VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šef EULEKS o tenzijama na sjeveru KiM

    Šef EULEKS o tenzijama na sjeveru KiM

    Šef Euleksa Lars Gunar Vigemark rekao je da su tenzije na sjeveru KiM i dalje visoke, da se ljudi ne osjećaju bezbjedno i da je potrebna hitna deeskalacija i novi izbori.

    Svjedoci smo incidenata, burne retorike i nestabilne bezbjednosne situacije na sjeveru Kosova, kao i vakuuma bezbjednosti i vladavine prava – rekao je Vigemark.

    On ističe da trenutna situacija na sjeveru Kosova ne može postati nova normalnost, prenosi “Kosovo onlajn”.

    – Mora doći do deeskalacije odmah, novi izbori na sjeveru moraju biti održani što prije i uz učešće Srba. Dugoročno rješenje se može naći samo kroz dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Ovo je primarno za Kosovo, Srbiju, za region i za EU – poručio je Vigemark.

    On ističe da ne može biti nekažnjivosti za počinioce nasilja, ma ko oni bili, dodajući da institucije za sprovođenje zakona moraju nastaviti da naporno rade kako “kriminalne grupe koje djeluju na sjeveru ne bi iskoristile bezbjednosni vakuum koji je nastao nakon ostavke policijskih zvaničnika kosovskih Srba”.

    – Pravosudni sistem mora rješavati ove slučajeve na profesionalan i nepristrasan način, poštujući osnovna prava optuženih ili osumnjičenih za izvršenje nasilnih djela, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. A Euleks će biti tu da nadgleda kako kosovske institucije rješavaju te slučajeve – rekao je Vigemark.

    On kaže da se sa značajnim izazovima na sjeveru KiM ne suočava samo Euleks, već i kosovske vlasti, KFOR, kao i stanovništvo čiji su životi pogoršani zbog tenzija na terenu.

    – Hitno su potrebni koraci za smirivanje i deeskalaciju u interesu bezbjednosti Kosova i dobrobiti svih njegovih zajednica – rekao je Vigemark, koji završava mandat na čelu Euleksa.

    Kada je riječ o vladavini prava na KiM, Vigemark smatra da ima još mnogo prostora za poboljšanje.

  • Moskva: Ukidamo kontraterorističke operacije

    Moskva: Ukidamo kontraterorističke operacije

    U Moskvi, Podmoskovlju i Voronješkoj oblasti ukinut je režim kontraterorističke operacije, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije.

    Kako se navodi, zbog odsustva pretnji po život, zdravlje, imovinu i druge zakonom zaštićene interese ljudi odlučeno je da se na teritoriji Moskve i Moskovske oblasti ukine režim KTO od 09:00 po moskovskom vremenu 26. juna 2023. godine.

    Taj režim, podsetimo, bio je uveden zbog iznenadne pobune koju je izveo osnivač i vođa ruske grupe plaćenika Jevgenij Prigožin, čiji pokušaj puča se zaustavio na oko 200 km od Moskve.

  • Oglasio se Peking: To se nas ne tiče

    Oglasio se Peking: To se nas ne tiče

    Kineski zvaničnici opisali su propali pokušaj pobune Vagnera kao “unutrašnje pitanje” Moskve.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Andrei Rudenko, održao je nenajavljene razgovore u Pekingu u nedelju. Nije bilo jasno da li su ti razgovori bili planirani unapred ili su rezultat bunta Vagnera.

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova izavilo je da podržava Rusiju u održavanju nacionalne stabilnosti, ne navodeći izričito Putinovo vođstvo.

    “Kao prijateljski sused i sveobuhvatni strateški partner u novoj eri, Kina podržava Rusiju u održavanju nacionalne stabilnosti te postizanju razvoja i prosperiteta”, navelo je ministarstvo.

  • Bliži se kraj Prigožina

    Bliži se kraj Prigožina

    Bivši direktor CIA upozorio je lidera Vagnera Jevgenija Prigožina da bude “veoma oprezan oko otvorenih prozora”.

    Penzionisani general Dejvid Petreus je očigledno aludirao na brojne istaknute Ruse koji su poginuli pod nejasnim okolnostima, uključujući pad sa prozora, otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.

