VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zatvoren vazdušni prostor iznad Nigera, hunta raskida odnose s Francuskom

    Zatvoren vazdušni prostor iznad Nigera, hunta raskida odnose s Francuskom

    Pobunjeni vojnici Nigera zatvorili su vazdušni prostor zemlje i optužili strane sile da pripremaju napad, jer je hunta prekršila rok za vraćanje svrgnutog predsjednika i rekla da će na svaki pokušaj preleta zemlje odgovoriti “energičnim i trenutnim odgovorom.”

    Državna televizija Nigera objavila je potez u nedjelju naveče, nekoliko sati prije roka koji je postavio zapadnoafrički regionalni blok ECOWAS, koji je zahtjevao od čelnika državnog udara da vrate predsjednika Mohameda Bazuma ili da se suoče s vojnom silom.

    Potparol vođa puča, pukovnik oficir Amadu Abdramane, upozorio je na “prijetnju intervencije koja se priprema u susjednoj zemlji” i rekao da će vazdušni prostor Nigera biti zatvoren do daljeg. Hunta je utvrdila da se dvije srednjoafričke zemlje pripremaju za invaziju, ali nije rekla koje, te je pozvala stanovništvo zemlje da je brani.

    Regionalne su napetosti porasle otkako su pobunjeni vojnici svrgnuli demokratski izabranog predsjednika Nigera prije gotovo dvije sedmice, pritvorivši ga i postavivši generala Abdurahmana Čianija za šefa države. Čiani je bio šef predsjedničke garde, a optužen je da je s nekoliko pripadnika svoje jedinice vodio puč.

    Analitičari kažu da se vjeruje da je puč pokrenula borba za vlast između njega i predsjednika koji ga je namjeravao otpustiti.

    Nije odmah bilo jasno što će ECOWAS učiniti sada kada je rok prošao, posebno zato što je regija podijeljena oko smjera djelovanja.

    U subotu je nigerijski Senat odbacio plan za invaziju, pozivajući nigerijskog predsjednika, trenutno predsjedavajućeg Unije, da istraži druge opcije osim upotrebe sile. ECOWAS još uvijek može napredovati, budući da se konačne odluke donose konsenzusom država članica.

    Regionalne zemlje Gvineja, Burkina Faso i Mali, kao i Alžir, istupile su protiv upotrebe sile, a Burkina Faso i Mali kažu da bi napad na Niger “bio ravan objavi rata” protiv njih. I Senegal i Obala Slonovače izrazili su podršku naporima ECOWAS-a da uspostavi ustavni poredak, a senegalska je vlada rekla da će učestvovati u vojnoj operaciji ako ona krene naprijed.

    Ali čini se da hunta nije zainteresovana za pregovore.

    Delegacija ECOWAS-a poslana u Niger prošle sedmice na razgovore nije smjela napustiti aerodrom i susrela se samo s Čianijevim predstavnicima.

    U nedjelju su se čelnici hunte pojavili na skupu u glavnom gradu Najmeju obećavajući hiljadama prisutnih pristalica da njihova lojalnost neće biti iznevjerena.

    “Mi smo s vama protiv njih. Daćemo vam Niger koji vam duguju”, rekao je član hunte Brigadir general Mohamed Tumba. Nakon njegovog govora, “Associated Press” je vidio kako učesnici skupa odrubljuju glavu piletu ukrašenom bojama bivše kolonizatorske Francuske.

    Hunta iskorištava antifrancuske osjećaje među stanovništvom kako bi učvrstila svoju bazu podrške i brzo prekida veze s Francuskom, s kojom su francuski vojnici sarađivali s nigerskom vojskom u borbi protiv ekstremističkih grupa, gledajući pritom druge partnere.

    Prošle sedmice hunta je takođe suspendovala rad francuske televizije “RFI” i televizije “France 24” u zemlji te raskinula sporazume s Francuskom.

