VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Republikanci tvrde da je Bajden primio mito

    Republikanci tvrde da je Bajden primio mito

    Američka Republikanska stranka tvrdi da ima dokaze, u vidu tonskih snimaka, koji svjedoče da je predsjednik Džozef Bajden, dok je bio potpredsjednik SAD, primao mito, kao i njegov sin Hanter. Taj slučaj se zove “BribeGate”, čime se povezuje sa skandalom “WatterGate”.

    Bajden je, kako tvrde republikanci, 2016. godine, u vrijeme kada je obavljao dužnost potpredsjednika SAD, isplatu finansijske pomoći Ukrajini uslovio davanjem otkaza ukrajinskom državnom tužiocu Viktoru Šokinu. Šokin je u to vrijeme vodio istragu protiv ukrajinske energetske kompanije “Burisma”, u čijem je Nadzornom odboru tada bio i Hanter Bajden, predsjednikov sin.

    To je, ukratko, verzija priče koja se već nekoliko godina širi u javnosti, ali novost je to što sada ovo tvrdi republikanski senator Čak Gresli iz američke države Ajove.

    Gresli je u parlamentu SAD rekao: “Državljanin jedne strane zemlje, koji je, kako se sumnja, podmitio Bajdenove, očigledno je tajno snimio 17 tonskih zapisa.”

    Gresli, kako prenosi Deutsche Welle, pritom misli na osnivača firme “Burisma” Mikolu Zločevskog, navodeći da je za te tvrdnje izvor iz američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

    Gresli je naveo da je uz pomoć tih zapisa Zločevski htio da se osigura u slučaju da se stvar otkrije, objavio je DW.

    Gresli je prvi put govorio o potencijalnom postojanju audiosnimaka, nakon što ih je dokument FBI koji pominje ove navode redigovao u verziji prikazanoj članovima Nadzornog odbora Predstavničkog doma, prenio je CNN.

    Prije nego što je kompletan odbor pregledao redigovani dokument, Džejms Komer iz Kentakija i najviši demokrata u panelu, predstavnik Džejmi Raskin iz Merilenda, pogledali su verziju dokumenta koja je uključivala pominjanje snimaka, prema dva izvora upoznata s njihovim brifingom.

    U izjavi za CNN Komer je rekao: “Zapisnik FBIja o podmićivanju Bajdena sadrži nekoliko tragova, ali je nejasno šta je, ako uopšte, FBI uradio da potvrdi ove navode.”

    Tokom saslušanja u Kongresu, senator Ted Kruz je od zamjenika šefa FBIja Pola Abejta htio da sazna da li FBI zaista raspolaže tim snimcima, a dobio je odgovor da ne može da se govori o istrazi koja je u toku.

    Komer, koji vodi istragu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, rekao je da se na dva tonska snimka čuje Džozef Bajden, a na ostalima tadašnji menadžer firme “Burisma” Hanter Bajden. Komer tvrdi da su svi razgovori o uslovima za isplatu mita, kao i da su Bajdenovi dobili po pet miliona dolara.

    Komer prognozira da neće dugo trajati ta linija odbrane Bajdena.

    “Za Bajdena će biti sve teže da objasni ovo. A i lijevi mediji će kadtad početi da zapitkuju odakle Bajdenu sav taj novac”, naveo je Komer.

    Republikanska stranka najavljuje da će dokaze za navodnu milionsku korupciju porodice Bajden, odnosno tonske snimke koji bi to trebalo da potkrijepe, objaviti u okviru rada Istražnog odbora Kongresa. (Deutsche Welle)

  • Rusija upozorava: Napad na Krim zapadnim oružjem značio bi učešće SAD-a u ratu

    Rusija upozorava: Napad na Krim zapadnim oružjem značio bi učešće SAD-a u ratu

    Ruski ministar odbrane zaprijetio je “trenutnim napadima na centre za donošenje odluka” u Ukrajini ako se oružje dugog dometa isporučeno sa Zapada koristi za napad na Krim, koji je Rusija ilegalno zauzela od Ukrajine 2014. godine.

    Kako navodi Guardian, u saopćenju ministra odbrane Sergeja Šojgua navodi se da bi napad na Krim raketama Himars i Storm Shadow predstavljao napad “izvan zone specijalne vojne operacije” i da bi značio “potpuno učešće Sjedinjenih Država i Velike Britanije u sukobu”.


    “Prema našim informacijama, rukovodstvo oružanih snaga Ukrajine planira da napadne teritoriju Ruske Federacije, uključujući i Krim, raketama Himars i Storm Shadow. Upotreba ovih projektila izvan zone specijalne vojne operacije značiće potpuno uključivanje Sjedinjenih Država i Velike Britanije u sukob i povlači za sobom trenutne napade na centre odlučivanja na teritoriji Ukrajine”, naveo je Šojgu.

