VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • NASA o vanzemaljcima: “Prikupili smo 800 misterioznih pojava”

    NASA o vanzemaljcima: “Prikupili smo 800 misterioznih pojava”

    Američke vlasti su ispitale oko 800 misterioznih izveštaja o neidentifikovanim letećim objektima koji su prikupljani decenijama, ali samo mali deo je zaista neobjašnjiv, saopštili su istraživači.

    NASA je prošle godine formirala komisiju stručnjaka da proučavanje osetljivog pitanja NLO, a panel je u sredu održao prvi javni sastanak, prenosi BBC.

    Njihova zadatak nije prebrojavanje “neidentifikovanih abnormalnih pojava” , kako se one službeno nazivaju , već davanje preporuke za NASA kako da ubuduće pristupa toj temi. Do danas je opaženo oko 800 neobjašnjivih pojava u vazduhu, ali možda su 2 do 5 odsto njih zaista abnormalne@, rekao je u sredu Šon Kirkpatrik, direktor kancelarije koji se bavi tim pitanjem u okviru Ministarstva odbrane SAD.

    Član stručne komisije Dejvid Grinspun saopštio je da u ovom trenutku “nema nikakvog jasnog dokaza o povezanosti neobjašnjivih abnormalnih pojava i vanzemaljskog života”.

    Sastanak koji je trajao nekoliko sati prenosio se direktno na internetu, a jedan njegov deo bio je posvećen pitanjima javnosti koja su unapred bila upućena putem interneta. Transparentnost je preko potrebna, kako bi se “skinula stigma” s te teme, istakla je američka svemirska agencija, navodi BBC.

  • “Vrijeme je da vratimo ono što je naše”

    “Vrijeme je da vratimo ono što je naše”

    Blizu linije fronta u razorenom gradu Bahmutu u Donjecku, Ukrajina se priprema na svoju dugo očekivanu kontraofanzivu protiv Rusije.

    Neki od ukrajinskih vojnika koji su tamo raspoređeni kažu da je kontraudar već počeo. Ukrajinske trupe koriste dronove da špijuniraju Ruse koji kopaju nove rovove oko uništenog grada i pripremaju se da gađaju njihove položaje minobacačima.

    Cilj je uništiti rusku odbranu dok se ona postavlja.

    “Dron i dalje traga za metama… a onda (kad ih nađe) ćemo povezati tačnu poziciju i zapucati”, rekao je reporterima “Frans 24” blizu Bahmuta ukrajinski vojnik Kostjantin, koji se nedavno vratio sa vojne obuke u Velikoj Britaniji.

    Njegova 28. brigada stacionirana je blizu Bahmuta od početka decembra, a nedavno je opremljena novom municijom. Trenutno ispaljuju do 50 minobacača dnevno i konsolidovali su niz manjih dobitaka tokom proteklog meseca.

    “Pogodili smo jedinicu vojnika pored malog bunkera, tek su počeli da ga kopaju”, rekao je “Fransu 24” poručnik Koleso.

    “Kontraofanziva već počela”
    Kad je reč o široj ukrajinskoj kontraofanzivi neki vojnici iz brigade kažu da je ona već u toku.

    “Već je počela. Prošlog meseca smo napredovali 100 metara, potom 300 i dalje. Tako je duž čitave ove linije fronta”, rekao je drugi poručnik, Horinič, dodajući da su Rusi “došli ovde sa gomilom opreme i tenkova, pa se ne mogu lako potisnutiŽ”.

    Ali, malo po malo oni se bore, istakli su reporter “Fransa 24”.

    U subotu je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla da su ruske trupe privremeno oslabile napade u i oko Bahmuta kako bi se pregrupisale i ojačale svoje sposobnosti, nakon što su drugi zvaničnici Kijeva ukazali da su njihove snage spremne da pokrenu dugo očekivanu kontraofanzivu sa ciljem povratka teritorije koju su Rusi zauzeli od početka invazije.