    Takođe je zatražila pomoć od ruske vojne grupe Vagner, koja djeluje u nekolicini afričkih zemalja, uključujući susjedni Mali, kojim takođe upravlja vojni režim.

    Sjedinjene Države, Francuska i druge zemlje smatrale su Niger svojim posljednjim velikim protivterorističkim partnerom u golemoj regiji Sahel, južno od pustinje Sahare, gdje grupe povezane s al-Kaidom i Islamskom državom (ISIL) grupe šire svoj domet. Budućnost oko 1500 francuskih vojnih lica i 1100 američkih vojnih lica u Nigeru nije odmah poznata.

    Mnogi ljudi, uglavnom mladi, okupili su se oko hunte, noću izlaze na ulice kako bi patrolirali, provjeravali oružje i branili se od strane intervencije.

    “Ovdje sam da podržim naše odbrambene i sigurnosne snage moje zemlje”, rekao je pristalica državnog udara na skupu u nedjelju. “Dok oni (džihadisti) ubijaju našu braću i sestre Ecowas nije intervenirao. Hoće li sada intervenisati?” rekao je pristalica Amadua Bukarija na skupu u nedjelju. “Sramota za Ecowas.”

    Ali drugi su izrazili zabrinutost zbog jačanja kontrole hunte nad stanovništvom, prenosi “Npr”.

    Jedan zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašteni komentarisati, rekao je da hunta plaši ljude da im se pridruže i ima ljude koji ih obavještavaju o tome koji Nigerijci razgovaraju sa strancima.

  • EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    Iskusni zvaničnici i diplomate upozoravaju da ulazak Ukrajine u EU nije jednostavno pitanje, upozoravajući da bi Zelenski mogao biti žrtva nerealnih obećanja.

    Prolazak kroz taj EU lavirint, kako prenosi Jutarnji list, uopšte nije lak, a za Ukrajinu je čak možda i nemoguć. Podseća se da u redu za članstvo u EU već čeka, i to decenijama, sedam kandidata: Turska, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Moldavija.

    Takođe, ističe se, kao veoma važan factor, neizvesna ekonomska situacija, u smislu da bi ekonomska moć apsorbcije ekonomije EU kod integracije novih članica bila i više nego stres, čak I bez Ukrajine.

    Plus, na to treba dodati da Ukrajina ima osetno niži BDP čak I od siromašne Moldavije, dok u tom smislu Srbija ili Crna Gora deluju kao vrlo bogate.

    Problem je i broj stanovnika Ukrajine i njena veličina, jer je ona, osim Turske, daleko veća od svih ostalih aktuelnih kandidata za članstvo u EU pa je njena EU integracija I u tom smislu vrlo diskutabilna.

    Ali, čak i da se svi ti podaci ostave sa strane, kada je reč o prijemu Ukrajine u EU otvaraju se dve ključne dileme: Prvo, da li je Ukrajina nakon rata uopšte u stanju da sprovede dugačku listu reformi koje su preduslov članstva u EU, a vrlo su zahtevne čak i za zemlje koje nisu prošle ratne užase. Drugo, da li je uopšte moguće drastično primeniti principe finansiranja programa EU kako bi se omogućilo primanje Ukrajine u članstvo?

    Nema izgleda da će EU birokrate uspeti uopšte da daju odgovor na jedno od najvažnijih pitanja – kako prilagoditi zajedničku agrarnu politiku, kao i onu kohezijsku, koja podređuje raspodelu novca prema regionalnom principu. Zašto je to važno? Jer te dve temeljne politike čine 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta EU i svaka predstavlja trošak od oko 370 milijardi evra. Otprilike tolika biće i cena obnove Ukrajine!

    Ako pak Ukrajina dobije zeleno svetlo, EU će dobiti agrarne površine veličine Italije i veliku količinu poljoprivrednika. Ali, moraće mnogo toga da promeni unutar svoje administracije, i to na štetu ostalih članica.

