VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bajden ne želi kraj rata u Ukrajini?

    Bajden ne želi kraj rata u Ukrajini?

    Džozef Bajden neće dozvoliti kijevskom režimu da okonča sukob u Ukrajini, jer će kapitulacija Volodimira Zelenskog narušiti poziciju američkog lidera.

    To je kazao bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na završnoj godišnjoj konferenciji za novinare izjavio da strahuje da će, ako Donald Tramp bude izabran za predsednika SAD, američka politika postati “ekonomičnija” i da će se više fokusirati na domaće probleme.

    “U Ukrajini neće biti primirja dok je Bajden predsednik. On neće dozvoliti Zelenskom da prekine rat, jer će kapitulacija režima Zelenskog negativno uticati na Bajdenovu poziciju. Stoga će nastaviti da finansira svoje kijevske marionete, nadajući se barem nekom uspehu Oružanih snaga Ukrajine”, naveo je Azarov na Fejsbuku.

    Prethodno je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izjavio da su SAD izgubile ekonomsko liderstvo.

    Prema njegovim rečima, pokušaji da se vrati liderstvo pokretanjem oružanih sukoba, trgovinskim i sankcionim ratovima, organizovanjem terorističkih napada i uništavanjem evropske ekonomije nisu doneli željene rezultate.

    Izbori za predsednika SAD zakazani su za 5. novembar 2024. godine, a očekuje se da će glavni kandidati ponovo biti Tramp i Bajden.

  • Svijetu prijeti nova velika kriza, puno veća od Gaze i Ukrajine

    Svijetu prijeti nova velika kriza, puno veća od Gaze i Ukrajine

    Napadi na trgovačke brodove u Crvenom moru, posebno u i oko tjesnaca Bab el-Mandeb, imaju ogroman potencijal da se pretvore u veliku svjetsku krizu, znatno veću nego što je kriza u Pojasu Gaze, pa čak i veću nego što je rat u Ukrajini.
    Ako se ostvare prijetnje jemenskih pobunjenika Ansar Allah (čiju veliku većinu čine pripadnici plemena Huti) da će izvesti masovne napade protivbrodskim projektilima i dronovima kamikazama na trgovačke brodove, ekonomske štete za Evropu biće enormne. Takvi napadi dovešće do potpunog prekida protoka brodova kroz Bab el-Mandeb i istočni dio Crvenog mora.

    Najnovije tvrdnje Bijele kuće da je Iran direktno uključen u planiranje i izvođenje napada Huta na trgovačke brodove znatno povećavaju opasnost da će se kriza proširiti i na Persijski zaliv. The Wall Street Journal juče (22. decembra) je objavio tekst temeljen na američkim obavještajnim podacima u kojem se tvrdi da Hutima podatke o kretanju brodova neophodnih za napade osiguravaju iranski špijunski brodovi koji se nalaze u tom području.

    U tekstu se tvrdi da najmanje jedan iranski špijunski brod u realnom vremenu dojavljuje Hutima pozicije potencijalnih ciljeva. S obzirom na to da Huti nemaju radare kojim bi nadzirali Crveno more, to je jedini način da usmjeravaju projektile i dronove kamikaze prema brodovima. Do 21. decembra potvrđeno je najmanje 12 napada, a mnoge su spriječili američki i francuski ratni brodovi.

    Nakon što su pokušaji Ansar Allaaha da direktno napadne Izrael balističkim i krstarećim projektilima te dronovima kamikazama propali (velika većina oborena je iznad Crvenog mora, a preostale je uništila izraelska protivvazdušna odbrana), sredinom novembra promijenili su strategiju.

    Umjesto direktnih napada na Izrael, odlučili su napadati trgovačke brodove u Crvenom moru. Iako su u početku objavili da će napadati samo izraelske brodove, brodove u vlasništvu Jevreja i brodove koji prevoze robu za i iz Izraela, vrlo brzo je postalo jasno da žele prekid prometa Crvenim morem i posljedično Sueckim kanalom. U tome su skoro uspjeli.

