VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov: Zapad laže o terorističkim napadima na “Sjeverni tok” kao što je lagao za Minske sporazume

    Lavrov: Zapad laže o terorističkim napadima na “Sjeverni tok” kao što je lagao za Minske sporazume

    Zapad laže Rusiju o terorističkim napadima na gasovode “Sjeverni tok”, kao što je lagao i o nepostojanju alternative Minskim sporazumima i njihovom poštovanju, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Šta znače nedavna cinična priznanja bivših lidera Njemačke i Francuske, Merkelove i Olanda, da im je bio potreban minski paket mjera, koji je odobrio Savjet bezbjednosti UN, kako bi kupili vrijeme i omogućili Kijevu da poveća svoj vojni potencijal? Јednostavno govoreći, svi su nas lagali: kao što lažu sada, skrivajući istinu o terorističkim napadima na “Sjeverne tokove” – rekao je Lavrov govoreći u Državnoj dumi Rusije.

    U istom duhu, podsjetio je ministar, govorili su i bivši predsjednik Ukrajine Petro Porošenko, a za njim i Volodimir Zelenski: ove javne izjave znače “dobrovoljnu predaju” zbog narušavanja Minskih sporazuma, koje su zapadni lideri proglasili kao nespornu osnovu za rješenje u Donbasu.

    Podsjetimo, američki novinar Simur Herš je ranije objavio tekst o svojoj istrazi eksplozija na gasnim magistralama “Sjevernog toka”.

    U članku Herš navodi da su američki ronioci tokom vojnih vježbi NATO-a “Baltops” na ljeto 2022. godine pod cjevovode “Sjevernog toka” postavili eksploziv, koji su tri mjeseca kasnije aktivirali Norvežani.

    Pentagon i Bijela kuća su saopštili da SAD nemaju veze s tim, a Stejt department je pozvao da se vjeruje stavu Amerike.

    Teroristički napadi su se dogodili 26. septembra prošle godine istovremeno na dva kraka ruskih izvoznih gasovoda za Evropu – “Sjeverni tok 1” i “Sjeverni tok 2”.

    Njemačka, Danska i Švedska ne isključuju mogućnost da je riječ o ciljanoj diverziji.

    Operater “Sjevernog toka”, kompanija Nord strim AG, saopštio je da je na gasovodima pričinjena neviđena materijalna šteta i da je nemoguće ocijeniti kada će oni biti popravljeni.

  • Skandal u Evropskom parlamentu, Varhelji nakon izlaganja Zovko pitao: “Koliko još idiota ima”

    Skandal u Evropskom parlamentu, Varhelji nakon izlaganja Zovko pitao: “Koliko još idiota ima”

    Mađarskom evropskom povjereniku Oliveru Varhelyiju mikrofon je ostao uključen tokom zasjedanja Evropskog parlamenta jučer, pa se nakon jednog od njegovih odgovora moglo čuti kako na mađarskom kaže: “Koliko još idiota ima?”

    Povjerenik EU-a za susjedstvo i proširenje odgovarao je na pitanja europarlamentaraca o proširenju EU-a na Zapadni Balkan. Varhelyji je, odgovarajući na pitanje hrvatskih europarlamentarca Željane Zovko i Tomislava Sokola, nakon sjedenja zaboravio isključiti mikrofon i rekao “Koliko još ima idiota?”, vjerojatno misleći na ostale europarlamentarce.
    U EVROPSKOM PARLAMENTU
    Zovko o Konakoviću: To je fin dečko u skladu sa evropskim, a ne iranskim vrijednostima
    Potpredsjednica Odbora za vanjske poslove, HDZ-ova europarlamentarka Željana Zovko govorila je o najnovijem stanju u Bosni i Hercegovini te je istaknula nedavno formiranje Vijeća ministara BiH.

    Zovko je prilikom rasprave pozvala na punu podršku Komisije novom sazivu, a poseban akcent stavila je na financijska sredstva EU.

