VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Vagner više ne postoji”

    “Vagner više ne postoji”

    Bivši britanski marinac Alan iz engleskog grada Plimauta, jedan je od stranih volontera koji se 16 meseci od početka rata u Ukrajini još bori sa Ukrajincima.

    Britanac je u Ukrajinu stigao u septembru 2022. godine, a uskoro će se vratiti na front.

    “Ukupno gledano, Rusi nisu jako dobri vojnici, međutim, nisu glupi. Bilo bi nesmotreno kada bismo pretpostavili da među njima nema pristojno obučenih i motivisanih vojnika. Oni su potentni borci, jako opasni. Artiljerija im je dobra, kao i jedinice za elektronsko ratovanje”, rekao je 58-godišnji Britanac koji novinarima The Guardiana nije hteo da otkrije svoje prezime.

    Jedinica u kojoj se Alan bori, a koja nosi ime “Da Vinčijevi vukovi”, mesecima je ratovala protiv plaćeničke grupe Vagner. Britanac je za vreme tih sukoba štitio “put života”, važan lanac snabdevanja koji su koristili ukrajinski borci u Bahmutu.

    Alan, iskusni borac koji je učestvovao i u Domovinskom ratu, pružao je podršku drugim jedinicama na terenu.

    “Skoro da smo stalno bili u bunkerima i rovovima. Delovalo je kao da smo u Prvom svetskom ratu. Ruska artiljerija je stalno udarala po nama. Bila je precizna i stalno smo morali da držimo glave pognutima”, rekao je Alan.

    Britanac kaže da danas u ukrajinskoj vojsci nema mnogo stranih volontera. Možda ih ima po 20-tak u svakoj jedinici, rekao je.

    Alan nije potpisao ugovor s Oružanim snagama Ukrajine, a njihov komandir pokriva svakodnevne troškove. Rusija tvrdi da su “Da Vinčijevi vukovi”, koja je dobila ime po Dmitru “Da Vičciju” Kotsjubailu, nacionalistička grupa koja gaji desničarske stavove.

    Alan veruje da će ukrajinska kontraofanziva uroditi plodom iako trenutno ide sporo. Ukrajinci traže slabu tačku u ruskoj odbrani, a Britanac kaže da će se na nju sručiti čim je pronađu.

    “Ovo me podseća na bitke koje su se vodile nakon iskrcavanja na Normandiji 1944. godine. Nešto je puklo i saveznici su stigli do Rajne. Pre ili kasnije, ruska logistika će posustati”, rekao je Alan.

    Bahmut nije bio greška

    Britanac smatra da krvava i dugotrajna bitka za ukrajinski grad Bahmut nije bila greška.

    “To je bio ogroman sukob. Naneli smo veliku štetu Vagneru. On više ne postoji kao borbena sila. Bahmut je bio Pirova pobeda za Rusiju”, rekao je Alan, koji je trenutno na pauzi od ratovanja.

    Dane provodi vežbajući gađanje kod Dnjepra ili u teretani. Britanac se nada da će deo svog znanja preneti mladim ukrajinskim borcima.

    “Učim ih kako da patroliraju, kako da pucati i kako da prežive. Ako morate stati na više od pet minuta, morate iskopati rupu”, dodao je Britanac.

  • Kina: Posjeta brodova ruske Pacifičke flote još više učvrstila prijateljstvo i saradnju dve zemlje

    Kina: Posjeta brodova ruske Pacifičke flote još više učvrstila prijateljstvo i saradnju dve zemlje

    Poseta ruskih korveta Šangaju još više je učvrstila tradicionalno prijateljstvo Ratne mornarice Rusije i Kine.

    Ovo je izjavio na brifingu portparol Ministarstva odbrane Kine Tan Kefej.

    On je dodao da je poseta takođe produbila prijateljsku razmenu i poslovnu saradnju.

    Prema njegovim rečima, tokom posete ruskih korveta, predstavnici Oružanih snaga obišli su brodove obe zemlje, izvršili profesionalnu i tehničku razmenu, održali kulturne i sportske aktivnosti. Nakon što su ruske korvete napustile luku u Šangaju, one su zajedno sa kineskim vojnim brodom “Taijuan” izvele vežbe čiji je cilj bio uvežbavanje formacija i manevrisanja, komunikacija i operacija potrage i spasavanja u vodama istočno od reke Jangce.