    A to se uopšte ne pominje u javnim nastupima političara jer bi, kada se brojke uzmu u obzir, Ukrajina mogla da postane najveći primalac EU novca namenjenog za agrarnu politiku.

    Dalje, ostali bi se mogli zapitati zašto je to tako, pa bi na primer, tako francuski poljoprivrednici biti veoma ljuti.

    Problem su takođe i fondovi regionalnog razvoja, koji služe za ujednačavanje stepena ekonomskog razvoja na nivou Unije, a Ukrajina je zbog rata postala veoma siromašna, što znači da bi ostale zemlje kandidati, kao i postojeće najsiromašnije članice, među kojima je i Hrvatska, morale da žrtvuju svoje ambicije koriščenja kohezionih fondova u korist Ukrajine, kojima su oni potrebniji.

    To bi dalje značilo da bi se svi finansijski planovi EU totalno poremetili.

    Sve ove dileme oko potencijalnog integrisanja Ukrajine u EU signaliziraju pak da rat i razaranja što pre treba zaustaviti jer su ekonomske posledice već sad tolike da svako njihovo dalje povećavanje čini scenario učlanjivanja još manje realnim nego što je trenutno.

  • Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Ruska vojska će pokrenuti snažnu ofanzivu u Ukrajini kada se za to stvore uslovi, izjavio je senator Dmitrij Perminov.

    “Trenutno meljemo oružane snage Ukrajine. Kada za nas bude povoljan trenutak, naša vojska će krenuti u ofanzivu“, rekao je član komiteta za odbranu Veća Ruske Federacije ruskom listu Ura.ru u intervjuu objavljenom u nedelju.

    Senator je takođe izrazio sumnju da će do pregovora između Moskve i Kijeva doći u skorije vreme, ponovivši stav koji su više puta iznosili najviši ruski zvaničnici.

    “Američki gospodari ne dozvoljavaju Zelenskom da sedne za pregovarački sto. Štaviše, po njihovom nalogu je donet zakon koji mu direktno zabranjuje da vodi pregovore sa Ruskom Federacijom“, rekao je senator, misleći na zakone koje je Ukrajina usvojila prošle jeseni.

    Perminov se takođe dotakao dugo najavljivanog kontraofanzivnog napora Ukrajine, koji je Kijev pokrenuo početkom juna. Ofanziva nije dala nikakve opipljive rezultate, što je rezultiralo velikim gubicima za ukrajinsku vojsku, sa hiljadama poginulih ili ranjenih vojnika, kao i velikom količinom izgubljene vojne opreme koju je isporučio Zapad.

    Nedostatak napretka je već razbesneo zapadne rukovodioce ukrajinskih vlasti, smatra senator, očigledno misleći na kritike brojnih publikacija o nedostatku napretka Kijeva, kao i na teške gubitke i upitnu taktiku njegovih trupa, prenosi Raša tudej.

    “Vidimo da su njihovi zapadni gospodari nezadovoljni rezultatima ofanzive. Od njih su očekivali više. Ove pritužbe počinju da izlaze direktno“, rekao je Perminov.

    “Već skoro dva meseca traje kontraofanziva, ali ona nije dovela do uspeha ukrajinskih nacionalista. Izgubili su mnogo svojih vojnika, ljudstva i naoružanja koje im je Zapad obezbedio“, dodao je on.

  • Bivši NATO komandant o situaciji u Nigeru

    Bivši NATO komandant o situaciji u Nigeru

    Bivši vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu Džejms Stavridis upozorava da bi sukob u Nigeru mogao da dovede do “potpunog rata u Africi”.

    Podsetimo, vođama vojnog puča u toj zemlji dat je rok da vrate vlast, na što su oni odgovorili potpunim zatvaranjem vazdušnog prostora.