    Kompanije preusmjeravaju brodove

    Suočeni s opasnošću napada iz Jemena, sve veći broj brodarskih kompanija preusmjerava brodove oko Afrike. Taj je put duži šest hiljada nautičkih milja, što znači najmanje dodatnae tri sedmice plovidbe nego da ti isti brodovi plove kroz Crveno more i Suecki kanal. Posljedice su ne samo veće vozarine već i dodatno opterećenje na i ovako prenapregnute brodarske kapacitete.

    S obzirom na to da su na put oko Afrike krenuli i tankeri koji prevoze naftu s Bliskog istoka u Evropu, za očekivati je i značajno povećanje cijene naftnih prerađevina na evropskom tržištu. Sad kad se manjkovi više ne mogu nadomjestiti povećanjem uvoza iz Rusije.

    Međutim, to je manji problem. Optužbe Bijele kuće da Teheran direktno stoji iza napada u Crvenom moru jako komplikuju situaciju. I prije se znalo da je glavni sponzor Ansar Allaaha Iran koji ih finansira i naoružava. No, kako se to smatralo lokalnim problemom koji se ponajviše ticao Saudijske Arabije, Zapad nije reagovao. Osim što su američki ratni brodovi s vremena na vrijeme presretali iranske pošiljke oružja Hutima.

    Posljedično znatan dio tog zaplijenjenog oružja i municije završio je u Ukrajini. Međutim, velika većina oružja poslana iz Irana stigla je do sjevernog Jemena i sad predstavlja prijetnju. U ovom slučaju protivbrodski vođeni projektili. Zna se da je Ansar Allah naoružan iranskim kopijama kineskih protivbrodskih projektila C-801 i C-802. Svi se projektili nalaze na mobilnim obalnim lanserima (terenskim kamionima) te ih je vrlo teško otkriti i uništiti.

    Huti računaju da SAD neće u rat

    Nije to prvi put da Huti napadaju brodove u Crvenom moru. Još u oktobru 2016. pokušali su protivbrodskim vođenim projektilima potopiti američki razarač USS Mason. Prije tih napada Huti su uspjeli protivbrodskim projektilima teško oštetiti logistički brod ratne mornarice Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tadašnji američki predsjednik Barak Obama odlučio je ne odgovoriti uzvratnim napadom, a sređivanje stanja u Jemenu prepustio koaliciji predvođenoj Saudijskom Arabijom. Saudijci nisu bili sposobni dovršiti posao pa je Ansar Allah od tada samo ojačao.

    Huti su se u ovu avanturu upustili procjenjujući da, kao i 2016. godine, i ovog puta aktuaelni američki predsjednik neće uvesti Sjedinjene Države u novi rat. Ponajviše zbog toga jer ima manje od godinu dana do predsjedničkih izbora. No možda su se preračunali.

    Sigurna plovidba Crvenim morem i Sueckim kanalom ima ogromno značenje za svjetsku privredu. Svake godine tim vodenim putem prođe više od 19 hiljada trgovačkih brodova. Istim smjerovima prolaze i američki ratni brodovi koji iz Atlantika i Sredozemlja idu prema Indijskom oceanu. Kad je u martu 2021. kontejnerski brod Ever Given na šest dana i sedam sati blokirao prolaz Sueckim kanalom, ukupna šteta bila je veća od 10 milijardi dolara. Potpuni prekid prolaska Crvenim morem i posljedično Sueckim kanalom na nekoliko sedmica ili mjeseci izazvao bi stotine milijardi gubitaka.

    Zapad formirao koaliciju

    Odgovor Zapada na prijetnje Ansar Allaha formiranje je koalicije te uspostava pomorske operacije Prosperity Guardian. Operacija je službeno pokrenuta 18. decembra iako se pomorska grupa tek formira. Uz Sjedinjene Države u operaciji će za sada službeno učestvovati Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Nizozemska, Norveška, Španija, Kanada, Bahrein i Sejšeli. Naknadno je svoje učestvovanje potvrdila i Grčka.