    “Kina je i nadalje spremna da zajedno sa Rusijom radi na jačanju interakcije Ratnih mornarica dve zemlje na svim nivoima, redovno organizuje zajedničke obuke i patrole, proširi stručnu i praktičnu saradnju radi održanja bezbednosti na moru, kopnu, kao i stabilnost u regionu”, poručio je portparol.

    Generalni konzul Rusije u Šangaju Dmitrij Lukjancev je, odgovarajući na pitanje može li se aktuelna poseta brodova Pacifičke flote Šangaju tumačiti kao signal različitim silama u regionu da su rusko-kineski odnosi stabilni, a bilateralna saradnja ne podleže spoljnom uticaju, Lukjancev je rekao da se to “podrazumeva”.

    Prethodno je pres služba Pacifičke flote saopštila da su korvete “Gromki“ i “Savršeni”, koje obavljaju zadatke u azijsko-pacifičkom regionu, zbog posete koja je trajala do 11. jula, uplovile u pomorsku bazu Ratne mornarice Narodnooslobodilačke armije Kine u Šangaju.

  • Erdogan: Putin i ja smo na istoj strani

    Erdogan: Putin i ja smo na istoj strani

    Turski predsjednik Erdogan izjavio je da su on i Vladimir Putin na istoj strani kada je reč o produžetku Sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka.

    Erdogan je istakao i da će, kako se nada, dogovor biti produžen nakon 17. jula, kao rezultat napora Ujedinjenih nacija i Turske, preneo je Rojters.Portparol Evropske unije rekao je u četvrtak da Evropska komisija pomaže Ujedinjenim nacijama i Turskoj u pokušajima da se produži Sporazum o žitaricama i “otvorena je da se istraže sve solucije”.UN i Turska posredovale su u inicijativi za sklapanje sporazuma sa Rusijom i Ukrajinom u julu 2022. godine, kako bi se prevazišla svetska kriza u nabavci hrane, koja je nastala posle napada Rusije na Ukrajinu i blokade ukrajinskih luka. Erdogan je istakao i da se nada da će Putin u avgustu posetiti Tursku.

  • “Peking nije zaboravio bombardovanje u Beogradu”

    “Peking nije zaboravio bombardovanje u Beogradu”

    Kineski narod nije zaboravio bombardovanje Ambasade Kine u Beogradu 1999. godine, kada je poginulo troje kineskih državljana, istakla je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

    Nismo zaboravili dug u krvi koji NATO ima prema kineskom narodu zbog bombardovanja ambasade u Jugoslaviji. Azijsko-pacifičke zemlje ne pozdravljaju ratnu mašinu, a još manje azijsko-pacifičku verziju Alijanse koja podstiče blokovsku konfrontaciju ili novi hladni rat – napisala je Hua na Tviteru.

    Tokom bombardovanja Jugoslavije u maju 1999. godine, projektil je pogodio Ambasadu Kine i tada je poginulo troje kineskih državljana. Alijansa tvrdi da je u pitanju “greška” i da je meta tog napada bila zgrada Direkcije za javno snabdijevanje i nabavke SR Jugoslavije.

    Ona je prokomentarisala određene tvrdnje da Kina sprovodi “politiku prinude”, napomenuvši da je NATO uključen u blokovsku politiku i vojne operacije širom svijeta, prijetnje drugim zemljama silom i ugrožavanje interesa, bezbjednosti i vrijednosti svijeta.

    – Zar nije NATO taj koji je zgazio međunarodno pravo i osnovne norme upravljanja međunarodnim odnosima miješanjem u unutrašnja pitanja drugih zemalja i ulaženjem u ratove i uzrokovanjem patnje miliona ljudi u svijetu? – upitala je Hua.

    NATO članice, koje su učestvovale ove sedmice u godišnjem samitu Alijanse u Vilnjusu, navele su u zajedničkom saopštenju da “ambicije Kine i njena politika prinude” ugrožavaju interese, bezbjednost i vrijednosti bloka. Te zemlje izrazile su zabrinutost zbog proširenja i raznolikosti nuklearnog arsenala Kine.