    Kao deo dogovora da Jevgenij Prigožin zaustavi marš svojih plaćenika na Moskvu, pristao je da ode u egzil u susednu Belorusiju, čiji je lider Aleksandar Lukašenko jak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.

    “Prigožin mu je spasao život, ali je izgubio svoju plaćeničku grupu”, rekao je general Petreus za Si-En-En State of the Union.

    “I trebalo bi da bude veoma oprezan oko otvorenih prozora u svom novom okruženju u Belorusiji, gde ide”.

  • U igru su ušli nepoznati, ali jaki igrači

    U igru su ušli nepoznati, ali jaki igrači

    Pitanje je da li je Prigožinov pokušaj puča propao ili su neki jaki, a za sada nepoznati, igrači iz senke poslali Putinu poruku.

    To je mišljenje analitičara i bivšeg hrvatskog ambasadora u Rusiji Boža Kovačevića.

    Prema njegovom mišljenju, može se desiti I da je pobuna plaćeničle grupe Vagner zapravo poruka ljudi iz senke koji su žeželi da poruče ruskom predsedniku da niko nije siguran na vlasti, odnosno da postoje metode kojim se on može kontrolisati ili čak srušiti.

    Po Kovačeviću, ovo što se dogodilo, poruka je Vladimiru Putinu da očigledno postoji veze između Jevgenija Prigožina i ljudi iz Putinovog okruženja i da je on u dosluhu s važnim ljudima.

    Doduše, kaže Kovačević, još nije jasno ko “šalje poruku” i ko stoji iza svega – oni koji bi završili rat ili pak oni koji su za eskalaciju rata.

    “Koliko je Putin toga svestan i da li je shvatio poruku, videćemo verovatno vrlo brzo, po njegovim daljim reakcijama i koracima. Ali, svakako da je puč oslabio njegovu poziciju i verovatno će uticati i na rejting u ruskoj javnosti. Naravno, tu mislim na ono što ljudi stvarno misle, a ne na režimska ispitivanja javnog mnjenja”, kaže Kovačević.

    Bivši ambasador ističe kako je evidentno da u ruskoj političkoj eliti vladaju razjedinjenost i nezadovoljstvo onim što se događa u Ukrajini, a definitivno je jasno da postoji otpor prema ministru odbrane Sergeju Šojguu, kojeg Putin drži uprkos sve većim kritikama.

    Kovačević je siguran da puč nije Prigožinova impulsivna improvizacija, nego da se radi o široj akciji.

    “Neverovatno je i gotovo nezabeleženo da jedna, relativno malobrojna, vojna jedinica, koju je predsednik proglasio nelegalnom i izdajničkom, prođe gotovo neometano 700-800 kilometara prema glavnom gradu, a da ne naleti ni na kakav otpor. Pitao bih šta su radili lokalni šefovi i gubernatori gradova i oblasti kroz koje su prolazili, kao i vojne i druge jedinice na tom terenu. Sigurno to nije slučajno”, napominje Kovačević za Jutarnji list.

    Prema njemu, puč je pokazao da je Rusija div na staklenim nogama jer se ni u jednoj ozbiljnoj državi, a Putin Rusiju takvom smatra, ne može pobuniti jedna jedinica takvog tipa, a da državni represivni aparat nema praktično nikakvu reakciju.

    Oni su ugrozili stabilnost režima i države, i to usred rata, a reakcije nadležnih organa nema, kaže Kovačević. On, nadalje, pretpostavlja da bi ova situacija mogla da rezultira ograničavanjem Putinove moći, odnosno ovlašćenja.

    “Pretpostavljam da će sada doći do konsolidacije režima, ali i mogućeg kolektivnog vladajućeg organa. Putin, svakako, neće imati onoliku vlast kao do sada, niti će više sam donositi odluke”, ističe on.

    Kovačević takođe smatra da je ovo početak Putinovog kraja, pa je uveren da će sada biti zanimljivo videti hoće li se i kako on kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine.

