VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pobjeda stranke poljoprivrednika u Holandiji

    Pobjeda stranke poljoprivrednika u Holandiji

    Stranka poljoprivrednika postigla je iznenađujući uspjeh i biće pojedinačno najveća stranka u gornjem domu parlamenta poslije pokrajinskih izbora, javlja Bi-Bi-Si (BBC).

    Pokret poljoprivrednika-građana (BBB) osnovan je tek 2019. godine poslije velikih protesta farmera.

    Prema preliminarima podacima izbora, trebalo bi da osvoji 15 mjesta u Senatu sa skoro 20 odsto glasova.

    “Ovo nije normalno, ali zapravo jeste! Glasali su svi građani koji su za normalno”, rekla je liderka Karolin van der Plas.

    Proklamovani cilj BBB-a je da se bori protiv vladinih planova za smanjenje emisije azota drastičnim rezanjem broja stoke i otkupom hiljada farmi.

    Popularnost stranke se brzo proširila među biračima, na osnovu populističke platforme koja predstavlja tradicionalne, konzervativne holandske društvene i moralne vrijednosti, prenosi Tanjug.

    Šokirana razmjerom njihovog uspjeha, liderka stranke je rekla pristalicama da birači obično ostaju kod kuće ako izgube vjeru u politiku.

    “Ali sada su ljudi pokazali da neće više da ostanu kod kuće. Niko nas više neće ignorisati”, poručila je.

    Ljevičarski savez Zelenih i laburista na putu je da osvoji 15 mesta u Senatu, dok je četvorostranačka koalicija premijera Marka Rutea na putu da osvoji 24 mandata, što je osam manje nego prošli put.

    Dok se obraćala pristalicama u srijedu uveče, Karolin van der Plas je nosila svoj zaštitni znak – zeleni lak za nokte i prsten sa naopako okrenutom holandskom zastavom, simbolom antivladinih protesta.

    Komentator Ben Kouts opisao je rezultat kao “nešto slično zemljotresu u holandskoj politici”.

    Iako je njihova politika u velikoj mjeri usmjerena na suprotstavljanje vladinoj politici zaštite životne sredine, on je za BBC rekao da bi ih većina ljudi okarakterisala kao desničarsku, populističku stranku koja je bila prilično protiv Evropske unije, protiv imigracije i koja se zalaže za zabranu burki za muslimane.

  • Lovci presreli avion njemačkog predsjednika iznad Baltika

    Lovci presreli avion njemačkog predsjednika iznad Baltika

    Dok je erbas njemačkog predsjednika Frank-Valtera Štajnmajera prilazio vojnom aerodromu Emari u Estoniji, vidio je kako su ispod desnog krila pojavila dva lovca.

    Bio je to njemačko-britanski par Juroifajtera iz eskadrile zadužene za zaštitu vazdušnog prostora NATO iznad Baltika. Oni su uz putnički avion ostali do samog sletanja u vazdušnu bazu na ostrvu.

    Štajnmajer je pošao u posjetu njemačkim pilotima zaduženim za odbranu istočnog krila NATO, a vojnici su iskoristili priliku da jedna od dvije svakodnevne vježbe bude i demonstracija presretanja.

    Po slijetanju, Štajnmajer je posjetio vojnike i sa njima razgovarao o misiji na samoj granici NATO i Rusije.

    Njemačka je prošlog ljeta ojačala istočno krilo saveza slanjem više od 150 vojnika u Estoniju. Luftvafe i britanske vazdušne snage zajednički vode eskadrilu u vazduhoplovnoj bazi Emari.

    Štajnmajer je u Emariju baltičkim članicama NATO – Estoniji, Letoniji i Litvaniji – obećao dalju podršku.

    “NATO je spreman da brani svaki kvadratni centimetar svoje teritorije,” rekao je.

    “Čvrsto stojimo uz baltičke države i obećavamo im zaštitu i možete se osloniti na Njemačku.”

    Predsjednik je podsjetio da je Njemačka, uz SAD i Veliku Britaniju, na istočnom krilu NATO ima najviše vojnika, prenosi “b92”.

  • Američki pukovnik: Bahmut pada, urušiće se ceo južni front

    Američki pukovnik: Bahmut pada, urušiće se ceo južni front

    Nakon što ruske trupe u potpunosti opkole ukrajinske snage u Bahmutu, to će dovesti do lančane reakcije i kolapsa odbrane Oružanih snaga Ukrajine.

    Ovo je izjavio bivši savetnik šefa Pentagona pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Priča sa Bahmutom se bliži kraju, to će biti početak nove faze sukoba, usled čega će se južni front potpuno urušiti”, rekao je pukovnik na svom Jutjub blogu.