    Mađarska opoziciona stranka Demokratikus Koalicio (Demokratska koalicija) nakon sastanka oglasila se saopćenjem u kojem je pozvala na Varhelyijevu ostavku, ističući da je njegov komentar potpuno stran od funkcioniranja Evropskog parlamenta.

    “Demokratska koalicija poziva na trenutnu ostavku Olivera Varhelyija, a ako odbije dati ostavku vlastitom voljom, očekujemo da ga predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen odmah otpusti”, napisali su.

    Dodali su da će slučaj prijaviti Evropskom parlamentu i predsjedniku Evropske komisije, prenose mađarski mediji.

  • Zašto se ruska hipersonična raketa rijetko koristi?

    Zašto se ruska hipersonična raketa rijetko koristi?

    Rusko Ministarstvo odbrane odlučilo je da se ograniči na svega nekoliko lansiranja hipersonične rakete Kinžal (Bodež).

    Da li se potrošena tehnologija i resursi nisu isplatili? Možda je njihova moć ozbiljno preuveličana? Ako je tako, šta je sa raketama Kinžal i kada će ga ponovo koristiti?

    Broj primena najnovije hipersonične rakete u Ukrajini zaista nije veliki. Možda desetak lansiranja. Ali čak i na ovoj skromnoj osnovi mogu se izvući mnogi zaključci. Prvo, Kinžal je zaista veoma, veoma brz. Na mreži postoje materijali gde se jasno vidi kako raketa leti u takozvanom oblaku plazme. Ovaj oblak nastaje kao rezultat ogromnog otpora vazduha. Nećemo se upuštati u fiziku, samo kažemo da municija nekako uspeva ne samo da izdrži kolosalna opterećenja već i da izuzetno precizno cilja.

    Iz otvorenih izvora se zna da brzina rakete varira između 10-12 maha. tj. prevedeno na poznate brojke, izgleda ovako – 11.900-14.300 km/h. Ozloglašeni Patriot nije previše izdržljiv za ovu raketu. Isto se može reći i za ruski S-400. Kinžal je izuzetno teška meta.

    Drugi potvrđeni parametar je opseg. Prema podacima Ministarstva odbrane, raketa može da preleti do 2.000 kilometara ako se lansira iz MiG-31A. U praksi, može da leti preko cele teritorije Ukrajine.

    MiGovi su daleko od jedinih koje je rusko Ministarstvo odbrane već testiralo. Postoji dokumentovan slučaj u kojem je najmanje jedan Tu-22M3M učestvovao u letovima, a istovremeno je nosio 4 Kinžala. Da li je vredno verovati ovoj izjavi je pitanje, ali postoji činjenica o takvom radu, a ova mašina je verovatno sposobna za hipersonično lansiranje.

    Mit ili činjenica

    Teorija – raketa Kinžal se ne koristi zbog malih proizvedenih količina. Pretpostavlja se da njegov broj nije prelazio tri ili četiri desetine. To znači da bi bilo izuzetno rasipno koristiti ih. Pogotovo kada su u blizini zemlje koje su članice NATO-a i koje su u svakom trenutku spremne da se uključe u uslovnu “igru”.

    Teorija nekoliko proizvedenih Kinžala je zanimljiva, ali počiva na prilično glupoj činjenici – ograničenom broju nosača. Stručnjaci sugerišu da još nema smisla praviti ovu municiju. Razlog – program za preopremanje starih MiG-ova vremenom je produžen. Nejasna je i budućnost Tu-22M3M. Generalno, spor je ozbiljan.

    Zašto je Kinžal u režimu pauze?

    Drugi izvori navode da je proizvedeno 150 Kinžala. Ali ovde je princip potpuno isti – izračunali su maksimalan broj konzerviranih i spremnih MiG-ova pogodnih za modernizaciju. Uopšte, niko ne zna koliko ovih raketa ima Rusija.

    Ali razlog njihove krajnje ograničene upotrebe je pouzdano poznat – to je banalna decentralizacija neprijateljskih trupa, opreme i drugih rezervi. Odnosno, jednostavno nema ciljeva gde je velika koncentracija svega što treba pogoditi. A ako i postoji, to savršeno rade Iskanderi, koja je očigledno više “zakovana” i nekoliko puta jeftinija.