    Rok je pučistima postavila koalicija zapadnoafričkih država, koja je zahteva da se Niger vrati demokratskoj vladavini. Međutim, iza tog zahteva nisu stale zemlje predvođene vojnim snagama poput Burkine Faso i Malija, koje su zajedno upozorile da bi svaka intervencija u Nigeru predstavljala objavu rata.

    Iako je sukob daleko od zagarantovanog, uslovi za veliku eskalaciju brzo se stvaraju na kontinentu koji je bio domaćin nekim od najsmrtonosnijih ratova prošlog veka, piše Njuzvik I dodaje da neki veruju da bi takva konfrontacija imala ogromne posledice, ne samo za ljude u regionu Sahela, već i daleko šire, sa potencijalom da privuče I SAD, Francusku i Rusiju.

    Govoreći na društvenoj mreži “X”, ranije Tviteru, Stavridis je komentarišući situaciju u Nigeru upitao: “Da li će ovo dovesti do potpunog rata u Africi? Svakako ima potencijala da se to dogodi i to bi bio značajan i razoran događaj.”

  • Erdogan ima plan – predložiće Putinu

    Erdogan ima plan – predložiće Putinu

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan tokom sastanka sa Vladimirom Putinom namjerava da predloži nastavak mirovnih pregovora o Ukrajini.

    Pregovori bi trebalo da za cilj imaju prekid vatre.

    Kako su ranije saopštili u Kremlju, Putin i Erdogan su se obavezali da uskoro odrede tačno mesto i vreme sastanka. Na dnevnom redu pregovora će biti bilateralni odnosi, Ukrajina i trgovina žitom.

    “Predsednik Turske je predložio da posreduje u rešavanju konflikta, ponovo će ponoviti tezu da u ratu neće biti pobednika, a u mirovnom procesu gubitnika”, izjavio je izvor. Ankara se, prema rečima sagovornika, zalaže za prekid vatre i početak pregovora.

    Izvor je Erdogana nazvao “jedinim svetskim liderom koji uživa iskreno poverenje” Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, održava kontakt sa njima i “čini sve da u regionu zavlada mir”.

    Kako je ranije rekao ruski predsednik, sa Erdoganom je razmatrao mogućnosti ličnog sastanka i dobio poziv da dođe u posetu. Međutim, tokom predizborne kampanje u Turskoj, strane su odbacile tu mogućnost kako niko ne bi moglo da se spekuliše o temi posete. Erdoganovi oponenti bi mogli da vide Putinovu posetu kao pokušaj uticaja na unutrašnja dešavanja.

    Pomoćnik Putina za međunarodne odnose Jurij Ušakov je potvrdio da Moskva i Ankara planiraju posetu predsednika Rusije Turskoj, međutim, o konkretnim rokovima se strane nisu dogovorile.

    Moskva je nekoliko puta govorila o spremnosti za pregovore, ali je kijevski režim na zakonodavnoj osnovi zabranio pregovore. Kao što je navedeno u Kremlju, situacija u Ukrajini se može rešiti samo kada se uzmu u obzir teritorijalne promene.

  • Zelenski priznao: Nemamo kapacitete

    Zelenski priznao: Nemamo kapacitete

    Ukrajina će definitivno stvoriti pouzdan vazdušni štit nad čitavom svojom teritorijom, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Kako je naveo, taj vazdušni štit može postati osnova vazdušnog štita za Evropu.

    “Stalno ubeđujemo partnere da je tempo isporuke onoga što smo dogovorili ključni faktor“, rekao je on tokom obraćanja povodom Dana vazduhoplovstva, saopštila je pres služba predsednika.

    Zelenski je napomenuo da Ukrajina još nema dovoljne kapacitete protivvazdušne odbrane koji bi omogućila zaštitu neba od ruskih napada nad čitavom teritorijom zemlje, prenosi Ukrinform.

