VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Erdoan favorit Vladimira Putina

    Erdoan favorit Vladimira Putina

    Predsjednik Turske, Redžep Tajip Erdoan će na predsjedničkim izborima koji se održavaju sutra biti favorit Vladimira Putina.

    To je teška istina koju će morati da progutaju njegovi NATO saveznici koji su se, iako potajno, nadali promjeni. Erdoganova sve autoritarnija vladavina, ekonomska ekscentričnost i svojeglavost unutar NATO-a izazvali su sve dublju uzbunu među saveznicima, piše “Sky news”.

    Kako navode, Erdoanov poraz bi bio dobrodošao kao nagovještaj promjena i pad jednog populističkog moćnika, kog bi drugi možda mogli da slijede, ali razočarano navode da su sada te nade splasnule. S obzirom da njegova pozicija očigledno jača uoči drugog kruga ovih izbora, na Zapadu će gotovo sigurno doći do razočaranja.

    Erdoanov rival Kemal Kiličdaroglu nije naročito poznat van Turske, ali je zapadnim kreatorima politike ponudio utjehu za frustracije koje je Erdoan stvorio. On je računovođa i birokrata sa reputacijom političara i sekulariste koji želi da obnovi turske odnose sa Zapadom i da pridobije povjerenje NATO saveznika.

    “Sky news” navodi da “čovjek koji je počeo da se zalaže za članstvo svoje zemlje u EU vodi Tursku u drugom i nepredvidivom pravcu” i ukazuje na “njegovo loše upravljanje privredom”.

    Dodaje da vremešni Erdoan suprotno svakoj ekonomskoj logici, ne vjeruje da povećanje kamatnih stopa smanjuje inflaciju i da to kombinuje sa hroničnom korupcijom i lošim upravljanjem, zbog čega je i turska ekonomija na putu propasti sa inflacijom koja bjesni iznad 80 odsto. Ekonomski neuspjeh može biti uvod u političku nestabilnost.

    “Gospodin Erdoan je izbor Kremlja, đavo kojeg je Putin upoznao i smatrao korisnim čak i ako su njihovi odnosi u potpunosti transakcijski. On je govorio o svom posebnom odnosu sa Putinom i međusobnoj potrebi dvije zemlje. On odbija da se pridruži sankcijama Zapada Rusiji. Kupio je ruske protivvazdušne odbrambene sisteme, što je izazvalo svađe širom NATO saveza”, piše “Sky news”.

    Navode i da je ambivalentnost Turske u ovom sukobu koristila Zapadu, ali ukazuju da je Ankara odigrala važnu ulogu u posredovanju u dogovoru koji je omogućio isporuku ukrajinskog žita, kao i da to može igrati ulogu u pregovorima o okončanju sukoba kada se oni konačno dogode.

    Podsjećaju i da Turska isporučuje bespilotne letjelice Kijevu, ali da takođe nastavlja da blokira pristupanje Švedske NATO-u i ističu da “nije igrala ni blizu uloge podrške kojoj se alijansa mogla nadati”.

    Za zapadne vlade Turska je cinično iskoristila sukob za ekonomsku dobit, kupujući rusku energiju po obarajućim stopama i profitirajući od sankcija. U zapadnim prestonicama, kako pišu, još više nelagode izaziva demokratsko nazadovanje, situacija u vezi sa ljudskim pravima u Turskoj koja postaje zabrinjavajuća i rastući autoritarizam. Ukazuju da je Kiličdaroglu obećao promjenu i resetovanje odnosa, što bi za saveznike bilo osvježenje. Za Erdoana navode da je zapravo sve suprotno – svojevoljni i nepredvidivi saveznik sa ekonomijom koja je u sve težoj situaciji. Njegove zapadne kolege bi sa zadovoljstvom voljele da proglase kraj “Erdoanove ere”.

    Umjesto toga, možda će morati da trpe više godina njegove vladavine, prenosi “b92”.

  • “Kurti uništio čvrste veze Kosova i SAD”

    “Kurti uništio čvrste veze Kosova i SAD”

    Bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Ričard Grenel kazao je da Vašington podržava one za koje vjeruje da napreduju u poštovanju zapadnih vrijednosti. On je dodao da je samozvani kosovski premijer Aljbin Kurti uništio čvrste veze samoproglašenog Kosova i SAD.

    Grenel je na Twitteru, reagujući na komentar Kurtija o jučerašnjem nasilnom upadu policije samoproglašenog Kosova u zgrade opština Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, je pravo izabranih na demokratskim izborima da preuzmu funkciju, rekao da je Kurti prvi lider čije postupke su osudili i demokrate i republikanci.

