VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin posjetio Lugansk i Herson

    Putin posjetio Lugansk i Herson

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetio je Herson i Lugansk i vojnicima u obje oblasti čestitao Vaskrs i poklonio ikone, saopštio je Kremlj.

    Putinove posjete štabu borbene grupe “Dnjepar” u Hersonskoj oblasti i štabu Nacionalne garde “Istok” u Luganskoj Narodnoj Republici nisu bile unaprijed pripremljene.

    U saopštenju se dodaje da je Putin tokom posjete primio izvještaje od general-pukovnika Aleksandra Lapina i drugih visokih oficira o situaciji u toj oblasti.

    Ruski predsjednik je u Lugansk stigao helikopterom, a zatim se džipom odvezao u štab, javlja TASS.

    Ovo bila prva posjeta Putina Hersonu i Lugansku. Putin je 19. marta posjetio Mariupolj, kao i Rostov-na-Donu.

  • Amerika upozorila: Znamo da se prodaje iznad granice

    Amerika upozorila: Znamo da se prodaje iznad granice

    Američko ministarstvo finansija objavilo je upozorenje američkim kompanijama.

    Upozorili su na moguće kršenje ograničenja cene ruske nafte, koja se izvozi preko Istočnosibirskog pacifičkog naftovoda (ESPO) i luka u istočnoj Rusiji.Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom ministarstvu finansija, saopštila je da je upoznata sa izveštajima da se sirova ruska nafta izvozi preko pacifičkih luka, kao što je Kozmino, po ceni iznad granice od 60 dolara po barelu koju su Rusiji nametnule zapadne zemlje, kao i da su američke kompanije možda pružile usluge u tom procesu.

    OFAC je upozorio američke provajdere usluga u tom procesu da lica koja nisu iz SAD, a uključena su u izvoz ruske nafte, mogu dostaviti nepotpunu ili lažnu dokumentaciju ili koristiti druge obmanjujuće prakse, preneo je Rojters.

    OFAC je takođe preporučio američkim trgovačkim kompanijama da sačuvaju dokumenta koja pokazuju da su kupovale rusku naftu i naftne proizvode za ili ispod ograničenja cene.

    Kompanije u zemljama članicama G7 i EU mogu da pružaju finansijske usluge, kao što su usluge prevoza, osiguranja i finansiranja za rusku naftu i naftne proizvode, samo ako se prodaju ispod ograničene cene.

    Grupa G7, EU i Australija uvele su od decembra prošle godine ograničenje cene ruske nafte u okviru sankcija prema Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

  • Ako umru Zelenski ili Putin…

    Ako umru Zelenski ili Putin…

    Osumnjičeni za odavanje vojnih tajni Džek Daglas Tešira (21) zadržan je u pritvoru i preti mu najmanje 15 godina robije.

    Od kraja prošle godine objavio je više od 100 poverljivih dokumenata.

    Sud u Bostonu odlučio je da Džek Daglas Tešira (21), osumnjičen za odavanje vojnih tajni, ostane u pritvoru.

    Tešira je radio kao IT stručnjak i bio vazduhoplovac prve klase u vazduhoplovnoj bazi Nacionalne garde u Otisu, u Masačusetsu.

    Proširuje se optužnica
    Njegova jedinica, 102. obaveštajno krilo Nacionalne garde Masačusetsa, odgovorna je za pružanje obaveštajne podrške brojnim vojnim strukturama.

    Veruje se da je Tešira od kraja godine objavio više od 100 poverljivih vojnih dokumenata i protiv njega je do sada podignuta optužnica koja sadrži tri tačke i ako bude osuđen, preti mu 15 godina robije.

    Međutim, stručnjaci očekuju da protiv njega budu podignute nove optužnice, imajući u vidu da istražitelji ispituju sva dokumenta koja je on objavio i utvrđuju kako su ta dokumenta bila klasifikovana.

    “Ovo nema samo veze sa odnošenjem dokumenata kući. I to je nelegalno. Ovo ima veze s nezakonitim zadržavanjem i objavljivanjem dokumenata. Svi znaju da su dokumenta na kraju objavljena”, rekao je u petak Merik Garland, ministar pravde SAD.