    Kada će se Kinžal ponovo koristiti?

    Pa kada će Kinžali ponovo biti upotrebljeni? Ovo je zanimljivo pitanje, ali sada pokušajmo da razumemo neka ograničenja. Kao što su mnogi već primetili, dolazi druga faza sukoba. To bi trebalo da bude ofanziva velikih razmera. Znaci ove pojave se povremeno pojavljuju. Na primer, ispitivanja torpeda Posejdon, ispitivanja fregate Admiral Gorškov sa raketom Cirkon u Sredozemnom moru, promene u ljudstvu itd.

    Na pomolu je čak i nuklearna ucena, koja je u jesen izbegnuta. Ali uvek postoji i deo je igre. Nije za potcenjivanje. Određeni broj MiG-31A i A-50U koji su im priključeni trenutno se nalazi u Belorusiji. Povremeno prave letove, ali ne vrše nikakvo lansiranje. tj. ovi letovi po potrebi veoma liče na vežbanje. Istovremeno, pokazuju neprijatelju da su ovi MiG-ovi naoružani Kinžalom. Izvori u Rusiji kažu da će, kada ponovo dođe vreme Kinžala, biti smenjen viši oficirski sastav određene ruske jedinice. Očekuje se da dođu ljudi visoko specijalizovani i kompetentni za upotrebu Kinžala. Ono čemu smo sada svedoci je uglavnom unutrašnja politička svađa koja ih onemogućava da deluju jasno i skladno.

    Kao rezultat, možemo zaključiti sledeće – za početak, Kinžal je projektil za prvi udar, koji je demonstriran pre 11 meseci. Nema smisla ga dalje koristiti. Međutim, svakim danom se povećava verovatnoća njegove ponovne upotrebe. Čini se da Kinžali ovog puta neće biti korišćeni za uništavanje skladišta i drugih sličnih mesta. Da li je tako – vreme će pokazati.

  • Rusi spremaju veliku ofanzivu. Stižu nove trupe

    Rusi spremaju veliku ofanzivu. Stižu nove trupe

    Trenutno nema znakova da Rusija gomila avione za potencijalni veći vazdušni napad, izjavio je danas američki ministar odbrane Lojd Ostin.”Trenutno ne vidimo da li Rusija gomila svoje avione za neki masovni vazdušni napad”, rekao je Ostin u Briselu nakon sastanka s ministrima odbrane NATO, a preneo Rojters.

    Dodao je da zna da Rusija ima značajan broj aviona.

    “Zato smo naglasili da moramo da učinimo sve što možemo kako bi Ukrajina dobila što više protivvazdušne odbrane”, istakao je Ostin Američki ministar odbrane izjavio je da očekuje da će Ukrajina na proleće izvesti ofanzivu protiv Rusije.

    Takođe je rekao da Moskva uvodi niz novih trupa na bojno polje, ali da su “mnogi loše obučeni i opremljeni”.

  • Moskva upozorila: Kijev se sprema. Datum je 22. februar

    Moskva upozorila: Kijev se sprema. Datum je 22. februar

    Ruski zajednički koordinacioni centar za humanitarni odgovor saopštio je da Kijev, “koji podržavaju SAD”, sprema provokaciju .

    Provokacija “velikih razmera” uoči 11. specijalne sednice GS UN, da optuži Rusiju da krši nuklearnu bezbednost tokom rata u Ukrajini.”Kijevski režim, koji podržavaju SAD i evropske zemlje, sprema veliku provokaciju da optuži Rusiju, uoči sednice GS UN 22. februara, za navodno grubo kršenje obaveza o nuklearnoj bezbednosti tokom specijalne vojne operacije”, navodi se u saopštenju Centra, preneo je TASS.

    U Briselu je danas počeo dvodnevni sastanak ministara odbrane NATO, gde je jedna od glavnih tema bila Ukrajina.

