VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bajdenu prijeti opoziv

    Bajdenu prijeti opoziv

    Predsjednik Predstavničkog doma Kevin Makarti saopštio je u utorak da je podržao pokretanje formalne istrage o opozivu američkog predsjednika Džoa Bajdena.

    Od Mekartija se takođe očekivalo da će na specijalnom sastanku u četvrtak na specijalnoj konferenciji o istragama republikanaca u Predstavničkom domu da izjavi da je otvaranje istrage o opozivu Bajdena sljedeći logičan korak, rekli su poznati izvori za CNN.

    On je rekao da su tokom proteklih nekoliko mjeseci “republikanci iz Doma otkrili ozbiljne i verodostojne optužbe o ponašanju predsjednika Bajdena”.

    Republikanci, koji sada usko kontrolišu Predstavnički dom, optužili su Bajdena da je profitirao dok je bio potpredsjednik od 2009. do 2017. od stranih poslovnih poduhvata njegovog sina Hantera Bajdena. Još nisu iznijeli dokaze, prenosi Telegraf.

  • Putin spreman za pregovore?

    Putin spreman za pregovore?

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Ukrajina započeti mirovne pregovore tek kada joj ponestane resursa.

    Putin je dodao da će Ukrajina iskoristiti svaki potencijalni prekid neprijateljstava da se ponovo naoruža uz pomoć Zapada.

    Putin je, govoreći na ekonomskom forumu u ruskom pacifičkom lučkom gradu Vladivostoku, rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruskih snaga do sada nije uspela i da je ukrajinska vojska pretrpela velike gubitke.

    “Imam utisak da žele da zagrizu koliko god mogu i da onda, kada im resursi budu blizu nule, postignu prekid neprijateljstava i započnu pregovore kako bi obnovili svoje resurse i povratili svoju borbenu sposobnost“, rekao je Putin.

    Putin je dodao da su ga mnogi potencijalni posrednici pitali da li je Rusija spremna da prestane da se bori, ali je rekao da Rusija teško može da prestane da se bori kada je suočena sa ukrajinskom kontraofanzivom.

    Da bi bilo šanse za razgovore, rekao je Putin, Ukrajina bi prvo morala da ukine svoju samonametnutu zakonsku zabranu mirovnih pregovora i objasni šta želi.

    “Onda ćemo videti“, rekao je Putin.

  • Putin je na koljenima?

    Putin je na koljenima?

    Vašington ocenjuje da je susret severnokorejskog lidera Kim Džong Una i ruskog predsednika očajnički potez Vladimira Putina.

    “Međunarodni izgnanik morao je da putuje duž svoje zemlje da bi zatražio pomoć u ratu koji je očekivao da će dobiti u prvom mesecu? Okarakterisao bih to kao da moli za pomoć”, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler novinarima, opominjući da će novi paket sankcija biti uveden ukoliko se sklopi bilo kakav dogovo o oružju.

    Miler je rekao da Putin putuje sa “šeširom pod rukom” na pregovore koji bi trebalo da se održe narednih dana u Vladivostoku, na dalekom istoku Rusije, nakon što je propustio samit Grupe 20 u Nju Delhiju zbog svog statusa “izgnanika”.

    “Podsetiću obe zemlje da bi bilo kakav transfer oružja iz Severne Koreje u Rusiju bio u suprotnosti sa više rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija”, rekao je Miler.

    “Naravno da smo agresivno sprovodili naše sankcije protiv onih koji finansiraju ratne napore Rusije i nastavićemo da sprovodimo te sankcije i nećemo oklevati da uvedemo nove sankcije prema potrebi”, rekao je on, a prenosi Kijev post.

    S druge strane, pojedini američki mediji su naveli da su SAD itekako zabrinute zbog moguće vojne saradnje Rusije i Severne Koreje, koja je ionako u centru pažnje zbog prečestih lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa koje mogu da nose bojeve nuklearne glave.

  • Američki pukovnik: “Jedini uspijeh SAD je to što je uništila ukrajinski narod”

    Američki pukovnik: “Jedini uspijeh SAD je to što je uništila ukrajinski narod”

    SAD su doprinele uništenju Ukrajine i njenog naroda u sukobu sa Rusijom, napisao je na društvenoj mreži Iks bivši viši savetnik u Pentagonu Daglas Makgregor.