    “Međutim, strana pomoć nije pravo. SAD podržavaju one za koje vjerujemo da napreduju u zapadnim vrijednostima. Uništili ste čvrstu vezu SAD i Kosova. Vi ste prvi lider Kosova koga su osudile i demokrate i republikanci”, istakao je Grenel.

    On je označio u objavi i Vjosu Osmani kojoj je poručio da je “tišina zabrinjavajuća”, ali i bivšeg premijera Hašima Tačija kome je poručio da je “sada potreban”, prenosi “b92”.

  • Počinje kontraofanziva, sve je najavljeno

    Počinje kontraofanziva, sve je najavljeno

    Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni objavio je video snimak koji nagoveštava početak kontraofanzive protiv ruskih snaga, prenosi Unian.

    Agencija navodi da je video objavljen na Telegram kanalu Zalužnog i da se na njemu vide ukrajinski vojnici kako se spremaju za bitku, a na kraju snimka je poziv za pridruživanje Oružanim snagama Ukrajine.

    “Vreme je da vratimo ono što je naše”, napisao je Zalužni uz snimak.

    “Ukrajina je spremna da pokrene svoju dugo očekivanu kontraofanzivu protiv ruskih snaga”, rekao je za Bi-Bi-Si jedan od najviših bezbednosnih zvaničnika u zemlji.

    Aleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine nije želeo da potvrdi datum, ali je rekao da bi napad radi preuzimanja teritorije od okupacionih snaga predsednika Vladimira Putina mogao da počne “sutra, prekosutra ili za nedelju dana”, prenosi Bi-Bi-SI.

    On je upozorio da ukrajinska vlada “nema pravo na grešku” u vezi sa odlukom jer je ovo “istorijska prilika” koju ne smemo da izgubimo”.

    Kao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Danilov je član ratnog kabineta predsednika Volodimira Zelenskog.

    Njegov redak intervju za Bi-Bi-Si prekinula je telefonska poruka predsednika Zelenskog u kojoj ga je pozvao na sastanak kako bi razgovarali o kontraofanzivi.

    Tokom intervjua, on je takođe potvrdio da se Vagnerove plaćeničke snage povlače iz grada Bahmuta, mesta najkrvavije ratne bitke do sada, ali da bi se pregrupisale na još tri lokacije i, kako je rekao “ne znači da će prestati da se bore sa ukrajinskim snagama”.

  • Gas i dalje teče

    Gas i dalje teče

    Ukrajina insistira na tome da praktično nema drugog izbora nego da održava svoje ugovore s Rusijom.

    Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija nastavlja da šalje milione tona gasa u Evropu preko Ukrajine i puni svoju blagajnu sredstvima za finansiranje rata. Taj bizaran odnos između Kijeva i Moskve nijedna strana zasad ne želi da prekine.Ukrajina insistira na tome da praktično nema drugog izbora nego da održava svoje ugovore s Rusijom, tvrdeći da joj oni daju prednost nad Kremljom i ograničavaju mesta na kojima će ruska vojska izvoditi vazdušne napade. A ukrajinska državna gasna kompanija Naftogaz upozorava da Ukrajina ne bi trebalo da zatvori gasovode za Rusiju jer su njeni evropski saveznici i dalje zavisni od ruske nafte i gasa, piše Jutarnji list.

    Ekonomski partner

    Pre invazije na Ukrajinu Rusija je opskrbljivala više od 40 posto gasa koji se uvozi u EU. To je sada palo na manje od osam posto, prema evropskom think-tanku Bruegel. Tranzit gasovodima koji prolaze kroz Ukrajinu je otprilike na četvrtini nivoa u poređenju s količinama pre rata, a samo gasovod Turski tok preko Crnog mora radi na nivoima sličnim onima pre invazije.

    Kijev se sada nalazi u dilemi. Rusija zarađuje milione dolara slanjem nafte i gasa kroz Ukrajinu. S druge strane, Kijevu je potreban novac koji zarađuje na tranzitu i želi da ostane pouzdan ekonomski partner evropskim zemljama, koje bi se suočile s povećanjem cena ako se rusko snabdevanje energijom iznenada prekine.

    “Kijev mora da poštuje svoje ugovorne obveze, a odluka o prekidu isporuka leži na zemljama primaocima, poput Mađarske, kojima treba ruska nafta i gas. Taj tok nije zaustavljen kako se druge zemlje, koje podržavaju Ukrajinu, ne bi smrzle zimi”, rekao je u intervjuu za „Vašington post“ Oleksij Černišov, izvršni direktor Naftogaza.