    Prema njegovim rečima, rukovodstvo zemlje svakodnevno radi sa međunarodnim partnerima kako bi osiguralo da se Ukrajini obezbede potrebni kapaciteti.

  • Ovo je mirovni plan za Ukrajinu

    Ovo je mirovni plan za Ukrajinu

    Učesnici razgovora u Džedi predstavili su alternativni plan za rešavanje sukoba u Ukrajini, prenose “RIA Novosti” izveštaj njemačke agencije DPA.

    Na pregovorima u Saudijskoj Arabiji predstavljen je još jedan mogući mirovni plan, koji su razvile saudijske vlasti i još nekoliko zemalja. Prema pisanju medija, o inicijativi je obaveštena i Rusija.

    Deo alternativnog plana koji se razlikuje od takozvanog “mirovnog plana Zelenskog” je integritet Ukrajine i prekid vatre na svim frontovima, početak mirovnih pregovora pod okriljem Ujedinjenih nacija i razmena zarobljenika, piše DPA.

    Dan ranije su u Džedi počeli pregovori o Ukrajini na koje su pozvani predstavnici oko 30 zemalja, ali ne i Rusije. Brojne države su potvrdile svoje učešće, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Poljsku. S druge strane, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da njegova vlada neće učestvovati u pregovorima bez Rusije.

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući razgovore u Džedi, istakla je da je donošenje odluka o ukrajinskoj krizi na političkom nivou bez učešća Moskve apsurdno i besmislica. Ipak, delegati imaju “pun prostor za kreativnost” da razgovaraju o ovom pitanju, naglasila je ona.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je rekao da je glavni cilj ovog sastanka o Ukrajini “pokušaj da se ubede predstavnici Globalnog juga da bar donekle podrže ‘formulu mira’ Zelenskog, što je apsolutno neprihvatljivo i neperspektivno”.

  • Ukrajinci ispalili rakete dugog dometa na dva mosta ka Krimu

    Ukrajinci ispalili rakete dugog dometa na dva mosta ka Krimu

    Današnje eksplozije na dva mosta ka Krimu izazvale su rakete dugog dometa “Storm Shadow” koje je Velika Britanija isporučila Ukrajini.

    To je izjavio vršilac dužnosti šefa Hersonske oblasti koga je imenovala Rusija, Vladimir Saldo.

    On je rekao da su dva mosta namenjena za civilni, a ne vojni saobraćaj i da je oštećenje gasovoda koji prolazi pored mosta prekinulo snabdevanje 20.000 stanovnika grada Heničeska u Hersonskoj oblasti.

    Saldo je rekao da je napad bio usmeren na civile i da nije uticao na vojne operacije, javio je CNN.

    “Ovi udari nisu ugrozili specijalnu vojnu operaciju koja je trenutno u toku.Odlučili su da se sitno osvete civilima i onima koji se sada kreću teritorijom Hersonske oblasti”, rekao je on.

    Kako je naveo, projektili nisu izazvali strukturnu štetu na mostu Čonhar, koji povezuje Hersonsku oblast i Krim.

    U maju je Velika Britanija isporučila Ukrajini više krstarećih projektila dugog dometa “Storm Shadow”, koje su zajednički razvile Britanija i Francuska, a koja se obično lansira iz vazduha, sa dometom većim od 250 kilometara.

    Prošireni domet daje Ukrajini mogućnost da udari duboko u teritoriju koju drži Rusija na istoku Ukrajine, podseća američka TV mreža.

  • Poslate “jedinice za čišćenje”?

    Poslate “jedinice za čišćenje”?

    Ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila snimak presretnutog razgovora ruskog vojnika koji tvrdi da je Moskva poslala trupe da ubiju njegovu jedinicu.

    Kako je preneo Njuzvik pisanje ukrajinskih medija, ukrajinska vojna obaveštajna uprava (GUR) na svom Telegram kanalu snimak je objavila u utorak, a na njemu je muškarac identifikovan kao pripadnik ruske vojske koji razgovara s prijateljem.