    Osumnjičenog Teširu federalni agenti su uhapsili u četvrtak u njegovom domu u Masačusetsu.

    Tokom sudskog pretresa sudija je naložio da on ostane u pritvoru najmanje do ročišta ove nedelje. Nadin Pelegrini, glavna savezna tužiteljka za nacionalnu bezbednost u Bostonu, tražila je da Tešira ostane u pritvoru najmanje do novog saslušanja, koje će biti u sredu.

    On je poverljiva dokumenta počeo da objavljuje u zatvorenoj grupi na društvenoj mreži Diskord. Tek kada je počeo da objavljuje fotografije tih dokumenata, privukao je veću pažnju na ovoj društvenoj mreži i ubrzo su fotografije tih dokumenata počele da se pojavljuju u medijima.

    Vest o poverljivim dokumentima prvi je objavio Njujork tajms. Veruje se da je to najozbiljniji sigurnosni propust otkako je više od 700.000 dokumenata, video-snimaka i diplomatskih depeša objavljeno 2010. na Vikiliksu.

    Najgore opcije
    Agencija AP i Njujork tajms objavili su nove dokumente u kojima se otkrivaju američki scenariji za četiri “najgore opcije” u vezi s ratom u Ukrajini.

    Dokumenti uključuju analizu onoga što bi moglo da se dogodi u slučaju smrti ruskog predsednika Vladimira Putina ili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Dokumenti nose oznaku “tajno”, što je niži stepen zaštite od “strogo poverljivo”. Više američkih zvaničnika je poslednjih dana izjavljivalo da su dokumenti koji su procurili u javnost “zastareli” i da u mnogim slučajevima ne predstavljaju trenutne procene obaveštajnih agencija.

    U nastavku teksta pogledajte četiri ekstremna scenarija za rat u Ukrajini:

    Prvi scenario: Ukrajina napada Kremlj
    Jedan od četiri hipotetička scenarija opisuje šta bi se moglo dogoditi ako Ukrajina napadne Kremlj. Identifikovan je širok raspon mogućih implikacija.

    Moglo bi doći do eskalacije sukoba, pri čemu bi Putin odgovorio na bes javnosti pokretanjem vojne mobilizacije velikih razmera i razmatranjem upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, stoji u dokumentima.

    Nasuprot tome, strahovi stanovništva mogli bi navesti ruskog vođu da pokuša da započne pregovore o okončanju rata.

    Administraciju Džozefa Bajdena, predsednika SAD, posebno bi zabrinuo mogući ukrajinski napad na Moskvu jer bi mogao da izazove dramatičnu eskalaciju, stoji u dokumentima. Rizik od takvog napada iz Ukrajine jedan je od razloga zašto su Sjedinjene Države odbijale da Kijevu dostave projektile većeg dometa, piše Njujork tajms.

    Drugi scenario: Putin otpušta glavne savetnike
    Ako bi ruski predsednik Vladimir Putin otpustio svoje glavne vojne savetnike, to bi dovelo do eskalacije, a u dokumentima se nagađa da bi u tom slučaju ruski lider mogao odobriti upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.

    “Do toga bi moglo doći samo u dve situacije: ako oligarsi dovedu u pitanje Putinov proces donošenja odluka i ako ne uspeju da reše problem nedostatka municije. To je scenario koji u ovom trenutku izgleda malo verovatan”, stoji u dokumentima.

    Treći scenario: Volodimir Zelenski umire
    Treći scenario odnosi se na slučaj smrti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Ako bi lider Ukrajine preminuo, najgori scenario je da bi evropski čelnici mogli da ograniče isporuke oružja, stoji u dokumentima.

    Međutim, dokument pokazuje kako bi “viši ukrajinski zvaničnik” takođe “mogao da zadrži domaću i međunarodnu podršku”.

    Dakle, postojao bi naslednik, primećuje Njujork tajms. Zapadni mediji su ranije spekulisali da bi glavni komandant ukrajinskih snaga Valerij Žaluzni mogao da pretenduje na mesto predsednika jer ima veliku podršku u narodu.