    Grupa za sankcije protiv Rusije, kojoj predsedavaju Andrij Jermak, šef ukrajinskog predsedničkog kabineta, i Majkl Makfol, bivši američki izaslanik u Rusiji, prošlog meseca je objavila “akcioni plan” u kojem se navode koraci za koje je grupa rekla da bi ih trebalo preduzeti kako bi se Rusija kaznila za rat u Ukrajini.

    U tom planu poziva se na obustavu “svih preostalih ruta gasovoda pod ruskom kontrolom” koji dovode ruski gas na evropsko tržište, uključujući gasovod Turski tok. No, plan jasno poziva na očuvanje tranzita ruske energije kroz Ukrajinu. U najmanju ruku je ironično da usred rata Rusije protiv Ukrajine ruska nafta i gas nastavljajući da teku ukrajinskim cevovodima te da Ukrajina taj tranzit želi po svaku cenu da sačuva.

    No, ljudi uključeni u sastavljanje plana tvrde kako je logika održavanja tranzita gasa i nafte preko Ukrajine jasna – ruski gas će ionako završiti na evropskim tržištima jer je EU uključila nekoliko izuzeća za uvoz ruske nafte i gasa, imajući na umu zemlje poput Mađarske. Tako je kontinuirani tok ruske energije delimično posledica starog sistema, a delimično odraz tržišne stvarnosti.

    Rusija je obavezna da šalje oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje kroz ukrajinski sistem tranzita gasa zbog sporazuma o snabdevanju koji su prethodili Putinovoj invaziji, a Moskva se obavezala da će plaćati Ukrajini ukupno sedam milijardi dolara prema petogodišnjem ugovoru sklopljenom 2019. godine. “Pa zašto ne bismo nastavili da dobijamo novac? Ugovori su dogovoreni u skladu s izuzećem od embarga Evropske unije”, tvrdi ekonomski stručnjak Anders Aslund.

    Nakon početka rata zatvorena je ključna ulazna tačka Sohranivka za ruski gas na okupiranom području na istoku te od tada ruski gas teče kroz drugu ulaznu tačku, Sudžu. Rusija je u međuvremenu drastično smanjila količinu gasa koju je slala kroz Ukrajinu. Podaci koje je prikupio Bruegel pokazuju da je uvoz ruskog gasa bio 26 odsto manji u aprilu 2022. nego u istom periodu godinu ranije. Rusija je tokom prošle godine slala oko 300.000 barela nafte dnevno kroz naftovod Družba.

    Zavisni od nafte

    U septembru je Naftogaz podneo tužbu na Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, rekavši da joj ruska državna gasna kompanija Gasprom “nije uplatila sredstva na vreme niti u celosti” prema uslovima ugovora. Međutim, Naftogaz je odbio da precizira koliko im novca nije uplaćeno. “Nateraćemo Gasprom da plati”, rekao je Jurij Vitrenko, tadašnji čelnik Naftogaza. U 2022. je Gasprom platio Naftogazu 2,11 milijardi dolara za usluge tranzita.

    Metju Sagers, stručnjak u S&P Global Commodity Insights, međunarodnom pružaocu informacionih usluga, rekao da je Družba prošle godine prevezla oko 80 posto nafte za najveću mađarsku naftnu kompaniju MOL, a da bi ove godine trebalo da preveze između 50 i 55 posto. Uz Mađarsku, Češka i Slovačka takođe zavise od nafte koja se isporučuje preko Družbe.

    Osim toga, Ukrajina je prošle godine zaradila gotovo 180 miliona dolara na naknadama za tranzit iz Družbe, rekao je Sagers.

    “Na kraju krajeva, novac je novac. Ukrajinci ne treba da dignu gasovod u vazduh. Mogli bi jednostavno da prestanu posluju ako žele”, dodao je.

  • Pao je Bahmut – i šta sad?

    Pao je Bahmut – i šta sad?

    Bitka za ukrajinski grad Bahmut zasad je završena, nakon deset meseci krvavih borbi, ali sada se postavlja pitanje šta Rusija planira da uradi.

    Kako piše Njujork tajms, Moskva se nadala da će iskoristiti zauzimanje Bahmuta kao odskočnu dasku za dalje napredovanje prema zapadu, prema većim gradovima Kramatorsku i Slovjansku, ali se čini da je taj cilj za sada nedostižan.

