VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Sastanak u Briselu 15. juna između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i ukrajinskog kolege Oleksija Reznikova otkrio je da je Vašington nezadovoljan potezima koje je Kijev u tom trenutku povlačio na terenu.

    Ostin je Reznikovog rešetao pitanjima, od toga zašto ukrajinske snage ne koriste opremu za razminiranje koju im je Zapad isporučio i zašto Ukrajinci ne upotrebljavaju dim za prikrivanje napredovanja. Suočen sa sve većim frustracijama američkog kolege, Reznikov je poručio da su ukrajinski vojni komandanti ti koji donose odluke te da su bez vazdušne podrške ograničeni u napredovanju.

    List “The Washington Post” je intervjuisao više od 30 visokih zvaničnika iz Ukrajine, Amerike i zemalja članica EU, koji su otkrili da je Vašington otpočetka bio uključen u vojno planiranje ukrajinske protivofanzive. Konačne odluke ipak su donosili ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, vrhovni vojni komandant Valerij Zalužni i drugi ukrajinski zapovjednici.

    Razgovori o proljetnoj protivofanzivi počeli su još u jesen 2022. Na Ostinovo pitanje što je ukrajinskim snagama potrebno u kontraofanzivi, Zalužni je kao iz topa odgovorio: “Hiljadu oklopnih vozila i devet novih brigada, obučenih u Njemačkoj i spremnih za bitku”.

    “To je bilo gotovo nemoguće osigurati”, rekao je tad Ostin.

    Početkom godine ukrajinski, američki i britanski zvaničnici počeli su s ratnim vježbama u Njemačkoj. Održali su ukupno osam vježbi, koristeći se specijalizovanim softverima, proračunskim tablicama u Excelu ili jednostavno pomičući figure po karti.

    Kroz simulacije ratnih operacija, zapadnim zvaničnicima ubrzo je postalo jasno da bi za Ukrajinu najbolje bilo da koncentriše svoje snage na jedan strateški cilj, odnosno da pokrene masovni napad do Azovskog mora, čime bi prekinula kopneni most od Rusije do Krima, kritičnu rusku liniju snabdijevanja. Najoptimističniji scenario za presijecanje tog kopnenog mosta bio je 60-90 dana. Vježbe su predviđale da će to biti teška borba u kojoj će Ukrajina izgubiti 30-40 odsto svojih vojnika i opreme.

    Američki zvaničnici bili su uvjereni da će još više ukrajinskih vojnika biti ubijeno ako se protivofanziva pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja. Pentagon je htio da napad započne sredinom aprila, ali Ukrajinci su oklijevali, insistirajući da nisu spremni za ofanzivu bez dodatnog oružja i obuke.

    Umjesto usmjerenog napada prema Azovskom moru, ukrajinski zvaničnici su vjerovali da njihove snage moraju napasti tri različite tačke duž fronta od oko hiljadu kilometara – južno prema Melitopolju i Berdjansku te istočno prema Bahmutu. Amerikanci su na kraju ipak popustili i pristali podržati Ukrajince u njihovom naumu, prenosi “Jutarnji list”.

    “Oni poznaju teren. Oni poznaju Ruse. To nije naš rat”, rekao je visoki američki zvaničnik za “Washington Post”.

    Na kraju se pokazalo da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu podcijenili sposobnost Rusije da se oporavi od gubitaka na bojnom polju, što je dovelo do toga da je ukrajinska protivofanziva napredovala vrlo sporo i postigla male dobitke.

  • “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    Sjedinjene Američke Države biće “odgovorne za poraz Ukrajine” ukoliko Kongres ne odobri nov zahtjev Bajdenove administracije za višemilionsko finansiranje ratom razorene zemlje, izjavila je Sekretar finansija Dženet Jelen, nakon što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski otkazao obraćanje američkom Kongresu.

    Ona je u utorak novinarima u Meksiko Sitiju kazala da je finansiranje, naročito opšteg državnog budžeta Ukrajine, “potpuno neophodno”, i da predstavlja preduslov da podrška Međunarodnog monetarnog fonda nastavi da stiže Ukrajini, prenosi Tanjug.