    On je navodno rekao prijatelju da je zapeo na poziciji između ukrajinskih snaga i ruskih trupa koje ciljaju njegovu jedinicu.

    “Samo nas je dvoje preživelo. Ostali su mrtvi. Sve su nas zamenili vojnici po ugovoru, a svi u našoj četi sada se vode kao nestali u akciji”, rekao je vojnik, prema prevodu audiozapisa koji je objavio Kijev Post.

    Post je takođe naveo da bi “vojnici po ugovoru” o kojima je vojnik govorio mogli biti tzv. trupe barijere, jedinice čiji je zadatak sprovođenje pravila vojnog ponašanja. Te jedinice su poznate i kao “jedinice za blokiranje”, a navodno su korišćene u Ukrajini za ubistva ruskih vojnika koji su pobegli iz bitke.

    U zvučnom zapisu koji je objavio GUR, prijatelj je pitao vojnika o zajedničkom poznaniku iz jedinice. Vojnik je odgovorio da ta osoba “leži na terenu, u vreći”. “Ne znam šta da radim”, rekao je taj vojnik.

    “Odavno su nas otpisali, a sa nulte tačke nema izlaza.”

    Vojnik je tada objasnio svom prijatelju da su ugovorne trupe poslate na njegovu lokaciju iz zatvora u ukrajinskoj regiji Luganjsk, pod ruskom okupacijom. Dodao je da više nije moguće vratiti se u vojni štab kako bi objasnio šta se događa, dodavši da nije ni siguran kuda bi mogao da ide zbog mina u tom području.

    “Streljaće te ako se vratiš?” pita je prijatelj.

    “Da, pucaju na nas”, odgovorio je vojnik.

    Prijatelj je zatim pitao ruskog vojnika da li su vojnici po ugovoru Rusi, a vojnik odgovara: “Da, oni su na našoj strani, iz zatvora u Luganjsku. Oko 30 njih nas napada.”

    “Sva papirologija je sređena, mi smo službeno ‘nestali u akciji’, samo tako”, dodao je vojnik.

    Kijev post zatim navodi da je prijatelj vojnika ostao u neverici i pitao zašto je druga grupa vojnika dobila lomandu da ubije njegovu jedinicu, ali mu je ruski vojnik odgovorio: “Rešavaju nas se, ‘poništavaju nas’.”

    Post je primetio da je on zapravo upotrebgio izraz za “disciplinsko pogubljenje”.

    “Uglavnom, žele da nas zamene, pa su doveli momke po ugovoru. Sada nas čiste, a svi potrebni dokumenti su pripremljeni”, dodao je vojnik.

    Njuzvik je kontaktirao rusko Ministarstvo odbrane za komentar, ali ga nisu dobili, a podsećaju i da je prisutnost ruskih “trupa barijere” u Ukrajini dokumentovano od strane britanskog Ministarstva odbrane prošle zime, preneo je Jutarnji list.

  • “NATO šalje Ukrajince na klanje. Neće pobjediti”

    “NATO šalje Ukrajince na klanje. Neće pobjediti”

    Alijansa je nezadovoljna tokom ukrajinske kontraofanzive, te je naložila Zelenskom da se vrati NATO taktici, istakao je bivši američki obaveštajac.

    Lideri NATO-a naterali su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da još jednom pošalje mehanizovane bataljone Oružanih snaga Ukrajine na klanje, rekao je bivši američki obaveštajac Skot Riter na Jutjub kanalu “Ridakted”.

    “Ukrajinci su morali da se vrate masovnim oklopnim napadima. Upravo to vidimo. Oni šalju oklopne bataljone u zonu razaranja, gde ih Rusi uništavaju”, tvrdi ekspert. Prema njegovim rečima, NATO je nezadovoljan tokom ukrajinske kontraofanzive, pošto Oružane snage Ukrajine ne postižu uspehe ni uz pomoć zapadnog oružja. To je navelo lidere Alijanse da nalože Zelenskom da se vrati NATO taktici napada teškim oklopom, u protivnom bi mogao da izgubi zapadnu vojnu podršku.