    Doduše, neće uloga svih spomenutih država biti ista. Tako će najveći broj ratnih brodova dati američka (najmanje tri razarača) i britanska ratna mornarica (razarač i fregatu). Grčka je najavila slanje jedne fregate, a to će najvjerovatnije učiniti i Francuska. Ostale države operaciju će podržati ljudstvom iako ostaje otvorena mogućnost da norveška i nizozemska ratna mornarica naknadno pošalju po jednu fregatu. Pokušaj Washingtona da nagovori i Australiju da pošalje jedan ratni brod rezultirao je tek obećanjem mogućnosti slanja jedanaest oficira u bliskoj budućnosti.

    Najjača evropska sila se nije uključila

    Iako najveća privredna sila Evrope, čija ekonomija jako ovisi o nesmetanom protoku pomorskih puteva, Njemačka se za sada nije uključila u koaliciju. Crveno-žuto-zelena koalicija Bundeskanzlera Scholza teško donosi i puno jednostavnije odluke od slanja ratnih brodova u rat. Doduše, njemački mediji javljaju da je Scholzova vlada sklona uključivanju.

    Der Spiegel tvrdi da su mu izvori bliski saveznoj vladi potvrdili kako su visoki funkcioneri nadležni za ovu problematiku bili jedinstveni u ocjeni da bi Njemačka trebala postati dio operacije Prosperity Guardian. Doduše, u njemačkom slučaju od odluke vlade do uključivanja poprilično je dug put jer sve na kraju mora odobriti Bundestag. U pravilu Bundestag je odobravao samo misije koje su bile pod okriljem Evropske unije, NATO-a ili Ujedinjenih nacija. Prosperity Guardian to nije niti će biti jer za beskonačna politička natezanja unutar EU i NATO-a jednostavno nema vremena.

    S druge strane pitanje je ima li njemačka ratna mornarica operativnu fregatu koju bi mogla poslati u Crveno more? Javna je tajna da je stanje njemačke ratne mornarice alarmantno loše i da oni brodovi koji i mogu ploviti nemaju dovoljno ljudstva i municije.

    Izrael je zaokupljen Gazom

    Sa ili bez Njemačke, operacija Prosperity Guardian imaće dovoljno snage da suzbije djelovanje Huta u Crvenom moru. Ako bi Huti ispunili obećanja da će, u slučaju američke intervencije, potpuno prekinuti promet Crvenim morem, tu su američki nosači aviona. I kao zadnja opcija kopnena intervencija.

    Dobra vijest u moru loših je da je Izrael zaokupljen vojnim djelovanjem u Pojasu Gaze i pripremama za rat s Hezbolahom pa za sada nema namjeru pokrenuti napade na Hute kao odgovor na njihove pokušaje napada. Jerusalim podržava operaciju Prosperity Guardian, ali naglašava da će se on pozabaviti Hutima kad za to dođe vrijeme.

    Izraelsko ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica imaju kapacitete da samostalno napadnu ciljeve u Jemenu. Kako bi bilo kakva izraelska intervencija samo dodatno zakomplikovala cijelu situaciju, dobro je da do nje neće doći. Barem ne u skoro vrijeme, ocjenjuje Index.

  • Putin spreman za kraj rata?

    Putin spreman za kraj rata?

    Predsednik Rusije Vladimir Putin spreman je na pregovore o Ukrajini samo za postizanje ciljeva specijalne vojne operacije.

    To je izjavio za “Njujork tajms” portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

    Komentarišući informaciju tog lista, da je Putin navodno nagovestio svoju spremnost da pregovara o prekidu vatre u Ukrajini na trenutnoj liniji kontakta, Peskov je rekao da su te teze “netačne u svom konceptu”, preneo je TASS.”Putin je zaista spreman za pregovore, rekao je tako”, kazao je Peskov i istakao da je Rusija i dalje spremna za pregovore, ali samo da postigne svoje ciljeve. Putin je 14. decembra na konferenciji za novinare rekao da će u Ukrajini biti mira kada Rusija ostvari ciljeve Severnog vojnog okruga, koji ostaju nepromenjeni. Predsednik Rusije ne planira da čestita Novu godinu liderima neprijateljskih zemalja, ali će čestitati liderima država prijateljskih Rusiji, rekao je novinarima Peskov, prenela je agencija RIA Novosti.