    NATO vjeruje da je jačanje strateškog partnerstva Kine i Rusije suprotno vrijednostima i interesima Alijanse, podsjeća TASS.

    U saopštenju se ističe da će EU i NATO koordinisati postupke radi “suočavanja sa sistematskim izazovima koje Kina predstavlja za evroatlantsku bezbjednost”, a članice su izrazile spremnost da ojačaju saradnju sa zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, uključujući Australiju, Novi Zeland, Južnu Koreju i Japan, radi suočavanja sa prijetnjama zajedničkoj bezbjednosti.

  • Šta se dešava sa Vagnerovcima?

    Šta se dešava sa Vagnerovcima?

    Portparol Pentagona general Patrik Rajder izjavio je danas da “plaćenici Vagnera više ne učestvuju u vojnim operacijama u Ukrajini u značajnijem obimu”.

    Ova izjava usledila je posle dve nedelje od pobune ove vojne grupe u Rusiji, preneo je Rojters.

    “U ovom trenutku, ne vidimo da snage Vagnera učestvuju značajnije u borbenim operacijama u Ukrajini”, dodao je Rajder.

    Borci Vagnera su se borili u nekim od najžešćih i najopasnijih borbi tokom ruskog napada na Ukrajinu, ali nakon pobune 24. juna, Mosva je, podseća Rojters, dala opciju vojnicima Vagnera da napuste zemlju, da se priključe redovnoj vojsci ili da idu kućama.

    U sredu, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je završavalo sa Vagnerovom primopredajom oružja oružanim snagama Rusije.

  • “Kijev mora da dobije rat”

    “Kijev mora da dobije rat”

    Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je Zapad da ne posustaje u podršci Ukrajini protiv Rusije i poručio da Kijev “mora da dobije rat”.

    On je u intervjuu za Si-En-En rekao da “ne može biti mogućeg izgovora” za odlaganje članstva Ukrajine u NATO-u.

    “Ne može biti mogućeg izgovora ili razloga da se i dalje zezamo i odlažemo. Poslednja preostala primedba je bila da će to biti provokativno za (ruskog predsednika) Vladimira Putina. Pa, videli smo šta se dešava kada nemate Ukrajinu u NATO, izbio je najgori rat u Evropi u poslednjih 80 godina”, rekao je Džonson.

    On je takođe upozorio na “zamor od Ukrajine”.

    “To je iscrpljenost ostatka sveta, a posebno pristalica Ukrajine, da se postaraju da pobede. Ali oni moraju da pobede – to je apsolutno ključno”, rekao je on.

    Džonson je, za razliku od vlade svoje države, podržao odluku Bajdenove administracije da Ukrajini pošalje kasetnu municiju.

    “Mislim da je predsednik Bajden učinio pravu stvar da ih snabdeva i što brže Ukrajinci budu mogli da ih iskoriste da povrate svoju teritoriju, više života će biti spaseno”, rekao je on.

    Njegovi komentari dolaze nakon što Ukrajina nije dobila poziv za članstvo u NATO-u, već je morala da se zadovolji obećanjem o nastavku pomoći.

    Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao da njegova zemlja nije “Amazonova” služba za isporuku oružja Ukrajini i da bi Kijev mogao biti mudar da dozvoli svojim pristalicama da “vide zahvalnost”.

    Džonson je bio premijer kada je počela ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini 24. februara 2022. i nekoliko puta je posetio Kijev kako bi se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Poznat je po svojim čvrstim proukrajinskim stavovima.

  • Ukrajinci bacaju vojnike u smrt

    Ukrajinci bacaju vojnike u smrt

    Vizit karta sadašnje ukrajinske vlasti je neljudski odnos prema sopstvenim vojnicima, rekao je všilac dužnosti gubernatora Hersonske oblasti Vladimir Saldo.

    Kijevske vlasti žale zapadnu tehniku, ali zato s tupom upornošću bacaju u bezuspešne “mesne juriše“ na frontu pešadiju, čiji borci ginu kao muve, izjavio je za Sputnjik Saldo.