    Povlačenje Vagnera
    Ruska plaćenička grupa Vagner, koja je predvodila borbe za Bahmut, počela je da predaje položaje regularnim ruskim vojnicima prošle nedelje, nakon što je proglasila punu kontrolu nad gradom.

    Vršilac dužnosti šefa samoproglašene Donjecke narodne Republike (DNR), čije je pripajanje proglasila Rusija, Denis Pušilin rekao je ranije prošle nedelje da su ruski policajci počeli su da rade u Bahmutu (Artjomovsk po ruskom) i da je već podigao njihovu zastavu na krovu jedne zgrade u Bahmutu.

    Kijev međutim tvrdi da njegove snage i dalje kontrolišu mali deo Bahmuta.

    Čini se da Rusija kontroliše ono što je ostalo od grada, koji je nekada bio dom za oko 70.000 ljudi. Međutim, portparol Istočne vojne komande Ukrajine Serһij Čerevatji rekao je prošlog utorka da ukrajinske snage i dalje drže položaje na jugozapadnoj ivici grada i da se bore protiv ruskiһ snaga na periferiji.

    “Prilika za povratak Bahmuta”
    Malijar je u subotu na “Telegramu” rekla da ruske snage nastavljaju da napadaju, ali da su se ofanzivne aktivnosti generalno smanjile.

    “Juče i danas nije bilo aktivnih borbi, ni u gradu ni na bokovima”, napisala je ona dodajući da ruske snage umesto toga granatiraju predgrađe i prilaze Bahmutu.

    “Ruske trupe se zamenjuju i pregrupišu. Neprijatelj pokušava da ojača svoje sposobnosti”, rekla je Malijar.

    Kako se vagnerovci povlače iz Bahmuta, ukrajinske snage bi mogle da imaju šansu da ponovo zauzmu grad, ali nije jasno da li će to biti prioritet Kijeva pod nadvijajućom senkom dugo očekivane kontraofanzive, piše “Insajder”.

    Tranzicija između Vagnera i regularne ruske vojske, uparena sa sporim tempom i kretanjem ruskih snaga u području, ostavlja prolaz Ukrajini da pokuša da povrati Bahmut, navodi Institut za proučavanje rata (ISW) u svom izveštaju od 28. maja.

    “Kontraofanziva danas, sutra…”
    Pokretanje dugo najavljivane kontraofanzive Kijeva očekuje se svaki čas. Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u subotu je nagovestio njen početak.

    “Došlo je vreme da vratimo ono što je naše”, napisao je Zalužni na “Telegramu” prilažući snimak na kojem se vide ukrajinski vojnici kako se pripremaju za bitku.

    Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je BBC-u u subotu da bi kontraofanziva mogla da počne “danas, sutra ili tokom nedelje”, dok je savetnik predsednika Mihailo Podoljak rekao “Gardijanu” da su preliminarne operacije, poput uništavanja linija snabdevanja i skladišta, već počele.

    Rojters navodi da se guverner ruske Belgorodske oblasti u subotu našao pod vatrom kad je pokušao da uđe u Šebekino, udaljen od granice sa Ukrajinom svega oko sedam kilometara.

    “Nisam mogao ni da izađem iz automobila. Granate su eksplodirale u susednoj ulici”, rekao je Vjačeslav Gladkov na “Telegramu”.

    Svi spremni
    Ukrajina je početkom maja rekla da je spremna za kontraofanzivu i da će “udariti tamo gde niko ne očekuje”, dok je američki general Kristofer Kavoli rekao da ukrajinske snage za to imaju svu potrebnu opremu, oružje i municiju.

    Spremni su i Rusi. Oni su imali skoro šest meseci da pripreme teren i izgrade čitavu lepezu odbrane. Probijanje takve odbrane, koja se sastoji od rovova, “zmajskim zuba” i minskih polja – predstavljaće veliki izazov. Prema izveštaju Instituta RUSI, ruska vojska je daleko od “potrošene sile”.