    SAD i NATO su saopštile da je Ukrajini potrebno isporučiti oružje što pre, zbog nove ruske ofanzive, i dodali da neće biti kašnjenja u isporuci vojne pomoći.

    “Ukrajini mora hitno da se isporuči oružje, jer je ovo ključan trenutak u ratu”, rekao je ministar odbrane SAD Lojd Ostin.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da ne vidi znakove da se predsednik Rusije Vladimir Putin sprema za mir.

    “Vidimo suprotno, sprema se za još veći rat, nove ofanzive i napade”, rekao je Stoltenberg, prenosi Rojters.

  • NATO sprema “tajni priručnik”

    NATO sprema “tajni priručnik”

    NATO razvija plan za istovremeno učešće u nekoliko sukoba, uključujući i one izvan zone odgovornosti Alijanse, saopštila je agencija “Blumberg”.

    Kako se navodi, na planiranom sastanku u Briselu 14. i 15. februara ministri odbrane zemalja NATO-a potpisaće tajni priručnik koji sadrži moguće planove delovanja u slučaju paralelnog učešća članica NATO-a u sukobu “visokog intenziteta”, kao i tokom sukoba “van zone odgovornosti NATO-a”.

    Prema pisanju agencije, dokument će uključiti i zahteve koji se odnose na ulaganja saveznika.

    Naime, kako je saopštio neimenovani visoki zvaničnih NATO-a za “Blumberg”, saveznicima Alijanse biće predloženo da preusmere ulaganja u sektore koji su najvažniji za kolektivnu odbranu kao što su oklopne snage, protivvazdušna i protivraketna odbrana.

    Kako je dodao, na sastanku će biti govora i o porastu ulaganja u digitalnu modernizaciju zemalja.

    Kako je objašnjeno, nakon usaglašavanja svih odredbi priručnika, komanda NATO-a će razraditi detaljnije zahteve za svaku članicu Alijanse pojedinačno.

  • SAD: Presretnuta četiri ruska aviona kod Aljaske

    SAD: Presretnuta četiri ruska aviona kod Aljaske

    Borbeni avioni Zajedničke vazdušne komande SAD i Kanade (NORAD) podignuti su u ponedjeljak, 13. februara kako bi se presreli ruski strateški bombarderi Tu-95MS i borbeni avioni Su-35, saopštio je NORAD.

    “Regionalna jedinica NORAD na Aljasci je otkrila, pratila, identifikovala i presrela četiri ruska aviona koji ulaze i manevrišu u identifikacionoj vazdušnoj zoni Aljaske”, navodi se na Tviteru NORAD, prenosi Tanjug.

    Prema saopštenju NORAD, ruski avioni su ostali u međunarodnom vazdušnom prostoru i nisu narušili američki ili kanadski suverenitet.

    “Ruske aktivnosti se redovno odigravaju u toj oblasti i ne smatraju se pretnjom, niti je njihova aktivnost provokativna”, istakla je pres služba NORAD.

    NORAD, takođe, ističe da ova ruska vazdušna aktivnost “nije ni na koji način povezana sa nedavnim operacijama NORAD i američke Severne komande u vezi sa objektima (vazdušnim balonima i neidentifikovanim objektima) iznad Severne Amerike u prethodne dvije nedjelje.

    Ranije u toku dana rusko Ministarstvo odbrane je objavilo da su dva aviona Tu-95MS letjela iznad neutralnih voda Beringovog mora i da je misija trajala sedam sati.

  • Varhelji: Iz BiH dolaze pozitivni signali

    Varhelji: Iz BiH dolaze pozitivni signali

    Komesar za proširenje Oliver Varhelji je izjavio danas da u Bosni i Hercegovini dosad nije viđeno tako brzo formiranje vlade i širok politički odgovor, ocjenjujući da se u Bosni i Hercegovini pojavljuju pozitivni signali.

