VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Fon der Lajen: Za proširenje potrebno i reformisati EU

    Fon der Lajen: Za proširenje potrebno i reformisati EU

    Budućnost zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije je EU, rekla je Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije u redovnom godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu, i dodala da je vrijeme da se EU konačno pripremi za priključenje.

    “Istorija nas zove da završimo proces ujednjenja naše Unije. U vrijeme kada neke zemlje prijete drugima, mi ne možemo priuštiti da naše prijatelje ostavimo same. U svijetu u kojem veličina i snaga znači, jasno je da je u strateškom interesu EU da popunimo našu EU”, rekla je ona i dodala da je vizija EU s 500 miliona ljudi u kojoj svi žive mirno i zajedno.

    Istakla je da je za proširenje potrebno i reformisati EU, a po potrebi i uključiti i promjenu evropskih ugovora, ali da proširenje ne može da čeka na te reforme unutar EU, te da je proširenje jedna od najvećih investicija u vlastitu budućnost.

    Naglasila je da su vladavina prava i ljudska prava temelj EU danas i u svim budućim zemljama članicama.

    “Zato nam je izvještaj o vladavini prava prvi prioritet”, rekla je ona i dodala da će sve zemlje u procesu pridruživanja koje budu napredovale u ovoj oblasti biti u jednakom odnosu u odnosu na zemlje članice.

    Rekla je da će EU biti na strani Ukrajine dok god bude bilo potrebno, i da su Ukrajinci dobrodošli u EU i dodala da je pomogla Ukrajini na svaki mogući način.

    Ona je rekla da je EU u proteklom periodu EU podržala Ukrajinu, suprotstavila se ruskoj agresiji, pružila adekvatan odgovor rastućoj Kini, investirala u partnerstva i uspostavila Evropski zeleni dogovor kao i digitalnu tranziciju u kojoj će biti uspostavljena digitalna pravila za ljudska prava, te 800 milijardi evra investicija u infrastrukturu i nove tehnologije.

    Dodala je da je ova Komisija ispunila 90 odsto ciljeva koji su postavljeni 2019. kada je počela s radom.

    U govoru se osvrnula na prava žena, borbu protiv klimatskih promjena i investiranje u nove zelene tehnologije, za koje je rekla da je EU svjetski lider. Naglasila je da će se EU boriti za slobodan internet, ali protiv disinformacija, naglasivši da je novi zakon o digitalnim uslugama, koji je nedavno stupio na snagu, prvi ove vrste na svijetu koji je osigurao da velike tehnološke kompanije moraju pokazati veću odgovornost na ovom polju.

    Rekla je da će indijsko-bliskoistočn-evropski koridor, koji je najavljen prošle sedmice, povezati ove regione željeznicama, gasovodima, digitalnim vezama i dalekovodima.

    Naglasila je da će EU pomoći evropskoj industriji da se modernizuje i dekarbonizuje, kako bi bila kompetentna na svim svjetskim tržištima.

    “Zelena budućnost mora da se desi u Evropi, to je naš zadatak”, rekla je ona.

    Najavila je da će EU pokrenuti istragu o subvencijama industriji električnih vozila u Kini, dodavši da je EU za poštenu trku sa svima, ali da pravila moraju biti poštena za sve aktere, te da će o ovoj temi biti govora na narednom Samitu EU i Kine krajem ove godine.

    Dodala je da pred Evropu dolaze novi ekonomski izazovi, posebno u pogledu nedostatka radne snage i da problem nije da milioni radnika traže posao nego da milioni radnih mjesta čekaju na radnike. Izazovi su, kako je naglasila, loši demografski trendovi i brza promjena u tehnologiji za koju je potrebno edukovati nove generacije. Poseban problem je, kako je istakla, inflacija, ali da je dobra vijest da je EU počela snižavati cijene energije. Optužila je Vladimira Putina, predsjednika Rusije, za energetsku ucjenu Rusije, i dodala da je EU uspjela da pobijedi jer su svi Evropljani radili zajedno, tako što su ne samo našli nove izvore energije, nego i ubrzali energetsku tranziciju.

    Dodala je da je za problem rješavanja migracija potrebno partnerstvo s susjedima i jedinstvo unutar EU. naglasila je da je EU uspjela postići ravnotežu između zaštite spoljnih granica i zaštite ljudskih prava. Rekla je da je u saradnji s zemljama zapadnog Balkana došlo do smanjenja migratskih tokova iz tog smjera.

