VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Guteres zatražio pomoć za zemlje u razvoju

    Guteres zatražio pomoć za zemlje u razvoju

    Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je danas razvijene zemlje da izdvoje dio svojih bruto domaćih prihoda za pomoć najmanje razvijenim zemljama.

    • Krajnje je vrijeme da razvijene države ispune svoje obaveze i izdvoje 0,15 do 0,20 odsto svojih nacionalnih prihoda za najmanje razvijene zemlje – rekao je Guteres na Konferenciji UN o najmanje razvijenim zemljama u Kataru.

    Guteres je dodao da se stanovništvo tih država suočava sa velikim izazovima u ključnim životnim sferama – zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i otvaranju radnih mjesta u vrijeme kada rastu cijene hrane i energije.

    On je rekao da razvijene države trebaju da izdvoje najmanje 500 milijardi dolara godišnje kao podršku zemljama u razvoju.

  • Gori Atina nakon tragedije

    Gori Atina nakon tragedije

    U Atini je danas došlo do sukoba policije i demonstranata okupljenih na protestu povodom željezničke nesreće u kojoj je ranije ove sedmice poginulo najmanje 57 ljudi.

    Demonstranti su se okupili ispred grčkog parlamenta u Atini gdje su se sukobili sa policijom.

    Neki demonstranti su zapalili kante za otpatke i bacali molotovljeve koktele, dok je policija odgovorila suzavcem i šok bombama.

    Studenti i zaposleni u željeznici došli su na protest u centru Atine povodom nesreće.

    Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo: „Država je ubica”, „Odmah smijenite Micotakisa!“, „Vas 300, ćutite!“, što je poruka upućena poslanicima.

    Podsjetimo, stravična železnička nesreća dogodila se u ponedeljak nešto prije ponoći kada se putnički voz sa više od 350 ljudi sudario sa teretnim vozom u centralnoj Grčkoj, nedaleko od grada Larise.

    Grčki ministar infrastrukture i transporta Kostas Karamanlis podnio je ostavku, a šef željezničke stanice u Larisi uhapšen je pod sumnjom da je odgovoran za nesreću koja se smatra najtežim železničkim udesom u istoriji Grčke.

    Sumnja se da je on kriv što kolosijeci nisu razdvojeni na vrijeme.

    Spasioci su juče završili pretraživanje ostataka na mjestu sudara putničkog voza i teretne kompozicije kod Larise, u centralnom dijelu zemlje.

  • Šojgu obavio važan razgovor

    Šojgu obavio važan razgovor

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu saslušao je izveštaje komandanata jedinica o trenutnoj situaciji u zoni specijalne operacije na linijama odgovornosti.

    To su saopštili iz Ministarstva odbrane Rusije.

    “Ministar odbrane Ruske Federacije general vojske Sergej Šojgu u okviru rada u štabu združenih grupa ruskih snaga, saslušao je izveštaje komandanata grupa o trenutnoj situaciji na linijama odgovornosti i planovima za dalje delovanje”, rekli su u Ministarstvu.

    Dodali su da je ruski ministar odbrane posebnu pažnju posvetio stvaranju neophodnih uslova za bezbedan raspored vojske, sveobuhvatno obezbeđenje jedinica, poseban rad medicinskih i pozadinskih jedinica.

    Ranije je Sergej Šojgu razgovarao sa zamenikom ministra odbrane Rusije na temu kontinuiranog snabdevanja naoružanjem, vojnom tehnikom i municijom.

    Takođe je posebna pažnja posvećena organizaciji obuke rezervnih jedinica, vojno-političkom radu i drugim vrstama sveobuhvatne organizacije jedinica.

  • “Zapad ne gubi ništa ako izgubi Ukrajinu”

    “Zapad ne gubi ništa ako izgubi Ukrajinu”

    Zapad je podstakao “nacifikaciju” Ukrajine kako bi njen narod učinio neprijateljskim prema Rusiji, rekao je politički filozof i pisac Aleksandar Dugin.

    “Zapad tako razmišlja: ne bismo mogli drugačije da stvorimo veštački nacionalizam u Ukrajini i da gurnemo Ukrajince da se bore protiv Rusa”, rekao je Dugin.

    On je istakao da su pristalice Kijeva pokušale da sakriju od sopstvenih građana sve veću toleranciju prema nacionalizmu i neonacizmu u Ukrajini.

    “Za tradicionalno društvo, cilj odbrane ne mogu da budu liberalne vrednosti. Dakle, treba im nešto drugo. Najradikalnije sredstvo za stvaranje i promovisanje te veštačke pseudo”svesti je nacionalizam ili ukrajinski rusofobični fašizam. I globalistički liberali to koriste”, naveo je Dugin.

