VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Gasprom snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine u količini od 38,9 miliona kubnih metara dnevno preko gasne pumpne stanice Sudža u ruskoj Kurskoj oblasti.

    To je rekao novinarima predstavnik Gasproma i dodao da je ukrajinska strana odbila zahtev za snabdevanje preko Sohranovke.

    U subotu, 22. aprila, Gasprom je isporučio 39,4 miliona kubnih metara gasa, preneo je TASS.

    Tranzitna linija kroz Ukrajinu je jedina ruta za snabdevanje ruskim gasom zemalja zapadne i centralne Evrope.

    Isporuka preko Severnog toka je u potpunosti obustavljena.

  • “Putin je kriv, pustio je gada”

    “Putin je kriv, pustio je gada”

    Ruska grupa plaćenika Vagner regrutovala je desetine hiljada zatvorenika, uključujući ubice i nasilnike, da se bore u jednoj od najkrvavijih bitaka.

    Veruje se da su mnogi poginuli u Ukrajini, ali oni koji su preživeli šest meseci zaradili su predsedničko pomilovanje i sada se vraćaju u svoje rodne gradove, samo da bi ih ponovo terorisali, prenosi Blic pisanje britanskog Gardijana.

    Jedan od takvih primera je povratak Georgija Sijukajeva, osuđenog ubice koji je prošle godine regrutovan iz zatvora. On je u prošli ponedeljak ubio 38-godišnjeg Soslana Valijeva zvanog “Cugri” u Činvaliju, prestonici Južne Osetije u Gruziji, koji je bio omiljen u svom mestu.

    Video ubistvba je čak objavljen i na Telegram kanalu, a na njemu se vidi muškarac kako progoni i tuče čoveka pre nego što ga je izbo na smrt.
    Osumnjčeni Sijukajeva je u međuvremenu uhapšen.

    Prema podacima koje je izneo vođa i osnivač Vagnera Jevgenij prigožin, više od 5.000 kriminalaca je već oslobođeno, što je podstaklo strahove da će bivši osuđenici nastaviti da dalje čine zločine.

    Cugrijevo ubistvo nije prvi navodni zločin pomilovanih bivših zatvorenika iz redova Vagnera. Krajem marta je penzionerka Julija Buiskič (85) ubijena u svojoj kući u Novijem Burecu u regionu Kirov, oko 950 km istočno od Moskve. Počinitelj, 28-godišnji Ivan Rosomahin, već je bio ponovljeni prestupnik kad je osuđen na 10 godina zatvora zbog ubistva 2020. I njega je regrutovao Vagner i nedavno se vratio u rodni grad nakon borbi u Ukrajini.

    Vest o njegovom povratku duboko je uznemirila malu zajednicu Novijeg Bureca od nekoliko stotina ljudi i dovela do sastanka gradskog veća, koji je snimio lokalni TV kanal. Na sastanku je šef policije Vadim Varankin obećao da će “problematični” Rosomahin biti odveden iz grada 28. marta, ali je bivši osuđenik dan kasnije ušao u kuću penzionerke gde ju je, kako se veruje, ubio sekirom.

    “Država i lično (ruski predsednik Vladimir) Putin i Prigožin su krivi za Julijinu smrt i treba lično da odgovaraju zbog toga… Pustili su bolesnog gada u društvo”, rekao je neimenovani blizak rođak penzionerke.

    Neimenovani rođak, kao i drugi članovi porodice koji su razgovarali sa “Observerom”, rekli su da se plaše odmazde države što govore protiv Vagnera, jer je ranije ove godine ruski predsednik potpisao zakon kojim je javno kritikovanje vagnerovaca ili negativno izveštavanje o njima postalo krivično delo.

    Prigožin, dugogodišnji Putinov saveznik, garantovao je da će pomoći bivšim osuđenicima koji su odslužili svoje ugovore u Ukrajini ako upadnu u nevolje sa zakonom.

    “Policija treba da vas tretira sa poštovanjem. Ako su nerazumni… lično ću pozvati i rešiti stvari sa guvernerima itd. Naći ćemo rešenje”, rekao je on nedavno grupi bivših zatvorenika.