    Ruska vojska je 15 meseci nakon početka katastrofalne invazije na Ukrajinu promenila način na koji se bori, što predstavlja značajnu pretnju dok se Kijev priprema da počne svoju veliku kontraofanzivu. Uobičajene percepcije slabosti ruske vojske u nekim su slučajevima ili zastarele ili pogrešno shvaćene, navodi se u studiji.

    Devetomesečna “bitka bez presedana” za Bahmut bila je najduža i najkrvavija u ratu zbog čega je grad prozvan “klanicom”. Cena koju je Rusija platila za osvajanje Bahmuta je ogromna.

  • Sručeni “Iskanderi” na Kijev

    Sručeni “Iskanderi” na Kijev

    U današnjem ruskom raketnom napadu na Kijev poginule su tri osobe, među njima dvoje dece, a povređeno je njih 14, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

    Napad je počeo oko 3.00 noćas po lokalnom vremenu.

    Kijevska vojna uprava je u saopštenju navela da je na udaru bila oblast Desnjanski na istočnoj periferiji prestonice, kao i Dnjeprovski okrug, bliže centru, a bio je to 18. napad na prestonicu Ukrajine od početka maja, prenosi Rojters.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da je devetoro ljudi hospitalizovano zbog povreda koje su zadobili u napadu, a vatrogasne službe su gasile požare izazvane padanjem krhotina oborenih projektila u blizini mesta udara.

    Kličko je na Telegramu naveo da je pogođena zgrada zdravstvene ustanove, a na fotografijama objavljenim na sajtu grada vide se izbijeni prozori na klinici i obližnjim stambenim zgradama.

    Upozorenje za vazdušnu opasnost u Kijevu i većem delu istočne Ukrajine bilo je na snazi oko sat vremena.

    Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine saopštilo je da su ruske snage napale Kijev sa 10 raketa tipa “Iskander”, iz Brjanske oblasti, a ukrajinska protivvazdušna odbrana je oborila svih 10.

    “Iz severnog pravca – Brjanske oblasti u Rusiji ispaljeno je 10 balističkih i krstarecih raketa tipa ‘Iskander’. Svih 10 su uništile snage PVO Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine: sedam balističkih raketa ‘Iskander-M’ i tri krstarece rakete ‘Iskander-K'”, navedeno je u saopštenju koje prenosi Interfaks Ukrajina.

  • Prigožin: Istražite zločine ruskih zvaničnika

    Prigožin: Istražite zločine ruskih zvaničnika

    Šef Vagnera, Jevgenij Prigožin, izjavio je da je od pravosudnih organa zatražio da istraže navodne zločine koje su počinili ruski vojni zvaničnici u Ukrajini.

    “Danas sam uputio dopis Istražnom komitetu i tužilaštvu Ruske Federacije sa zahtevom da se izvrši provera navoda o izvršenjima krivičnih dela mnoštva visokih zvaničnika ruskog ministarstva odbrane tokom priprema i sprovođenja specijalne vojne operacije”, rekao je Prigožin, prenosi Rojters.

    On je potvrdio da sadržaj dopisa neće biti objavljen zbog činjenice da će se time baviti istražni organi.

    Ministarstvo odbrane za sada se nije oglašavalo da prokomentariše Prigožinove tvrdnje.

  • Rusija zatvara četiri predstavništva u Njemačkoj

    Rusija zatvara četiri predstavništva u Njemačkoj

    Rusko-njemački odnosi su na najnižem nivou nakon što je njemačka vlada u srijedu objavila da će Rusija zatvoriti četiri diplomatka predstavništva u Njemačkoj.

    Riječ je o potezu koji dolazi nakon što je Moskva postavila ograničenje za broj osoblja u njemačkoj ambasadi i srodnim tijelima u Rusiji.