    “A sve radi toga da bi se stvorio pozitivan utisak kod zapadnih gospodara i da bi se stanovništvo i dalje držalo u neznanju o istinskom stanju stvari“, naglasio je Saldo.

  • Pentagon priznao dvije stvari

    Pentagon priznao dvije stvari

    Kontraofanziva Ukrajine ne odvija se onom brzinom koju bi SAD, izjavio direktor za operacije združenog štaba Pentagona general Daglas Sims.

    On je dodao da u okviru kontraofanzive Kijev mora da vodi “prilično žestoke borbe“. Sims je potvrdio i da je Vašington već predao kasetnu municiju Ukrajini. Takođe je naglasio da je Ukrajina dobila ovu vrstu municije ne samo od SAD, nego i od drugih država.

    General je takođe rekao da SAD ne smatraju da su trenutni uslovi sukoba na ukrajinskoj teritoriji pogodni za primenu američkih lovaca F-16, prenosi Sputnjik.

    General je, pored toga, objavio da je američki predsednik Džozef Bajden odlučio da iskoristi deo američkih snaga u Evropi za podršku operacije “Atlantska odlučnost“.

    Sims je istakao da se ne radi o dodatnom prebacivanju vojnika, već samo o mogućnosti proširenja operacije postojećim snagama.
    “Bajdenova odluka neće promeniti trenutnu brojnost američkih snaga u Evropi, već potvrđuje privrženost Vašingtona zaštiti istočnog krila NATO“, naglasio je on.

    Operacija “Atlantska odlučnost“ (Operation Atlantic Resolve) sprovodi se od aprila 2014. godine i usmerena je na povećanje američkog vojnog prisustva u Istočnoj Evropi.

  • “Ubijen i sravnjeno sa zemljom”

    “Ubijen i sravnjeno sa zemljom”

    Na društvenim mrežama ukrajinska strana objavila kako je ubijen ruski general Oleg Tsokov.

    Vest o njegovoj smrti pojavila se pre nekoliko dana, kada je navedeno i da je poginuo u okupiranom gradu Berdjansku.

    Međutim, kako sad piše Nexta, ubijen je u hotelu, kojije sravnjen sa zemljom. “Od hotela praktično ništa nije ostalo”, navela je Nexta, dodajući i fotografiju ruskog generača, precrtanog crvenim “X”.

  • Putin otkrio šta je rekao Vagneru

    Putin otkrio šta je rekao Vagneru

    Problem pravnog statusa privatnih vojnih kompanija je komplikovan, rekao je ruski predsjednik Vladimir Putin, piše “Komersant”.

    “To je posebno pitanje koje se odnosi na legalizaciju. I o tom pitanju treba razgovarati u Državnoj Dumi, u vladi. To nije lako pitanje”, rekao je šef ruske države.

    Putin je takođe iznio svoj stav o događajima od 24. juna, kada je osnivač i vođa ruske plaćeničke grupe Vagner pokrenuo pobunu i domarširao na 200 km od Moskve. Prema njegovim riječima, za rusko društvo je sve bilo jednostavno i očigledno.

    “Obični vojnici Vagnera su se borili dostojanstveno, tako da… Za žaljenje je činjenica da su bili umiješani u ove događaje… Da tako kažem, veoma precizno…”, naglasio je Putin.

    Što se tiče sastanka 29. juna sa predstavnicima Vagnera, Putin je rekao da im je ponuđeno nekoliko opcija za zapošljavanje.

    Riječ je, između ostalog, o službi pod vođstvom njihovog komandanta sa pozivnim znakom Sedoj (Sedi).

    Iako nema zvanične potvrde, Sedi je prema pisanju dijela ruskih medija nadimak Andreja Nikolajeviča Troševa, pukovnika specijalne policije SOBR u penziji, piše “b92”.

    On je bio padobranac, i učestvovao je u ratu u Avganistanu i Čečeniji.

    Tokom zauzimanja Palmire 2016. godine, i za zasluge u borbi protiv Islamske države, nagrađen je ordenom Heroja Rusije prenijele su “Novosti”.