    Fon der Lajen je pohvalila napore Bugarske i Rumunije na ovom polju i pozvala da ove zemlje budu uključene u šengenski prostor.

    Rekla je da će EU pomoći Maroku i Libiji na svaki mogući način da prevaziđu tragedije koje su ih zadesile.

    Naglasila je da će se EU više angažovati u Africi, gdje se nalazi interes EU za bezbjednost kroz saradnju s tamošnjim legitimnim vladama.

  • Strahuje se da je više od 5.000 ljudi poginulo

    Strahuje se da je više od 5.000 ljudi poginulo

    Pretpostavlja se da je više od 5.000 ljudi poginulo, a 10.000 nestalo nakon što su obilne kiše na sjeveroistoku Libije dovele do urušavanja dvije brane, zbog čega je još vode stiglo u već poplavljena područja.

    Vjeruje se da je nastradalo najmanje 5.300 ljudi, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova istočne libijske vlade, javila je libijska državna agencija LANA.

    Od nastradalih, najmanje 145 su Egipćani, saopštili su zvaničnici u sjeveroistočnom gradu Tobruku u Libiji, prenio je Si-En-En.

    U istočnom gradu Derna, koji je doživio najgora razaranja, čak 6.000 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, rekao je Osman Abduldžalil, ministar zdravlja u istočnoj libijskoj vladi, za libijsku televiziju Almasar.

    On je situaciju nazvao katastrofalnom, kada je u ponedjeljak obišao grad.


    Vjeruje se da je voda odnijela čitave kvartove u gradu, naveli su predstavnici vlasti.

    Direktor bolnice Vahda u Derni Mohamad al Kabisi rekao je ranije da broj nastradalih u katastrofalnim poplavama iznosi 2.200.


    On je rekao za Rojters da je 1.700 ljudi nastradalo u jednom okrugu grada, a da je u drugom okrugu poginulo 500 osoba. Iz Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca saopštili su u utorak da je broj nestalih dostigao 10.000, prenio je AP.

    Oluja “Danijel” pogodila je u nedjelju istočnu Libiju, donoseći obilne padavine i izazivajući poplave.

  • Ogroman napad na Krim

    Ogroman napad na Krim

    U napadu Oružanih snaga Ukrajine tokom noći na Sevastopolj povređene su 24 osobe, saopštio je na Telegramu guverner tog grada na Krimu Mihail Razvožajev.

    Nalazim se na mestu požara na južnom lokalitetu Sevmorzavoda. U napadu su, prema preliminarnim informacijama, povređene ukupno 24 osobe, od kojih su četiri u srednje teškom stanju”, napisao je Razvožajev, prenosi agencija RIA Novosti.

    Ukrajina je napala sevastopoljsko brodogradilište na Krimu sa 10 krstarećih projektila i tri brza čamca, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane na Telegramu.

    Ministarstvo je saopštilo da je ruski sistem PVO uništio sedam krstarećih raketa, a da je sve čamce uništio ruski patrolni brod.

  • “Kijev pokušava da svali na Zapad neuspijeh kontraofanzive”

    “Kijev pokušava da svali na Zapad neuspijeh kontraofanzive”

    Kijevski režim pokušava da na zapadne zemlje svali neuspeh takozvane kontraofanzive.

    Ovo je izjavio na sednici Saveta bezbednosti UN stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

    “Kijevski režim moli za novo oružje koristeći duplo jači pritisak i ne skriva drskost, pokušavajući da na zapadne zemlje svali očigledan neuspeh takozvane kontraofanzive koja se sprovodi od početka juna”, rekao je on.

    Ukrajinska kontraofanziva je počela 4. juna, a tri meseca kasnije je predsednik Rusije Vladimir Putin konstatovao da kontraofanziva predstavlja neuspeh.

    Prema njegovim rečima, Ukrajina je, u pokušajima da po svaku cenu postigne rezultat, izgubila 71,5 hiljada vojnika, kao da to nisu njihovi ljudi. Kako je naveo ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, ukrajinska vojska nije postigla ciljeve ni na jednom pravcu.