    Naime, na to će uticati reperkusije puča, ali i stanje na ratištu. U ruskoj javnosti se rat ionako percipira kao “Putinov rat”, pa će i on snositi konsekvence neuspeha.

    Kovačević je siguran da će se ovo odraziti na daljnju rusku agresiju u Ukrajini.

  • Stoltenberg: Greška

    Stoltenberg: Greška

    Generalni sekretar NATO izjavio da je prekinuta pobuna “Vagnera” pokazala da je Rusija počinila stratešku grešku vodeci rat protiv Ukrajine.

    “Događaji tokom vikenda su unutrašnja stvar Rusije i još jedna demonstracija velike strateške greške koju je učinio predsednik (Vladimir) Putin svojom nelegalnom aneksijom Krima i ratom protiv Ukrajine”, rekao je Jens Stoltenberg novinarima tokom posete glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu.

    Stoltenberg je istakao da je sada još važnije da NATO i partneri nastave podršku Ukrajini, preneo je Rojters.

  • Cure detalji dogovora

    Cure detalji dogovora

    Ruski mediji i dalje nagađaju o detaljima dogovora Prigožina i Putina u kojem je posredovao beloruski lider Aleksandar Lukašenko.

    Međutim, Institut za proučavanje rata prvi put u prvi plan stavlja dva nova imena – šefa kancelarije ruskog predsednika Antona Vaina i ruskog ambasadora u Belorusiji Borisa Grizlova.

    Oni su, navodno, imali jednu od ključnih uloga u događanjima od subote kada su se tenkovi Vagnera zaustavili na manje od 300 kilometara od Moskve.

    Prema navodima ruskog nezavosnog portala Meduze i ISW-a, Prigožin je u subotu oko podneva pokušao da stupi u kontakt s administracijom ruskog predsednika, ali Putin je odbio bilo kakav kontakt s odmetnutim moćnikom.

    Međutim, šef Vagnera, očigledno je bio ljut kada je shvatio da nije dobio podršku kakvu je očekivao, i vrlo brzo je krenuo u pregovore s Lukašenkom, Vainom i Grizlovim.

    Prigožin se uspaničio i zbog činjenice da su njegovi vojnici pobili pilote i vazdušno osoblje ruskih vojnih snaga i strahovao je da će ga Putin smatrati odgovornim za taj čin.

    Portal Meduza, pozivajući se na neke ruske izvore, navodi da Putin nakon svega čak i razmišlja o promenama u Ministarstvu odbrane.

    Neki su otišli tako daleko i sugerišu da je to deo dogovora s Prigožinom.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Glavnog štaba vojske general Valerij Gerasimov nisu se videli ni čuli do trenutka kada je Prigožin krenuo u akciju, a sada se spekuliše da bi Aleksej Djumin, trenutni guverner Tulske oblasti, mogao zameniti Šojgua. Ako je ta informacija tačna, to bi bila ogromna Prigožinova pobeda.

    Kakav god bio dogovor, Prigožinu se od subote naveče gubi svaki trag. Ruska televizija RTVI navodi da je Prigožinova pres služba javila da šef Vagnera ‘šalje pozdrave‘ i da će odgovoriti na sva pitanja “kada nivo komunikacije bude normalan”.

    Zanimljiva je i objava Telegram kanala koji je usko povezan s Vagnerom na kojem je objavljena fotografija Prigožina koji drži prst na usnama.
    U potpisu stoji “planovi vole tišinu”. Dakle, to je fraza koju Ukrajinci često koriste za svoju kontraofanzivu.

  • Putinov superheroj

    Putinov superheroj

    Da beloruski predsednik nije posredovao tokom vikenda, moglo je doći do krvoprolića usred Moskve.

    Lukašenkovi odnosi sa Putinom uvek su bili komplikovani, ali sada je on ojačao svoju poziciju.

    Hteo je u Moskvu, ali je na kraju morao u Minsk. Plaćenici šefa “Vagnera” Jevgenija Prigožina bili su na samo dvestotinak kilometara od ruske prestonice kada je beloruska administracija izvestila da je Prigožin “prihvatio predlog beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da zaustavi kretanje naoružanog Vagnerovog osoblja na teritoriji Rusije i preduzme dalje korake za smirivanje napetosti”.