    Četvrti scenario: Vladimir Putin umire
    U dokumentima se spominje i scenario u slučaju smrti Vladimira Putina, ali Njujork tajms nije objavio podrobnije detalje o toj opciji.

    Dokument opisuje različite moguće događaje, bez procene koji bi mogao biti najverovatniji. Mnogo zavisi i od načina na koji bi on preminuo.

    U slučaju ubistva, američka vojna obaveštajna služba strahuje da bi to dovelo do eskalacije i potpune vojne mobilizacije, kao i da bi Rusija upotrebila taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.

  • Dramatična situacija u Turskoj

    Dramatična situacija u Turskoj

    Dramatična inflacija u Turskoj posebno pogađa cene hrane i time biračko telo predsednika Erdogana.

    Sve više ljudi ne može sebi da priušti meso i mleko.

    Mesec dana pred izbore, to je opasno po predsednika.

    Rastući troškovi života jedna su od glavnih tema pred predsedničke i parlamentarne izbore 14. maja. Nije tajna da se turska privreda već duže suočava sa krizom i izuzetno visokom inflacijom.

    Prema zvaničnim podacima, u martu je stopa inflacije, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila oko 50 odsto. Ali, prema računici Nezavisne grupe za istraživanje inflacije (ENAG), turske vlasti montiraju brojke i prava inflacija iznosi čak 112 odsto.

    Turska lira poslednjih godina sve više gubi vrednost u odnosu na evro i američki dolar. Za jedan evro 2014. godine moglo je da se dobije oko 2,90 lira, a danas je to više od 21 lire.

    Kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle sedmice saopštio izborni program svoje stranke AKP, obećao je da će, ukoliko bude ponovo izabran, vratiti inflaciju na jednocifrene vrednosti. U njegovom programu je navedeno i obećanje da će “pobediti” nestabilnost cena prehrambenih proizvoda.

    Nije čudo da se Erdogan dohvatio ove teme – on trenutno u anketama stoji lošije od izazivača Kemala Kiličdaroglua iz kemalističke stranke CHP. Kiličdaroglu može da očekuje 49 odsto glasova – čime je blizu pobede u prvom krugu – dok Erdogan, prema anketama, može da računa na oko 42 odsto.

    Ključna tema pred izbore?

    Prema studiji Sindikalnog istraživačkog centra, cene prehrambenih proizvoda porasle su za 1.750 odsto tokom proteklih dvadeset godina tokom kojih je na vlasti Erdoganova AKP.

    Turska se na globalnoj listi inflacije hrane nalazi na petom mestu: sa 69 odsto, Turska se nalazi iza Libana, Zimbabvea, Argentine i Irana.

    Prema podacima Nacionalnog udruženja za crveno meso, u proteklih mesec dana je cena mlevenog goveđeg mesa porasla više od 30 odsto, dok je povećanje u prošloj godini iznosilo 147 odsto.

    Kriza ne znači samo da je Turcima, na primer, teže da odu na odmor u inostranstvo, već da je mnogima od njih sada teško da priušte namirnice za sopstvena domaćinstva: faktor koji bi mogao da utiče na odluku onih koji izađu na izbore 14. maja.

    “Inflacija vezana za prehrambene proizvode će biti ključno pitanje na izborima”, smatra turski politikolog Berk Esen sa Univerziteta Šabanči u Istanbulu.

    “Skok cena hrane značajno slabi vladu. Samo iz tog razloga, vlada se suočava sa problemima da sačuva svoju biračku bazu. Važan deo biračkog tela AKP-a je niža srednja klasa. A ona je direktno pogođena inflacijom cena hrane”, rekao je Esen u za DW.

    Meso i mleko postaju luksuz

    Prosečni građani Turske više ne mogu sebi da priušte mleko i mesne proizvode, smatra Semsi Bajraktar, predsednik Turskog udruženja poljoprivrednika. Proizvođači, zbog rasta cena stočne hrane, više ne mogu da hrane svoje životinje, rekao je Bajraktar u intervjuu za DW.

