Pravila EU o dugu trebalo bi da budu reformisana kako bi se zemljama članicama dalo više fiskalnog prostora za modernizaciju svojih ekonomija.
Dok jedni veruju da će to podstaći investicije i pokrenuti rast, drugi, s Njemačkom na čelu, strahuju da će labava fiskalna politika samo povećati deficite i dugove visoko zaduženih država članica.
Nedavne krize navele su čak i štedljive zemlje poput Njemačke ili Holandije da preuzmu velike iznose javnog duga, što je dovelo do poziva na reforme. Stroga pravila o dugu i deficitu bloka, poznata kao Pakt stabilnosti i rasta, privremeno su suspendovana zbog pandemije Kovida-19, a ta suspenzija je produžena zbog neverovatno visokih cena energije, posledica rata Rusije protiv Ukrajine.
Prethodna pravila će se ponovo primenjivati od 2024. Međutim, Evropska komisija je predložila da se visokozaduženim evropskim zemljama da više fleksibilnosti u smanjenju dugova i deficita.
“Istovremeno obezbeđujemo i jednak tretman i razmatranje situacija specifičnih za zemlju”, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni na konferenciji za novinare krajem aprila.
Prema trenutnim pravilima potrošnje EU, javni deficiti država članica ne smeju da pređu tri odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, a dug treba da ostane ispod 60 odsto BDP-a. Prema ovim pravilima, države moraju da vrate pet odsto godišnjeg BDP-a koji prelazi granicu od 60 odsto.
Za visoko zadužene zemlje to je pogubno za rast. Pravila datiraju iz 1990-ih i često su zanemarena čak i pre pandemije. Ona su takođe trebalo da budu reformisana pre toga. Trenutni predlog reforme zadržava prethodni cilj ograničavanja duga, ali će biti više fleksibilnosti kroz planove za smanjenje duga za pojedine zemlje.
Stavovi o pravilima duga i novim predlozima su veoma različiti u pojedinim državama EU. “Štedljive” severne zemlje, uključujući Nemačku, žele da pravila ostanu stroga, dok južne države poput Italije kažu da ograničavaju svoju sposobnost ulaganja.
Dugovi zemalja članica EU su porasli u poslednjih 15 godina. EU ima za cilj da zaključi sporazum do kraja ove godine. Berlin poziva na obavezujuće ciljeve Nemačka, nepokolebljivi branilac fiskalne discipline, strahuje da će reforma previše ublažiti budžetska ograničenja EU i potkopati pravednost unutar bloka.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner osvrnuo se na promene.
“Nemačka ne može da prihvati predloge koji predstavljaju slabljenje Pakta za stabilnost i rast”, rekao je on, dodajući da su potrebna “značajna prilagođavanja”.
Lindnerove primedbe ličile su na “recept iz prošlosti”, rekao je zvaničnik Evropske komisije.
Pozivajući se na reformu fiskalnih pravila EU, potpredsjednik Komisije Valdis Dombrovskis je ustvrdio da “živimo u sasvim drugačijem svetu nego pre 30 godina. Različiti izazovi, različiti prioriteti”. Nova pravila bi morala da odražavaju te promene, dodao je on
Francuska i Nemačka se ne slažu
Čini se da je komisija takođe pokušala da zadovolji Nemačku predlogom u kojem se kaže da zemlje članice moraju da smanje svoj deficit za 0,5 odsto godišnje ako premašuje tri posto BDP-a.
Međutim Francuska nije bila zadovoljna promenom. Dug zemlje iznosi oko 110 odsto BDP-a.
“Određene tačke su protiv duha reforme… Mi smo protiv jedinstvenih automatskih pravila za smanjenje deficita i duga”, rekao je krajem aprila francuski ministar finansija Bruno Le Mer.
Kompromisi koje je predložila Komisija i dalje predviđaju “opštu klauzulu o begu” u slučaju teške ekonomske krize.
Većina pozdravlja pristup specifičan za zemlju Belgijski ministar finansija Vincent Van Petegem rekao je da veoma pozdravlja predlog, posebno pristup specifičnoj zemlji utvrđen u pravilima. On je rekao da je smanjenje duga uz fokusiranje na investicije i reforme od suštinskog značaja.
Sadašnja belgijska vlada želi da se vrati u red i smanji deficit na 2,9 odsto do 2026. godine. Cilj joj je da smanji deficit za 0,8 odsto godišnje između 2024. i 2026. godine. Holandska ministarka finansija Sigrid Kag rekla je da je njena zemlja “prilično oduševljena” planovima, ali je naglasila važnost “verodostojnog smanjenja duga” i nadzora.
“Đavo je uvek u detaljima”, rekla je ona.
Španska ministarka finansija Nadja Kalvinjo, koja će nadgledati pregovore u drugoj polovini godine, rekla je da će učiniti “sve što je moguće” da odobri nova fiskalna pravila ove godine. Španija će preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini 2023., a u međuvremenu, Brisel i Madrid se ne slažu oko predviđanja španskog deficita.
Španska vlada je izračunala da će 2024. smanjiti svoj deficit na tri odsto, kako to zahtevaju fiskalna pravila EU koja će se ponovo primenjivati sledeće godine. Komisija je, međutim, procenila da će španski javni deficit porasti na 3,3 odsto 2024. godine.
