATO mogu poslati vojsku u Ukrajinu.“To je njegova analiza. Međutim, Alijansa je jasno saopštila da neće učestvovati u sukobu. Podržavamo Ukrajinu oružjem i municijom kako bi ona mogla da realizuje svoje pravo na samoodbranu“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za francusku televiziju “Frans 5”.

    On je takođe isključio mogućnost da Ukrajina uđe u NATO dok sukob traje.

    “Svi saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica Alijanse. Ali niko od njih, pa čak ni Ukrajina, ne smatraju da Ukrajina može ući u NATO usred rata. Svi saveznici govore o tome da su vrata Alijanse otvorena. Mi smo to pokazali integrisanjem Švedske i Finske“, rekao je generalni sekretar NATO.

    Upitan da prokomentariše moguće garancije Ukrajini o kojima će se razgovarati na predstojećem samitu u Viljnusu, Stoltenberg je rekao da se u NATO-u vode diskusije kako bi se sprečilo da se sukob ponovi.

    “Vodimo brojne diskusije čiji je cilj da se ovo ne ponovi. Zato naše obaveze prema Ukrajini moraju biti dugoročne“, istakao je on.

    S druge strane, svi visoki zvaničnici Rusije smatraju da je Alijansa, upravo kontinuiranim slanjem oružja u Ukrajinu zapravo uključena u rat, odnosno da se bori protiv Rusije

  • “Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje, ali…”

    “Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje, ali…”

    Vladimir Putin rekao je da bi Rusija teoretski mogla da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi postojala pretnja po njeno postojanje ili teritorijalni integritet.

    Međutim, prema njegovim rečima, trenutno nema potrebe za tim, prenosi Rojters.”Nuklearno oružje je napravljeno da bismo osigurali našu bezbednost u najširem smislu te reči, kao i postojanje ruske države. Ali trenutno nemamo potrebu da ga koristimo”, rekao je Putin na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

    Govoreći o uticaju zapadnih sankcija, ruski predsednik je rekao da one nisu uspele da izoluju Rusiju i da su, umesto toga, dovele do proširenja njene trogivne sa “tržištima budućnosti”.

    Naveo je nove sporazume sa zemljama u Aziji, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, nazvavši ih “pouzdanim i odgovornim partnerima”.

    Putin je poručio da je “nekolonijalni međunarodni sistem prestao da postoji, dok multipolarni globalni poredak, sa druge strane, jača”.

    “To je neizbežan proces”, rekao je predsednik Rusije.

  • “Dogodilo se”

    “Dogodilo se”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da je Moskva prebacila prvi kontingent nuklearnog oružja Bjelorusiji.

    “Dogodilo se, prvi kontingent nuklearnog oružja je isporučen na teritoriju Bjelorusije”, rekao je Putin na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, prenosi Blumberg.

    Dodao je da će prebacivanje taktičkog nuklearnog naoružanja biti završeno do kraja godine.

    Putin i bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko su se prethodno 25. maja saglasili o planu za raspoređivanje ruskih kopnenih nuklearnih raketa kratkog dometa na teritoriji Belorusije, gde će ostati pod ruskom komandom, podseća Rojters.

    To će biti prvi put od sredine devedesetih da će Rusija imati nuklearno oružje van zemlje.

  • “Tenkovi gore”

    “Tenkovi gore”

    Ruski predsednik objavio je da su i danas i juče uništeni tenkovi “leopard” koje je dobila ukrajinska vojska.

    “Tenkovi gore”, rekao je on.O avionima F-16 za Kijev: Ako budu raspoređeni izvan granice videćemo kako ćemo ih uništavati, to je ozbiljna opasnost od daljeg uključivanja NATO.

    “Avioni F-16 će goreti u Ukrajini isto kao i ‘leopardi’ “, upozorio je Putin.

  • Zelenski: Prvo da se povuku

    Zelenski: Prvo da se povuku

    Pregovori između Moskve i Kijeva nisu mogući, dok se ruska vojska nalazi na teritoriji Ukrajine, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    “Organizacija bilo kakvih pregovora sa Rusijom, dok se okupacione snage nalaze u Ukrajini, značilo bi samo pokušaj zamrzavanja konflikta“, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, Kijevu je potreban realan mir i da ruska vojska napusti ukrajinsku teritoriju.

    Dodao je da Ukrajina smatra Donjecku Narodnu Republiku, Lugansku Narodnu Republiku, Hersonsku i Zaporošku oblast svojim teritorijama.

    Istakao je i da Ukrajina planira da organizuje samit “Ukrajina-Afrika“.

    “Zaista želim da organizujem samit ‘Ukrajina-Afrika’. Smatram da bi afričke zemlje trebalo da znaju da je neophodno da direktno razgovaramo“, istakao je Zelenski na pres konferenciji u Kijevu s liderima afričkih zemalja.

    Ukrajinski predsednik je u decembru 2022. godine objavio da će Ukrajina otvoriti deset ambasada u Africi.

    Generalni direktor Ministarstva inostranih poslova Zejn Dangor je ranije izjavio da će južnoafrički predsednik Siril Ramafosa i lideri još pet afričkih zemalja posetiti Moskvu i Kijev početkom juna u okviru mirovne inicijative. Ramafosa je tokom zajedničke konferencije za novinare u Kijevu u okviru posete afričkih lidera Ukrajini izjavio da su zemlje Afrike spremne za dalje interakcije u rešavanju ukrajinskog sukoba

  • “Farsa”

    “Farsa”

    Govori predstavnika Kijeva u Međunarodnom sudu pravde u Hagu u slučaju “Ukrajina protiv Rusije” bili su “demonstrativna farsa”.Sa druge strane, predstavnici Moskve su argumentovano predstavili neosnovanost ukrajinskih tvrdnji, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Prema njenim rečima, spor je pokrenula Ukrajina u januaru 2017. godine.