    Dodaje da Zapad podržava radikale u Kijevu, kao što je koristio Al Kaidu i Islamsku državu, dok u sopstvenom dvorištu suzbija slične grupe.

    “Oni uništavaju svaku vrstu nacionalizma na svojim teritorijama. S druge strane, čine da u Ukrajini nacionalizam cveta” tvrdi Dugin i ističe da je u Ukrajini stvoren “nacistički raj”.

    Takav pristup će, ističe, na kraju dovesti do uništenja ukrajinske države.

    “Mislim da oni ne veruju ozbiljno da Ukrajina može da pobedi “, ocenjuje Dugin, dodajući da “Zapad ne gubi ništa ako izgubi Ukrajinu”.

    On podseća da je ukrajinski bataljon Azov jedna od jedinica koja okuplja članove sa neskrivenim nacionalističkim i neonacističkim stavovima i da su ukrajinski vojnici više puta snimani i fotografisani sa nacističkim obeležjima i tetovažama.

    I ruski predsednik Vladimir Putin naveo je “denacifikaciju” kao jedan od ciljeva Specijalne vojne operacije koju je Moskva pokrenula pre godinu dana.

    Dugin ističe da je sukob u Ukrajini prerastao u sukob civilizacija o kome je govorio Hantington, gde je s jedne strane, hrišćanska, tradicionalna civilizacija, predvođena Rusijom, koja teži da ostvari socijalnu pravdu, dok su sa druge strane liberalne zapadne demokratije, koje priznaju samo sopstvene političke, ekonomske i društvene sisteme i žele svima da ih nametnu.

    Vojna operacija je odgovor na težnju Zapada da celom svetu nametne svoj sistem vrednosti, smatra politički filozof.

    On je podsetio da bivši predsednik SAD Donald Tramp nije imao ništa protiv multipolarnog sveta, kao i da je bio protivnik globalizma i liberalne agende američkih demokrata.

    Podsećamo, prošle godine, Duginova ćerka, novinarka Darja Dugina, ubijena je od bombe postavljene ispod automobila koji je vozila, a Moskva je saopštila da ukrajinski agenti stoje iza atentata.

    Kijev je negirao umešanost, a “Njujork tajms” je izvestio da američki obaveštajci smatraju da su ukrajinske vlasti odobrile napad.

    “Ne želim osvetu, jer osveta ne bi značila pobedu”, odgovorio je Dugin, iako mu je, kako navodi, teško da prihvati ubistvo ćerke, koja ni na koji način nije učestvovala u rusko-ukrajinskom sukobu.

    On ističe da, ipak, želi da Rusija pobedi, ne zbog sebe ili svoje ćerke, već zbog ruskog naroda.

  • Rusija uspješna – EU traži način da to spriječi

    Rusija uspješna – EU traži način da to spriječi

    Rusija uspješno izbjegava sankcije EU i G7 kako bi obezbjedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, prenosi Blumberg.

    Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.

    Rusija uspešno izbegava sankcije Evropske unije i Grupe sedam kako bi obezbedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, rekao je visoki evropski diplomata, prenosi Blumberg.

    Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.

    Zemlje EU i G-7 uvele su više rundi sankcija od invazije na Ukrajinu pre godinu dana u nastojanju da onesposobe rusku ratnu mašinu i potkopaju njenu ekonomiju.

    Podaci sugerišu da je stvarni uticaj sankcija u pojedinim oblastima za sada manji od onoga čemu su se evropski zvaničnici nadali.

    “Samo potpisivanje novih sankcija nije dovoljno. Vladi su sada potrebni mehanizmi za njihovo sprovođenje”, rekao je Daniel Tanebaum, rukovodilac Globalne prakse za borbu protiv finansijskog kriminala u konsultantskoj firmi Oliver Viman.

    Isporuke robe iz Kine u Rusiju su takođe porasle, jer Peking igra sve važniju ulogu u snabdevanju Moskve, dodao je diplomata, napominjući da pojedine zemlje van EU nisu same sankcionisale Rusiju, a većina njih je više puta porekla da pomaže Kremlju.

    EU je sankcionisala skoro 1.500 pojedinaca, ograničila izvoz stotina roba i tehnologija i ciljala mnoge od ključnih izvora ruskih prihoda, međutim postoji zabrinutost da evropski blok još nema efikasan aparat za sprovođenje tih mera i da zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama.