    Odgovarajući na pitanja poslanika u Evropskom parlamentu (EP) na plenarnoj sesiji, Varhelji je naveo da se dogovor pravi i u Federaciji “i to dosta brzo”, što je, kako je dodao, prvi put u proteklih pet godina.

    “Mislim da je BiH veoma ozbiljno shvatila ponudu koju smo stavili na sto. A to uključuje i Republiku Srpsku zato što su i oni dio ovog formiranja vlade. Razumije se, to ne znači da će uslovi biti olakšani”, istakao je evropski komesar, napominjući da su uslovi za sljedeći korak su jasni i uključuju 8 kriterijuma plus jedan, što treba da se ispuni.

    “Postoji i 14 prioriteta koji treba da se ispune da bi se prešlo da pregovore. Jasno je da je zemlja izgubila pet godina. I nema još pet godina za gubljenje. Mladi napuštaju zemlju, ekonomska osnova je slaba i zato je Bosni i Hercegovini potrebna Evropa. Bilo mi je drago kada sam video da koalicioni dogovor počinje sa evropskom perspektivom. To takođe znači da moraju da odaberu naše vrijednosti i pravila”, poručio je Varhelji.

  • Proevropski signali iz Savjeta ministara ulivaju nadu

    Proevropski signali iz Savjeta ministara ulivaju nadu

    Proevropski signali koji stižu iz Savjeta ministara BiH bude nadu da će se BiH ubrzano kretati evropskim putem, ali je još prerano reći koliko će entuzijazam trajati i da li će donijeti rezultate.

    To bi bio jedan od stavova analitičara, pa tako, primjera radi, stižu pohvale za dosadašnje aktivnosti ministra inostranih poslova Elmedina Konakovića, koji je, u odnosu na svoju prethodnicu Biseru Turković, pokazao ozbiljnost u djelovanju na međunarodnom planu.

    Konaković je, inače, u ponedjeljak, u razgovoru sa britanskim ministrom za Evropu Liom Dohertijem, istakao da nakon formiranja vlasti BiH kreće u novu fazu sa ubrzanim evropskim putem i ispunjavanjem 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.

    Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, primjećuje da je opredjeljenje aktuelnih političkih aktera, a posebno ministra inostranih poslova, da se pokušaju ponovo uspostaviti izgubljeni kontakti sa centrima odlučivanja, odnosno onim tačkama gdje se donose ključne odluke za BiH i region.

    To je, podsjeća, bilo prilično zanemareno tokom prethodnog mandata, kada je šef diplomatije bila Bisera Turković.

    Međutim, on ističe da je na sceni prisutan i otvoren proruski stav predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. U svakom slučaju, ističe Mujkić, donekle ima napretka i sama činjenica dodjeljivanja kandidatskog statusa BiH će sama po sebi prizvati, ako ništa, povećanje pažnje Brisela ovom dijelu svijeta.

    “Možemo to shvatiti kao pritisak ili kako god hoćemo, ali nekako smo, nakon decenija prebivanja na margini, ušli u taj radar i mislim da će to biti jedan od poticaja da se ide u tom pravcu”, naglasio je Mujkić.

    Slobodanu Popadiću, novinaru “EuroBlica” i portala “Srpskainfo”, čini se da je nova vlast na nivou BiH u sporazum stavila samo one teme o kojima postoji minimum saglasnosti.

    “Jedna od tih tema su evropske integracije, koje ni za koga u vlasti nisu sporne. To je veliki uspjeh u ovakvoj BiH i to se vidjelo po izjavama u trenutku dobijanja kandidatskog statusa”, rekao je Popadić za “Nezavisne novine”.

    Međutim, kako je podsjetio, već dva dana nakon toga pojavio se prvi skepticizam, odnosno sumnje da nas Evropa zaista želi u svoje članstvo i da je status kandidata dobijen samo zbog rata u Ukrajini.

    “To znači da će buduća evropska priča zavisiti od dvije stvari – da li će uskoro početi pristupni pregovori, što bi bilo potvrda ozbiljnosti evrointegracija, te da li će na tom putu biti uvažena ustavna struktura i nadležnosti unutar BiH. Sve drugo bi značilo novo zamajavanje javnosti i stvaranje dodatnih političkih problema u BiH, što može da dovede do otpora članstvu u EU”, kazao je Popadić.