    “Tome su prethodili trogodišnji pregovori diplomatskim kanalima, tokom kojih je ruska strana argumentovano i dosledno odbacivala nategnute tvrdnje Kijeva u vezi sa navodnim ruskim finansiranjem mitskog ‘terorizma’ u Donbasu i navodnog ugnjetavanja krimskih Tatara i Ukrajinaca na Krimu. Izaslanike majdanske vlade nikada nije zanimala objektivna stvarnost, njihov cilj je bio da po svaku cenu ‘odvuku’ našu zemlju na Sud i urede, po njihovim rečima, ‘pokazni proces protiv Rusije’. Nije uspelo”, poručila je Zaharova u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova, prenose RIA Novosti.

    Međunarodni sud pravde u Hagu u sredu je završio ročišta u predmetu “Ukrajina protiv Rusije“. Ruska delegacija je dala završnu izjavu u drugom krugu usmenih rasprava o tužbi Ukrajine protiv Rusije na osnovu Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma (ICFT) i Međunarodne konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije (ICERD), podseća ruska agencija.

  • Ne vide se znakovi popuštanja u Americi

    Ne vide se znakovi popuštanja u Americi

    Inflacija u ključnim delovima američke uslužne industrije i dalje je povišena i ne pokazuje znakove popuštanja, saopštile su Federalne rezerve SAD (Fed).

    To je navedeno u najnovijem izveštaju Kongresu o monetarnoj politici i pregledu stanja ekonomije, koji je objavio predsedavajući Feda Džerom Pauel pred zasedanje na Kapitol hilu sledeće nedelje, preneo je Rojters.

    Dodaje se da nade da će Fed usporiti inflaciju mogu delimično zavisiti od daljeg ublažavanja teških uslova na tržištu rada, što će verovatno značiti povećanje nezaposlenosti u SAD.

    “Potražnja za radnom snagom smanjila se u mnogim sektorima privrede, ali nastavlja da premašuje ponudu raspoloživih radnika, a broj slobodnih radnih mesta je i dalje povećan”, navodi se u izveštaju.

    Napominje se da je rast plata usporen tokom prvog dela godine, ali ostaje iznad dinamike koja je u skladu sa inflacijom od dva odsto na duži rok.

    U izveštaju se navodi da su bankarske pozajmice značajno umanjene tokom prošle godine i da će verovatno biti dodatno snižene nakon propasti nekoliko regionalnih banaka u martu.

    “Međutim, uprkos zabrinutosti oko profitabilnosti u nekim bankama, bankarski sistem ostaje zdrav i otporan”, navodi se u izveštaju.

  • Putin priznao

    Putin priznao

    Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da njegovim oružanim snagama nedostaje vojna oprema koja im je potrebna za pobedu u ratu u Ukrajini.

    On je istovremeno insistirao na tome da Moskva pojačava proizvodnju oružja kako bi nadoknadila nedostatke, pišu N1 Hrvatska i N1 Sarajevo.

    Govoreći na sastanku proratnih blogera u Kremlju u utorak, Putin je priznao, prenosi N1, da je “tokom specijalne vojne operacije postalo jasno da postoji nedostatak mnogih stvari – precizno navođene municije, komunikacione opreme, aviona, dronova i tako dalje”.

    “Imamo ih, ali ih, nažalost, nemamo dovoljno”, rekao je Putin, preneli su ruski državni mediji.

    Poput bespilotnih letelica, “potrebno je savremeno protivtenkovsko oružje, a potrebni su i savremeni tenkovi”.

    Istovremeno, Putin je tvrdio da je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje oružja na bojnom polju i najtraženije opreme.

    Izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije objavljen u aprilu pokazuje, međutim, da sankcije Zapada sprečavaju Rusiju da uvozi komponente potrebne za proizvodnju naprednog oružja.

    “Dok kvalitet vojne opreme koju koristi ukrajinska vojska nastavlja da se poboljšava zahvaljujući pomoći Zapada, kvalitet ruskog naoružanja nastavlja da degradira”, zaključuje se u analizi.

  • Sjmena u samom vrhu?

    Sjmena u samom vrhu?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao bi da smeni bokserskog šampiona i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička nakon problema sa skloništem u Kijevu.

    Podsetimo, tri osobe su poginule 1. juna tokom ruskog napada jer nisu mogle da pristupe skloništu.

    Vlasti su naknadno pregledale skloništa u ukrajinskoj prestonici i utvrdile da je polovina njih zatvorena ili neupotrebljiva.

    Ukrajinski ministar industrije Oleksandr Kamišin razmatra Kličkovu smenu, rekao je visoki zvaničnik Ukrajinskoj pravdi.

    Članovi Kličkovog tima izjavili su da “nisu obavešteni” ni o kakvoj smeni. I sam gradonačelnik Kijeva je ranije priznao da snosi deo odgovornosti za fatalni incident sa skloništima, ali je dodao da su krivi i drugi, poput predsednikovih saveznika koji su postavljeni za čelnike gradskih okruga.