    “Od 4. juna, oružane snage Ukrajine izvele su 263 napada na položaje ruskih trupa. Zahvaljujući kompetentnim i nesebičnim akcijama naših jedinica, sve su one odbijene, neprijatelj nije ostvario svoje ciljeve”, dodao je.

    Ukrajina je jučer saopštila da je ponovo zauzela najmanje osam naselja u tom vremenskom periodu i da je napredovala na frontu u regionu Zaporožja za nekoliko kilometara.

  • Širom Evrope otkazuju se letovi

    Širom Evrope otkazuju se letovi

    Širom Evrope je u posljednjih nekoliko dana došlo je do većeg broja zakašnjenja i otkazivanja letova, a jedna od aviokompanija je pojasnila zašto te kada će se zračni saobraćaj normalizovati.
    Wizz Air, jedna od evropskih aviokompanija, upozorila je svoje putnike o mogućim kašnjenjima i otkazivanjima letova 14. juna.

    Šalju mejlove
    Kako pišu mađarski mediji, Wizz Air i danas šalje mailove i SMS putnicima kako bi ih upozorio o promjenama u narednom periodu, a koje su uzrokovane održavanjem NATO vježbe Air Defender 23.

    Najveća vježba raspoređivanja zračnih snaga u historiji NATO-a održat će se u zračnom prostoru Evrope između 12. i 23. juna. Kašnjenja se mogu očekivati i kod dolaznih i odlaznih letova. Wizz Air nije jedina avio kompanija koja će morati zadržavati i otkazivati letove.

    Moraju se prilagoditi
    Ostale evropske aviokompanije također će morati prilagoditi letove vojnoj vježbi NATO-a.

    Osim toga, Wizz Air također upozorava putnike da je njihov call centar zauzet više nego inače. Mole se putnici da provjere informacije o vremenu polaska svojih letova prije polaska na aerodrom. Na taj način mogu izbjeći produženo vrijeme čekanja.

    Navode također da je neizbježno da efekat nagomilanih kašnjenja učinit će raspored još manje pouzdanim u večernjim satima.

  • Amerika kaznila Prištinu, opet

    Amerika kaznila Prištinu, opet

    Novinar Vehbi Kajtazi rekao je za Gazetu blic da su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije tzv. Kosovu.

    Prema njegovim rečima, USAID je već prekinuo saradnju sa vladom u Prištini. Takođe, dodaje i da su sankcije usledile pošto premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti “ne sluša” savete SAD i EU za deeskalaciju situacije na severu KiM.”Ovaj pojedinac (Albin Kurti) nije pojedinac, već je premijer Kosova. Ako se sankcioniše vlada, sankcioniše se država, sankcioniše se narod. Ne može se Kurti odvojiti kao pojedinac, jer je on premijer, a posledice su već počele da se osećaju na Kosovu”, naglasio je Kajtazi.

    Prema njegovim rečima, USAID je prekinuo saradnju sa Vladom tzv. Kosova.

    “USAID je obustavio saradnju sa Vladom Kosova, ali ne i sa opštinama. Oni prave podelu, ali ova podela ne može da se preseče nožem, jer je Kurti premijer i ako on ne pristane da se u vezi problema severa koordiniše sa SAD, sa zapadnim partnerima, onda se bojim da će sever biti stavljen pod punu međunarodnu kontrolu, bez mogućnosti da mi kao država imamo pristup tom delu teritorije… Setite se samo 12. juna kada je predsednica organizovala prijem i kako su ih ignorisali svi ambasadori Kvinte… “, rekao je Kajtazi.

    Dodao je da nije dobra situacija u kojoj se tzv. Kosovo nalazi, jer dolazi u sukob sa međunarodnom zajednicom sa izuzetno ozbiljnim posledicama

  • Plan Kijeva – pauza?

    Plan Kijeva – pauza?

    Nakon što je naišla na čvrstu mrežu ruske odbrane, ukrajinska ofanziva je na ulasku u drugu nedelju odlučila da nakratko pauzira ofanzivne operacije.

    Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, Rusi su izgradili tri linije teško probojne odbrane, što je primoralo ukrajinske snage da obustave kontraofanzivne operacije i procene plan za dalje napade.

    “Nećemo videti ofanzive u narednih sedam dana”, rekla je Margo Grosberg, šef estonske obaveštajne službe.

    Vol strit džurnal je na sličan način objavio da su ukrajinske snage u velikoj meri zaustavile svoje napredovanje poslednjih dana dok ukrajinska komanda razmatra vojnu taktiku. Ako pogledate situaciju na terenu, zaista se čini da postoji operativna pauza.

