VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • NATO ima samo tri godine da se spremi za Ruse

    NATO ima samo tri godine da se spremi za Ruse

    Nedostatak vojnog napretka, zajedno sa eskalacijom sukoba Izraela i Hamasa, naveo je neke zapadne lidere da sumnjaju u sposobnost Ukrajine da odnese pobedu.

    Na primer, unutar administracije američkog predsednika Džoa Bajdena raste osećaj da bi bolje bilo pritiskati Zelenskog da traži mir, umesto da istrajava u vojnoj kampanji u kojoj nema šanse da pobedi, piše britanski Telegraf.

    U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin jača svoje napore da povrati vojnu prednost, koristeći snažne prihode od nafte da militarizuje rusku ekonomiju, što je dovelo do značajnog povećanja proizvodnje oružja.

    Putin je takođe odobrio povećanje broja ruske vojske za 170.000. On se nada da će mu to pomoći da zauzme ključne strateške ciljeve, kao što je istočni grad Avdijevka u Donbasu, poprište nedavnih teških borbi između ruskih i ukrajinskih snaga.

    Ideja da će, skoro dve godine nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ruska vojska i dalje biti sposobna za borbu, delovala je nezamislivo pre samo nekoliko meseci. Iako je i dalje malo verovatno da će Putin uspeti da ispuni svoj cilj osvajanja cele Ukrajine i uspostavljanja marionetskog režima u Кijevu, svaki ishod u kome će Kremlj da zadrži deo ukrajinske teritorije biće pozdravljen kao pobeda.

    Takav ishod bi predstavljao značajan izazov za NATO, jer bi njegova sposobnost da se odupre ruskoj agresiji bila dovedena u pitanje nakon velike vojne podrške koju je dala Ukrajini. To bi takođe ohrabrilo Putina na dalju agresiju na istočnom krilu NATO-a, ako bi bio uveren da Zapad nema ni resurse ni rešenost da se odupre ekspanzionističkim ciljevima Кremlja, navodi se dalje u tekstu britanskog lista.

    Mogućnost da Rusija ugrozi evropsku bezbednost u slučaju da Putin postigne makar i skromne rezultate u Ukrajini, podstakla je vojne stručnjake da otvoreno dovodu u pitanje spremnost NATO-a da se suoči sa takvim izazovom.

    Nedavna odbrambena konferencija u Berlinu tretirana je prema scenariju “sudnjeg dana” u kojem Evropa rizikuje da doživi istu sudbinu kao Rimsko carstvo sa Napoleonom, i da bude pregažena u budućem sukobu sa Rusijom zbog nesposobnosti NATO-a da odbrani istočni bok Evrope.

    Sonke Najcel, jedan od vodećih nemačkih vojnih istoričara, tvrdi da bi moglo proći 15 godina pre nego što njegova zemlja bude sposobna da se brani od Rusije. Njegovo mišljenje deli Jacek Sievira, šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost, koji je upozorio da NATO ima samo tri godine da se pripremi za ruski napad na istočnom krilu.

    Takođe, odgovor Zapada na sukob nije doveo do bolje saradnje u sferi odbrane. Кomentarišući zastoj u sukobu u Ukrajini, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je požalio na fragmentiranu prirodu evropske odbrambene industrije.
    “Nismo u mogućnosti da sarađujemo onoliko blisko koliko bi trebalo”, rekao je on.

  • Rusi manjim grupama krenuli u zauzimanje opkoljenog grada

    Rusi manjim grupama krenuli u zauzimanje opkoljenog grada

    Ruske snage izvele su vazdušne napade s ciljem preuzimanja kontrole nad istočnom Ukrajinom

    Rus su koristili manje grupe za napade u pokušaju da zauzmu opkoljeni grad Avdijevku, saopštila je danas ukrajinska vojska.

    Rusija je pojačala pritisak poslednjih nedelja u pokušaju da okruži Avdijevku, koja se nalazi na manje od desetak kilometara od periferije regionalne prestonice Donjecka, koju drži Moskva, preneo je Rojters.

    Grad je pod stalnom vatrom, dok su moskovske snage napredovale po bokovima pokušavajući da preseku linije snabdevanja.

    “Drugi dan zaredom okupatorske snage aktivno koriste dronove kamikaze i avijaciju. I broj borbenih okršaja značajno je povećan”, rekao je portparol ukrajinske vojske Oleksandr Štupun na televiziji.

    Ukrajinski Generalštab je u večernjem biltenu naveo da su ukrajinske snage odbile 15 napada na Avdijevku i obližnja sela, pored 34 napada prijavljena u jutarnjem izveštaju.

    Espreso TV je javila da ruske snage vrše pritisak sa severa, ali da nisu prodrle u industrijsko područje, van centra grada.

