VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Dokumenti Pentagona otkrivaju da je Zelenski predlagao zauzimanje ruskih pograničnih gradova

    Dokumenti Pentagona otkrivaju da je Zelenski predlagao zauzimanje ruskih pograničnih gradova

    Tajni dokumenti Pentagona koji su nedavno procurili u javnost otkrili su brojne zanimljive i važne informacije. Iako su dokumenti otkriveni prije više od mjesec, još uvijek se pronalaze novi podaci.

    Američki list The Washington Post (WP) proučio je neke od tajnih dokumenata obavještajnih službi i američkog Ministarstva odbrane, koji su procurili prošlog mjeseca. Iz njih proizilazi da je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski u privatnim razgovorima predložio udar na teritoriju Rusije, zauzimanje nekih ruskih pograničnih gradova, kao i napad na naftovod Družba kojim ruska nafta ide u Mađarsku.

    Ovi dokumenti, navodi list, prikazuju Zelenskog “kao lidera s agresivnim instinktima, što je u oštroj suprotnosti s njegovom javnom slikom mirnog državnika koji odolijeva brutalnom napadu Rusije”. Američke obavještajne službe su takve informacije dobile iz presretnutih digitalnih poruka. Pentagon, ističe WP, nije osporio autentičnost materijala.

    Prema jednom od tajnih dokumenata, Zelenski je na sastanku krajem januara predložio da Ukrajina “izvede udare protiv Rusije”, prebaci svoje kopnene snage na teritoriju Ruske Federacije i “okupira pojedine ruske pogranične gradove” kako bi pridobila “poluge” u pregovorima sa Moskvom.

    U drugom dokumentu se tvrdi da je krajem februara Zelenski, na sastanku sa vrhovnim komandantom Oružanih snaga Ukrajine Valerijem Zalužnim, izrazio žaljenje što Ukrajina nema rakete dugog dometa sposobne da pogode lokacije ruskih trupa u Rusiji. Istovremeno, predsjednik je predložio da Ukrajina, koristeći bespilotne letjelice, “napadne neutvrđene lokacije u Rostovu” (govori se o Rostovu na Donu). CNN je u aprilu izvijestio o ovom prijedlogu Zelenskog.

    Osim toga, kako navodi Washington Post, ukrajinski predsjednik je na sastanku sa zamjenicom ukrajinske premijerke Julijom Sviridenkom predložio dizanje u zrak naftovoda Družba kako bi se poremetile isporuke sirovine Mađarskoj i tako “udario” na predsjednika Viktora Orbana, koji se smatra jednim od glavnih saveznika ruskog predsjednika Vladimira Putina na Zapadu. Američki obavještajci su smatrali da je Zelenski “izrazio bijes prema Mađarskoj i da bi stoga mogao uputiti pretjerane, besmislene prijetnje”.

    Volodimir Zelenski je, odgovarajući na pitanje Washington Posta da li je predložio okupaciju ruskih teritorija, izjave američkih obavještajaca nazvao “fantazijom”, ali je naglasio da se Ukrajina brani od agresora i da ima pravo na različite metode borbe.

    “Ukrajina ima svako pravo da se brani i mi to činimo. Ukrajina nije nikoga okupirala, nego obrnuto. Kada je toliko ljudi umrlo, postoje masovne grobnice, a naši ljudi se muče, siguran sam da moramo koristiti bilo koja sredstva”, rekao je Zelenski.

    Predsjednik Ukrajine rekao je da Oružane snage Ukrajine ne razmatraju mogućnost upotrebe raketa dugog dometa za udare na Rusiju. “Niko u našoj zemlji nije izdavao naređenja za ofanzivne operacije ili udare na ruskoj teritoriji“, rekao je on.

    Izvor iz Bijele kuće rekao je za Washington Post da je Zelenski obećao američkom predsjedniku Joeu Bidenu da Ukrajina neće koristiti američko oružje za napad na Rusiju i “održao svoja obećanja”.