    Prigožin je navodno već otišao iz Rusije u Minsk, pobuna je završena.

    Odjednom je Aleksandar Lukašenko taj koji je spasao Putina od destabilizacije Rusije u jeku rata protiv Ukrajine. “Zahvalni smo beloruskom predsedniku na njegovim naporima”, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

    Jedan ruski TV komentator je to rekao otvorenije: Lukašenko “zaslužuje spomenik na najboljem mestu u Moskvi”. Ali kako je do toga došlo i kakvu će ulogu Belorusija igrati u bliskoj budućnosti?

    Strah od gubitka vlasti u Minsku
    Tokom pobune postalo je očigledno da će Lukašenko stati na stranu Putina. Dvojica šefofa država su tog dana razgovarala telefonom najmanje dva puta. Navodi se da je Lukašenko ponudio posredovanje jer lično poznaje Prigožina već dve decenije.

    Istovremeno, Beloruski savet bezbednosti je saopštio da Belorusija “jeste i ostaće saveznik Rusije” i da je svaki sukob unutar Rusije “poklon kolektivnom Zapadu”.

    “U Lukašenkovom je interesu da spreči veliku krizu u Rusiji”, objašnjava Jaugen Pregerman, direktor Veća za međunarodne odnose Minskog dijaloga. Vlada u Minsku je veoma zabrinuta da bi se borbe u Ukrajini mogle proširiti na belorusku teritoriju, kaže Pregerman za DW.

    Da strah nije neosnovan pokazao je i apel Lukašenkovih protivnika iz Puka Kalinovskog. Njega čine beloruski dobrovoljci koji se bore na strani ukrajinske vojske protiv Rusije.

    Oni su na snimku tokom pobune Prigožina rekli da su bili spremni da iskoriste priliku i uskoro vojno “oslobode Belorusiju od diktature i okupacije”.

    “Lukašenkov interes je da spreči da se tako nešto dogodi”, kaže politikolog Pregerman.

    Lukašenko i Putin: Od molioca do pomagača

    Iako su Belorusija i Rusija ugovorno ujedinjene od 1999. godine, Lukašenko je u prošlosti pokušavao da zadrži određeni stepen autonomije. Odnos sa Putinom je oduvek bio buran, sa mnogo uspona i padova, kaže Pregerman.

    Ali najkasnije od leta 2020. Lukašenko je potpuno zavisan od Putina. Tada se, nakon nameštenih predsedničkih izbora, Lukašenko suočio sa masovnim narodnim protestima. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice tražeći njegovu ostavku.

    Kremlj je, međutim, stao uz Lukašenka kreditima i najavom moguće intervencije. Lukašenko je brutalno ugušio demokratske proteste. Vođe su uhapšene ili prisiljene na izgnanstvo.

    Ali sada su Putin i Lukašenko zamenili uloge, kaže beloruska aktivistkinja za ljudska prava Olga Karač, šefica organizacije “Naša kuća”. “Lukašenko je ranije bio u ulozi molioca koji ne može da uspostavi red u svojoj zemlji. (…) Sada se Putin našao u situaciji da se red može uspostaviti samo uz pomoć spolja”, rekla je ona za DW.

    Karač smatra da će beloruski vladar od toga imati koristi i na unutrašnjem planu. Poslednjih meseci uveliko se spekulisalo o navodno lošem zdravstvenom stanju 68-godišnjeg Lukašenka.

    Sada, međutim, “njegov autoritet raste, posebno u beloruskom bezbednosnom aparatu”, kaže Karač, što će verovatno oslabiti i belorusku opoziciju.

    Veći uticaj u Moskvi
    Tokom ruske agresije na Ukrajinu, Lukašenko je politički podržavao Putina i dozvolio ruskoj vojsci da sa njegove teritorije lansira rakete na Ukrajinu.

    Nedavno su mnogi stručnjaci rusku najavu da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji protumačili kao znak daljeg potčinjavanja “vazala”.