    Kremlj je saopštio da samo 350 njemačkih diplomata može ostati na njegovom tlu.

    Potparol njemačkog ministarstva vanjskih poslova Kristofer Burger rekao je novinarima u Berlinu da Rusija ima konzulate u Bonu, Frankfurtu, Hamburgu, Lajpcigu i Minhenu.

    Burger je rekao da će Rusiji biti dozvoljeno da nastavi sa radom ambasade u Berlinu i još jednog konzulata nakon kraja godine.

    Ruska vlada je nedavno saopštila da bi gornja granica od 350 zvaničnika njemačke vlade, uključujući one koji rade u kulturnim tijelima i školama, mogla ostati u Rusiji.

    To znači da će Njemačka morati zatvoriti svoje konzulate u Jekaterinburgu, Novosibirsku i Kalinjingradu do novembra, prenosi “Klix”. Otvoreni će ostati samo ambasada u Moskvi i konzulat u Sankt Peterburgu, dodao je.

    Burger je rekao da više “jednostavno nema osnove” za brojne bilateralne aktivnosti između dvije zemlje.

    Burger je rekao da će odluka Njemačke da koncentriše svoje preostalo osoblje u ambasadi i ključnom konzulatu “očuvati diplomatsko prisustvo u Rusiji”.

  • Tramp priznao, pojavio se povjerljiv snimak

    Tramp priznao, pojavio se povjerljiv snimak

    ​Savezni tužioci posjeduju audio snimak bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa u kojem priznaje da je zadržao povjerljivi dokument Pentagona.

    Navodno, Tramp je zadržao dokument o mogućem napadu na Iran nakon što je napustio Bijelu kuću, izvjestio je “CNN”.

    “CNN” nije preslušao snimak, no naveo je da ju je nekoliko neidentifikovanih izvora opisalo. “Reuters” nije uspio da potvrdi izvještaj.

    Na snimku je jasno da je Tramp, koji traži republikansku nominaciju u 2024. godini, razumio da je uzeo povjerljivi materijal nakon što je napustio Bijelu kuću 2021. godine, prema izvještaju “CNN-a”.

    Trampovi komentari daju naslutiti da bi želio podijeliti informacije, no da je svjestan ograničenja šta može deklasifikovati nakon što napusti kabinet, rekla su dva izvora “CNN-u”.

    Trampov predstavnik nije odmah odgovorio na zahtjev za komentarom. Peter Kar, portparol kabineta posebnog savjetnika Džeka Smita u ministarstvu pravosuđa, takođe nije odmah komentarisao, prenosi “Index”.

    Smit istražuje Trampovo postupanje sa povjerljivim dokumentima, kao i nastojanja da poništi predsjedničke izbore 2020. godine kad je izgubio od Džozefa Bajdena.

  • Makron predložio Zelenskom održavanje mirovnog samita u Parizu

    Makron predložio Zelenskom održavanje mirovnog samita u Parizu

    Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom da organizuje mirovni samit o Ukrajini u Parizu.

    Ovakav predlog su ukrajinskom lideru uputile i Danska i Švedska, piše list “Volstrit džurnal”, pozivajući se na evropske diplomate.

    “Zelenski je ranije ove godine zamolio Makrona da mu pomogne da se poveže s liderima kao što su (predsednik Kine) Si Đinping… Pregovori su kasnije prerasli u planove o organizovanju konferencije… Makron je predložio da se održi konferencija u Parizu, a isto su predložile i Danska i Švedska”, piše list.

    Prema rečima izvora, ideja o konferenciji prvobitno je nastala tokom razgovora Makrona i Zelenskog u Parizu u februaru, kada je francuski lider naveo ukrajinskog lidera da se složi s tim da će na kraju ipak biti neophodni mirovni pregovori s Rusijom.

    Navedeno je, takođe, da je Makron pokrenuo to pitanje tokom razgovora s kineskim liderom tokom svoje nedavne posete Kini.