    Zelenski je u intervjuu za tu publikaciju rekao da Sjedinjene Države Ukrajini ne daju rakete dugog dometa jer se “boje da ih možemo koristiti na ruskoj teritoriji”.

    “Ali, uvijek bih rekao našim partnerima… Imamo prioritetni cilj za koji trošimo primljenu municiju, a trošimo je na deokupaciju isključivo ukrajinskih teritorija“, dodao je Zelenski.

    U jednom od tajnih dokumenata, ističe list, ukrajinski predsjednik je “obuzdavao ambicije svojih podređenih”. Prema tim materijalima, vojna obavještajna služba Ukrajine je 2022. godine razvila plan za napad na ruske snage u Siriji uz pomoć Kurda, ali je u decembru Zelenski iz nepoznatog razloga naredio “da se obustavi planiranje operacija protiv ruskih trupa u Siriji”.

    Napadi dronovima postali su redovna pojava u raznim regionima Rusije, uključujući i Rostovsku oblast, gdje je početkom maja, prema navodima vlasti, dron napao rafineriju nafte. Transneft je u martu izvijestio da su dvije bombe pronađene na naftovodu Družba, a u maju da su tamo pokušali da izvedu teroristički napad.

  • Lukašenko hitno primljen u bolnicu

    Lukašenko hitno primljen u bolnicu

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko primljen je u bolnicu u Minsku, objavili su bjeloruski “Euroradio” i “Belarusian Hajun”.

    Kako su izvijestili, povorka automobila koja inače prati Lukašenka stigla je u bolnicu oko 19 sati. Tokom tog vremena prilaz bolnici je bio zatvoren, a sve okolne ulice pod nadzorom naoružanih čuvara, prenosi “Jutarnji list”.

    Lukašenko se poslednji put pojavio u javnosti 9. maja kad je u Moskvi, zajedno sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, prisustvovao paradi za Dan pobede. Tada su svi komentarisali kako predsjednik Bjelorusije izgleda prilično slabo.

    Za razliku od ostalih vođa koji su bili na proslavi, Lukašenka su morali da voze čak i na male udaljenosti. Zbog slabosti je propustio i službeni ručak sa Putinom.

    Rojters je preneo da je Lukašenko izgledao “umorno” i da je “nervozno cupkao nogama”, a da mu je na desnoj ruci bio vidljiv zavoj i da je uopšteno djelovalo da mu nije dobro.

    Kasnije istoga dana, Lukašenko je prisustvovao proslavi Dana pobjede u Minsku. Međutim, odmakao se od tradicije i nosio odijelo umjesto vojne uniforme i nije održao govor.

    I u posljednje dvije nedjelje prisustvovao je na veoma malo događaja.

  • Zelenski sa Šolcom: “Ukrajina spremna za mir”

    Zelenski sa Šolcom: “Ukrajina spremna za mir”

    Ukrajina je spremna za mir, ali to ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija, rekao je danas njemački kancelar Olaf Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    “Rusija mora da povuče svoje trupe, neće funkcionisati drugačije”, rekao je Šolc tokom prve posjete Zelenskog Njemačkoj od početka ruske vojne intervencije u Ukrajini.

    Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna da razgovara o spoljnim prijedlozima za mir da bi se okončala invazija Rusije u punom obimu, ali da bi ti prijedlozi trebali da budu zasnovani na poziciji i mirovnom planu Kijeva.

    Ukrajinski lider dodao da Ukrajinci vjeruju u uspjeh kontraofanzive protiv ruskih snaga i da bi Kijev i njegovi zapadni saveznici mogli da učine poraz Rusije u ratu u Ukrajini “nepovratnim” ove godine.