    “Izjave da nekako možemo da naštetimo Rusiji su jedna velika laž. Jedino u čemu smo uspeli je ubistvo ukrajinskog naroda. Uništili smo zemlju. Mislim da se neće oporaviti godinama, decenijama. To je naše dostignuće”, piše Makgregor.

    U ovom trenutku Rusija ima mnogo prednosti, najsavremenije naoružanje i moćnu, organizovanu vojsku, koja se kontroliše na visokom nivou, ističe bivši pukovnik.

    “Rusija je jača sa vojne, finansijske i ekonomske tačke gledišta. Rusija je u odličnom stanju, stanovništvo podržava Putina sto posto”, dodaje on.

    Oružane snage Ukrajine već četiri meseca sprovode kontraofanzivu na južnodonjeckom, artjomovskom i zaporoškom pravcu. Ukrajina je u borbu uključila jedinice koje su obučavali NATO instruktori kao i zapadnu vojnu opremu. Međutim, prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, nemaju uspeha ni na jednoj liniji fronta.

    I na Zapadu medijski i vojni eksperti polako počinju da priznaju da se letnja kampanja kijevskih vlasti pokazala kao neuspešna, a da je ruska linija odbrane pouzdana i neprobojna.

  • Ako Kijev ovo dobije…

    Ako Kijev ovo dobije…

    Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena blizu je odluke da odobri isporuku raketa većeg dometa sa kasetnim bombama u Ukrajinu.

    Time bi Kijevu bila data mogućnost da nanese značajnu štetu dublje unutar teritorije koju je okupirala Rusija, prenosi Rojters pozivajući se na izjave američkih zvaničnika.

    Nakon što su poslednjih meseci videle uspeh kasetne municije isporučene u artiljerijskim mecima kalibra 155 mm, SAD razmatraju isporuku jednog ili oba vojna taktička raketna sistema (ATACMS) koji mogu da lete do 306 kilometara, ili vođeni raketni sistem sa višestrukim lansiranjem (GMLRS) rakete dometa 75 kilometara sa kasetnim bombama, izjavila su tri američka zvaničnika.

    Ako bude odobrena, bilo koja opcija bi bila dostupna za brzu isporuku Kijevu, navodi britanska agencija.

  • Ukrajini preti težak udarac? Sve je u rukama jednog čovjeka

    Ukrajini preti težak udarac? Sve je u rukama jednog čovjeka

    Podrška SAD Ukrajini uskoro će biti podvrgnuta značajnom testu.

    Ovo se ne dešava na bini republikanske predsedničke debate ili u Beloj kući, već na Kapitol Hilu, u Predstavničkom domu pod kontrolom nove republikanske većine, na čelu sa Kevinom Makartijem.

    Preovlađuje stav da će američka podrška Ukrajini ostati čvrsta sve dok je Džo Bajden predsednik, dakle najmanje do januara 2025. Ali to zanemaruje činjenicu da Kongres zapravo kontroliše novčanike.

    Od kada je preuzeo dužnost u januaru, Kongres koji kontrolišu republikanci nije usvojio nijedan zakon kojim bi se finansirala Ukrajina. Ipak, treba reći da Bela kuća to do sada nije ni tražila.

    Republikanska partija je, u stvari, sve više podeljena u podršci Ukrajini, što se jasno pokazalo u nedavnoj republikanskoj predsedničkoj debati.

    Ovo je deo dubljeg problema u spoljnoj politici SAD, gde se “neoizolacionisti” koji su uz bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa sukobljavaju sa “internacionalističkim” i “neokonzervativnim školama” koje oličavaju druga dva republikanska kandidata za predsednika SAD, Mekejn i Regan, preneo je Jutarnji list.


    “Ali to takođe znači da će Kevin Makarti, slab govornik koji očajnički želi da održi ujedinjenje svog republikanskog kluba, gnušati o uvođenje bilo kakvog zakonodavstva koje izaziva podele kao što je finansiranje Ukrajine”, navodi se dalje u tekstu.

    Prethodni sastav Kongresa pod vođstvom Nensi Pelosi doneo je u decembru ogroman paket pomoći od dodatnih 25 milijardi dolara. Ovo je Bajdenovoj administraciji dalo potencijalno dug period finansiranja za podršku Ukrajini, sve dok su sredstva razborito dodeljivana.