  • Kremlj: Nerealno

    Kremlj: Nerealno

    Pregovori između Ruske Federacije i Ukrajine pod uslovima Kijeva su apsolutno nerealan scenario, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je, na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Džonatana Fajnera, glavnog zamenika savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, da SAD žele da u 2024. izdejstvuju da Moskva pregovara sa Kijevom pod ukrajinskim uslovima, rekao da je to “apsolutno nerealno”, prenosi Interfaks.

    “Takvih izjava ima mnogo. Oni pribegavaju raznim trikovima samo da bi ubedili svoje parlamentarce da glasaju za dalju dodelu novca. Dakle, takvih izjava je već bilo mnogo i nastaviće se”, rekao je Peskov.

  • “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    Pretnja od direktnog sukoba između Rusije i zemalja NATO-a sa eskalacijom sukoba u Treći svetski rat nikada nije bila tako stvarna kao sada.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Nikada od kubanske raketne krize nije postojala tako stvarna pretnja direktnog sukoba između Rusije i NATO-a koji bi doveo do Trećeg svetskog rata”, napisao je on na Telegramu.Istovremeno, naglasio je Medvedev, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena bavi se primitivnim ucenama Kongresa i izvlačenjem novca za “sporednu državu koja je u procesu raspada”.

    Medvedev je u oktobru rekao da NATO stalno povećava svoje vojno prisustvo u blizini Rusije.

  • Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Lideri američkog Senata obećali su danas da će nastaviti s pokušajima postizanja sporazuma o obezbeđivanju milijardi dolara nove pomoći Ukrajini.

    Neizvesno je da li će to učiniti brzo, nakon što su republikanci blokirali sveobuhvatan zakon o bezbednosnoj pomoći usmerenoj ka inostranstvu, javlja Rojters.

    Republikanci u Senatu jednoglasno su danas glasali da blokiraju nacrt zakona o hitnoj potrošnji kako bi se obezbedilo 110,5 milijardi dolara sredstava za Ukrajinu, Izrael i druge bezbednosne potrebe, kako bi insistirali na svojim zahtevima za većom kontrolom imigracije preko granice SAD sa Meksikom, navodi britanski medij.

    Rezultat, koji je bio očekivan, ugrozio je nastojanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da pruži novu pomoć Ukrajini pre kraja 2023.

    Do toga je došlo nakon što su demokrate i republikanci nedeljama pregovarali o dodavanju izmene imigracione politike u zakon o bezbednosti, kako bi se došlo do dovoljno glasova republikanaca za usvajanje zakona. Razgovori su prekinuti prošlog petka, uz uzavrele emocije na tajnom brifingu Senata o Ukrajini.

    “Ostaju nam samo dva puta napred da prekinemo zastoj. Ili republikanci mogu da nam prihvate ponudu amandmana ili ponovo da započnemo pregovore”, rekao je lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, otvarajući današnju sednicu.

    Rojters napominje da je do sredine novembra, Ministarstvo odbrane SAD iskoristilo 97 odsto od 62,3 milijarde dolara dodatnog finansiranja, koje je dobilo za Ukrajinu.

    “Stejt department je iskoristio svih 4,7 milijardi dolara vojne pomoći koja je dodeljena Kijevu za borbu protiv ruskih osvajača”, rekla je ove nedelje američka direktorka budžeta Šalanda Jang.

    Republikanski lider i senator Mič Mekonel, ponovio je tvrdnje da demokrate ne shvataju dovoljno ozbiljno bezbednost granica, ali je rekao da se nada sporazumu.

    Ako Kongres ne obezbedi nova sredstva za kupovinu zamenske opreme, SAD, Ukrajina i proizvođači oružja će možda morati da preduzmu druge korake da popune zalihe, naveo je Rojters.

  • U blizini američke ambasade u Bagdadu čule se eksplozije

    U blizini američke ambasade u Bagdadu čule se eksplozije

    U blizini američke ambasade u glavnom gradu Iraka, Bagdadu, čule su se eksplozije rano jutros, a oglasile su se i sirene za opasnost, rekao je neimenovani dobro obaviješteni izvor za “Reuters”.

    Na video snimcima na društvenim mrežama prikazuju se eksplozije.

    Portparol ambasade nije odmah odgovorio na zahtjev “Reutersa” za komentar.

    Nije jasno da li su bili aktivirani PVO sistemi ambasade i da li je pričinjena šteta.

    Do sada nijedna grupa nije preuzela odgovornost za jutrošnji napad na američku ambasadu, prenosi “Tanjug”.

    Na američke snage u vojnim bazama u Iraku i Siriji izvršeno je više od 70 napada od sredine oktobra, a diplomatske misije su bile pošteđene.