    On je istakao da je ukrajinska vojska sada u teškoj situaciji zbog činjenice da jedinicama u gradu nedostaju hrana, lekovi i municija, a ukrajinski generali su napustili svoju vojsku.

    Danas je saopšteno da su ruske snage preuzele kontrolu nad naseljenim mestom Zaliznjansko, u predgrađu Bahmuta. Steže se obruč oko grada.

    Prema poslednjim podacima, Oružane snage RF su presekle ili preuzele kontrolu nad svim asfaltiranim putevima do grada.

    Vladimir Zelenski je saopštio juče da neće povući snage iz Bahmuta, štaviše šalje se pojačanje u grad. Prema nekim procenama, u okolini se već nalazi oko 50.000 ukrajinskih vojnika.

  • Raskol Ukrajine i SAD?

    Raskol Ukrajine i SAD?

    Kako piše Politiko, razmirice između Kijeva i Vašingtona su sve veće, a neslaganje je naročito bilo izraženo po pitanju načina borbe za grad Bahmut.

    Godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države, glavni saveznik Ukrajine, počele su da pokazuju sve više kontradiktornosti u pogledu ciljeva rata i vremena završetka neprijateljstava, upozorio je Politiko u analizi.

    Sve je jasnije da SAD više ne podržavaju dugoročnu pomoć Ukrajini, barem na način na koji je to bilo na samom početku ruske invazije, što je nedavno eksplicitno najavio republikanski predsednik Predstavničkog doma, Kevin McCarthi.

    Posle njega, Majkl Mekol, šef komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, takođe iz Republikanske partije, takođe je rekao da američka administracija nema jasan cilj u ratu u Ukrajini.

    “Možda žele da produže sukob? Dakle, to je upravo ono što Vladimir Putin želi. Da li je ispravno dati Ukrajincima dovoljno resursa da prežive, ali nedovoljno za pobedu? Ne vidim da idemo ka pobedi. A ako pobeda nije cilj, šta onda uopšte radimo”, pita se Mekol.

    Prema Politiku, čak i među američkim zvaničnicima u administraciji Džoa Bajdena, već dugo postoji rastuća nelagodnost zbog isporuke oružja Ukrajini. Dvojica zaposlenih u Beloj kući rekli su novinarima da administracija američkog predsednika razume tešku situaciju u Kijevu, ali neki među njima nisu zadovoljni stalnim zahtevima ukrajinskog rukovodstva za pomoć i “nedovoljnom zahvalnošću” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Na to je upozorio i kongresmen Majkl Mekol, prema kome je sve očiglednije da američki zvaničnici ne mogu da se dogovore koje će naoružanje isporučiti Ukrajini.

    “Mislim da je državni vrh SAD podeljen, a podeljen je i Savet za nacionalnu bezbednost”, rekao je on.

    Drugi razlog za nesuglasice između SAD i Ukrajine, prema Politiku, bila je odbrana Bahmuta, ukrajinskog grada oko kojeg se borbe vode od leta 2022. godine.

    Ukrajinska vojska veruje da će odbrana Bahmuta omogućiti njihovim oružanim snagama da iscrpe rusku vojsku i dobiju vreme za pripremu rezervi. S druge strane, Amerikanci su procenili da će gubici među vojnicima i prekomerna potrošnja municije na kraju uticati na sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da pokrenu dugo najavljivanu ofanzivu.

    Politiko takođe ukazuje na nedavni izveštaj Njujork tajmsa, prema kojem američke obaveštajne agencije veruju da bi iza eksplozija Severnog toka mogla da stoji “proukrajinska grupa”, iako se kaže da obaveštajne agencije nemaju informacije o umešanosti ukrajinskog rukovodstva u onome što se dogodilo. Uostalom, i Volodimir Zelenski je posle objave NIT istakao da Ukrajina nema nikakve veze sa eksplozijama.

    Politiko, međutim, skreće pažnju na saopštenje kao još jedan primer mogućih nesuglasica između Kijeva i Vašingtona. Tu je i odbijanje Pentagona da Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu preda američke obaveštajne službe koje potvrđuju činjenice ruskih ratnih zločina u Ukrajini.

    Kako piše Njujork tajms, Ministarstvo odbrane SAD strahuje da bi takva saradnja mogla da bude presedan zbog kojeg će sud ubuduće moći da goni Amerikance. I to ljuti Ukrajince jer bi procesuiranje Rusije predstavljalo veliku političku pobedu za njih. Istovremeno, mnogi stručnjaci ne veruju da su se pojavile ozbiljne protivrečnosti između Sjedinjenih Država i Ukrajine posle godinu dana punog rata.