    Umesto da se vrati u Kongres u proteklih devet meseci, administracija je pazila na svoj novčanik i pažljivo upravljala stopom potrošnje, što je bio glavni ograničavajući faktor u sposobnosti sadašnje američke administracije da obezbedi skupe sisteme za Ukrajinu, kao što su F-16 ili ATACMS.

    Novac razlog za bes prema Nemačkoj?

    Bes Bele kuće na Nemačku zbog toga što ih je primorala da isporuče tenkove Abrams Kijevu u februaru nije bio zbog zabrinutosti o eskalaciji ili zato što nije želela da Ukrajina ima tenkove, već je u velikoj meri to pitanje bilo troškova. Slično tome, administracija ne bi obezbedila obuku Ukrajincima na F-16 da nije bila voljna, navodi se dalje u tekstu.

    Podrška SAD je stoga fokusirana na trenutne osnovne potrebe Ukrajine, snabdevanje municijom i drugim kritičnim zalihama za Ukrajince za trenutnu borbu, a ne na podršku ukrajinskom vazduhoplovstvu 2025. godine.

    Sada je problem što nije jasno da li će SAD moći da podrže Ukrajinu u kratkom roku. Jer novca sada skoro da nema, što je konačno primoralo Bajdena da se vrati u Kongres.

    Bela kuća je nedavno tiho podnela ograničeni zahtev od 10 milijardi dolara koji će zadržati trenutni tempo finansiranja Ukrajine do početka sledeće godine.

    Ovo pitanje namerno nije držano kao prioritet u nadi da se može progurati, ne želeći da se vodi javna borba koja bi mogla da podeli republikance, jer je neizvesno da će finansiranje Ukrajine uopšte proći kroz Kongres. Dakle, sudbinu Ukrajine može odrediti upravo čovek na čelu tog tela – Kevin Makarti, koliko i događaji na bojnom polju, zaključuje se u tekstu Jutarnjeg lista.

  • Stigao je

    Stigao je

    Severnokorejski lider Kim Džong Un stigao je jutros u posetu Rusiji gde treba da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    Kim je ušao u Rusiju ličnim vozom i stigao na stanicu Hasan nakon što je prešao granicu, rekli su izvori bliski ruskim vlastima, preneo je Kjodo.

    Kim je stigao u posetu zajedno sa najvišim vojnim zvaničnicima koji rukovode fabrikama oružja i municije, preneo je AP.

    Sastanak Putina i Kima održaće se na Dalekom istoku Rusije, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Još ne znamo gde će se razgovarati. Na Dalekom istoku”, rekao je Peskov, navodeći da će razgovori biti održani između dve delegacije, kao i između dva predsednika, nakon čega će uslediti zvanična večera.

    Severnokorejska novinska agencija KCNA saopštila je da je Kim u nedelju popodne krenuo vozom.

    Vojska Južne Koreje procenila je da je voz ušao na teritoriju Rusije rano jutros, rekao je Jeon Ha Gju, portparol južnokorejskog ministarstva odbrane Jeon Ha Gju.

  • Evropske cijene gasa porasle 16 odsto, poznat i glavni razlog

    Evropske cijene gasa porasle 16 odsto, poznat i glavni razlog

    Cijene gasa u Evropi porasle su u petak čak 16 odsto u dnevnom trgovanju nakon što su radnici u australijskim postrojenjima za ukapani prirodni gas (LNG) ostvarili svoje prijetnje i započeli štrajk što je rasplamsalo strah od poremećaja u globalnom snabdijevanju.

    Cijene TTF-a, referentne vrijednosti na evropskom tržištu, porasle su čak 16 odsto na 35.4 evra po megavat satu u petak ujutro, piše “Financial Times”.

    Štrajk se odnosi na pogone Gorgon i Wheatstone pod upravljanjem američkog naftnog i gasnog diva “Chevrona”, a čini otprilike sedam odsto globalnog snabdijevanja LNG-om.

    Sindikati su najavili da će se njihovi članovi najprije uključiti u ograničenu akciju te prekinuti rad do 11 sati, ali ne bude li dogovor postignut do četvrtka, planira se potpuna obustava rada na dvije sedmice. Traže ishode nagrađivanja koji su u “skladu s referentnim standardima industrije koji se primjenjuju na Chevronove saradnike”.