  • Pred slomom najveća ekonomija svijeta: Americi ostalo samo 88 milijardi dolara

    Pred slomom najveća ekonomija svijeta: Americi ostalo samo 88 milijardi dolara

    Americi je ostalo samo 88 milijardi dolara s kojima mogu da plaćaju račune do trenutka kada Kongres podigne limit zaduživanja postavljen trenutno na 31,4 hiljada milijardi američkih dolara.

    Ako pak Kongres ne odobri dizanje limita zaduživanja najveća ekonomija svijeta će bankrotirati sa teško predvidivim posljedicama na globalna tržišta kapitala.

    Jedna od posljedica će biti, barem kratkotrajno, eksplozija cijene zaduživanja za državu, kompanije i građane kao i, s obzirom na aktuelnu krizu povjerenja u američki bankarski sistem, takozvani kreditni lom.

    Sukob između Demokrata i Republikanaca za sada je toliko nepopustljiv kako više ne bi bilo iznenađenje da šefica Trezora Dženet Jelen ne dobije autorizaciju Kongresa za probijanje limita zaduživanja. Prije nedjelju dana Trezor je još imao manevarski prostor za plaćanje računa širok 110 milijardi dolara, a do danas je sužen na 88 milijardi.

    Drugim riječima, Amerikancima je preostalo tek nešto od više četvrtine sredstava koje su oslobodili (333 milijardi) vanrednim mjerama kako bi mogli da nastave sa plaćanjem računa.

    Podaci US Debt Clock.org, koji u realnom vremenu prate finansijske podatke Sjedinjenih Država, otkrivaju kako je Amerika već premašila limit zaduživanja jer je američki nacionalni dug u ovom trenutku premašio 31,74 milijardi dolara.

    Naime, Debt Clock procjenjuje da Amerika plaća dospjele obaveze, ali u stvarnosti Trezor kupuje vrijeme knjigovođstvom i odlaganjem plaćanja.

    O tome koliko je situacija ozbiljna govori snažni rast američkih CDS-ova. CDS-ovi ili credit default swapovi su ugovori između prodavaca i kupca hartija od vrijednosti prema kojem će prodavac isplatiti kupca u slučaju bankrota.

    U suštini, prodavac kroz CDS-ove osigurava kupca od rizika bankrota. Cijena američkih CDS-ova od početka godine dramatično raste.

    Jelenova je objavila prije nekoliko nedjelja da će SAD ostati bez novca za plaćanje računa 1. juna ako se ne podigne limit zaduživanja.

    Podatak da im je preostalo još samo 88 milijardi ukazuje kako sasvim sigurno američka administracija ne može izbjegavati bankrot duže od tog roka.

    Jelenova je više puta naglasila kako je prema njenom mišljenju jedina mogućnost da Kongres odobri dizanje limita, a Džozef Bajden, predsjednik Amerike, nije isključio ustavno-pravni manevar korišćenjem 14. amandmana za nastavak plaćanja bez autorizacije Kongresa, ali je isto tako rekao da još nije “stigao tamo”, piše “Jutarnji”.

  • Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Indijski uvoz ruske nafte udeseterostručio se prošle godine, pokazuju podaci indijske državne banke Bank of Baroda.

    Sudeći prema bilanci, treća najveća azijska ekonomija kupovinom ruske nafte uštedela je oko pet milijardi dolara.

    Vest dolazi u trenutku kada zapadne zemlje drastično smanjuju uvoz energenata iz Rusije nakon početka sukoba sa Ukrajinom.

    Rusija prodaje energente po sniženoj ceni zemljama poput Kine i Indije, koja je inače treći svetski uvoznik nafte. Godine 2021. ruska nafta činila je samo dva posto godišnjeg indijskog uvoza sirove nafte, ali danas je taj udeo gotovo 20 odsto, prema Bank of Baroda.

    Prošle finansijske godine Indija je uštedela oko 89 dolara po toni sirove nafte kupujući naftu iz Rusije, pokazuju brojke, prenosi seebiz.