    Jedan od tih bivših kriminalaca je Aleksej Savičev, koji se u martu vratio u rodni Voronjež na jugozapadu Rusije. Savičeva (49), osuđenog ubicu, Vagner je regrutovao prošlog septembra. Borio se šest meseci u Ukrajini, prvo u borbama za Soledar a potom, nakon njegovog zauzimanja, za Bahmut, oko kojeg se i dalje vode krvavi sukobi.

    Savičev je ranije ove nedelje u intervjuu priznao da je ubio i mučio “desetine” ukrajinskih ratnih zarobljenika. Ponovo u Voronježu, Savičev je rekao da je brzo potrošio novac koji je zaradio dok je bio u Vagneru (oko milion rublja ili 11.000 evra) – i to “na alkohol i prostitutke”.

    “Pio sam maltene non-stop, konačno sam imao slobodu i mnogo novca“, rekao je on.

    Savičev je “Observeru” ispričao kako bi ga voronješka policija povremeno odvela u pritvor zbog neprimerenog ponašanja kasno noću. Ali, svaki put bi ga pustili nakon što bi im pokazao neke medalje koje je dobio u borbama u Ukrajini, uključujući predsedničko priznanje za hrabrost koje je “Observer” video.

    “Policajci su me tretirali kao heroja. Osećao sam se kao da mogao da se izvučem sa bilo čim”, rekao je on, dodajući da su ga policajci zvali na čaj da čuju njegove priče dok je bio u Vagneru.

  • Šef Vagnera: Sve ćemo ih ubiti

    Šef Vagnera: Sve ćemo ih ubiti

    Jevgenij Prigožin, osnivač i vođa plaćeničke grupe Vagner, najavio je da će od sada svojim borcima davati uputstva da ne uzimaju ratne zarobljenike.

    “Sve ćemo ih ubiti na bojnom polju. Ne uzimajte više ratne zarobljenike” rekao je Prigožin u audio snimku objavljenom na Telegramu.

    Prigožin je ovu odluku doneo nakon što je nedavno na Telegramu objavljen video snimak koji navodno prikazuje “presretnuti razgovor” između dvojice ukrajinskih vojnika koji su odlučili da streljaju ratnog zarobljenika.

    Kijev Independent tvrdi da muškarci na spornom snimku, koji traje 21 sekundu, govore ruski, ne pominju da je njihov navodni otmičar Rus niti daju bilo kakvu naznaku da su i sami Ukrajinci.

    “Vagner nikada nije dirao decu”
    Vagnerovci, koje podržava ruska država, često su optuženi za mučenje i pogubljenja civila i ratnih zarobljenika u Ukrajini, Siriji i drugim zemljama.

    Dva bivša plaćenika su 17. aprila u intervjuu za ruski opozicioni medij Gulagu.net izjavila da su ubili na desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika, civila, uključujući i decu.

    Jedan od plaćenika je čak rekao da su od samog Prigožina dobili naređenje da “sve očiste”, odnosno pobiju sve pred sobom, u Soledaru i Bahmutu u Donjeckoj oblasti.

    Prigožin je ove tvrdnje nazvao “otvorenim lažima”, napominjući da Vagner “nikada nije dirao i ne dira” decu.

    On je dodao da su ljudi koji “šire laži” o Vagneru neprijatelji i da će se s njima “na poseban način” obračunati.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Snage Crnomorske flote oborile su dron na spoljnom sidrištu Sevastopolja, objavio je gubernator Sevastopolja Mihail Razvožajev.

    Druga bespilotna letelica je eksplodirala, ali nije oštetila objekat koji je ciljala, dodao je Razvožajev.On je prethodno na Telegramu napisao da je Crnomorska flota odbila napad dronova na spoljno sidrište Sevastopolja, prenosi TASS.

    “Danas, počev od 3.30 sati, pokušan je napad na Sevastopolj. Za sada su jedan dron uništile snage protivpodmorničke diverzantske odbrane, drugi je sam eksplodirao. Sve se dogodilo na spoljnom sidrištu Sevastopolja i nijedan objekat nije oštećen. Trenutno je u gradu mirno, ali sve snage i službe su u stanju pripravnosti”, napisao je Razvožajev.

    Agencija RIA Novosti navodi da je pomorski putnički saobraćaj u Sevastopoljskom zalivu obustavljen, a da je organizovan prevoz autobusima između severnog i centralnog dela grada.