    “Neće biti neprijateljskih (čestitaka), biće prijateljskih”, rekao je Peskov novinarima. Istovremeno, Putinov portparol je kazao da je predsednik Rusije zapravo već održao završni sastanak sa Kabinetom ministara ove nedelje i da se ne planira održavanje drugog sastanka pre kraja godine.

    “Sa vladom – ne. U stvari, već je održan kada su postojali nacionalni projekti. U stvari, već je održan”, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li će Putin održati tradicionalni sastanak sa vladom sledeće nedelje.

  • “Nezakonito oduzimanje ruske imovine neprihvatljivo”

    “Nezakonito oduzimanje ruske imovine neprihvatljivo”

    Moskva ne prihvata nezakonitu zaplenu ruske imovine i smatra je izuzetno štetnom za globalni finansijski sistem, rekao je portparol Dmitrij Peskov, prenosi Tas.

    “Nezakonito oduzimanje naše brojne imovine redovna je tema razgovora i u Evropi i u Americi. Ova tema je neprihvatljiva i potencijalno izuzetno štetna za globalni finansijski sistem, jer ako se takve ideje sprovedu, to će biti veliki udarac za praktično ceo međunarodni finansijski sistem”, rekao je Peskov.

    On je dodao da Rusija “nikada neće zaboraviti” one koji nastoje da pokrenu, ali i oni koji sprovedu proces zaplene ruske imovine.

    “Rusija će iskoristiti svoje pravo na pravni postupak, međunarodni, nacionalni i drugi”, dodao je Peskov.

    Portparol Kremlja je istakao da su Evropa i Sjedinjene Američke Države svesne da će nezakonita zaplena ruske imovine “imati pravne posledice po one koji su je pokrenuli i sproveli”.

    “Ako nam neko nešto oduzme, videćemo šta možemo da oduzmemo kao odgovor”, rekao je Peskov.

    Ranije je koordinator američkog Nacionalnog bezbednosnog saveta za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio da SAD sa saveznicima razgovaraju o potencijalnoj ulozi Rusije u obnovi Ukrajine.

    Pozivajući se na neimenovane izvore, “Njujork Tajms” je u četvrtak preneo, da je Bela kuća “signalizirala” da je saglasna sa korišćenjem ruske imovine imajući u vidu da je sve više kongresmena koji se zalažu za zakon kojim bi to bilo dozvoljeno.

    Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Kanadu i Japan da iznesu svoje planove na tu temu do 24. februara, kada će biti dvogodišnjica od početka ruske invazije na Ukrajinu. Nakon početka ruske invazije, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi – oko 300 milijardi evra.

  • Hladan tuš za Ukrajinu

    Hladan tuš za Ukrajinu

    Ukrajina će morati da ispuni mnoge standarde EU pre nego što joj bude dozvoljeno da se pridruži bloku, rekala je francuska ministarka za Evropu Lorens Bun.

    Obraćajući se poslanicima u sredu u Parizu i govoreći o odluci lidera EU da daju zeleno svetlo za formalne pregovore o pridruživanju KIjeva Uniji, Bun je rekla poslanicima da države kandidati, da bi se kvalifikovale za članstvo u EU, moraju da se poboljšaju u oblastima kao što su sloboda medija, vladavina prava i borba protiv korupcije.

    “Ne želimo da ova mesta budu izvor nestabilnosti na granicama Evropske unije“, naglasila je ona.

    Proces pristupanja će biti dug i podložan vetu svake članice EU u bilo kojoj fazi, istakla je ona.

    Bun je dodala da se kandidati mogu suočiti sa zahtevima za promene u oblastima kao što su ekonomska i poljoprivredna politika. Cilj je da dođe do “konvergencije u ekonomskim i socijalnim pitanjima“ kako bi članice EU i pridošlice mogle da imaju “jednake uslove za igru“, navela je još Bun.

    Raša tudej podseća da je konkurencija ukrajinskih farmera bila glavno pitanje za istočnoevropske zemlje, od kojih su neke uvele jednostrane zabrane uvoza ukrajinskih proizvoda kako bi zaštitile domaća tržišta.