    Precizan spisak mogućih učesnika u samitu za sada nije utvrđen, ali evropski činovnici intezivno posećuju prestonice vodećih svetskih država, kako bi privukli Brazil, Indiju, Kinu i druge nezapadne zemlje da učestvuju na skupu.

    Saopšteno je, takođe, da će na sastanak na visokom nivou, koji bi, kako se nadaju zapadne diplomate, mogao biti održan pre godišnjeg samita NATO-a u julu, doći predsednik SAD Džozef Bajden i drugi lideri vodećih zemalja NATO-a.

    Jedan od diplomata je izjavio da se zapadni činovnici nadaju da bi nasledni princ Saudijske Arabije Muhamed bin Salman i premijer Indije Narendra Modi takođe mogli da učestvuju na samitu, ali su mnogo manje uvereni u moguće učešće kineskog predsednika Si Đinpinga.

    Zelenski je prošlog novembra izjavio da Kijev ima svoj plan za postizanje mira, koji se sastoji od 10 tačaka. Među njima su zaštita nuklearne, prehrambene i energetske bezbednosti, razmena zarobljenika po principu “svi za sve”, obnova teritorijalne celovitosti Ukrajine.

    Zelenski je ponovo podsetio da Kijev insistira na međunarodnim garancijama bezbednosti i dodao da Kijev želi da se stvori međunarodni mehanizam za nadoknadu štete njegovoj zemlji usled borbenih dejstava, uz pomoć zaplenjene ruske imovine.

    Kako piše „Volstrit džurnal“, u ovom trenutku evropski činovnici rade sa Zelenskim kako bi korigovali plan Zelenskog i učinili ga prihvatljivijim za zemlje kao što su Indija, Brazil, Saudijska Arabija i Kina.

  • Fon der Lajen objavila novi plan za približavanje Zapadnog Balkana EU

    Fon der Lajen objavila novi plan za približavanje Zapadnog Balkana EU

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je danas novi plan za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

    Govoreći na forumu “GLOBSEC” u Bratislavi, ona je rekla je da evropski blok treba da učini više kako bi došao do članica u regionu koje teže priključenju, otkrivajući plan sastavljen od četiri tačke za podsticanje lokalnog razvoja, prenio je Politiko.

    • Konačno shvatamo da nije dovoljno samo čekati da nam se naši prijatelji izvan Unije približe. Takođe moramo da preuzmemo odgovornost da nam se članovi koji teže da se približe Uniji mnogo više približe – kazala je Fon der Lajen.

    Plan bi, prema Von der Lajen, uključivao napore za dalje usklađivanje Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, produbljivanje regionalne ekonomske integracije, ubrzavanje reformi pravosuđa i borbe protiv korupcije i jačanje pretpristupnog finansiranja.

    • Zapadni Balkan bi mogao da se pridruži našem jedinstvenom digitalnom tržištu u oblastima kao što su e-trgovina i sajber bezbjednost – naglasila je ona i dodala da bi mogla da bude olakšana trgovina robom i plaćanje.

    Fon der Lajen je kazala da želi da evropsko jedinstveno tržište bude pokretač promjena, ne samo za zemlje koje su se već pridružile evropskoj porodici, već i za one koje su još na putu.

    Ona je naglasila da će i zemlje Zapadnog Balkana morati da urade svoj dio posla kako bi pristupile novim pogodnostima.

    • Želimo da Zapadnom Balkanu unapred ponudimo neke od prednosti članstva. Ali, naravno, to takođe znači da određeni uslovi za članstvo, takođe, moraju biti ispunjeni unapred – rekla je Fon der Lajen.

    Predsjednica Evropske komisije je naglasila da Evropa treba da stavi “više novca na sto” kako bi pomogla da se poboljšaju životi ljudi i olakša proces integracije.