    Jelen je rekla da je finansiranje Ukrajine od suštinskog značaja za sve američke saveznike u Evropi, koji su pružali pomoć toj zemlji da pobjedi u svojoj borbi protiv ruske invazije.

    Šef kabineta ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog rekao je ranije da je odlaganje pomoći Sjedinjenih američkih država stvorilo “veliki rizik” da će Ukrajina izgubiti taj skoro dvogodišnji rat.

    Lider Ukrajine kasnije je otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongresmeni raspravljali oko republikanskog zahtjeva da se ta pomoć poveže sa izmjenom američke imigracione i granične politike.

    Kasnije je ukrajinski predsjednik Zelenski otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongremeni raspravljali o dodatnom paketu potrošnje od preko 100 milijardi dolara koji bi uključio pomoć Ukrajini i Izraelu, kao i finansiranje zaštite granice.

  • Zakazan sastanak SB UN na zahtjev Rusije

    Zakazan sastanak SB UN na zahtjev Rusije

    Savjet bezbjednosti UN sastaće se 11. decembra kako bi razmotrio zapadne isporuke oružja Ukrajini, izjavio je zamjenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski.

    “Sastanak će biti održan 11. decembra u 15 časova po lokalnom vremenu po pitanju isporuka oružja Zapada Ukrajini”, rekao je Poljanski.

    On je dodao da se sastanak održava na zahtjev Rusije.

  • CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    Gotovo sedam nedelja otkako je Bajden zatražio od Kongresa 60 milijardi dolara za Ukrajinu, sa još 14 milijardi dolara za Izrael, ništa se nije dogodilo.

    Kako navodi CNN, sada su republikanci zapretili da će blokirati paket pomoći Ukrajini i Izraelu ako promene granične politike ne budu uključene. Zastoju doprinosi i činjenica da se bliže praznici, vremena je sve manje, dok je Bela kuća u ponedeljak najavila “kritičan trenutak u ratu“.

    “Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena“, rekao je novinarima savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, Džejk Salivan.

    Pooštravanje administrativne retorike sugeriše da je svaki kongresmen koji se protivi finansiranju Ukrajine na strani ruskog lidera.

    Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang u pismu je već upozorila predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da “prekid protoka američkog oružja i opreme Ukrajini ne samo što će ugroziti dobitke koje je Ukrajina ostvarila već i povećati verovatnoću ruske vojne pobede“.

    Sad se postavlja pitanje, navodi dalje CNN, da li je ovakva frustracija administracije zapravo politička taktika, osmišljena da podstakne Kongres na akciju ili odražava istinsku zabrinutost da je vojna pomoć SAD koja podržava ukrajinski otpor zaista ugrožena.

    S obzirom na neuspeh Kongresa i, posebno haotične većine u Predstavničkom domu, da ispune čak i najosnovnije dužnosti vlade, zabrinutost koja se graniči sa panikom mogla bi biti opravdana u zapadnom krilu.

    Sve veće sumnje u posvećenost SAD poklapaju se sa gorkom zimom u kojoj se očekuje da će Rusija ponovo gađati ukrajinske civile i elektrane koje ih greju.

    Postoje novi znaci da je Moskva uspela da povrati svoje iscrpljene snage i naoružanje i da razmešta nove rakete i bespilotne letelice, koje je dobila od saveznika kao što su Severna Koreja i Iran.

    Izraelski rat protiv Hamasa je, u međuvremenu, zasenio Ukrajinu poslednjih nedelja – situacija zbog koje je predsednik Volodimir Zelenski javno zabrinut poslednjih dana.

    Ali u pitanju je ne samo opstanak Ukrajine već i reputacija Sjedinjenih Država kao globalnog lidera. Pre samo dve nedelje ministar odbrane Lojd Ostin u Kijevu je javno rekao Zelenskom: “Ostaćemo sa vama na duge staze“.


    Sada je realan scenario i da se Donald Tramp vrati u Belu kuću, a on je neprijateljski nastrojen prema Ukrajini i ima naklonost Putina.