  • Grifits: Program pomoći UN u Gazi više ne funkcioniše

    Grifits: Program pomoći UN u Gazi više ne funkcioniše

    Humanitarni program UN u Gazi “više ne funkcioniše”, izjavio je šef UN za humanitarna pitanja Martin Grifits.

    “Nema izlaza za stanovnike Gaze”, rekao je on.

    Prema njegovim riječima, nedostatak bezbjednosti u Gazi odnosi se i na humanitarne operacije, prenosi BBC.

    “To znači da ako planirate humanitarnu isporuku u Gazi danas, morate imati u vidu i verovatnoću da će ona biti prekinuta, da može biti napadnuta, da može biti opljačkana, da može biti zaustavljena, preusmjerena”, naveo je Grifits.

    Pozivajući ponovo na hitan prekid vatre, Grifits je istakao da uništavanje zdravstvenog sistema u Gazi takođe znači da će bolesti postati rasprostranjenije.

  • “Crna rupa” nasred Evrope

    “Crna rupa” nasred Evrope

    Šef spoljne obaveštajne službe ruskog predsednika Vladimira Putina rekao je da će podrška Zapada Ukrajini pretvoriti sukob u “drugi Vijetnam”.

    Taj sukob će godinama proganjati Vašington.

    Zapad je Ukrajini dao više od 246 milijardi dolara pomoći i oružja, ali ukrajinska letnja kontraofanziva je propala i Rusija i dalje kontroliše nešto manje od petine teritorije Ukrajine.

    “Ukrajina će se pretvoriti u ’crnu rupu‘ koja će apsorbovati sve više resursa i ljudi”, rekao je Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR).

    Ovo je objavljeno u članku u časopisu SVR “The Intelligence Operative”.

    “Na kraju, SAD rizikuju da stvore ’drugi Vijetnam‘ za sebe i svaka nova američka administracija će morati da pokuša da se izbori sa tim“, dodao je Nariškin.

    Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da bi direktna konfrontacija između NATO-a i Rusije mogla da izazove treći svetski rat i ponovo je isključio mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu.

    Vijetnamski rat je bio sukob Istoka i Zapada u Hladnom ratu u kojem su se Sjedinjene Države borile zajedno sa snagama Južnog Vijetnama protiv Severa, koji su podržavale komunističke sile Kine i Sovjetskog saveza.

    Rat, u kome je stradalo nekoliko miliona ljudi, završen je 1975. pobedom Severnog Vijetnama i sramnim porazom Sjedinjenih Američkih Država, koje su izgubile više od 58.000 svojih boraca i morale da se suoče sa snažnim antiratnim pokretom.

    Bajden je u sredu zagovarao da republikanci odobre novu vojnu pomoć Ukrajini.

    “Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome”, rekao je Bajden, predviđajući da će Putin nastaviti da napada NATO saveznika.

    Zatim je dodao: “Imaćemo nešto što ne tražimo i što nemamo danas: američke trupe koje se bore protiv ruskih trupa”.

  • Putin: Rusija više nije “benzinska pumpa” nego najveća ekonomija u Evropi

    Putin: Rusija više nije “benzinska pumpa” nego najveća ekonomija u Evropi

    Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije trebalo bi da dostigne rast od najmanje 3,5 odsto do kraja ove godine – po tempu rasta ekonomije Rusija prestiže sve države EU, izjavio je predsjednik te zemlje Vladimir Putin.

    • Za 10 meseci ove godine BDP Rusije porastao je za 3,2 odsto. Danas je veći nego što je bio prije sankcionog napada Zapada. Očekuje se da će do kraja ove godine BDP porasti najmanje 3,5 odsto. Ruska ekonomija je trenutno najveća ekonomija u Evropi i po tempu rasta prestiže sve vodeće zemlje Evropske unije – rekao je ruski lider na investicionom forumu “Rusija zove!”.

    Kako je dodao, u strukturi ekonomskog rasta Rusije sve veći udio zauzimaju grane kao što su proizvodnja i obrada, logistika, transport, građevinarstvo, informisanje, komunikacije, stambeno-komunalne usluge. U drugom kvartalu ove godine pomenuti sektori činili su 54 odsto privrednog rasta, dok su 44 odsto činile prateće djelatnosti: trgovina i ugostiteljstvo.

    • Samo dva odsto otpada na eksploataciju mineralnih sirovina. Neka sad neko kaže da je Rusija ‘benzinska pumpa’, kako su nedavno pokušavali da govore – poručio je Putin.

    Takođe je istakao da su plate u Rusiji porasle za sedam odsto, a realni prihodi za 4,4 odsto.