    Politikolog Marija Radić kaže da je proevropska orijentacija u ovom slučaju idealna prečica za rješavanje osnovnih vitalnih problema kao što su privreda, ekonomija, saobraćaj, zaštita životne sredine itd. Međutim, prema njenim riječima, upitno je to da li je ovo zaista garant razvoja ili model intervencije po principu “ako već ne vladaš, onda apsolutno kontroliši sve”.

    Radićeva, između ostalog, podsjeća da je BiH trenutno samo kandidat za EU.

    “Put ka EU je dug, a školski primjer za to je Turska. Ne vidim neke veće promjene, naročito ako uzmemo u obzir dešavanja na međunarodnom nivou”, naglasila je Radićeva u izjavi za “Nezavisne novine”.

  • “Vagner” naljutio Putina?

    “Vagner” naljutio Putina?

    Tokom rata grupa Vagner je počela sve više da se pominje.

    U početku je to bila plaćenička grupa koja je, zajedno sa regularnom ruskom vojskom i raznim paravojnim jedinicama, delovala u Ukrajini. A onda su postajali sve važniji, dok je njihov šef Jevgenij Prigožin postao ličnost o čijem je velikom uticaju u Moskvi počelo svakodnevno da se piše.

    Vagner je vremenom postajao sve važniji i odigrao je najvažniju ulogu u napadima na Bahmuta. To je grad koji Rusi od jeseni bezuspešno pokušavaju da osvoje. Poslednjih dana i britansko Ministarstvo odbrane priznaje da su ruske snage predvođene Vagnerovcima zabeležile uspehe.

    Prigožin je iskoristio uspehe kod Bahmuta, a posebno kod grada Soledara, koji su Vagnerovci osvojili za Putina, da ojača svoj uticaj u Rusiji. Više puta je kritikovao Ministarstvo odbrane i ruski vojni vrh. Stalno se spekulisalo da je upravo on želeo da zvanično dobije značajniju ulogu u ruskoj vojnoj hijerarhiji.

    Ali izgleda da je Putin preduzeo korake da ukroti grupu plaćenika.

    Sergej Markov, bivši savetnik Kremlja koji je i dalje blizak vlastima, rekao je agenciji Rojters da je Kremlj dobio Prigožinovo obećanje da neće formirati sopstveni politički pokret ili se pridružiti političkoj partiji bez uputstava ruskih vlasti.

    Markov je opisao Prigožina kao osobu koja je izuzetno sklona sukobima. On je dodao da veruje da je Putin održao sastanak sa Prigožinom na kome ga je zamolio da smanji javnu kritiku vlade.

    Markov dodaje da smatra da je Prigožinu obećana vojna pomoć, ali pod uslovom da napusti politiku i da se ne meša u političke borbe.

    Na zvaničnom sajtu Kremlja nema pomena o ovom sastanku, piše Skaj njuz. Međutim, ima ljudi koji su tome, kako kaže, prisustvovali i pisali o tome na društvenim mrežama. Prošle nedelje Prigožin je u jednom intervjuu rekao da nema političkih ambicija. Makarov smatra da se Kremlj plaši Prigožina i smatra ga veoma nezgodnim.

    Procurila su uputstva državnim medijima
    Tokom vikenda, na društvenim mrežama pojavilo se nešto što izgleda kao dokument sa uputstvima za državne medije iz Kremlja. U dokumentu se savetuje novinarima da ne pominju Prigožina i Vagnera.

    Dmitrij Alperovič, predsednik američkog istraživačkog centra “Silverado Polici Accelerator”, rođen u Rusiji, rekao je da oseća da se Prigožinov manevarski prostor smanjuje.

    “Prigošinova zvezda bledi. Otišao je predaleko u kritici vojske i drugih elita”, rekao je on.

    “Sada mu skraćuju krila”, dodao je.