VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ništa od Azova na frontu?

    Ništa od Azova na frontu?

    Povratak vođa puka Azov, neonacističke grupe koja je zabranjena u Rusiji, iz Turske u Ukrajinu neće imati značajan uticaj na frontu, već samo medijski efekat.

    To je izjavio savetnik šefa administracije Donjecke Narodne Republike Jan Gagin.

    “Ovi ljudi su već pokazali da se bore loše. Oni neće moći ozbiljno da ojačaju Oružane snage Ukrajine u ofanzivi. Pojačanja neće biti, Ukrajina će dobiti nekoliko fotografija navodnih heroja koji su pokazali neuspehe kao komandanti i vojnici u odbrani Azovstalja”, kaže Gagin.

    Vesti o povratku vođa Azova u Ukrajinu saopštio je juče predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na Telegramu.

    Zelenski je u petak doputovao u Tursku, gde je razgovarao sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. On je na Telegramu napisao da Denis Prokopenko, Svjatoslav Palamar, Sergej Volinski, Oleg Homenko, Denis Šlega lete za Kijev iz Turske.

  • “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    Predsednik SAD Džo Bajden u intervjuu za CNN rekao da Ukrajina još nije spremna za članstvo u NATO.

    Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini mora biti okončan pre nego što Alijansa može razmotriti članstvo ove zemlje u NATO-u.

    On je rekao i da iako je rasprava o skorom članstvu Ukrajine u NATO-u preuranjena, SAD i njeni saveznici u NATO-u će nastaviti da pružaju predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i njegovim snagama i slati im oružje koje im je potrebno da pokušaju da okončaju rat s Rusijom.

    “Mislim da u NATO-u ne postoji jednoglasnost oko toga da li da uvede Ukrajinu u porodicu NATO-a sada, u ovom trenutku, usred rata”, rekao je Bajden.

    “Na primjer, ako ste to uradili, onda znate, i mislim ono što kažem, mi smo odlučni da branimo svaki pedalj teritorije koja je teritorija NATO-a. To je obaveza koju smo svi preuzeli bez obzira na sve. Ako je rat u toku, onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”, dodao je.

    Bajden je rekao da je detaljno razgovarao sa Zelenskim o tom pitanju i da mu je naglasio da će SAD nastaviti da pružaju sigurnost i oružje za Ukrajinu kao što to čine za Izrael dok se proces odvija.

    “Ali mislim da je preuranjeno reći, da se poziva na glasanje, znate, sada, jer postoje i druge kvalifikacije koje treba ispuniti, uključujući demokratizaciju i neka od tih pitanja”, rekao je Bajden.

  • Otkriven plan: Kad stignemo do Krima…

    Otkriven plan: Kad stignemo do Krima…

    Zelenski izjavio da je ukrajinska vojska, nakon ranijeg usporavanja, nastavila sa akcijom osvajanja oblasti koje su držale ruske snage na jugoistoku zemlje.

    Vojska je “preuzela inicijativu”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dodao da bi dolazak Ukrajinaca do Krima nateralo ruskog predsednika Vladimira Putina na pregovore.

    U intervjuu za “ABC njuz”, koji je emitovan u nedelju uveče, Zelenski nije negirao tvrdnje “Vašington posta” da su ukrajinski zvaničnici nedavno rekli direktoru CIA Vilijamu Bernsu da je cilj kontraofanzive da se vojska približi Krimu i potom da se Putin primora na razgovore.

    “Apsolutno je jasno, logično retoričko pitanje da onog momenta kada Ukrajina stigne do administrativne granice sa privremeno okupiranim ukrajinskim poluostrvom, Krimom, vrlo je verovatno da će Putin biti primoran na dijalog sa civilizovanim svetom, nasuprot situaciji kakva je bila pre totalne invazije, jer će biti oslabljen”, rekao je Zelenski.

    On je odbacio tvrdnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nekoliko puta rekao, da je on na vlasti, da bi okončao rat za 24 sata.

    “Sama želja da se okonča rat je lepa. Ali, ta želja se mora zasnivati na realnosti. Mislim da je jednom Tramp imao tih 24 sata. Bili smo u ratu, ne baš u totalnom ratu, ali je bio konflikt, i mislim da je imao tih 24 sata na raspolaganju, ali je verovatno imao druge prioritete”, napomenuo je Zelenski.

    On je istakao da se Kijev neće odreći svoje teritorije.

    “Ukoliko pričamo o kraju rata, ali da cenu plati Ukrajina, drugim rečima, da se odreknemo naših teritorija, smatram da bi na taj način (aktuelni predsednik SAD) Bajden mogao da završi rat za pet minuta. Ali, na to ne pristajemo”, poručio je Zelenski.