    Uprkos pritisku SAD-a i Evrope, Indija je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije. Nju Delhi takođe nije eksplicitno osudio sukob Rusije i Ukrajine.

    Indija brani kupovinu ruske nafte jer, kao zemlja zavisna od uvoza energije i dom milionima ljudi koji žive u siromaštvu, nije u poziciji da plaća više cene.

    Evropa je od početka rata uvezla šest puta više ruskih energenata nego Indija, upozorio je prošle godine u TV intervjuu indijski ministar spoljnih poslova S. Jaishankar.

    “Evropa je uspela da smanji uvoz, ali na način koji je za nju još uvek koristan”, rekao je. “Ako je stvar principa, zašto Evropa nije zaustavila isporuku ruskih energenata prvog dana?”

    Budući da se ratu za sada ne nazire kraj, neki analitičari očekuju da će Rusija nastaviti da nudi jeftinu naftu najvećim azijskim uvoznicima energije.

    “Očekujemo da će ruska sirova nafta ostati ograničena na ove dve zemlje (Indiju i Kinu), zadržavajući popust”, rekla je Vandana Hari iz analitičke kompanije Vanda Insights za BBC.

  • Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Kinezi su preuzeli 24,9 odsto najveće njemačke luke.

    Nakon višemesečnih prepirki unutar vlade i kritika preteranog oslanjanja na Kinu, njemačka vlada je dala konačno odobrenje za kontroverzni sporazum kojim će kineska brodarska kompanija COSCO preuzeti manjinski udeo u kontejnerskom terminalu u luci Hamburg, piše Dojče vele.Prema odluci vlade prošlog oktobra, kineskom državnom COSCO-u je dozvoljeno da preuzme 24,9 odsto udela u kontejnerskom terminalu hamburškog lučkog operatera HHLA. Kina je najveći trgovinski partner luke Hamburg.

    Proširenje kapaciteta Hamburger Hafen und Logistik AG (HHLA) saopštila je u sredu da je nemačka vlada odlučila da prenese manjinski udeo u kontejnerskom terminalu Tolerort (CTT) na kinesku Cosco Shipping Ports Limited (CSPL), izvestio je Frankfurter Allgemeine Zeitung.

    Cosco je prvobitno želeo da kupi 35 odsto, pa je vlada odlučila za 25 odsto u oktobru i pokrenula reviziju u aprilu.

    “Sva pitanja u okviru procesa investicionog pregleda biće razjašnjena u intenzivnim, konstruktivnim diskusijama”, rekli su iz hamburške kompanije.

    Savezna vlada je u sredu potvrdila da su “kupoprodajni ugovori revidirani u skladu sa uslovima delimične zabrane”, odnosno u skladu sa odlukom vlade krajem prošle godine da se može prodati najviše 25 odsto akcija. Reč je samo o nastavku sprovođenja odluke iz oktobra.

    Zahvaljujući kineskoj investiciji, luka Hamburg sada će moći da proširi svoje kapacitete, pišu nemački mediji. Otprilike 30 odsto robe u luci Hamburg dolazi ili ide u Kinu, prenosi FAZ.

    Kina je u proteklih sedam godina najveći trgovinski partner Nemačke, a vrednost trgovine je porasla na rekordnih 298 milijardi evra 2022. godine, prenosi Dojče vele.

    Kao što je ranije planirano, Cosco bi mogao da stekne samo 24,99 odsto udela u kontejnerskom terminalu Tolerort, rekao je portparol savezne vlade Štefen Hebestrejt, prenosi Spiegel. U međuvremenu, terminal je proglašen kritičnom infrastrukturom, što je sprečilo sticanje većeg udela.

    Vladin izveštaj

    U nemačkoj vladi je zbog toga izbio žestok spor. Kancelar Olaf Šolc se izjasnio za Kineze, prenosi FAZ, ali je unutar vlade naišao na snažno protivljenje.