    Šelbi Magid, zamenik direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta, rekao je: “Vidim male razlike u mišljenjima, ali one su postojale i pre i posle velike invazije u februaru. Zelenski je ranije davao oštre primedbe o Sjedinjenim Državama i Beloj kući je izrazio protivljenje – javno i privatno – ali to nije promenilo niti ugrozilo ukupnu podršku i partnerstvo SAD.”

  • Putin najavio šta čeka Rusiju

    Putin najavio šta čeka Rusiju

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je zemlja na putu pozitivnih promena i jačanja suvereniteta.”Pred državom je mnogo važnih zadataka i dosta nerešenih problema, ali mi smo u etapi sveobuhvatnih pozitivnih promena usmerenih na jačanje suvereniteta, nezavisnosti zemlje, budućnosti Rusije i stvaranja uslova za siguran razvoj. Bez obzira na to što živimo u epohi promena, radimo u uslovima prilično organizovanog sistema i u stabilnoj situaciji baziranoj na poverenju naših ljudi”, rekao je Putin na sastanku sa predstavnicima Državnog tužilaštva Rusije.

    On je konstatovao da poverenje ljudi mora biti opravdano rezultatima u celini, kao i time što će biti osigurana pravednost, što je za društvo veoma važno, a u tom kontekstu uloga Tužilaštva je izuzetno važna.

    Ruski predsednik je takođe pozvao Tužilaštvo da spreči pokušaje destabilizacije zemlje.

    “Molim vas da oštro reagujete na pokušaje destabilizacije društvenopolitičke situacije u zemlji”, rekao je Putin.

  • Ukrajinski sekretar odbacio pisanje Vašington posta

    Ukrajinski sekretar odbacio pisanje Vašington posta

    Sekretar ukrajinskog Savjeta za nacionalnu bezbijednost i odbranu Oleksij Danilov rekao je da nisu istinite informacije koje je objavio Vašington post.

    Taj list, podsjetimo, naveo je da se Ukrajina suočava s nedostatkom stručnog vojnog osoblja uslijed gubitaka na frontu i sumnjama anonimnih ukrajinskih zvaničnika u vezi sa “spremnošću Kijeva za dugo očekivanu proljećnu ofanzivu”.

    “Pažljivo smo pratili ove novine prije 24. februara kada su nam svi jednoglasno rekli da će biti problema, da nećemo izdržati. Mogu reći da ništa od ovoga nije istina”, rekao je Danilov, piše “Kijev independent”.

    Danilov je dodao da je situacija prilično teška s obzirom na to da Ukrajina više od godinu dana odbija napade veće zemlje, ali kaže da ga to ne čudi.

    “Znali smo da će nam biti teško. Zahvalni smo partnerima na podršci, ali nije prijatno potkopavati situaciju u našoj zemlji iznošenjem informacija koje nisu istinite”, rekao je on.

    Istakao je da su svi izvori koje citiraju mediji anonimni, prenosi “b92”.

  • Patrušev: Rusija će pokušati da izvadi ostatke američkog vojnog drona

    Patrušev: Rusija će pokušati da izvadi ostatke američkog vojnog drona

    Rusija će pokušati da izvadi ostatke američkog vojnog drona koji je pao u Crno more, izjavio je danas sekretar Savjeta za bezbjednost Rusije Nikolaj Patrušev.

    Istovremeno, direktor Ruske spoljne obavještajne službe Sergej Nariškin rekao da postoje tehničke mogućnosti da se pokupi olupina američkog drona, prenijele su RIA Novosti.

    “Čini mi se da postoje takve tehničke mogućnosti”, odgovorio je Nariškin novinaru u programu “Moskva.Kremlj.Putin” na pitanje da li je moguće pronaći i proučiti olupinu američkog drona koji se srušio u Crnom moru.

    Portparol Bijele kuće DŽon Kirbi prethodno je izjavio da SAD preduzimaju mjere kako bi osigurale da dron koji je oboren iznad Crnog mora ne padne u “pogrešne ruke”.

    “Ne ulazeći previše u detalje, ono što mogu da kažem je da smo preduzeli korake da zaštitimo našu imovinu u odnosu na taj konkretni dron – tu konkretnu letjelicu. I to je vlasništvo Sjedinjenih Američkih Država”, kazao je Kirbi i dodao da SAD ne žele da se iko dokopa drona osim njih.

    Američka vojska saopštila je u utorak da je ruski borbeni avion zakačio propeler jednog od njenih dronova dok je letio iznad Crnog mora u međunarodnom vazdušnom prostoru, zbog čega se on srušio u vodu, navela je britanska agencija.

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je američki dron MK-9 Reaper sa isključenim transponderima narušio granice oblasti iznad Crnog mora, gdje je uspostavljen privremeni režim korišćenja vazdušnog prostora tokom NVO, prenijela je ruska agencija.