    Sada bi Lukašenko mogao da stekne veći uticaj na Rusiju, smatra Pregerman: “Njegova uloga u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici će se sada povećati. Mislim da se to mnogima u Kremlju neće dopasti”, kaže ovaj politikolog.

    Lukašenko i Prigožin: Poznanici, a ne prijatelji
    Malo se zna o odnosu Lukašenka i Prigožina. Međutim, beloruski predsednik je imao i neprijatna iskustva sa grupom “Vagner” u prošlosti.

    U julu 2020. godine, uoči spornih predsedničkih izbora, u blizini Minska uhapšena su 33 navodna Vagnerova plaćenika, pod optužbom da su spremali “provokacije” na izborima.

    Kasnije se ispostavilo da je njihovo hapšenje možda rezultat operacije ukrajinske tajne službe. Posle dve nedelje pušteni su i deportovani u Rusiju.

    Za sada se gotovo i ne znaju detalji o sporazumu Lukašenka i Prigožina. Pre svega, nije jasno da li gazda plaćenika ostati u Minsku, ili će ići dalje u inostranstvo.

    Posle iskustva sa dešavanjima u Rusiji, Lukašenko će pažljivo posmatrati šefa plaćenika: “Prigožin neće moći da se afirmiše u Belorusiji kao što je uspeo u Rusiji”, kaže politikolog Pregerman.

    Mogući partner u pregovorima?
    Uprkos očigledno ojačanoj ulozi, Lukašenko, sankcionisan od Zapada, u budućnosti će ostati zavisan od Rusije. Belorusija je “zavisna od razvoja ruskog režima. A sada je on doživeo najteži politički udar poslednjih decenija. Ova pobuna je razotkrila punu meru krhkosti sistema, haosa i unutrašnjih napetosti”, piše beloruski politikolog Artjom Šrajbman na portalu “Zerkalo”.

    Lukašenkova najveća prednost posle pregovora mogla bi da bude to što će se ponovo postaviti kao važan sagovornik u regionu.

    Dan nakon neuspele pobune u Rusiji, sekretar ukrajinskog Saveta bezbednosti Aleksij Danilov napisao je da Lukašenkovo učešće u pregovorima između Rusije i Ukrajine “nije isključeno”.

  • Poljska jača granicu sa Bjelorusijom

    Poljska jača granicu sa Bjelorusijom

    Poljska je ojačala svoju istočnu granicu sa Bjelorusijom posle izveštaja da je šef plaćeničke grupe Vagner, Jevgenij Prigožin, prognan u tu zemlju.

    Mateuš Moravjecki, poljski premijer, rekao je danas da je Poljska takođe ojačala više od 230 kilometara granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću na severoistoku.

    Poljska “pomno prati” akcije ruske Vagner plaćeničke grupe nakon njene jednodnevne pobune, dodao je Moravjecki.

    “Svesni smo ovih pretnji i na njih odgovaramo predviđanjem napada”, rekao je on.

    “(Aleksandar) Lukašenko i (Vladimir) Putin mogu da se ponašaju na veoma čudan način. Te akcije su i dalje predmet raznih analiza i studija nas i naših NATO saveznika.

    Zemlja navodno očekuje oružani napad od istočnih suseda zemlje, piše The Telegraph.

  • Oglasio se Makron: Pratio sam iz sata u sat

    Oglasio se Makron: Pratio sam iz sata u sat

    Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da pobuna privatne vojne formacije ”Vagner” pokazuje, kako je naveo, ”podele unutar ruskog tabora”.

    Makron je za današnje izdanje dnevnog lista ”Provans”, povodom događaja u Rusiji, rekao da treba biti oprezan jer se situacija i dalje razvija.

    “Ali to pokazuje podele koje postoje unutar ruskog tabora, na krhkost kako njene armije, tako i njenih pomoćnih snaga, kao što je grupa ‘Vagner”’, rekao je Makron.

    On je dodao da je događaje u Rusiji pratio ”iz sata u sat”.

    “Sve ovo treba da nas drži na oprezu i potpuno opravdava podršku koju dajemo Ukrajincima u njihovom otporu”, poručio je Makron za marsejski list pred današnju posetu tom gradu na jugu Francuske.