    Zamenik poljskog ministra poljoprivrede upozorio je prošle nedelje da bi Ukrajina mogla da “destabilizuje bezbednost hrane u bilo kojoj zemlji EU“ ako joj bude slobodan pristup tržištu.

    Takođe, ulasku Ukrajine u EU protivi se i Mađarska, koja insistira da Ukrajina nije spremna za članstvo.

  • Ko se ne odazove u vojsku biće kažnjen

    Ko se ne odazove u vojsku biće kažnjen

    Ukrajinski gubici u ratu su veliki, a mnogi borci su iscrpljeni, pa je vojsci je potrebno više vojnika, piše Dojče vele.

    O novoj mobilizaciji od čak 500.000 ljudi govorio je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je rekao da je to osetljiva tema.

    Sada, u potrazi za onima koji bi mogli da budu poslati na front, novi ministar odbrane Rustem Umerov razmatra mogućnost regrutovanja ukrajinskih muškaraca koji žive u inostranstvu, odnosno koji su napustili zemlju od početka ruske invazije.

    Od Ukrajinaca koji imaju između 25 i 60 godina u Nemačkoj i drugim zemljama trebalo bi da se zahteva da se jave u regrutne centre oružanih snaga, rekao je Umerow u intervjuu za Bild, Velt TV i Politiko.

    Ministar je, doduše, govorio o “pozivu“, ali jasno je stavio do znanja da će biti sankcija ako se neko ne odazove. Nije rekao šta to tačno znači. “Još uvek razgovaramo o tome šta će se dogoditi ako ne dođu dobrovoljno“, rekao je ministar.

    Ukrajinska vojska želi da mobiliše još 450.000 do 500.000 vojnika kako bi se suprotstavila ruskoj invaziji.

    Međutim, finansijski i politički okviri još nisu razjašnjeni. Predsednik Volodimir Zelenskij ocenio je da je mobilizacija „veoma osetljivo pitanje“.

    Umerov je, pak, sa svoje strane naglasio da je pravednost važna. Regrutima bi ubuduće trebalo da bude unapred jasno kako će biti obučeni i opremljeni, gde i kada će služiti, kao kada će moći da se vrate kućama – ako prežive.

    Ipak, hiljade ukrajinskih muškaraca pokušavaju da izbegnu služenje vojnog roka tako što beže u inostranstvo.

    Kontrole na granicama su stroge, službenici pretražuju automobile i vozove. Ponekad traže ljude i ispod vagona.

    Dosta je slučajeva osoba koje su uhvaćene prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice, a poznati su i mnogi slučajevi u kojima vojni obveznici u centrima za regrutaciju podmićuju službenike kako bi izbegli vojnu službu.

  • Ukrajinci zauzimaju Krim naredne godine?

    Ukrajinci zauzimaju Krim naredne godine?

    Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je u intervjuu za nemačku publikaciju Bild najavio nameru Ukrajine da zauzme Krim 2024. godine.

    Umerov je uveren da je to strateški cilj Ukrajine. Takođe je napomenuo da Ukrajina razvija vojne strategije koje bi trebalo da dovedu do povlačenja Rusije sa Krima.

    Reči Umerova izazvale su oštru reakciju ruskih zvaničnika. Šef odbora krimskog parlamenta Jurij Gempel nazvao je izjave Umerova “manifestacijom šizofrenije“ i pokušajem da se prevare zapadni sponzori.

    Gempel smatra da Ukrajina neće moći dugo da obmanjuje Zapad i otišao je u drugu krajnost, te nagovestio da bi 2024. godine Ukrajina kao država mogla sasvim prestati da postoji.

    Deputat Državne dume sa Krima Leonid Babašov takođe je kritikovao izjavu Umerova, nazvavši je profanacijom i lažom. Babašov tvrdi da ukrajinska vojska trpi ogromne gubitke i da je njihova odbrana na mnogim mestima probijena.

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da bi svaki napad na Krim značio eskalaciju sukoba i da bi naišao na “neizbežnu odmazdu“, uključujući upotrebu bilo koje vrste oružja.