    Najproblematičniji pravac je Zaporoški, pored malog sela Rabotino, tamo je Ukrajina uvukla u sukob brigade iz strateških rezervi koje je obučio Zapad. Uništeno je 18 hiljada jedinica ukrajinske tehnike od kojih su nemački tenkovi “leopard”, francuski AMH, kao minimum jedan britanski “čelindžer 2” i američka borbena vozila “bredli”.

    Likvidirano je 543 tenkova koji je trebalo da budu glavna udarna snaga ukrajinske vojske, a kako je primetio ruski predsednik ti tenkovi sada “odlično gore”.

    Sjedinjene Američke Države su konstatovale da će se kontraofanziva razvući na mnogo veći broj meseca i počele su da ukrajinskoj vojsci isporučuju kasetnu municiju.

    Vladimir Putin je naveo da isporuka kasetne municije nije ništa promenila za ukrajinsku vojsku na bojnom polju.

  • Njemačka poziva: “Otvorite odbrambeni kišobran” iznad Ukrajine

    Njemačka poziva: “Otvorite odbrambeni kišobran” iznad Ukrajine

    Iznad ukrajinske infrastrukture do zime treba formirati odbrambeni “kišobran” od sistema PVO.

    Ovo je izjavila ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok u intervjuu za list “FAZ”.”Moja poseta trafostanici kod Kijeva još jednom je pokazala da je neophodno da se uoči hladne sezone zaštite energetski, toplotni i sistemi za vodosnabdevanje. Zato apelujem na nas i naše partnere: treba da otvorimo zimski odbrambeni kišobran protivvazdušne odbrane iznad kritično važne ukrajinske infrastrukture”, kazala je Berbok.

    Ona je precizirala da Nemačka namerava do zime da isporuči Ukrajini dodatne sisteme PVO “iris-T” i da traži od svojih partnera da obezbede svoje PVO sisteme bar na ograničen period.

    Berbok nije želela da odgovori na pitanje o zahtevima Kijeva da se isporuče rakete dugog dometa “taurus”, ali je istakla da je neophodno da se “pre najave određenih stvari treba uveriti da će one funkcionisati”, kao što je bilo u slučaju isporuka sistema PVO.

    Podsećamo, šefica nemačke diplomatije juče je doputovala u nenajavljenu posetu Ukrajini. To je njena četvrta poseta Ukrajini od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

  • Korejci stižu u Ukrajinu? “Putin bi to želeo”

    Korejci stižu u Ukrajinu? “Putin bi to želeo”

    Govoreći za Skaj njuz, Sung Jon Li, specijalista za Severnu Koreju, komentarisao je sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina s Kim Džong Unom.

    “Vladimir Putin bi možda želeo da severnokorejski vojnici budu stacionirani na granici Rusije i Ukrajine”, rekao je stručnjak.

    “Putin želi od Severne Koreje municiju, antitenkovske artiljerijske granate, a verovatno i ljudstvo, odnosno severnokorejske vojnike koji deluju u graničnom području između Rusije i Ukrajine,” rekao je Sung.

    Upitan na čemu zasniva ideju da bi oni mogli da odu u ratnu zonu, Li je rekao:

    “Spekulišem, ali ovo je zasnovano na nekim činjenicama”.

    Naime, hiljade severnokorejskih radnika su još uvek u Rusiji uprkos bezbednosnoj rezoluciji UN-a u decembru 2017. , koju je Rusija potpisala, pozivajući sve zemlje članice UN-a da prisilno pošalju nazad u Severnu Koreju sve radnike koji rade u inostranstvu.

    “Sada Rusiji treba više ljudstva s obzirom na velike gubitke i žrtve koje je pretrpela u ovom ratu. U Severnoj Koreji vlada ne pokazuje mnogo obzira prema ljudskim životima, kao što ne pokazuje obzir prema životu vlastitog naroda. Dakle, postoji utilitaristički, pragmatičan aspekt ove vrste pregovora između njih dvojice.”

    Dakle, kada je u pitanju vojna moć, Severna Koreja nije šala.

    “Zemlje bi smatrale da je ovaj sastanak u njihovom ‘nacionalnom interesu'”, rekao je stručnjak.

    Kako navodi, Kim je morao da poseti Putina jer “on želi da dobije od Rusije napredniju vojnu tehnologiju”.

    “Ovo su ciljevi od najveće važnosti koje je Kim Džong Un postavio na velikom partijskom kongresu u januaru 2021.”, navodi analitičar.