    “Životinje su završile u klaonicama. Smanjena je količina mleka koje se isporučuje prerađivačkoj industriji. Zbog povećanja troškova i smanjenja ponude, rastu cene mesa. Potrošač se suočava sa poteškoćama da uopšte dobije pristup mesu i mlečnim proizvodima”, ističe Bajraktar.

    Tokom pandemije zatvoreni su bili svi hoteli i restorani, mesta na kojima se konzumiralo mnogo mesa. “Tada nije moglo da se upotrebi čak 70 odsto mesa. Proizvođači su svoje proizvode prodavali po veoma niskim cenama”, kaže Ahmet Judžesan, predsednik Udruženja proizvođača mesa i mesne industrije.

    Danas su turizam i gastronomija ponovo zaživeli, a potrošnja mesa se vratila na raniji nivo. “Ali kako sada nema dovoljno investicija, ne može da se zadovolji domaća potražnja. Zbog toga su u poslednjih šest meseci cene u stalnom porastu”, kaže Judžesan.

    Za rast cena on okrivljuje “pogrešnu politiku” vlade. “Tokom krize izazvane pandemijom nije došlo do adekvatnog planiranja. Nisu preduzete neophodne mere”, rekao je Judžesan u razgovoru za DW.

    “Vlada želi da spase izborni dan”

    S obzirom na rast cena, Vlada je odlučila da poveća uvoz životinja iz inostranstva. Uprava za meso i mleko planira uvoz preko pola miliona životinja i 8.500 tona prerađenog mesa, uglavnom iz Latinske Amerike.

    Direktor Turske asocijacije proizvođača crvenog mesa požalio se da vladina politika nije održiva, već da je usmerena “samo na spasavanje izbora”.

    Bulent Tunč ističe da proizvođači nisu protiv planiranog uvoza, već protiv političkog nedostatka plana: vlada donosi kontradiktorne odluke. “Ranije je ministar rekao da su sve isplanirali. Rekao je i da će se za tri godine prestati sa uvozom i da se nikada više neće uvoziti.”

    “Mi smo onda u skladu s tim i vršili ulaganja. Izgrađene su stotine, hiljade pogona, osnovane su brojne nove kompanije. I odjednom kažu da će uvesti više od 500.000 životinja. To je uznemirujuće za nas kao proizvođače. Uvek imamo scenario zbog političara koji su fokusirani na spasavanje izbornog dana”, ističe Tunč.

    “Cene se neće smanjivati”

    Slično kao i Tunč, i Judžesan smatra da bi uvoz poslužio kao “uteha” za tržište. “Cene će i dalje nastaviti da rastu, neće se smanjivati”, kaže Judžesan.

    Predsednik Fondacije za zaštitu potrošača Turhan Čakar nedavno je ozbiljnost situacije opisao sledećim rečima: “Nikada u istoriji Republike prehrambeni proizvodi nisu bili skupi kao danas. Velika većina potrošača nema pristup osnovnim namirnicama. Oni ne mogu da se prehrane.”

  • Vojska spremna za “najjači udarac”: 30. aprila kreću…

    Vojska spremna za “najjači udarac”: 30. aprila kreću…

    Američka vojska i saveznici pripremaju Oružane snage Ukrajine za ofanzivu, koja je planirana za 30. april, piše američki list “Njuzvik“ .

    Oni se pozivaju na procurela tajna dokumenta.

    Osim toga, u dokumentima se navodi da su ruske trupe blizu oslobađanja Artjomovska i da će njegov gubitak biti “psihološki udarac” za Oružane snage Ukrajine.

    “Sukob je takođe skupo koštao Ukrajinu, čiji gubici iznose 131.000 poginulih i ranjenih”, dodaje list.

  • Otvorena istraga protiv premijera Velike Britanije

    Otvorena istraga protiv premijera Velike Britanije

    Povjerenik za standarde britanskog parlamenta otvorio je istragu protiv premijera Rishija Sunaka ranije ovog mjeseca, prema listi otvorenih istraga objavljenoj na njegovoj web stranici danas, javlja Reuters.

    Povjerenik je odgovoran za praćenje kodeksa ponašanja Donjeg doma te istrage bilo kakvih navodnih kršenja pravila.