    “Ovo je masakr na bojnom polju. Ukrajinci neće pobediti”, istakao je Riter.

    Takođe, ruska vojska će, kako je rekao na Jutjub kanalu “Ju Es tur of djuti”, preuzeti od Oružanih snaga Ukrajine sve teritorije koje joj pripada po ustavu misleći na oblasti koje su joj se pripojile nakon raspisivanja referenduma.

    “Rusija nikada neće napustiti regione koji joj pripadaju po Ustavu”, izjavio je Riter i dodao da Rusi neće odustati dok ne uzmu svoje teritorije.

    Najavio je i rusko preuzimanje Herosona i Zaporožja, kao i to da će kijevske vlasti izgubiti kontrolu nad gradovima kao što su Harkov i Odesa.

    Bivši savetnik šefa Pentagona Daglas Makgregor smatra pak da su Sjedinjene Države svesne totalnog poraza u Ukrajini, te da su spremne “da idu kući”.

    “Postoji želja da se skrene pažnja s neizbežnog neuspeha, o čemu će se pročuti u javnom prostoru i što će potom prodreti i u američku svest. Oni (američki zvaničnici) traže način da se distanciraju govoreći da su učinili sve što su mogli, da su sve dali Ukrajincima, ali da oni ništa nisu uradili, te da je to sad njihov problem”, rekao je stručnjak u intervjuu objavljenom na Jutjub kanalu “Daglas Makgregor strejt kols”.

    Makgregor je dodao da ovo ukazuje na promenu u američkom pristupu ukrajinskoj krizi, uprkos tome što Bela kuća nerado priznaje činjenicu da je Ukrajina postala katastrofa za SAD. Vašington je, smatra analitičar, napravio grešku jer je potcenio Rusiju i time žrtvovao ceo ukrajinski narod, dok sada pokušava da nađe način da se izvuče iz ove situacije.

    “Jedan način je da sakrije katastrofu, za sve okrivi Ukrajince i povuče se iz priče”, zaključio je bivši savetnik šefa Pentagona.

    Da je kontraofanziva osuđena na propast smatra i bivši analitičar Pentagona za spoljne odnose Beri Pozen.

    Po njegovim rečima, nema nikakvog smisla nastaviti istu jer čak i ako bi Ukrajinci uspeli da probiju prvu liniju ruske odbrane, suočiće se s kontranapadom ruskog rezervnog sastava, konstatovao je Pozen u članku za “Forin polisi”.

    Jedina šansa kontraofanzive je da Rusi nemaju rezervi, što je gotovo nemoguće, dodaje ekspert.

    “Međutim, ako je ova pretpostavka (o nedostatku rezervi) pogrešna, onda nema mnogo smisla da Ukrajina nastavi s trenutnim naporima, jer čak i ako bi prodrla duboko u teritoriju koju drži Rusija, suočiće se s teškim ruskim kontranapadima pod najgorim mogućim okolnostima. Ukrajinske snage, koje su oslabljene u prethodnim bitkama, verovatno neće biti dovoljno snabdevene. U ovom trenutku mogu da imaju problema i s pristupom sopstvenim dronovima, artiljeriji, raketama”, pojasnio je Pozen.

    Dodao je i da bi ruski avioni, koji su poslednjih nedelja bili daleko uspešniji u kopnenim udarima nego na početku rata, mogli dodatno da uspore napredovanje Ukrajine gađajući i borbene jedinice i logistiku.

    Analitičar je primetio i da postoji vrlo malo istorijskih primera koji bi opravdali optimizam u pogledu uspeha ukrajinskih oružanih snaga.