    Ruske trupe izgledaju iscrpljeno, kažu vojni analitičari, nakon što su pretrpele velike gubitke u osvajanju Bahmuta, dok je Ukrajina u međuvremenu obučila nove formacije, koje je Zapad naoružao i opremio, i očekuje se da će pokrenuti širu kontraofanzivu negde duž linije fronta duge oko 1.000 kilometara.

    Zbog toga je Rusija u nekoj vrsti odbrambenog položaja, navodi Njujork tajms, a prenosi Index.hr.

    Navodi se i da su ruske snage provele veći deo zime i proleća ukopavajući se i pripremajući se za ukrajinski napad. Tako su na jugu, za koji neki vojni analitičari predviđaju da će biti u središtu ukrajinske ofanzive, ruske snage iskopale zamršenu mrežu primarnih i sekundarnih linija rovova i minskih polja kako bi osujetile svako ukrajinsko napredovanje.

    U svakom slučaju, bitka za Bahmut imala je značajnu cenu i za Rusiju i Ukrajinu te će uveliko uticati na ono što sledi.

    Vojni analitičari, zapadne obaveštajne agencije i ukrajinski zvaničnici mesecima su raspravljali o strateškom značaju bahmutske kampanje. Moskva je mogla uložiti resurse negde drugde na prvoj liniji umesto da gubi živote i municiju za nekoliko kilometara teritorije. Kijev se mogao povući ranije i sačuvati svoje bojne brigade i zalihe za buduće ofanzive.

    Odluke obe strane da ostanu u gradu i bore se za njega imaće trajne posledice na njihove buduće manevre.

    Bitka za Bahmut bila je jedinstvena po tome što se Vagnerova grupa oslanjala na formacije zatvorenika u napadu na ukrajinske rovove kako bi savladala njihovu odbranu i otkrila položaje. Sposobnost Rusije da popuni svoje redove, često nedovoljno obučenim snagama, u jednom je trenutku bila jedna od njenih prednosti jer je prisilila Ukrajinu da rizikuje svoje bolje obučene jedinice kako bi zaustavila sirove trupe koje su Rusi tretirali kao potrošnu robu.

    Ali Ukrajina je uzvratila uprkos tome što je izgubila položaje u gradu i imala ogroman broj žrtava. Iskoristili su otvorena polja i drvorede na periferiji i poslužili se zapadnom preciznom artiljerijom, poput raketnih bacača HIMARS i haubica od 155 mm za ranjavanje i ubijanje ruskih vojnika iz daljine.

    Sada Moskva mora odlučiti hoće li pokušati da napreduje zapadno od Bahmuta. Nekoliko kilometara dalje nalazi se grad Časiv Jar, a Ukrajina se može povući na uzvišenje između dva grada, odakle bi mogla delovati na ruske trupe koje napreduju. Verovatnije je da će se Rusi usredsrediti na odbranu Bahmuta i njegovih prilaza.

  • Državni sekretar SAD oštro osuđuje nasilne akcije na sjeveru Kosova

    Državni sekretar SAD oštro osuđuje nasilne akcije na sjeveru Kosova

    Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je kosovskog premijera Aljbina Kurtija da odmah zaustavi nasilne akcije na sjeveru i da se ponovo fokusira na dijalog koji vodi Evropska unija.

    Blinken je u objavi na Tviteru naveo da SAD oštro osuđuju akcije Vlade Kosova.

    – Oštro osuđujemo akcije Vlade Kosova koje eskaliraju tenzije na sjeveru i povećavaju nestabilnost. Pozivamo kosovskog premijera Aljbina Kurtija da odmah zaustavi ove nasilne mjere i ponovo se fokusira na dijalog koji vodi EU – naveo je Blinken, prenosi Blic.

  • Putin: Rusija spremna na dijalog sa Ukrajinom

    Putin: Rusija spremna na dijalog sa Ukrajinom

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potvrdio je danas spremnost Moskve na dijalog sa Ukrajinom, tokom razgovora sa brazilskim kolegom Luisom Injasiom Lulom da Silvom,saopšteno je iz Kremlja.
    “Predsjednik Rusije dao je suštinsku procjenu razvoja situacije u vezi sa Ukrajinom, potvrđujući u isto vrijeme otvorenost ruske strane za dijalog na političkom i diplomatskom pravcu, koji Kijev i njegovi zapadni sponzori i dalje blokiraju”, saopšteno je iz Kremlja.

    Izvor navodi da je razgovor dva lidera bio konstruktivan i sadržajan.

    U saopštenju se ističe da su Putin i brazilski kolega razgovarali i o “rusko-brazilskom strateškom partnerstvu” i da je tom prilikom izražena zainteresovanost za njegov “dalji progresivni razvoj”.