    Takav scenario ne samo da bi razbio zapadnu odlučnost u Ukrajini; mogao bi i poslati znak protivnicima poput Rusije i Kine da američke bezbednosne garancije saveznicima ne znače ništa.

    Političke snage koje bi mogle da preoblikuju svet u Trampovom drugom mandatu već su u igri u Vašingtonu, posebno u Predstavničkom domu, i prete da transformišu spoljnu politiku SAD.

    Pristalice nastavka pomoći Ukrajini upozoravaju da ih Putin posmatra. Republikanski senator Džim Riš iz Ajdaha, koji radi u odborima za obaveštajne poslove i spoljne poslove, rekao je prošlog meseca na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu da “Vladimir Putin ima razloga da veruje da će pobediti u ovom ratu tako što će nas nadživeti“.

    Penzionisani general-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis ponovio je da Moskva prati svaki korak u američkom Kongresu.

    “Veliki test volje je između Kremlja i zapadnih prestonica — Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona i drugih“, rekao je Hodžiz na brifingu koji je prošle nedelje organizovao Spirit of America, neprofitna grupa koja radi zajedno sa vojnicima i diplomatama na promovišu vrednosti SAD.

    Iste političke snage koje su razjedinile i pretvorile Kongres u ćorsokak i koje podstiču mogućnost drugog Trampovog mandata, udružile su se da ugroze američko finansiranje ukrajinskog otpora.

    Desničarski republikanci zahtevaju paket čvrstih promena imigracione politike na južnoj granici u zamenu za finansiranje Ukrajine koje su neprihvatljive za demokrate u Senatu.

    I malo je toga zajedničkog ali i poverenja između Predstavničkog doma koji vode republikanci i Senata koji vode demokrate. Bajdenov rejting koji opada ograničava njegovu sposobnost da kontinuirano prodaje ogromnu pomoć Ukrajini dok američka javnosti postaje sve skeptičnija usred svakodnevnih borbi u SAD, uključujući i visoke cene hrane.

    Neuspeh Ukrajine da svoju dugo obećanu kontraofanzivu pretvori u konkretne dobitke, u međuvremenu, naveo je skeptike u pogledu veće pomoći da se zapitaju da li se ona efikasno koristi i koliko dugo će rat trajati.

    Putin, sa svojom visokom tolerancijom prema ogromnim ruskim žrtvama, izgleda spreman da vodi rat na iscrpljivanje kako bi pustio svog neprijatelja da iskrvari i da sačeka političke promene u SAD i Evropi.

    Paket pomoći Ukrajini sada je upleten u najnerešivije političko pitanje SAD – o imigraciji.

    Bajden je zatražio 13,6 milijardi dolara za bezbednost na granici između SAD i Meksika, zajedno sa svojim zahtevima za pomoć Izraelu i Ukrajini, u pokušaju da olakša usvajanje mere, koja takođe uključuje 7,4 milijarde dolara za Tajvan.

    Ali republikanci žele promene politike, kao i nova sredstva. Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer pojačaće pritisak na republikance u Senatu koji se zalažu za veću pomoć Ukrajini, ali su taoci baze naklonjene Trampu.

    On planira da ove nedelje iznese paket pomoći Ukrajini i Izraelu na glasanje bez imigracionih mera.

    “Nacionalna bezbednost Amerike je na kocki širom sveta, u Evropi, na Bliskom istoku, na Indo-Pacifiku. Autokrate, diktatori vode rat protiv demokratije, protiv naših vrednosti, protiv našeg načina života“, kazao je njujorški demokrata.

  • Varhelji: BiH posvećana reformama

    Varhelji: BiH posvećana reformama

    Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, uoči sastanka na visokom nivou napisao je na društvenoj mreži X da EU vidi posvećenost i pozitivan razvoj događaja kada se radi o neophodnim i dugo čekanim reformama u BiH.

    “Mnogo toga se desilo od našeg prethodnog sastanka u Sarajevu. Vidimo posvećenost. Vidimo poztivna dešavanja u vezi sa toliko potrebnim i dugo čekanim reformama”, naveo je Varhelji.