    Sa dužom istorijom sankcionisanja stranih sila, SAD imaju centralizovanu agenciju, efikasnije procedure za prikupljanje informacija, kao i stroge zakone i alate za sprovođenje pravila u zemlji i inostranstvu.

    U EU, sprovođenje je složen proces, koji je uglavnom u nadležnosti država članica. Dok Evropska komisija, kao izvršni organ, nadgleda implementaciju i daje smernice, nacionalne vlasti su odgovorne za identifikovanje kršenja i izricanje kazni, što znači da su rezultati neujednačeni.

    Na kraju krajeva, reč je o političkoj volji, a nacionalni zvaničnici mogu biti pod pritiskom kada je u pitanju preduzimanje oštrih akcija protiv sopstvenih kompanija.

    “Naše sankcije snažno doprinose ekonomskoj recesiji u Rusiji. Ali njihova efikasnost zavisi i od toga koliko se dobro sprovode,” rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis prošle nedelje u Briselu.

    Na prvi pogled, prema pisanju Blumberga, sankcije su delotvorne. Ruska ekonomija je u padu i mnoge njene banke i kompanije odsečene su od međunarodnih finansijskih i trgovinskih sistema.

    Postoje i dokazi da su ograničenja evropskih i američkih tehnologija oslabila ključne ruske industrije i uticala njihovu sposobnost za buduće inovacije.

    Ali, informacije koje je prikupio Trade Data Monitor sa sedištem u Ženevi pokazuju da se neka roba pod sankcijama, posebno napredni poluprovodnici, preusmerava u Rusiju preko trećih zemalja, od kojih su mnoge naglo promenile svoje trgovinske navike nakon ruske invazije.

    U nekim slučajevima, izvoz u Rusiju tehnologija koje bi mogle da se koriste u vojne svrhe u Ukrajini je porastao sa nulte vrednosti na milione dolara.

    Godine 2022. Kazahstan je izvezao u Rusiju napredne poluprovodnike u vrednosti od 3,7 miliona dolara, u odnosu na samo 12.000 dolara u godini pre početka rata.

    Rusija je kupovala u proseku 163 miliona dolara naprednih čipova i integrisanih kola od EU, SAD, Japana i UK svake godine između 2017. i 2021. U 2022. to je palo na oko 60 miliona dolara.

    Podaci pokazuju da su Turska, Srbija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge zemlje istočne Evrope i centralne Azije, pomogle da se nadoknadi manjak.

    U međuvremenu, isporuke visokotehnoloških komponenti tim zemljama iz savezničkih nacija porasle su za sličan iznos.

    Ista vrsta obrasca je očigledna u stotinama kategorija proizvoda, ali je posebno akutna kada su u pitanju napredni čipovi i integrisana kola koja se mogu koristiti u vojne svrhe, rekao je evropski diplomata.

    S obzirom na to da ruski rat u Ukrajini ulazi u drugu godinu, EU i njeni saveznici su sve više fokusirani na pooštravanje sankcija i sprečavanje njihovog zaobilaženja.

    Međutim, kako navodi američka agencija, praćenje pošiljki nije jednostavan proces. Kupci ponekad koriste složena korporativna vozila i modele distribucije da prikriju krajnje odredište robe.

    Nepotpuna papirologija takođe komplikuje nadzor, kao i takozvana pretovarna mesta, gde se roba premešta između vozila ili preusmerava.

    Bajdenova administracija je najavila obračun sa posrednicima koji se koriste za izbegavanje sankcija i kontrole izvoza Rusiji, napominjući da su Kina, Jermenija, Turska i Uzbekistan lokacije koje koriste za ilegalno preusmeravanje zabranjenih artikala u Rusiju.

    G-7 je prošle nedelje najavila novi mehanizam za jačanje sprovođenja restriktivnih mera, a EU je takođe uvela nekoliko alata u nedavne pakete kako bi sprečila zemlje da pomažu Rusiji.

    Diskusije o pooštravanju režima sprovođenja EU sankcija, otvorile su debatu o tome gde treba da leži udeo odgovornosti između Brisela i evropskih prestonica kada su u pitanju policijske mere, istakao je neimenovani evropski diplomata, prenosi Blumberg.

  • Medvedev: Fabriku ćemo dočekati “Kalibrima”

    Medvedev: Fabriku ćemo dočekati “Kalibrima”

    Izgradnju fabrike tenkova u Ukrajini, ako do toga dođe, obeležićemo počasnom paljbom ‘kalibara’, rekao je Dmitrij Medvedev.

    On je reagovao na vest da nemački koncern “Rajnmetal” pregovara sa Kijevom o izgradnji fabrike tenkova u toj zemlji.