  • EK najavila: Recesija u Njemačkoj

    EK najavila: Recesija u Njemačkoj

    Ekonomija Evrozone će ove i iduće godine rasti sporije nego što se dosad očekivalo, objavila je Evropska komisija (EK).

    Do toga će doći jer potražnja potrošača trpi zbog visoke inflacije, a najveća privreda EU, Njemačka, zapašće u recesiju.U svojim prelaznim prognozama za bruto domaći proizvod (BDP) i inflaciju za pet najvećih privreda Evrozone, EK je rekla da će BDP Evrozone porasti 0,8 posto u 2023. i 1,3 posto u 2024., u poređenju sa majskom prognozom od 1,1 posto i 1,6 posto, odnosno.

    Slabost domaće potražnje, a posebno potrošnje, pokazuje da visoke i još uvek povećane potrošačke cene većine dobara i usluga uzimaju veći danak nego što se očekivalo u prolećnoj prognozi, objavila je EK.

    I to uprkos padu cena energenata i snažnom tržištu rada koje bleleži rekordno nisku stopu nezaposlenosti, kontinuiranom rastu zaposlenosti i rastu plata, stoji u saopštenju.

    EK je prognozirala inflaciju u Evrozoni od 5,6 posto u 2023. i 2,9 posto u 2024., što je znatno iznad cilja Evropske centralne banke od dva posto. Inflacija bi ove godine trebalo da bude niža od majske prognoze od 5,8 posto, ali viša u 2024. od prethodno prognoziranih 2,8 posto.

    Najveća evropska ekonomija, Nemačka, ove godine će zabeležiti privredni pad od 0,4 posto, predviđa EK, revidirajući naniže prognozu rasta iz maja od 0,2 posto. Nemački rast za iduću godinu revidiran je s 1,4 na 1,1 posto.

    Italija i Holandija takođe će rasti sporije ove godine, objavila je EK, prognoziravši rast BDP-a od 0,9 posto, odnosno 0,5 posto, što je pad od ranijih procena od 1,2 posto, odnosno 1,8 posto.

    Međutim, Francuska i Španija će 2023. rasti brže nego što se ranije očekivalo, rekla je EK, predviđajući rast od 1,0 posto i 2,2 posto umesto prethodno očekivanih 0,7 posto i 1,9 posto.

  • “Izgubili su”

    “Izgubili su”

    Vašington i Brisel planirali su da oslabe, a zatim i da “podele” Rusiju, međutim, trgovinski rat protiv Rusije su izgubili.

    To je na Telegramu napisao predsednik Dume Vjačeslav Volodin, prenosi Sputnjik.

    “U planovima Vašingtona i Brisela je bilo da se oslabi, a zatim i podeli naša zemlja, o čemu su nekoliko puta izjavljivali američki i evropski političari. Nije im uspelo. Trgovinski rat koji su pokrenuli protiv Rusije su izgubili”, napisao je on.

    Volodin je naveo da je politika Vašingtona i Brisela o obuzdavanju Rusije počela kada je, kako ističe, Rusija počela da se razvija.

    “U nemoći i zlobi zbog izgubljenog ekonomskog i političkog liderstva u svetu, Sjedinjene Američke Države i Brisel su počeli da sprovode politiku antiruskih sankcija”, dodao je Volodin.

    Prema njegovim rečima, borba Vašingtona i Brisela protiv Rusije je njih same pogodila.

    Predsednik Dume je ranije izjavio da je Rusija za poslednjih deset godina postala najveća evropska ekonomija, bez obzira na sankcije i da je ušla u pet svetskih lidera.

  • Putin i Kim DŽong Un se sastali na kosmodromu Vostočni

    Putin i Kim DŽong Un se sastali na kosmodromu Vostočni

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin dočekao je lidera Sjeverne Koreje Kim DŽong Una na kosmodromu Vostočni u Amurskoj oblasti Rusije, gdje će održati sastanak.

    Putin je dočekao sjevernokorejskog lidera na glavnom ulazu u zgradu za montažu i testiranje lansirnih raketa kosmodroma. Šefovi država obići će kosmodrom Vostočni i potom održati sastanak.

    Nakon dolaska Kim DŽong Un zahvalio je Putinu na pozivu da posjeti Rusiju.