    Sevastopolj je glavna pomorska baza Crnomorske flote i ukrajinska vojska je tokom poslednjih nekoliko meseci u nekoliko navrata pokušala da ga napadne dronovima, navodi TASS.

  • “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    Rusija nije dala odobrenje Borelju da govori u njeno ime, poručila je portparol ruskog MSP Marija Zaharova komentarišući izjavu evropskog zvaničnika.

    Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao da Evropa mora aktivno da učestvuje u ovoj situaciji oko Tajvana, koji je od posebnog značaja “u pogledu ekonomije, trgovine i tehnologije” za nju.

    “Pod jedan, Evropska unija je samo deo Evrope. Mi, Rusija, nismo dali Borelju dozvolu da govori u ime cele Evrope”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    “Drugo, zar onda ne bi trebalo i da ratne mornarice država azijsko-pacifičkog regiona patroliraju, na primer, Lamanšom”, upitala je ona.

    Borelj: Evropska mornarica bi trebalo da patrolira u spornom Tajvanskom moreuzu
    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi evropska mornarica trebalo da patrolira u “spornom” Tajvanskom moreuzu. Borelj je rekao da bi ta zaštitna mera pokazala koliko je Tajvan ključan za Evropu.

    Borelj je, u članku u francuskom časopisu “Di dimanš”, istakao da poziva evropske mornarice da patroliraju Tajvanskim moreuzom da bi se pokazala posvećenost Evrope slobodi plovidbe u toj “apsolutno ključnoj oblasti“, objavio je Gardijan.

    U govoru koji je otvorio debatu o Kini u Evropskom parlamentu, Borelj je u utorak rekao da je Tajvan očigledno deo evropskog geostrateškog perimetra koji garantuje mir.

    “Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to, u ekonomskom smislu, bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika”, istakao je Borelj.

    Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ovog meseca izjavio da Evropa ne bi trebalo da bude “sledbenik” SAD u slučaju sukoba sa Kinom u vezi sa Tajvanom.

    Makronovi komentari, nakon posete Kini, izazvali su kritike pojedinih političara u SAD i unutar EU.

    Kina je pre dve sedmice izvela trodnevne vojne vežbe u blizini Tajvana, simulirajući ciljane udare i blokadu ostrva, kao odgovor na sastanak između tajvanske predsednice Cai Ing-ven i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija u Kaliforniji.

  • Mask otkrio koliko novca je donirao Ukrajini

    Mask otkrio koliko novca je donirao Ukrajini

    Reditelj Stiven King (75), poznat po brojnim horor ostvarenjima, apelovao je na američkog milijardera Ilona Maka da, umjesto što plaća za plave kvačice popularnim korisnicima Tvitera, donira novac u humanitarne svrhe u Ukrajini, ali mu je Mask odgovorio kontrapitanjem: “Donirao sam 100 miliona dolara Ukrajini, a vi?”.

    Sve je počelo u četvrtak, kada je King rekao da njegov nalog ima plavu kvačicu, ali da nije platio da mu nalog bude verifikovan.

    “Vašington egzaminer” prenosi da je Mask rekao da je on “lično platio” da pojedine javne ličnosti zadrže plavu oznaku.

    Međutim, King je sugerisao Masku da iskoristi novac koji troši na plave kvačice i da ih fondaciji koja pomaže narodu u Ukrajini.

    “Smatram da bi gospodin Mask trebalo da tu moju plavu kvačicu da u humanitarne svrhe. Preporučujem Pritula fondaciju, koja pruža veliku pomoć u Ukrajini. To košta samo osam dolara, pa bi možda gospodin Mask mogao da doda još malo više”, tvitivao je King, prenosi Tanjug.

    Mask je brzo odgovorio slavnom autoru.

    “Donirao sam 100 miliona dolara Ukrajini. Koliko ste vi dali?”, pitao je Mask Kinga.

    Tviter je nedavno uveo plaćanje usluge za korisnike koji žele da im bude verifikovan nalog i ta usluga za pojedince košta osam dolara, a za organizacije 1.000 dolara.

  • Ponovo tenzije u Nagorno-Karabahu

    Ponovo tenzije u Nagorno-Karabahu

    Azerbejdžan je saopštio danas da je uspostavio kontrolni punkt na jedinoj kopnenoj ruti ka spornom regionu Nagorno-Karabaha, što je korak koji je praćen tvrdnjama o pucnjavi na granici sa starane azerbejdžanskih i jermenskih snaga.

    Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao dio Azerbejdžana, ali njegovih 120.000 stanovnika su pretežno etnički Jermeni i region se otcijepio se od Bakua u ratu početkom devedesetih.

    Azerbejdžan je saopštio da je uspostavio kontrolni punkt na putu koji vodi ka Karabahu, što je korak za koji je navedeno da je od suštinskog značaja pošto smatra da Jermenija koristi taj put za transport oružja.

    Azerbejdžan je “preduzeo odgovarajuće mjere da uspostavi kontrolu na početnoj tački puta”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

    Jermenija je saopštila da je kontrolni punkt na mostu Hakari u koridoru Lačin grubo kršenje sporazuma o prekidu vatre iz 2020. godine, kojim je okončan rat iz te godine.

  • Konašenkov: Zauzeta još dva područja na zapadu Bahmuta

    Konašenkov: Zauzeta još dva područja na zapadu Bahmuta

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ruske snage zauzele još teritorije u Bahmutu, dok nastavljaju sa pokušajem da preuzmu punu kontrolu nad ovim gradom.

    “U pravcu Donjecka, jurišni timovi su oslobodili dva područja u zapadnim dijelovima Artjomovska (Bahmuta) u protekla 24 sata”, rekao je portparol ministarstva Igor Konašenkov, prenosi TASS.

    On je naveo i da su u sjevernim i južnim dijelovima grada ruske vazdušno-desantne jedinice pružile pojačanje jurišnim timovima.

    Bitka za Bahmut pretvorila se u jednu od najkrvavijih u ratu u Ukrajini koji traje 14 mjeseci, a grad je skoro potpuno uništen artiljerijskim granatiranjem i uličnim borbama.

    Rusija navodi da će joj zauzimanje Bahmuta omogućiti dalje ofanzive na istoku Ukrajine.

  • U slučaju rata na Tajvanu: Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno

    U slučaju rata na Tajvanu: Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno

    Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno u slučaju rata na Tajvanu, što će dovesti do razornih posljedica po cijeli svijet, izjavio je tajvanski ministar spoljnih poslova DŽozef Vu.
    “Većina zemalja je sigurna da se ova eskalacija neće dogoditi jer bi to bila katastrofa ne samo za Tajvan već i za Kinu i cijeli svijet. Ekonomske posljedice bi bile ogromne. Pogledajte lokaciju Tajvana – preko 40 odsto isporučene robe širom svijeta ide kroz Tajvanski moreuz”, rekao je Vu.

    On je dodao da Tajvan proizvodi više od 60 odsto čipova u svijetu i 90 odsto najnaprednijih poluprovodnika.

    “Rat na Tajvanu bi doveo do poremećaja u preko 40 odsto globalne trgovine”, rekao je zvaničnik španskom listu “ABC”.

    U slučaju eskalacije situacije oko ostrva, mogao bi izbiti treći svjetski rat, smatra Vu.

  • Upozorenje iz ECB: Kamatne stope blizu maksimuma

    Upozorenje iz ECB: Kamatne stope blizu maksimuma

    Janis Sturnaras, član Upravnog savjeta Evropske centralne banke (ECB), upozorio je da kreatori politike ove zajmodavne institucije trebaju da budu oprezni i izbjegavaju velike ili male skokove u vezi sa odlukom o kamatnim stopama.
    Sturnaras je u intervjuu grčkim medijimanaglasio da svaka takva odluka treba da bude zasnovana na podacima “upravo zato što smo blizu plafona, blizu maksimalnog povećanja”.

    “Blizu – nisam rekao da smo još stigli, ali približavamo se tome”, rekao je Sturnaras, prenosi “Sputnjik”.

    Primjedbe su uslijedile nakon što je ECB odlučila prošlog mjeseca da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 3,5 odsto.

    Ovo je urađeno uprkos bojazni da bi porast kamatnih stopa mogao da izazove domino efekat u bankarskom sektoru širom evrozone.

    Zvaničnici ECB objasnili su da će inflacija najvjerovatnije ostati visoka “predugo”, što je, kako su rekli, podstaklo banku da nastavi sa planiranim povećanjem kamatnih stopa.