    Ministarstvo spoljnih poslova i drugi resori izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog nesrazmernog širenja strateškog uticaja Kine na nemačku i evropsku saobraćajnu infrastrukturu i zbog zavisnosti Nemačke od Kine, kako je navedeno u pisanom vladinom izveštaju krajem oktobra.

    Politiko je prošlog meseca pisao da se socijaldemokrata Šolc, kao dugogodišnji gradonačelnik Hamburga, snažno zalagao da, uprkos sukobima unutar koalicije, ostane na snazi dogovor o kineskom udelu od 24,99 odsto. Ovo je izazvalo nove kritike od strane Zelenih i FDP-a, koji su pozvali na reviziju sporazuma i potencijalno smanjenje Cosco-ovog udela.

    Novo zeleno svetlo dolazi samo šest nedelja pre planiranog samita nemačkih i kineskih vladinih zvaničnika u Berlinu 20. juna.

    Kritičari tvrde da je delimična akvizicija luke deo ciljane investicione strategije kojom Peking želi da dovede infrastrukturu pod svoj uticaj širom Evrope. Kineska kompanija Cosco već ima 35 odsto udela u lučkom terminalu u Roterdamu, poseduje grčku luku Pirej i udele u lukama Zeebruge u Belgiji, Valensiji i Bilbau u Španiji, luku Chancai u Peruu, Suecki kanal, Crveno more, Turska luka Kumport, Singapur, Abu Dubai i drugde.

    Luka Hamburg pozdravila je odluku koja omogućava razvoj kontejnerskog terminala u željeno pretovarno mesto za dugogodišnjeg klijenta HHLA Cosco.

    “HHLA i CSPL će odmah finalizirati transakciju”, rekao je Hamburg.

    Poslednjih godina Nemačka je nastojala da ograniči kineske investicije. Čini se da nesuglasice unutar vlasti nisu do kraja izglađene.

  • Bliži se kraj ruskom “tajnom oružju”?

    Bliži se kraj ruskom “tajnom oružju”?

    Nastojanja Evropske unije da zatvori zakonske rupe zbog kojih ruska nafta i dalje ulazi u EU, naišla su na veliko odobravanje zemalja članica.

    To su potvrdili zvaničnici i diplomate za list Politiko, prenosi Jutarnji list.

    Predstavnici 27 zemalja članica su se sastali kako bi razgovarali o tehničkim aspektima 11. paketa sankcija koji se priprema protiv Rusije.

    Tri zvaničnika upoznata s događanjima na sastanku kažu kako se trenutno niko ne protivi jačanju postojećeg energetskog embarga – čak ni one zemlje za koje se veruje da imaju koristi od neprijavljenog uvoza ruske sirove nafte.

    “Naravno, ovaj paket se razlikuje od ostalih jer je usredsređen na slučajeve zaobilaženja zakona i imaće drugačiji učinak, pa ćemo pažljivo razmotriti sve predloge”, rekao je diplomata iz zemlje suočene s pritiskom da smanji svoju energetsku povezanost s Rusijom. “Ali mi sprovođenje ne vidimo kao veliki problem – nemamo crvenih linija u vezi s tim”.

    U nacrtu predloga Evropske komisije o novom paketu sankcija, stoji da bi se brodovima koji tajno prevoze rusku naftu iz luka EU zabranila plovidba. To je usmereno na takozvanu “flotu u senci” zastarelih tankera koji prevoze rusku sirovu naftu otkako je EU zabranio uvoz ruske nafte i naftnih proizvoda i otkako je grupa G7 ograničila cene.

    Rusija nema dovoljno brodova za prevoz, pa je prisiljena da koristi tankere trećih zemalja kako bi prevezla svoju naftu. Smatra se da je velik deo te flote u grčkom vlasništvu, pokazala je analiza S&P Globala. Neki brodovi isključuju svoje transpondere i GPS uređaje kako ne bi bili otkriveni, navodi se u nacrtu sankcija.