    Komentarišući vest o tome, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Medvedev je rekao da se radi primitivnom trolovanju kijevskog režima.

    “Ako Fric (uvredljiv naziv za Nemce tokom Drugog svetskog rata u SSSR) stvarno odluči da gradi, čekamo sa nestrpljenjem. Takav događaj će biti obeležen kako dolikuje – počasnom paljbom ‘kalibara’ i drugih pirotehničkih sredstava”, napisao je on na Telegramu.

  • Njemački gigant uskoro planira graditi fabriku tenkova u Ukrajini

    Njemački gigant uskoro planira graditi fabriku tenkova u Ukrajini

    Njemački koncern Rheinmetall želi u Ukrajini izgraditi pogon za proizvodnju tenkova Panther. Ovo je potvrdio izvršni direktor Rheinmetall Armin Papperger.

    Prema njegovim riječima, firma za proizvodnju tenkova u Ukrajini može se izgraditi za otprilike 200 miliona eura. Godišnje bi se moglo proizvesti do 400 borbenih tenkova tipa Panther.

    Riječ je o konceptu novog tenka koji je Rheinmetall predstavio u ljeto 2022. godine. Razvijen je na temelju tenka Leopard 2.

    Papperger je istaknuo da je optimističan povodom pregovora s ukrajinskom vladom. Konačna odluka će stupiti na snagu, nada se Papperger, u sljedeća dva mjeseca.

    Generalni direktor također je uvjeren da će postrojenje biti moguće zaštititi sistemima protuzračne obrane od ruskih napada.

    Osim toga, prema Pappergeru, Ukrajini za pobjedu treba 600-800 tenkova. A da bi se zadovoljila ta potreba, potrebno je što prije pokrenuti proizvodnju novih tenkova. Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajini trenutno treba 300-500 tenkova za protuofanzivu.

    Ambasador Ukrajine u Francuskoj Vadim Omelčenko istaknuo je da su različite zemlje zvanično potvrdile svoj dogovor da Ukrajini isporuče ukupno 321 jedinicu teških tenkova. Međutim, britanski “The Times” izvijestio je sredinom februara da će samo 50 zapadnih tenkova stići u Ukrajinu do sredine aprila.

  • Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

    Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

    Povećanje kineskog vojnog budžeta “prikladno i razumno” i ima cilj suočavanje sa “složenim bezbednosnim izazovima”, izjavio je portparol parlamenta Vang Čao.

    Vang nije naveo da li će stopa povećanja, koja će biti objavljena u nedelju na otvaranju godišnjeg zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa, biti iznad ili ispod prošlogodišnjih 7,1 odsto.

    Vang je rekao da je udeo budžeta za odbranu ostao stabilan u odnosu na BDP i napomenuo da kineska vojna modernizacija “neće predstavljati pretnju nijednoj zemlji“.

    “Naprotiv, to će biti samo pozitivna sila za očuvanje regionalne stabilnosti i svetskog mira”, naglasio je Vang na konferenciji za novinare. Vang je kazao da je povećanje izdataka za odbranu potrebno da bi se odgovorilo na složene bezbednosne izazove i da bi Kina ispunila svoje odgovornosti kao velika zemlja.

    Potrošnja Kine za odbranu niža je od svetskog proseka i povećanje je zbog toga prikladno i razumno, rekao je Vang, preneo je AP.

    Kina je 2021. godine potrošila 1,7 odsto BDP-a na vojsku, prema podacima Svetske banke, dok su SAD, sa svojim ogromnim obavezama u inostranstvu, potrošile relativno visokih 3,5 odsto.

    Kina je za odbranu za prošlu godinu izdvojila 229 milijardi dolara, što je otprilike duplo više nego u 2013. Stalna godišnja povećanja budžeta tokom više od dve decenije omogućila su Narodnooslobodilačkoj vojsci Kine od dva miliona pripadnika da poveća sposobnosti u svim kategorijama, podseća američka agencija.

    Uz najveću stalnu armiju na svetu, Kina ima najveću mornaricu na svetu i nedavno je lansirala svoj treći nosač aviona. Kina je već uspostavila jednu svoju vojnu bazu u Džibutiju na Rogu Afrike i renovira kambodžansku pomorsku bazu Ream, koja bi joj mogla pružiti prisustvo u Tajlandskom zalivu.

    Napori za modernizaciju kineske vojske izazvali su zabrinutost SAD i zemalja saveznica, posebno u vezi sa Tajvanom, za koji je Kina saopštila da će biti stavljen pod njenu kontrolu i silom, ukoliko bude potrebno, podseća AP.