Iz Rima, ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti pozdravio je predlog zakonodavne reforme Komisije kao “korak napred” koji bi omogućio da se ne vraćamo na stari pakt. Đorđeti, međutim, nije krio razočaranje zbog neuspeha takozvanog “zlatnog pravila”, koje bi omogućilo da se strateška ulaganja skidaju sa računa.
“Snažno smo zahtevali da se isključe investicioni rashodi, uključujući one tipične za Digitalni i Green Deal NRP (Nacionalni plan oporavka), iz obračuna ciljnih rashoda prema kojima se meri usklađenost sa parametrima. Napominjemo da to nije slučaj”, rekao je on.
Na osnovu nekih tehničkih simulacija koje su kružile u Briselu, prilagođavanje italijanskih računa moglo bi dovesti do smanjenja strukturnog deficita za 0,85 odsto godišnje u slučaju četverogodišnjeg plana i u proseku za 0,45 odsto u sedmogodišnji plan.
Istovremeno, Italija je jedina zemlja koja nije ratifikovala Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) i ima za cilj da ratifikaciju poveže sa ishodom pregovora o Paktu za stabilnost i rast.
“Ako sve počnete da povezujete sa svime, postaje teže da napredujete”, upozorio je komesar Valdis Dombrovskis.
Rumunski ministar finansija Adrian Kačiu tvrdi da bi paket trebalo da uspostavi ravnotežu između “održivosti (zdrave javne finansije) i inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta (potrebe za reformama i investicijama)”. On je dodao da bi novi okvir trebalo da stvori dovoljne uslove za podsticanje ulaganja u zemlje članice sa ekonomskim poteškoćama ili nesigurnim fiskalnim prostorom.
Danas dug Italije iznosi 144,4 odsto BDP-a, dok se očekuje da će Belgija do kraja ove godine imati teret duga od 106 odsto – znatno iznad granica bloka.
Slovenija i Hrvatska: Metodologija stroža prema manjim državama?
Slovenija, s druge strane, strahuje da je teško doći do zajedničke metodologije za merenje nivoa duga, zbog velikih razlika između država članica.
“Kada je reč o tome, osnovni predlog komisije nije nam posebno po volji”, rekao je ministar finansija Klemen Boštjančič u Briselu 16. maja.
Međutim, zemlja je pozdravila pristup predloga da se fokusira na praćenje kretanja duga, a ne na strukturne deficite, uglavnom jer je ove poslednje bilo veoma teško izračunati, a rezultati su takođe mogli dosta da variraju u zavisnosti od metodologije, rekao je ministar.
Glavna zabrinutost Slovenije je da bi, u pogledu metodologije, komisija mogla da bude stroža prema malim državama članicama. Hrvatski ministar finansija Marko Primorac rekao je da je njegova zemlja zadovoljna važećim pravilima i podržava novi predlog koji ima za cilj jačanje održivosti javnog duga i davanje veće autonomije državama članicama u vođenju fiskalne politike, ali smatra da je predloženi model analize održivosti neprihvatljiv jer bi stavio Hrvatsku među zemlje visokog rizika.
“Smatramo i sadašnji sistem apsolutno prihvatljivim. Ne kršimo postojeća pravila, ali u potpunosti podržavamo svako poboljšanje radi povećanja transparentnosti i jednostavnosti primene metodologije”, rekao je Primorac u utorak u Briselu nakon sastanka ministara finansija EU.
Prema Primorcu, analiza održivosti duga je “veoma složen model koji se temelji na nizu pretpostavki koje, kada su ugrađene u model, Hrvatsku kategoriziraju kao visoko rizičnu državu po visini javnog duga. S obzirom na našu fiskalnu situaciju, ova klasifikacija se ne odnosi na nas”.
Istakao je da nema razloga da se Hrvatska svrstava u visokorizične zemlje kada je u pitanju održivost javnog duga s obzirom na vrlo dobre fiskalne rezultate zemlje.
Bugarska radi na pridruživanju Evrozoni
Bugarska se i dalje nada da će se pridružiti evrozoni do 2025. godine i da će ostati ispod praga deficita od tri odsto.
Bugarski dug je 2022. godine iznosio 22,9 odsto BDP-a, prema preliminarnim podacima koje je krajem aprila objavio Nacionalni statistički institut.
Nikolaj Vasilev, bivši potpredsednik vlade, rekao je da će morati da se preduzmu mere u pogledu rashodovne strane nacrta budžeta da bi se postigao manji deficit.
Fiskalna rezerva na dan 31. marta iznosila je preko 6 milijardi evra.
ECB i MMF
Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond (MMF) pozdravili su predloge EU za reviziju svojih fiskalnih pravila kako bi se podstakao rast, ali je MMF pozvao na dodatne akcije.
Predsjednica ECB Kristine Lagard rekla je 26. aprila da banka ceni “napore komisije da postigne kompromis sa državama članicama jer to već nije sigurno s obzirom na balansiranje koje vidite u dokumentima”.
Lagard je takođe ukazala na “razlike i neslaganja između zemalja jer se suočavaju s različitim izazovima”.