    “S obzirom na naglo povećanje broja pokušaja prevara i s tim povezanih ekoloških rizika stranih brodova koji zaobilaze restrikcije EU i prevoze rusku sirovu naftu i naftne proizvode, novim merama bi se zabranio pristup lukama i dokovima Unije onim brodovima za koje se sumnja ili je utvrđeno da krše zabranu uvoza ruske sirove nafte i naftnih proizvoda pomorskim prometom u Uniju i ograničenje cena koje je dogovoreno na sastanku G7”, navodi se u nacrtu.

    Dodaje se da bi se iste kazne primenjivale na brodove koji isključe svoje transpondere i GPS uređaje.

    Nije verovatno da će to pooštravanje mera prouzrokovati veliku svađu, rekao je visoki zvaničnik Komisije koji je želeo da ostane anoniman.

    “Mislim da mediji vole da pišu o svađama i napetostima, ali naš je uspeh u jedinstvu, a očuvanje tog jedinstva za spoljni svet je vrlo važno”, rekao je zvaničnik.

    Mere vezane uz naftu su deo šireg paketa sankcija koje će verovatno biti usmerene na treće zemlje koje i dalje trguju s Rusijom, uključujući Kinu i Iran, a tu je i aneks kojim se prozivaju određene zemlje i proizvodi. Sve se to radi kako bi se osiguralo da ranije uvedene sankcije zaista imaju uticaj na rusku ekonomiju i da ometaju sposobnost Kremlja da vodi rat u Ukrajini.

    Iako se zasad niko ne protivi pooštravanju sankcija za naftu, pravi test će doći kada pojedinačne zemlje zaista budu morale i da sporvedu te mere, rekao je Džordž Vološin, globalni stručnjak u Udruženju sertifikovanih stručnjaka za borbu protiv pranja novca.

    “Sprovođenje mera dosad je u celoj EU bilo prilično ograničeno”, rekao je i dodao da će “uobičajeni sumnjivci – tačnije mediteranske zemlje”, morati da učine više nego samo da prihvate pravila u Briselu. Po povratku kući moraće “zaista da osiguraju da nafta ne pristiže, a novac ne odlazi iz njihovih zemalja”.

  • Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka je pozvala na oprez zbog toga što bi Kina mogla da bude pogođena novim sankcijama EU protiv zemalja koje pomažu Rusiji da zaobiđe restriktivne mere.

    Predstavnici Njemačke su tokom diskusije u Evropskoj komisiji predložili da se novim merama ciljaju strane kompanije, a ne čitave države, javlja Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore.

    Kako se navodi, predstavnici još nekoliko zemalja, među kojima je i Italija, govorili su o potrebi da se uspostavi ravnoteža između sprovođenja sankcija i narušavanja međunarodnih diplomatskih i trgovinskih veza.

    Izvori britanske agencije su naveli da su na crnu listu stavljene kompanije iz Kazahstana, Jeremije, Uzbekistana i Irana, na predlog Evropske komisije.

    Članice EU raspravljaju o 11. paketu sankcija protiv Rusije od početka invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine.

  • “Cinično, zgazili ste ga u Jugoslaviji”

    “Cinično, zgazili ste ga u Jugoslaviji”

    Zapad cinično pokušava da optuži Rusku Federaciju za kršenje međunarodnog prava, iako ga je sam već zgazio u Jugoslaviji, izjavio Sergej Lavrov.

    Ruski ministar spoljnih poslova takođe je spomenuo i Irak i Libiju.

    “Danas, prebacujući probleme sa bolne glave na zdravu, zapadne države cinično pokušavaju da optuže Rusiju za kršenje međunarodnog prava. Upravo ono međunarodno pravo koje su pogazile u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, puštajući protiv njih agresivne ratove”, kazao je Lavrov, govoreći na 11. Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.