  • Više od 200.000 ubijenih ruskih vojnika, potpuno uništeni tenkovi

    Više od 200.000 ubijenih ruskih vojnika, potpuno uništeni tenkovi

    Više od 200.000 ruskih vojnika i više od 1.800 oficira ubijeno je ili ranjeno od početka ruske invazije na Ukrajinu prošlog februara.

    To je izjavio vrhovni komandant NATO za Evropu Kristofer Kavoli, objavio je nemački nedeljnik Špigl.

    Kavoli, koji je govorio kao počasni gost na tradicionalnoj večeri u gradskoj skupštini Hamburga, rekao da su “razmere ovog rata neverovatni”.

    Kako navodi, Rusija je izgubila više od 2.000 tenkova, a ruske snage u proseku ispaljuju preko 23.000 artiljerijskih granata dnevno.

    Kavoli je rekao da se NATO nakon ruskog napada na Ukrajinu mora prilagoditi novoj realnosti.

    “Ako neko dođe s tenkom, bolje da imate i tenk. Međutim, jedna od lekcija Hladnog rata jeste da je tačnost oružja ono što je važno. Osim toga, važan je proizvodni kapacitet odbrambene industrije. Rat dobija onaj koji je sposoban da najbrže proizvodi”, rekao je Kavoli.

    Istovremeno, general NATOa je naglasio važnost civilnog vođstva: “Iz ovog sukoba smo naučili da je civilno vodstvo apsolutno neophodno. Ono može mobilizirati naciju i inspirisati partnere”, rekao je Kavoli, prenosi “Klix.ba”.

  • EU i NATO ne žele mir

    EU i NATO ne žele mir

    Ni Evropska unija ni NATO ne preduzimaju korake ka miru u Ukrajini, već povećavaju eskalaciju sukoba, izjavio je predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover.Komentarišući kritike upućene skupštini zbog toga što do sada nije bilo rasprave o kandidaturama Švedske i Finske za prijem u NATO, Kover je kasno u petak, u intervjuu za HirTV rekao da je Mađarska suverena zemlja čiji parlament određuje dnevni red po sopstvenom nahođenju, prenosi agencija MTI.

    Švedska i Finska neće moći da se pridruže Alijansi dok Turska ne da svoje odobrenje, rekao je Kover, dodajući da je malo verovatno da će se to desiti do letnjeg samita NATO-a.

    On je naveo da je razlog zašto Mađarska šalje parlamentarne delegacije u Švedsku i Finsku taj što su vladajuće poslaničke grupe Fides i Demohrišćani izrazile zabrinutost, jer ne smatraju da je odluka o ratifikaciji automatska. Istovremeno, dodao je, treba pojasniti da je Mađarska suverena članica i NATO i EU, i da je dobrovoljno pristupila obema organizacijama. Mađarska ne smatra da se njena pozicija u ovim savezima promenila tokom poslednjih decenija, rekao je on.

    Političari koji sada traže podršku Mađarske ponašali su se na način “koji bi se smatrao oštrim čak i od naših neprijatelja”, napominje Kover. Trebalo bi jasno staviti do znanja da oni nemaju pravo da se mešaju u mađarsku politiku, rekao je Kover.

    On je dodao da podrška pristupanju Švedske i Finske NATO-u nije pitanje “dobrog ponašanja ili osetljivosti”, ističući ”da su dve zemlje godinama vređale Mađarsku i nanele štetu njenim nacionalnim interesima”. “Oni sada vrše pritisak na institucije EU da Mađarskoj ne daju sredstva na koja ima pravo”, dodao je predsednik skupštine i naveo da će se mađarska delegacija sastati sa predsednicima švedskog i finskog parlamenta, relevantnim odborima i ministrima spoljnih poslova u utorak, odnosno sredu.

    Delegaciju će predvoditi poslanik Fidesa Čaba Hende, a u njoj će biti šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove Žolt Nemet, kao i evroposlanici Eniko Đori i Erno Šaler-Baros, dodao je on. Kover je rekao da su švedska i finska vojska dobro pripremljene i opremljene i da će ojačati NATO.

    Prema njegovim rečima, oružje u vrednosti od 60 milijardi dolara koje su zemlje članice EU i NATO poslale Ukrajini učinilo ih je učesnicima u sukobu. Mir, kako je istakao, na kraju zavisi od Rusije i Ukrajine. Kover je pozvao na kompromis koji uzima u obzir i teritorijalni integritet Ukrajine i bezbednosna očekivanja Rusije, prenela je mađarska agencija.