    “Offshore Alliance”, grupacija koja predstavlja dva radnička sindikata, rekla je da su razgovori trajali cijelu sedmicu, ali da dogovor nije postignut. Inače, štrajkovi su prvo trebali biti održani u četvrtak, ali su odgođeni za jedan dan.

    Za razliku od “Chevrona”, kompanija “Woodside Energy” postigla je “načelni dogovor o nizu pitanja” s “Offshore Allianceom” krajem avgusta. Dogovor je zaustavio eventualne planove o štrajkovima u postrojenjima koja čine oko četiri odsto globalnog snabdijevanja LNG-om.

    Američki “Chevron” potvrdio je da su razgovori s radnicima završili bez dogovora. “Pregovarali smo u dobroj vjeri i nastojali smo postići sporazum kojim se postiže tržišno konkurentan ishod. Sindikati nastavljaju tražiti uslove koji su iznad i izvan ekvivalentnih uslova s drugima u industriji, uključujući i nedavno postignute sporazume”, izvijestila je kompanija.

    Prema pisanju “Financial Timesa”, australijski ukapani prirodni gas rijetko stiže direktno do Evrope, ali poremećaji u proizvodnji mogli bi dovesti do poremećaja u globalnom snabdijevanju, a to je ono što brine evropske trgovce zadnjih mjesec dana.

    Naime, budu li kupci australijskog gasa u Aziji trebali tražiti alternative, mogli bi se naći u koliziji s Evropom koja je okrenula LNG-u nakon što je prekinuto snabdijevanje gasovodima, prenosi “Poslovni”. Zasad je malo znakova da bi se situacija mogla dalje zaoštriti jer su evropska skladišta gasa popunjena preko 90 odsto, a azijska potražnja još nije počela rasti.

    “Prvi štrajk koji je započeo samo je ograničen u pogledu snabdijevanja LNG-om s procjenama da će samo jedan ili dva tereta LNG-a biti uklonjena s tržišta”, rekao je Tom Marzek-Manser iz konzultantske kompanije za energetiku “ICIS”.

    Dvosedmični štrajk “uklonio bi oko milion tona LNG-a s tržišta”, rekao je Marzek-Manser. Dodaje da “čak i dok Evropa ulazi u zimu s vrlo velikim skladištima, potencijalno smanjenje ponude dodatno pritišće vrlo nježno uravnoteženo globalnom tržište gasa”.

  • Zapad izdao Ukrajinu? Zelenski: “Nisu sa nama”

    Zapad izdao Ukrajinu? Zelenski: “Nisu sa nama”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je počeo da sumnja u iskrenost nekih zapadnih saveznika Kijeva.

    U intervjuu za britanski magazin Ekonomist, on je objasnio da vidi neiskrenost u rečima svojih partnera koji obećavaju stalnu pomoć.

    “Imam taj osećaj kada čitam, čujem i vidim u njihovim očima kada kažu: ‘Uvek ćemo biti sa vama.’ Ali vidim da on ili ona nisu ovde, nisu sa nama”, rekao je Zelenski.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će, ukoliko Moskva pokaže interesovanje za pregovore o Ukrajini, Kijev pristati da ih započne, a Vašington će podržati mirovni proces.

    Odnosno, on je zapravo najavio spremnost ukrajinskih vlasti da pregovaraju sa Rusijom o okončanju rata.

  • Zelenski objavio: “Ukrajinske trupe…”

    Zelenski objavio: “Ukrajinske trupe…”

    Volodimir Zelenski izjavio je da su ukrajinske trupe koje učestvuju u kontraofanzivi protiv ruskih snaga tokom nedelje napredovale na južnom frontu.

    On je kazao i da je bilo određenih pomaka u blizini istočnog grada Bahmuta.

    “U proteklih sedam dana napredovali smo u području Tavrije. U području Bahmuta takođe je bilo pomaka”, rekao je juče Zelenski tokom video-obraćanja na svom nalogu na Telegramu.

    Generalštab ukrajinske vojske saopštio je da su ukrajinske snage napredovale u različitim delovima Donjecke oblasti, i to u blizini grada Avdijevke na liniji fronta, kao i nedaleko od Kliščijevke, sela u blizni Bahmuta koje se smatra ključnim za ponovo zauzimanje tog grada.