    Institut za proučavanje rata (ISW) je primetio da Kijev još uvek nije rasporedio većinu svojih raspoloživih snaga i da još nije pokrenuo svoje glavne napore u južnoj i istočnoj Ukrajini.

    Ceo front
    Operativna pauza ne znači automatski kraj ukrajinske ofanzive, već je uobičajena karakteristika velikih ofanzivnih poduhvata. Rusija je iskoristila svoju vazdušnu nadmoć i ograničenu protivvazdušnu odbranu Kijeva da bi angažovala ukrajinske oklopne konvoje i zaustavila nekoliko napada, uništavajući deo sofisticiranog zapadnog naoružanja koje Ukrajina ima.

    Ovo je primoralo ukrajinske trupe da privremeno zaustave svoje napade i zauzmu odbrambeni stav. Osim toga, Rusija do sada efikasno koristi artiljeriju i minska polja za odvraćanje ukrajinske ofanzive.

    Slično tome, Rusija je bila prisiljena na operativnu pauzu u julu 2022. usred ofanzive na Donbas. Pauza je omogućila ruskim snagama da se pregrupišu i pripreme pojačanja za novi napad.

    Dok jedni govore o ukrajinskoj pauzi, drugi zapravo trenutne poteze ukrajinskih snaga nazivaju prvom fazom ofanzive, u kojoj vojnici uglavnom sprovode izviđanje kako bi pronašli ranjive tačke u ruskoj odbrani.

    Istočna obala
    Međutim, čini se da pauza ne traje na celom frontu, a ISW izveštava da su Ukrajinci nastavili kontraofanzivne operacije na najmanje četiri sektora fronta. Satelitski snimci pokazuju da su ukrajinske snage napredovale 30 kilometara južno od Kremenja.

    Vojna uprava grada Avdijevke saopštila je da su ukrajinske snage napredovale više od kilometar severno od Avdijevke u Donjeckoj oblasti. Ruski izvori pišu da su ukrajinske snage postigle lokalizovane uspehe južno od Velike Novosilke na administrativnoj granici između Donjecke i Zaporoške oblasti.

    U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je Rusija tokom proteklih deset dana verovatno počela da premešta delove svojih snaga sa istočne obale Dnjepra kako bi ojačala Zaporožje i Bahmut.

    Šta Kijev planira

    1. Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, Rusi su izgradili tri linije teško probojne odbrane, primoravajući ukrajinske snage da obustave operacije
    2. Rusija je koristila vazdušnu nadmoć i ograničenu protivvazdušnu odbranu Kijeva da napadne ukrajinske oklopne kolone i zaustavi nekoliko napada, uništavajući neko sofisticirano zapadno oružje
    3. Pauza ne traje na celom frontu, a ISW izveštava da su Ukrajinci nastavili kontraofanzivne operacije na najmanje četiri sektora fronta.
  • Mađarska “odbranila” Srbiju

    Mađarska “odbranila” Srbiju

    Članica Delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Elvira Kovač izjavila da je Mađarska bila upitana o neglasanju za prijem tzv. Kosova u SE.

    Ona je rekla da je na plenarnoj sednici jedan od gostiju bio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto koji je, pored ostalog, rekao da nije vreme da se priča o članstvu tzv. Kosova u raznim medjunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope.Kovač je za Tanjug rekla da je glavna tema sednice u ponedeljak bio rat u Ukrajini, kao i da je Sijarto o tom sukobu govorio “iz drugog ugla”.

    “Svoje izlaganje je počeo rekavši da se većini neće svideti ono što on ima da kaže. On je rekao da je za Mađarsku najbitnije da što pre dođe do mira, kao i da Madjđarska smatra da nije najbolje rešenje takmičiti se u tome ko će više oružja da dostavi Ukrajini jer to nije doprinos miru”, rekla je Kovač.

    Dodala je da je nakon njegovog izlaganja, jedan od poslanika šefu mađarske diplomatije postavio pitanja zbog čega je Mađarska glasala protiv prijema tzv. Kosova u Savet Evrope, i pored toga što je priznala njegovu nezavisnost.

    Sijarto je, navodi Kovač, rekao da se Mađarska zalaže za stabilnost na Zapadnom Balkanu, te da dok se ne vide nikakvi rezultati kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nije vreme da se priča o članstvu tzv. Kosova u raznim međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope.

    U ime srpske delegacije, Kovač je Sijarta pitala o pravima nacionalnih manjina, nakon čega je mađarski ministar spoljnih poslova pohvalio Srbiju i dodao da su odnosi Mađarske i Srbije na visokom nivou, delimično i zbog toga što Beograd prihvata konstruktivne predloge predstavnika nacionalnih manjina.

    Ona je navela da će tokom letnjeg zasedanja, koje traje do petka, biti izabran i izvestilac za mišljenje koji će se baviti zahtevom za članstvo Prištine u Savetu Evrope.