    Kako je saopštilo Ministarstvo, bespilotna letelica je letjela ka ruskoj granici na Krimu, ruski borbeni avioni su podignuti u vazduh da bi identifikovali uljeza.

    Uslijed oštrog manevrisanja, dron je ušao u nekontrolisani let uz gubitak visine i pao u vodu, navelo je Ministarstvo odbrane.

  • Kirbi: Američki dron možda neće biti izvučen iz Crnog mora

    Kirbi: Američki dron možda neće biti izvučen iz Crnog mora

    Američki vojni nadzorni dron koji se srušio u Crno more možda nikada neće biti vraćen, rekao je u srijedu potparol Bijele kuće, Džon Kirbi nakon što su letjelicu presreli ruski borbeni avioni, što je pogoršalo zategnute odnose između Vašingtona i Moskve.

    U prvom takvom incidentu od početka rata u Ukrajini, ruski avioni Su-27 udarili su u propeler bespilotne letjelice i onesposobili je, saopštio je Pentagon. Rusko ministarstvo odbrane okrivilo je “oštro manevrisanje” drona za nesreću i reklo da njihove letjelicu nisu uspostavile kontakt.

    “Nije pronađen. I nisam siguran da ćemo ga uspjeti izvaditi. Tamo gdje je pao u Crno more – voda je vrlo, vrlo duboka. Tako da još uvijek procjenjujemo može li doći do ikakvog napora za oporavak, možda ga neće biti” rekao je Kirbi u intervjuu za “CNN”.

    Ako Rusi povrate letjelicu, američke su vlasti preduzele mjere opreza kako bi osigurale da će njihova sposobnost prikupljanja korisnih obavještajnih podataka biti ograničena, rekao je Kirbi za “ABC”.

    “Ipak, to je naše vlasništvo”, dodao je Kirbi, a američke će vlasti nastaviti istraživati mogućnosti oporavka.

    Incident nad međunarodnim vodama u utorak bio je podsjetnik na rizik od direktnog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije oko Ukrajine, nad kojom je Moskva otpočela specijalnu vojnu operaciju prije više od godinu dana i koju su zapadni saveznici podržali obavještajnim podacima i oružjem, prenosi “IB Times”.

  • Lajčak o situaciji između Beograda i Prištine

    Lajčak o situaciji između Beograda i Prištine

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da je na sastanku sa srpskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem čuo njegove komentare o implementaciji evropskog prijedloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

    Pošto smo dobili povratne informacije od obje strane, završavamo pripreme uoči sastanka u Ohridu u subotu napisao je Lajčak na Tviteru, prenosi RTRS.

    Specijalni izaslanik EU je boravio u poseti Prištini, nakon čega je došao u Beograd, gdje se sastao sa Vučićem.

  • Šest američkih banaka pod pritiskom

    Šest američkih banaka pod pritiskom

    Iz agencije za procenu kreditnog rejtinga Mudis je saopšteno da se očekuje da će više banaka biti pod pritiskom nakon propasti Banke Silicijumske doline.

    Agencija za procenu kreditnog rejtinga Mudis (Moody's) je objavila da je stavila šest američkih banaka na spisak za ponovnu analizu zbog potencijalnog smanjenja kreditnog rejtinga, nakon prošlonedeljneg kolapsa Banke Silicijumske doline (SVB).

    Kako navodi Si-En-En, iz Mudisa je saopšteno da se očekuje da će više banaka biti pod pritiskom nakon propasti SVB-a, posebno onih sa velikim zalihama neosiguranih depozita i dugoročnih obveznica trezora čija je vrednost oslabila.

    Mudis čekuje da će se pritisak na bankarski sektor nastaviti jer Federalne rezerve nastavljaju da povećavaju kamatne stope u cilju borbe protiv inflacije.

    Iz Mudisa dodaju da je dodatna briga to što američke banke podižu kamate koje plaćaju na štedne račune i da bi, uprkos tome što se banke nadaju da će više stope zadržati klijente zabrinute zbog kolapsa SVB-a, to takođe moglo pojesti profit.

    Mudis kao dobru vest navodi da je američki bankarski sistem generalno zdrav, da ima dovoljno gotovine i likvidnih sredstava da izdrži ekonomski pad, ali da je loša vest, to što američki regulatori mogu zahtevati od njih da drže veći kapital nakon brze propasti SVB-a.

    Iz Mudisa su upozorili da bi mogao da se snizi rejting First Republic Bank (FRC), Zions (ZION), Western Alliance (VAL), Comerica (CMA), UMB Financial (UMBF) i Intrust Financial, uz obrazloženje da su ”zbog izuzetno nestabilnih uslova finansiranja, neke američke banke izložene riziku odliva neosiguranih depozita”.