    Ruski šef diplomatije je naveo da se Specijalna vojna operacija izvodi u skladu sa članom Povelje UN.

    “SVO se sprovodi na osnovu člana 51 Povelje UN, koji predviđa pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu, o čemu je blagovremeno obavešten Savet bezbednosti UN”, istakao je Lavrov.

    Odluke Međunarodnog krivičnog suda su skandalozne i politički pristrasne, kazao je Lavrov.

    “Upečatljiv primer ‘poretka zasnovanog na pravilima’ je MKS. Ovaj istinski kvazisud, koji je postao poslušno oruđe u rukama Anglosaksonaca, nastavlja da demonstrira političku pristrasnost, neefikasnost. Njegovo povezivanje sa regionalnim subjektima nikada nije doprinelo političkom rešavanju sukoba, već ih je samo pogoršalo”, naglasio je.

    On je napomenuo da danas ovaj sud “ide na nove skandalozne odluke, uključujući jednostrano proširenje jurisdikcije, kršeći međunarodno pravo, ignorišući imunitete državnih zvaničnika”.

    Podsetimo, pretpretresno veće MKS, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, izdalo je 17. marta nalog za “hapšenje” ruskog predsednika Vladimira Putina i dečijeg ombudsmana Marije Lvove-Belove.

    Kako se navodi, MKS tereti rusku stranu, između ostalog, za navodnu deportaciju dece koju su ruske vlasti spasile od ukrajinskog granatiranja i izvele iz zone borbenih dejstava u bezbedna područja.

    Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, pokretanje pitanja MKS-a o “hapšenju” ruskog predsednika je neprihvatljivo. Ponovio je da Moskva ne priznaje nadležnost tog suda, i da je bilo koja njegova odluka “ništavna”, preneo je portal Raša tudej Balkan.

  • Medvedev: Strpljenje Rusije nije beskrajno

    Medvedev: Strpljenje Rusije nije beskrajno

    Strpljenje Rusije nije beskrajno, izjavio je zamjenik predsjednika Savjeta bezbijednosti Rusije, Dmitrij Medvedev na Međunarodnom pravnom forumu u Sankt Peterburgu.

    “Ako pravne institucije ne funkcionišu, zamjenjuju ih druge koje su efikasne i sposobne da izraze volju konkretne države, a ne volju jednog broja zemalja. Nema smisla da se povinujemo odlukama pravnih struktura koje su zastarjele ili potpuno diskreditovane. Ako se međunarodne konvencije ne primjenjuju i ne sprovode se sudske odluke koje zemlje priznaju, onda radi topovska i raketna artiljerija, pa čak lete i hipersonične rakete”, kazao je Medvedev.

    Nakon raspada SSSR odnos snaga u svijetu se radikalno promijenio, a “neke jake zemlje“, kao što su SAD i zemlje NATO-a, počele su to da doživljavaju kao svoju ličnu pobjedu, kao i pobjedu doktrine koja je služila njihovim nacionalnim interesima, konstatovao je Medvedev.

    “Upravo tada su počeli da govore o kraju istorije, konačnom trijumfu liberalne ideologije koja predstavlja krajnju tačku sociokulturne evolucije čovječanstva”, rekao je Medvedev.

    On je dodao da Zapad sprovodi ekonomsku dominaciju, političku i vojnu ekspanziju pozivajući se na principe “demokratije”, dok u stvari suzbija sve pokušaje da se ne živi po obrascima koje su oni stvorili.

    Takođe je primjetio da su SAD i njihovi saveznici, nakon što su se proglasili pobjednicima u Hladnom ratu i smatrajući se glavnim u svim međunarodnim institucijama, izvrnuli samu suštinu ključnih principa na kojima se zasniva djelovanje takvih organizacija.

    Medvedev je istakao da zemlje kolektivnog Zapada danas iskrivljuju suštinu međunarodnog prava, uvijek u svojim interesima, prenosi “b92”.