    Na Krimu, planove Kijeva da napadne poluostrvo, čak i pojedini mediji na zapadu nazivaju avanturom, koja bi mogla dovesti do tragedije za Ukrajinu

  • Preokret? “Usporavaju”

    Preokret? “Usporavaju”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da Ukrajina primetila da se rusko vojno planiranje i aktivnosti usporavaju, preneo je Rojters.

    Zelenski je u noćnom video obraćanju rekao da je je ovo navedeno u izveštaju ukrajinske Vojne obaveštajne službe (GUR).

    “Planovi neprijatelja, rad ruske vojne industrije – postoje naznake da dolazi do usporavanja. Nastavićemo da podržavamo njihovo usporavanje”, rekao je Zelenski.

    Rojters dodaje da Zelenski nije pojasnio na šta je mislio, odnosno, da nije bilo jasno da li je mislio na rusku vojnu industriju ili rusku taktiku i ciljeve u širem smislu. U večernjem izveštaju, ukrajinski generalštab nije naveo da je došlo do prekida ruskih napada i kretanja duž fronta od 1.000 kilometara.

    Navodi se da je najmanje 30 ruskih napada odbijeno kod Advejevke i još 11 kod obližnje Marinke, trenutno dve najjače tačke borbe na liniji fronta na istoku Ukrajini, uz još sedam kod Bahmuta.

    Komandant ukrajinskih snaga u Tavriji Aleksandar Tarnavski rekao je u sredu da se intenziviralo rusko granatiranje.

  • Zelenski uoči Božića: Ne posustajte, vrijeme za odmor će doći…

    Zelenski uoči Božića: Ne posustajte, vrijeme za odmor će doći…

    Samo nekoliko dana uoči Božića, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na borbenost svojih sunarodnika da ne posustaju u odbrani zemlje.

    “Potrebna je maksimalna pažnja za odbranu, maksimalni napor za zemlju, maksimalna energija za Ukrajinu da postigne svoje ciljeve”, rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju u četvrtak u Kijevu.

    Vreme za odmor će doći kasnije, rekao je.

    Ukrajina zvanično prvi put slavi Božić ove godine 25. decembra po zapadnoj tradiciji, a ne 7. januara u skladu sa pravoslavnim običajima.

    “Sada, pred Božić, svi u našoj zemlji moraju da se sete da je ovo vreme za koncentraciju, vreme za rad“, rekao je Zelenski.

    Sudbina zemlje odlučivaće se u regionima Harkova, Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, koje je izvršila invazija Rusije.

    Dvadeset porodica ukrajinskih heroja dobilo je u četvrtak stanove od države. Svaki vojnik, mornar i oficir koji su dobili zvanje heroja dobiće isto priznanje od države, rekao je Zelenski.

  • “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    Zapadne zemlje plaćaju cenu jer nisu poslušale zahteve ruskog predsednika u vezi sa Ukrajinom i NATO-om, piše bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.

    Da je Zapad poslušao Putina, imao bi dobre šanse da izbegne sramotu na frontu, ekonomske posledice i geopolitičku izolaciju koja ih je zadesila nakon što je Ukrajina odbila da zaključi mirovne sporazume, tvrdi Riter u autorskom tekstu za “Konzorcijum njuz”.

    Prema njegovim rečima, Zapad nije ni pokušao da razume zahteve Rusije, već je ciljano započeo da ocrnjuje tu zemlju i njenog predsednika.

    I nisu zapadne zemlje krive samo zato što nisu znale kako da razumeju Putina, već u tome što su to namerno odbile i da pokušaju i okrenule se namernim klevetama i obmanama u definisanju Rusije i njenog lidera zapadnoj publici, smatra on.

    Kremlj je više puta isticao da situacija u Ukrajini može da ide u mirnom pravcu, pod uslovom da se uzme u obzir defakto situacija i nove realnosti na terenu, sve svoje zahteve je jasno iznela.

    Vladimir Putin je rekao da ako Ukrajina želi pregovarački proces, nisu joj potrebni neki tamo teatralni gestovi, već samo da ukine zakon o zabrani pregovora sa Rusijom. Rusija nikada nije bila protiv rešavanja konflikta u Ukrajini mirnim putem, ali uz ruske bezbednosne garancije, istakao je Putin, preneo je ruuski portal Raša tudej Balkan.