    • Veoma mi je drago što vas vidim. Tim prije što su bili događaji kao što je 75 godina osnivanja Republike (Sjeverne Koreje), 70. godišnjica pobjede u Drugom svjetskom ratu, 75 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa – rekao je Putin.

    Ruski lider pozvao je sjevernokorejskog kolegu da sa njim obiđe kosmodrom.

    Odgovarajući na pitanje novinara da li će Moskva pomoći Pjongjangu u izgradnji svemirskih satelita, Putin je odgovorio da su on i lider Sjeverne Koreje zbog toga došli na kosmodrom.

    • Zato smo došli ovdje. Lider Sjeverne Koreje pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehniku. Oni pokušavaju da se kosmički razvijaju – rekao je Putin novinarima, napominjući da će sjevernokorejskoj delegaciji biti pokazani novi objekti.

    Na pitanje da li će se na pregovorima razgovarati o vojno-tehničkoj saradnji, Putin je odgovorio da će se razgovarati o svim temama.

    • Ima vremena – dodao je ruski lider.

    On je podsjetio da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno posjetio Sjevernu Koreju i da je tamo bio dobro primljen.

    Dvojica lidera obišla su izgradnju lansirne rampe raketnog kompleksa „Angara“. Radovi na izgradnji lansirnog kompleksa počeli su 31. maja 2019. godine, a trenutno se njegova izgradnja privodi kraju.

    Putin je doputovao iz Vladivostoka gdje je učestvovao na Istočnom ekonomskom forumu.

    Ranije je portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov saopštio da će među temama o kojima će se razgovarati biti bilateralni odnosi i razmjena mišljenja o međunarodnim poslovima, a takođe i o “saradnji u osjetljivim oblastima”. U pregovorima učestvuje i ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

    Sjevernokorejski lider stigao je u utorak vozom na Daleki istok Rusije.

    Kako je prenijela Centralna novinska agencija Severne Koreje, Kim DŽong Una prate ministar spoljnih poslova zemlje Čoe Son Hi, načelnik odjeljenja za vojnu administraciju Centralnog komiteta Radničke partije Park Čong Čon , zamjenik načelnika Centralnog vojnog komiteta Li Bjung Čol i drugi visoki zvaničnici i vojna lica.

    Ovo je prva posjeta inostranstvu Kim DŽong Una ove godine i njegova druga posjeta Rusiji. Prošli put on je posjetio Rusiju 2019. godine.

  • Putin: Kontraofanziva je propala

    Putin: Kontraofanziva je propala

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da misli kako bi Ukrajina mogla biti spremna za razgovore o miru tek kada joj ponestane resursa.

    Govoreći na forumu u ruskom gradu Vladivostoku na ruskom dalekom istoku, Putin je ponovio svoju tvrdnju da je aktuelna kontraofanziva Ukrajine propala, tvrdeći da nije dala “nikakve rezultate”, prenose RIA novosti.

    On je govorio i o gubicima Oružanih snaga Ukrajine od početka kontraofanzive i izneo tvrdnju da oni iznose 71.000 vojnika.

    Takođe je naveo da je ukrajinska vojska izgubila 543 tenka i 18.000 oklopnih vozila, i tvrdi i da se nasilna mobilizacija odvija u talasima u Ukrajini.

    Prethodno je predložio da u utorak u Državnoj dumi 30. septembar bude obeležen kao Dan ujedinjenja Rusije i “novih regiona“.

    Kako javljaju mediji, taj dokument već je stigao Dumu i nalazi se u proceduri.

    “30. septembar Dan ujedinjenja Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške oblasti i Hersonske oblasti sa Ruskom Federacijom (2022)“, navodi se u tekstu.

    Podsetimo, on danas govori na Istočnom ekonomskom forumu u ruskom gradu Vladivostoku, gde bi, nakon zvaničnog dela, trebalo da se sastane sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom, koji je stigao u Rusiju.

    Putin je u Vladivostoku iskoristio priliku za napad na Zapad, koji optužuje za “uništavanje sistema”, dodajući da su njegova zemlja i njen daleki istok “otvoreni za trgovinu”.

    Takođe je govorio i o tome da Rusija razvija novo oružje, s “laserskim, ultrasoničnim i radiofrekventnim mogućnostima”, prenosi BBC.