    Inače, u Briselu je počeo sastanak na visokom nivou između BiH i EU. Osim Varheljija, sastanku prisustvuju i Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta minsitara BiH, zatim entitetski premijeri, zvaničnici drugih nivoa vlasti, parlamentarci itd..

    Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU u BiH rekao je da se očekuje da će učesnici razgovarati o napretku na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, reformskim koracima najavljenim kad je BiH dobila kandidatski status i reformama u vezi sa novim Planom rasta za zapadni Balkan.

    Konferencija za novinare Krištove i Varheljija održaće se u 13.45 časova.

  • “Nažalost, Putin je bio u pravu”

    “Nažalost, Putin je bio u pravu”

    Putin je bio u pravu kada je rekao da je Rusija ojačala nakon početka rata u Ukrajini, navela je kolumnistkinja nemačkog magazina “Špigl”.

    “Predsednik Putin kaže da je njegova zemlja postala jača posle upućivanja trupa u Ukrajinu. Nažalost, u pravu je”, priznala je nemačka novinarka En Dorit Boj.

    Ona je podsetila na reči ruskog predsednika od prošle godine, da “specijalna operacija”, kako Rusi nazivaju rat u Ukrajini, ide po planu, ali da mnogi nisu verovali, već su očekivali da će Ruska Federacija propasti.

    “Danas moramo da priznamo da Rusiji ide dobro i da Ukrajina strahuje od ruske ofanzive. Osim toga, ruski lider je zadovoljan rezultatima i pokazuje samopouzdanje. Putin, prema trenutnoj poziciji, izlazi kao pobednik na bojnom polju”, ocenjuje ona.

    Osim toga, novinarka je istakla da, uprkos očekivanjima Zapada, ruska privreda “nije propala” pod pritiskom sankcija i da čak nastoji da raste.

    “Ekonomska politika u kratkom, a verovatno i u srednjem roku, dovešće do rasta, koji će na kraju imati koristi za Ruse. Nezaposlenost je niska. Ruska građevinska industrija postavlja čak i rekorde, a Putin je zadovoljan zato što je Rusija vratila svoj suverenitet kao globalna sila”, zaključila je nemačka novinarka, a preneo je ruski portal Raša tudej Balkan.

  • “Nećemo tolerisati Kinu”

    “Nećemo tolerisati Kinu”

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekal je danas da EU neće tolerisati trgovinski jaz između tog bloka i Kine zauvek.

    “Imamo sredstva da zaštitimo svoje tržište”, rekla je Von der Lajen za AFP, “ali preferiramo da do rešenja dođemo pregovorima.”

    Komentar predsednice EK došao je samo par dana pred posetu delegacije EU Pekingu (7. decembra), gde će predsednik evropskog saveta Šarl Mišel imati sastanke sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom, prenosi teletrejde

  • Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Nastala bezizlazna situacija na frontu zaoštrila je borbu unutar Ukrajine za mesto predsednika zemlje Vladimira Zelenskog, piše španski list “Mondo”.

    Prema pisanju lista, sukob u Ukrajini se nastavlja “usled paralize na frontu, ali i zbog početka borbi u pozadini”.

    “Suočivši se sa mogućim opozivom predsedničkih izbora, predviđenih za mart 2024. godine, nekoliko kandidata koji pretenduju na mesto Zelenskog počinju da preduzimaju korake kako bi ga primorali da ih sazove”, uprkos ratu, objavio je “Mondo”.

    Prema listu, do leta 2023. godine između ukrajinskih vlasti i opozicije postojao je manje-više javni konsenzus o tome da ne treba održavati izbore, ali “ćorsokak u kojem se našla ukrajinska strana u sukobu menja stav nekih mogućih kandidata”.

    List smatra da je jedan od ključnih igrača u borbi za mesto Zelenskog njegov bivši savetnik Aleksej Arestovič (u Rusiji uključen na spisak terorista i ekstremista), koji je izjavio da izbore u Ukrajini treba održati da bi se Zelenski sklonio sa vlasti.

    Drugi kandidat je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, koji je za “Mondo” izjavio da nije spreman da zvanično kaže sve što misli o Zelenskom.

    Treći pretendent je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, o čijem sukobu sa aktuelnim ukrajinskim liderom već neko vreme pišu kako zapadni, tako i ukrajinski mediji.