  • Sijarto: Zadatak međunarodne zajednice bi trebalo da bude spašavanje života

    Sijarto: Zadatak međunarodne zajednice bi trebalo da bude spašavanje života

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da bi primarni zadatak međunarodne zajednice trebalo da bude spasavanje života, ističući da Budimpešta, uprkos napadima i pritiscima, ostaje pri svom stavu i poziva na što skoriji mir u Ukrajini.

    Sijarto je, obraćajući se na plenarnoj sjednici Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, rekao da se Evropa trenutno suočava sa najtežim ekonomskim i bezbjednosnim izazovima od Drugog svjetskog rata i da je pitanje da li će se regionalni sukob pretvoriti u svjetski rat, prenosi mađarska agencija MTI.

    “Neki evropski lideri pate od ratne psihoze. Obični ljudi nisu odgovorni za rat, ali svi plaćaju cijenu u vidu naglo rastuće inflacije”, rekao je šef mađarske diplomatije.

    On je naveo da Evropa 16 mjeseci od početka rata u Ukrajini nije uspjela da ga okonča i uspostavi mir.

    “Opasnost od eskalacije je na visokom nivou, dok je naša konkurentnost pala na najniži nivo svih vremena”, dodao je Sijarto.

    Mađarski ministar spoljnih poslova je rekao da je Evropa napravila dvije greške od početka sukoba. Prva je ta što se duboko uvukla u politiku sankcija, a druga što nije odustala od rivalstva sa Sjedinjenim Američkim Država u tome ko će Ukrajini pružiti veću vojnu podršku.

    “Rat se vodi u Evropi i sa njegovim najtežim posljedicama se moramo suočiti ovde. Evropa je ušla u izuzetno opasnu spiralu”, rekao je on.

    On je naglasio da što se više oružja isporuči Ukrajini, to će duže trajati rat.

    “A što duže bude trajao rat, to će veći broj ljudi poginuti”, naveo je Sijarto.

    Naglasio je da je, i pored toga što Mađarska predstavlja manjinski stav o ratu u Evropi, “svijet veći od Evrope i transatlantskog regiona, a ogromna većina zemalja želi da se uspostavi mir, što je prije moguće”.

    Naveo je da se svijet ponovo dijeli na rivalske blokove, što je “najgora moguća vijest” za Mađarsku.

    “Centralna Evropa je uvijek gubila kada je dolazilo do sukoba između Istoka i Zapada”, rekao je Sijarto i pozvao na “civilizovanu saradnju”.

    On je istakao i da ne treba prekidati ekonomske veze Evropske unije i Kine.

  • Zelenski: Nemamo izgubljenih pozicija

    Zelenski: Nemamo izgubljenih pozicija

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je večeras da ukrajinske snage nisu izgubile nijedan položaj u kontraofanzivi protiv ruskih trupa, dok su ruske snage pretrpjele samo gubitke.

    “U nekim sektorima naše snage idu naprijed, u drugim brane položaje ili se odupiru napadima i pojačanim udarima okupatora”, rekao je Zelenski u večernjem video obraćanju.

    On je dodao da ukrajinska vojska vrši pritisak na frontu i da to “otvara put” ukrajinskoj zastavi.

  • Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Poslanik Vrhovne Rade Ukrajine, Jaroslav Jurčišin najavio je registraciju prijedloga zakona, prema kojem će Bjelorusija biti priznata kao “država agresor”.

    “Ovaj korak je neophodan da bi se bjeloruski režim kaznio, kao i za predstojeće reparacije Ukrajini”, rekao je poslanik.

    On je istakao da je nacrt zakona registrovan u Radi 16. juna. Prema riječima poslanika, “u svjesti društva, Bjelorusija pod Lukašenkom je dugo bila agresor”.

    Potom je dodao:

    “Neophodno je to dokazati i u pravnom planu. Da svijet ne sumnja uvođenjem sankcija”, dodao je Jurčišin, prenosi “b92”.

  • NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    Skladišta oružja i municije NATO-a su ispražnjena i moraju biti popunjeni što je pre moguće, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    On je govorio na ekonomskoj konferenciji za Dan nemačke industrije u Berlinu.

    “Potrebna nam je moćnija vojna industrija, čiji su se predstavnici danas okupili ovde. Naše zalihe naoružanja i municije su prazne i moraju se popuniti ne samo u Nemačkoj, već i u mnogim zemljama NATO-a”, rekao je on. Prema njegovim rečima, NATO je postavio sebi zadatak da dovede militarizaciju Ukrajine na takav nivo da Rusiji postane nemoguće da ulazi u sukob sa njom. Stoltenberg je poslednjih meseci dosledno naglašavao da se o prijemu Ukrajine u NATO može razgovarati samo ako Kijev pobedi u sukobu sa Moskvom.