    Pritom, uprkos žestokim zapadnim sankcijama, raste broj stranih kompanija koje posluju u Rusiji.

    • Prema podacima od 1. marta 2022. godine, u Rusiji je bilo registrovano 24.100 stranih organizacija, a 1. novembra ove godine bilo ih je skoro hiljadu i po više, odnosno 25.600. To ukazuje na spremnost i želju stranih kompanija da rade u Rusiji – ocijenio je ruski predsjednik.

    Istovremeno je naglasio da rast domaćeg tržišta i širenje kontakata Rusije sa stranim zemljama – državama Azije, Bliskog istoka, južne Evroazije, Latinske Amerike, Afrike – otvaraju dodatne mogućnosti za rusku privredu i skoro svaku vrstu poslovanja.

  • “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocijenio je danas u Briselu da će se u bliskoj budućnosti vidjeti novi proces proširenja EU, što je, kako je naglasio, veoma važno za Srbiju.

    Hil je rekao da je Vašington na raspolaganju Briselu, ukoliko želi njegovu pomoć u procesu dijaloga Beograda i Prištine, ali da tim pitanjem u suštini treba da se bavi EU.

    Ambasador, koji je u Briselu učestvovao na Samitu EU-Zapadni Balkan, u organizaciji tink tenka “Prijatelji Evrope”, ocijenio je da je prilično jasno da je EU “veoma ozbiljna u vezi sa novom fazom proširenja” i da je ta politika poznata već nekoliko mjeseci.

    – Mislim da je to veoma važno za Srbiju jer mislim da je ovo prava prilika. Srbija je dugo čekala. Ljudi pričaju o razvijanju evropske perspektive Srbije. Mislim da jeste (to uradila), ali smatram da ono što ćemo vidjeti u bliskoj budućnosti, ne u novoj generaciji, već za samo nekoliko mjeseci i godina, to je novi proces proširenja. Mislim da je to veoma važno za Srbiju – naveo je Hil.

    “Nadam se da će iskoristiti ovu priliku”

    Ad
    Report this ad as:
    Animated
    Offensive
    Misleading
    On je dodao da je na srpskom narodu da odluči da li će Srbija biti dio EU, ali je naglasio da je njegov lični stav, i da je iz njegove perspektive, to “veoma važno za Srbiju”.

    – Nadam se da će iskoristiti ovu priliku – poručio je Hil.

    Na pitanje kako SAD mogu da sarađuju sa EU kako bi se ostvario napredak u dijalogu Beograda i Prištine, za koji su mnogi američki i evropski zvaničnici više puta istakli da je važan za put Srbije ka EU, kao i da li postoji mogućnost većeg angažovanja SAD, Hil je naglasio da je dijalog, prije svega, proces koji se u osnovi obavlja uz organizaciju EU.

    – Ako EU želi našu pomoć, naravno da smo dostupni. Ali u suštini, to treba da uradi Evropa, jer je ovaj dijalog od suštinskog značaja za sveukupno pitanje aspiracija Srbije ka (pridruživanju) Evropskoj uniji – naveo je Hil.

    “Evropske aspiracije Beograda ne zavise od Prištine”
    On je ocijenio da je ono što je veoma važno u vezi sa dijalogom to da je EU “na neki način stvorila situaciju da jedna strana ne može da stavi veto na težnje druge”, odnosno da ako Beograd uradi ono što EU od njega traži, to će “definitivno pomoći evropskim aspiracijama Beograd”.

    – To ne zavisi od Prištine. Na isti način funkcioniše za Prištinu – naveo je Hil.

    On je ocijenio da obje strane u dijalogu “imaju izvjesno jasno razumijevanje” o tome kako treba da napreduju u dijalogu.

    – Mislim da je napredak u tome veoma važan za Srbiju – podvukao je ambasador.

    On je rekao da je u Briselu, gdje je razgovarao “sa mnogim ljudima o Srbiji”, stvorio utisak da postoji naklonost prema Srbiji, ali da ljudi “nemaju veliku naklonost prema problemima Srbije”.

    Na pitanje da li SAD planiraju bilo kakvu podršku ili saradnju sa Srbijom u ekonomskom pogledu, kako bi podstakli proces integracije Srbije u EU, Hil je ukazao na podršku koju SAD pružaju Srbiji, ne samo kada je riječ o njenim težnjama da se pridruži EU, već i u drugim naporima Srbije, naročito u ekonomskoj sferi.

    – Mislim da trenutno bolje, da prilično dobro razumijemo potrebu da se riješi situacija u Ukrajini. Veoma sam zadovoljan što smo vidjeli da je ostvaren napredak između Srbije i Ukrajine. Bilo je sastanaka na najvišem nivou. I zato mislim da postoji pravi napredak – zaključio je Hil.