    “Pored toga, razmatrana su pitanja koja se odnose na zajednički rad u okviru BRIKS-a i drugih multilateralnih platformi”, saopšteno je iz Kremlja.

    Takođe, brazilski predsjednik prenio je svoje utiske o učešću na nedavnom samitu G7 u Japanu.

  • Moskva traži prijem u SWIFT

    Moskva traži prijem u SWIFT

    Ako ruski zahtevi ne budu uvaženi, međunarodna zajednica će morati da traži alternativu Sporazumu o žitu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

    “Ako ruska poljoprivredna banka Roseljhozbank ne bude povezana sa sistemom plaćanja Svift, ako ne budu rešeni drugi problemi vezani za izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda, međunarodna zajednica će morati da traži alternativu za Sporazum o žitu”, navodi se u saopštenju, prenosi Tas.

    Rusko ministarstvo je skrenulo pažnju na takozvane rute solidarnosti kojima se već prevoze velike količine ukrajinske robe, ali čiji su troškovi mnogo veći nego troškovi prevoza žitarica preko Sporazuma o žitu.Pomenuti Sporazum o žitu je 18. maja produžen na dva meseca. Moskva smatra da njeni zahtevi do sada nisu ispunjeni i upozorava da zbog toga ovaj sporazum možda neće biti produžen, podseća ruska agencija.

  • Kina ima prvi komercijalni avion

    Kina ima prvi komercijalni avion

    Avion je proizveo Commercial Aviation Corp of China kao konkurenta “porodicama” aviona Airbus A320neo i Boeing 737 MAX, a već je obavio letove bez putnika.

    China Eastern Airlines, prvi kupac domaćeg, kineskog uskotrupnog mlažnjaka C919, u nedelju će krenuti s prvim komercijalnim letom tog aviona, pokazala je aplikacija tog avio-prevoznika.

    Avion C919 poleteće pod brojem leta MU9191 u 10:45 sati po pekinškom vremenu sa međunarodnog aerodroma Shanghai Hongqiao i sleteti na Beijing Capital u 13:10 sati, javlja Rojters, a prenosi Al Džazira.

    Komercijalni rad aviona C919 označava prekretnicu u nadama Kine da će ta letelica razbiti dugogodišnji duopol Airbusa i Boeinga u svetskoj avio-industriji.

    Avion je proizvela kompanija Commercial Aviation Corp of China kao konkurenta “porodicama” aviona Airbus A320neo i Boeing 737 MAX, a već je obavio mnoge letove bez putnika.

    Glavna baza u Šangaju

    China Eastern Airlines prethodno je objavio da će C919 leteti komercijalno sa Šangajem kao glavnom bazom.

    Taj avio-prevoznik je potpisao ugovor za izradu pet aviona C919 u martu 2021. godine, te je svoj prvi primjerak, označen brojem B-919A, primio u decembru i počeo 100 sati testnih letova za proveru praznih aviona.

    Kineska državna novinska agencija Sinhua najavila je prošle godine da će C919 obaviti svoj prvi komercijalni let u proleće.

    Avion sa 164 sedišta dolazi s rasporedom kabine u dve klase, koja se sastoji od poslovnih i ekonomskih sedišta. Iako se sastavlja u Kini, uveliko se oslanja na zapadne komponente, uključujući motore i drugo, prenosi Hina.

  • Varhelji: Osnivanje ZSO preduslov za normalizaciju

    Varhelji: Osnivanje ZSO preduslov za normalizaciju

    Osnivanje Zajednice srpskih opština predstavlja preduslov za normalizaciju i napredak Prištine na putu ka Evropskoj uniji, poručio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poslije sastanka sa predstavncima Srpske liste sa Kosmeta.

    Varhelji je na Tviteru naveo da se sastao sa predsjednikom Srpske liste Goranom Rakićem u Sjevernoj Mitrovici i da su razgovarali o podršci Evropske unije regionu.

    Potpredsjednik Srpske liste Igor Simić saopštio je da su predstavnici Srpske liste kao glavnu poruku danas prenijeli Varheljiju da su hitno formiranje ZSO, povlačenje specijalnih jedinica i prestanak institucionalne represije preduslovi za stabilan suživot svih zajednica na KiM.

    • Hitno formiranje Zajednice srpskih opština, povlačenje specijalnih jedinica i prestanak institucionalne represije su preduslovi za stabilan suživot svih zajednica na ovim prostorima – glavna je poruka koju smo na današnjem sastanku preneli komesaru za proširenje EU Oliveru Varheljiju – napisao je Simić na Fejsbuku.