    Kako navodi Reuters, iz Sunakovog ureda nije stigao nikakav komentar, ali je njegov glasnogovornik rekao je da je istraga povezana s udjelom njegove supruge u firmi za brigu o djeci.

    Liberalni demokrati, opoziciona stranka, pozvali su na istragu nakon što su mediji objavili da je Akshata Murthy dioničar u kompaniji koja će imati koristi od vladine politike o finansiranju brige o djeci objavljenoj u martovskom budžetu.

    “Sa zadovoljstvom pomažemo komesaru da razjasni kako je to transparentno deklarisano kao ministarski interes“, rekao je Sunakov portparol.

    Prema kodeksu ponašanja, svi članovi parlamenta su obavezni da “pruže informacije o bilo kojem finansijskom interesu za koji bi drugi mogli razumno misliti da utiče na radnje poslanika, njihove govore ili glasove u Parlamentu, ili radnje preduzete u njegovom ili njenom svojstvu poslanika parlamenta”.

    Ako istraga utvrdi da je Sunak prekršio kodeks ponašanja, komesar može zahtijevati od njega da prizna i izvini se za kršenje te da odredi korake kako bi izbjegao bilo kakve greške u budućnosti.

    U ozbiljnijim slučajevima, stvar se može uputiti odboru koji ima ovlaštenje da izriče druge sankcije ako to želi. To uključuje usmeno ili pismeno izvinjenje, suspenziju plaće, suspenziju iz službe u Domu na određeni period ili isključenje, navodi se na web stranici parlamenta.

  • Kineski ministar odbrane pohvalio ulazak u novu eru odnosa s Rusijom

    Kineski ministar odbrane pohvalio ulazak u novu eru odnosa s Rusijom

    Kina je ušla u novu eru s Rusijom, rekao je u nedelju njen ministar odbrane. Tokom sastanka s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, Li Shangfu je pohvalio veze Kine sa Moskvom.

    “Ovo je moja prva posjeta inostranstvu otkako sam preuzeo dužnost ministra odbrane,” rekao je on i dodao da je odbrao Rusiju kako bi naglasio strateški značaj bilateralnih odnosa.

    U martu se kineski lider Xi Jinping sastao s Putinom u Moskvi. Njih dvojica su obećali jačanje strateških veza i napali Zapad zbog “podrivanja” međunarodne sigurnosti.

    Obojica su pohvalili nadolazeću “novu eru” odnosa sa Zapadom, nagovještavajući njihov otpor poretku koji predvode SAD. Na sastanku u nedjelju, koji je prenosila ruska televizija, ministar odbrane Li je rekao da je Kina “spremna da radi s Rusijom” na “jačanju strateške komunikacije između dvije vojske”.

    On je također rekao da će par sarađivati kako bi “dali novi doprinos održavanju globalne i regionalne sigurnosti i stabilnosti”.

    Međutim, ni u jednom trenutku nije spomenuo sukob u Ukrajini. U razgovoru za Euronews u martu, stručnjaci su ukazali da se Kina suočava sa delikatnim balansiranjem oko Ukrajine. Rekli su da je malo vjerovatno da će Peking pružiti otvorenu vojnu pomoć Moskvi iz straha da će odbaciti svoje učešće u rekonstrukciji Ukrajine i izazvati bijes Zapada.

    Putin je u nedelju pohvalio vojnu saradnju između dvije zemlje.

    “Aktivno radimo preko vojnih resora, redovno razmjenjujemo korisne informacije, sarađujemo u oblasti vojno-tehničke saradnje i izvodimo zajedničke vježbe”, rekao je ruski predsjednik.

    Peking se zvanično proglasio neutralnim prema ukrajinskom ratu, iako nikada nije javno osudio Rusiju.

    Xi tek treba da razgovara sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kina je u februaru objavila mirovni plan od 12 tačaka za borbe u Ukrajini, rekavši da se čvrsto protivi bilo kakvom napadu na civile.

  • G7: Zaustavićemo Rusiju

    G7: Zaustavićemo Rusiju

    Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) industrijski najrazvijenijih zemalja obavezali su se da će sprečiti Rusiju da izbegava ekonomske sankcije.