    • Trebalo bi da povećamo resurse posvećene Zapadnom Balkanu – istakla je ona.
  • Makron: Vlasti u Prištini odgovorne za nerede

    Makron: Vlasti u Prištini odgovorne za nerede

    Vlasti samoproglašenog Kosova snose odgovornost za nerede koji su pogoršani od kada su albanski gradonačelnici preuzeli dužnost na sjeveru Kosova i Metohije, u području gdje većinski žive Srbi, izjavio je predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    On je na konferenciji za novinare u Bratislavi rekao da se nada da će se kasnije ove sedmice sastati sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom i liderima Srbije i vlasti u Prištini.

    U međuvremenu, na sjeveru Kosova i Metohije noć je protekla mirno, incidenata nije bilo, a za danas se očekuje okupljanje većeg broja građana ispred opštinskih zgrada u Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, oko kojih pripadnici Kfora razvlače bodljikavu žicu, javio je Rojters.

    Situacija u opštinama na sjeveru Kosova i Metohije, u kojima su Srbi većinsko stanovništvo, eskalirala je u petak, 26. maja, nakon što je kosovska policija zauzela opštinske prostorije u opštinama Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Policija je imala namjeru da omogući “novim načelnicima opština” da preuzmu dužnost, nakon izbora koje su Srbi bojkotovali i na kojima je izlaznost bila manja od 3,5 odsto.

    KFOR je u ponedjeljak, 29. maja, blokirao opštinske prostorije ispred kojih su se okupili Srbi koji su mirno protestovali. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je nakon eskalacije situacije 52 Srba zatražilo pomoć u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, a da je troje njih teže povrijeđeno.

  • Peskov: Moskva ne vjeruje izjavama evropskih predstavnika o Kosmetu

    Peskov: Moskva ne vjeruje izjavama evropskih predstavnika o Kosmetu

    Kremlj pozdravlja sve mjere za rješavanje situacije na Kosovu i Metohiji, ali Rusija zbog sopstvenog iskustva ne vjeruje bezuslovno izjavama evropskih predstavnika o ispunjavanju sporazuma Beograda i Prištine, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je istakao da Rusija pozdravlja bilo koju aktivnost da se situacija izvuče iz kritične faze i da se garantuju prava svih zainteresovanih strana, ali je naglasio da Rusija sumnja da evropski predstavnici sprovode postojeće sporazume.

    • Naravno, takvim izjavama ne bismo bezuslovno vjerovali i trebalo bi ih tretirati sa velikom pažnjom, jer je u prošlosti bilo više slučajeva da su obaveze ostajale neispunjene. To jednostavno možemo reći na osnovu sopstvenog iskustva – rekao je Peskov reagujući na komentar specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka koji je uvjeren da će sporazumi Beograda i Prištine biti primjenjeni.

    Portparol Kremlja podsjetio je na određeni dokument koji su 2014. godine potpisali tadašnji ukrajinski predsjednik Viktor Јanukovič i evropski ministri spoljnih poslova.

    • Sve obaveze su ostale na papiru. Štaviše, ovaj dokument je u suštini postao paravan za kasniji državni udar u toj zemlji – istakao je Peskov, napominjući da Kremlj pomno prati situaciju sa sporazumima o Kosovu i Metohiji.

    Tokom razgovora u severnomakedonskom Ohridu, u kojima su posredovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj i Lajčak, Beograd i Priština postigli su saglasnost o nizu stavova iz sporazuma o načinima normalizacije odnosa, posebno usaglašenog nacrta sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji. U suprotnom, Beograd odbija da nastavi sa normalizacijom odnosa sa Prištinom.

    Briselskim sporazumima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine od 19. aprila 2013. godine predviđeno je formiranje Zajednice srpskih opština – organa samouprave Srba koji žive u nepriznatoj republici Kosovo. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta isticao da je njegova zemlja ispunila svoj dio briselskih sporazuma, dok je Priština tek počela da pravi nacrt te Zajednice, ali su naknadno odustali od tog procesa, podsjeća TASS.