    Pored njih pominje se i bivši predsednik zemlje Petro Porošenko.

    Istovremeno, “Mondo” takođe navodi niz problema sa kojima se Ukrajina može suočiti u slučaju odluke o održavanju izbora 2024. godine, a prvi je neophodnost ukidanja ratnog stanja, što će muškarcima otvoriti “prolaz ka graničnim prelazima”.

    Drugi glavni problem je, kako se navodi u članku, nemogućnost konsultovanja sa biračima u regionima koji su pripojeni Rusiji, kao i to što je šest miliona Ukrajinaca otišlo u Evropu.

    “Mondo” ističe da se u istočnim regionima Ukrajine, za razliku od zapadnih, stanovništvo ne odnosi tako negativno prema početku pregovora sa Rusijom.

    “Oponenti Zelenskog ulaze u trku sa neizvesnom završnicom koju je teško predvideti”, naglašava list.

    Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe u proleće 2024. godine. Ipak, vlasti su produžile važenje ratnog stanja i opšte mobilizacije, zbog čega su izbori otkazani.

  • Berbokova poručuje da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU

    Berbokova poručuje da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok poručila je juče, uoči posjete Sloveniji, da zemlje Zapadnog Balkana u potpunosti pripadaju Evropskoj uniji.

    Ona je dodala da je cilj Njemačke jačanje EU u kojoj će biti i zemlje regiona.

    – U svijetu u kojem se krize i sukobi preklapaju u neposrednom susjedstvu Evrope, potrebna nam je Evropska unija koja ce sutra i prekosutra djelovati brzo i odlučno i ostati bezbjednosno sidro za sve nas u Evropi – rekla je Berbok.

    Ona je dodala da su Njemačka i Slovenija ujedinjene u tome da ojačaju zajedničku Evropu, učine je prikladnom za budućnost i uključe zemlje Zapadnog Balkana u tu sredinu.

    – Za nas je jaka Evropska unija, baš kao i NATO, nezamenljivo životno osiguranje u neizvjesnim vremenima – navela je Berbok u saopštenju objavljenom na sajtu njemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

    Ona je poručila da zemlje Zapadnog Balkana “potpuno i apsolutno” pripadaju Evropskoj uniji.

    To nisu samo prazne riječi. To je u našem bezbjednosnom interesu u Ljubljani, u Berlinu i u cijeloj Evropi. Da bi se to ostvarilo, neophodne reforme moraju da budu završene u zemljama koje žele da postanu dio evropske porodice. Istovremeno, EU mora da održi svoju riječ i preduzme korake u procesu proširenja, kada se za to steknu uslovi – navela je Berbokova.

    Ona je dodala da zbog “ruskog imperijalizma u srcu Evrope”, EU ne može da priušti “sive zone”.

    – Zajedno sa Slovenijom radimo na reformama u EU kako bismo postavili kurs za proširenu Uniju. Napredak u politici proširenja i unutrašnje reforme EU moraju ići ruku pod ruku – naglasila je šefica njemačke diplomatije.

  • “Ovo je čistilište…”

    “Ovo je čistilište…”

    Ako je Zapad spreman da podrži Ukrajinu onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, navodi za ARD strateg i pukovnik Markus Rajsner.

    “Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih“, dodao je on.

    Na pitanje da li to zanači da će Ukrajina izgubiti rat, Rajsner navodi da će Ukrajina izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku.

    “Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj”, istakao je on,a prenosi Dojče vele.

    Na konstataciju da je Zapad već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava Ukrajinu, Rajsner navodi da je situacija ozbiljna. “Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate”, dodao je on.

    “Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor”, ističe još Rajsner.

    Prema njegovim rečima, izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije, jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. “Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera”, navodi on.

    Nakonstataciju da ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh, kao i da Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu, Rajsner navodi da je situacija gora nego prošle godine.

    “Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede”, ističe.

    Najgore je vojnicima u rovovima I sada je situacija takva da “ako si ranjen, umrećeš”. Na pitanje kako se ta “klanica2 može zaustaviti, Rajsner odgovara:

    “To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.”