    Takođe su se obavezali da će zaustaviti dostavljanje oružja Moskvi preko trećih zemalja.

    Tokom drugog dana trodnevnog sastanka u Karuizavi, u centralnom Japanu, šef japanske diplomatije Jošimasa Hajaši naglasio je značaj jačanja saradnje G7 sa globalnim Jugom u suprotstavljanju Rusiji, saopštila je japanska vlada.

    Pored ruskog rata u Ukrajini, koji dominira ministarskim sastankom G7, jedna od važnih tema je jačanje saradnje sa zemljama u razvoju globalnog Juga i situacija u Indopacifičkom regionu u trenutku dok Kina pojačavaja svoj uticaj na tom području, rekli su japanski zvaničnici, a prenosi Kjodo.

    Agencija navodi da je japanski ministar spoljnih poslova izrazio nadu da će trodnevni sastanak u Karuizavi iznedriti snažnu poruku o značaju očuvanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

    “Međunarodna zajednica je na prekretnici, snažno ćemo odbaciti bilo kakve jednostrane pokušaje da se status kvo promeni silom, i ruski napad na Ukrajinu, kao i njenu pretnju upotrebom nuklearnog oružja”, rekao je Hajaši na sastanku G7, koji je delom bio otvoren za medije.

  • Plan Šolca koji će promjeniti odnose sa Kinom

    Plan Šolca koji će promjeniti odnose sa Kinom

    U pripremi je novi trgovinski sporazum.

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će se zalagati za postizanje trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Indonezije, kao dela napora Njemačke da smanji oslanjanje na Kinu za ključne sirovine.

    Šolc je, govoreći na otvaranju godišnjeg sajma u Hanoveru, rekao indonežanskom predsedniku Džoku Vidodu da bi trgovinski sporazum između najmnogoljudnije zemlje jugoistočne Azije i bloka od 27 zemalja stvorio ekonomsku oblast sa 700 miliona ljudi.

    “Radim na tome da ovaj sporazum konačno dođe na cilj“, rekao je Šolc, govoreći o pregovorima između Džakarte i Brisela koji traju od 2016. godine, preneo je AP.

    Nemački kancelar je dodao da se nada sličnim pregovorima između EU i bloka Merkosur u Južnoj Americi, kao i Meksika, Australije, Kenije i Indije.

    Indonezija je zemlja partner ovogodišnjeg sajma industrijskih tehnologija u Hanoveru.

  • Još jedna država bi da kaže “ne” Ukrajini?

    Još jedna država bi da kaže “ne” Ukrajini?

    Bugarska razmišlja o zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine, kao što su to već učinile Poljska i Mađarska.

    To je izjavio ministar poljoprivrede Javor Gečev u Plovdivu i dodao da se moraju zaštititi interesi te zemlje.”Bugarski interesi se moraju zaštititi, posebno kada dve zainteresovane zemlje reaguju na ovaj način. Ako ne postupimo na sličan način, akumulacija na bugarskoj teritoriji može postati još veća”, rekao je Gečev.U ponedeljak se očekuju izveštaji nadležnih organa u drugim zemljama o zakonskim osnovama za uvođenje zabrana uvoza ukrajinskog žita, podseća bugarska agencija BTA.

    Ministarstvo poljoprivrede sarađuje i sa ministarstvom privrede koje je nadležno za ovu vrstu mere, rekao je Gečev i dodao da nakon što se prikupe sve relevantne informacije, očekuje da će u utorak komunicirati sa predsednikom, koji ima direktnu odgovornost u ovoj situaciji, tako da je, kako je naveo, sve pitanje vremena.

    Ovi potezi su usledili nakon talasa protesta proizvođača žitarica i poljoprivrednika u Bugarskoj i Rumuniji protiv bescarinskog uvoza ukrajinske robe i pozivanja na jednak tretman.

    Bugarska je, kako je podsetio Gečev, zatražila odgovor od Brisela prošlog septembra.

    Poljska i Mađarska odlučile su da zabrane uvoz žitarica i druge hrane iz susedne Ukrajine kako bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor, saopštile su u subotu vlade te dve zemlje.