  • Ukrajinci premašili Ruse?

    Ukrajinci premašili Ruse?

    Prema podacima koje je objavio Kelski institut za svetsku ekonomiju, Ukrajina je dobila 471 dodatni tenk od izbijanja rata punog opsega, a 286 treba da stigne.

    Prema Vojnom bilansu za 2023., Ukrajina je početkom godine imala 953 glavna borbena tenka. Prema podacima holandskog otvorenog izvora, Oryx, kijevska vojska izgubila je 558 tenkova.

    Takođe su zarobili 545 tenkova.

    Rusija je pre rata imala otprilike dvostruko više od ukrajinskih zaliha tenkova.

    Vojni bilans je početkom 2023. godine stavio ruske operativne tenkove na 1.800, ali trenutni Oryxov broj gubitaka ruskih tenkova iznosi 2.082 od februara 2022.

  • EU mijenja kurs, BiH mora da traži svoj interes

    EU mijenja kurs, BiH mora da traži svoj interes

    Stari model globalizacije izrađen na slobodnoj trgovini i globalnim lancima snadbijevanja je prevaziđen i vrijeme očiglednog izbora liberalne demokratije je prošlo, a ulazimo u novu eru “geoekonomije” koja podrazumijeva iskorištavanje sopstvenih resursa

    Ovo je, između ostalog, navela Evropska komisija predstavljajući svoj godišnji izvještaj o strateškom predviđanju koji postavlja prioritete za naredne godine i, kako ističu domaći stručnjaci, Bosna i Hercegovina u svemu tome treba da traži svoju šansu, da se ne odriče Evropske unije, ali ni ostatka svijeta. Iz dokumenta koji je predstavila Evropska komisija može se zaključiti da će Evropa smanjivati svoju stratešku zavisnost od drugih zemalja i umjesto globalizacije i oslanjanja na ostale zemlje koristiti vlastite resurse i povećavati proizvodnju na kontinentu. Koliko je Evropska unija u problemu, možda najbolje ilustruje podatak da je prije ekonomske krize iz 2008. godine njen BDP bio deset odsto veći od američkog, a danas je čak 50 odsto manji. U međuvremenu iz EU je izašla Velika Britanija, međutim i dalje je činjenica da u ovom trenutku BDP EU i sa Velikom Britanijom manji je od američkog.

    “Moramo se prilagođavati aktuelnoj situaciji, biti mudri i racionalni. Naša kuća je Evropa, ali to ne znači da treba da prekidamo saradnju sa zemljama van Evrope. To je trenutni trend i opet će doći vrijeme globalizacije, jer prekid trgovačkih lanaca, sukob Amerike i Kine su dio vremenskog ciklusa koji će proći”, rekao je ekonomista Željko Šain.

    Može li Bosna i Hercegovina u svemu tome vidjeti korist, možda najbolje govori izjava Petera Sijarta, mađarskog ministra spoljnih poslova, koji je rekao da je “zapadni Balkan jedina mogućnost rasta za Evropsku uniju i sa teritorijalnog i sa ekonomskog aspekta”.

    Osim prilagođavanja kapitalističkog modela Evropske unije, kako su naveli, “novom dobu”, neophodno će biti ubrzati i snažnije pomoći strateške investicije za digitalnu i zelenu transformaciju, a u ostvarenju tog cilja Evropska investiciona banka moraće da poveća svoju ulogu i obezbijedi 620 milijardi za finansiranje “zelenog dogovora”.

    “Veličina ekonomije EU sa novim pravilima, premašila bi ekonomiju SAD, Kine i Indije”, rekao je Maroš Šefčovič, potpredsjednik Evropske komisije.

    Jedan od problema koji je identifikovan, a koji je naveden u izvještaju je i rastuća nejednakost, jer, kako je navedeno, život je sve teži za radnike sa nižim primanjima koji snose teret klimatskih promjena, dok izdvajaju više za hranu, drugu robu i usluge, a istovremeno se povećava i nejednakost među zemljama EU, kao i jaz u bogatstvu, te između mladih i starih.

    “Naš imperativ treba biti kako uz što manju ekonomsku štetu koja će biti pripremiti domaći privredni potencijal za osvajanje pokidanih lanaca vrijednosti i približiti proizvodne kapacitete Evropi na čijoj smo granici. Strateški dokument EU je definitivno priznanje nove realnosti koja korijene vuče u proteklih pet godina, ali strateški dokumenti poput ovoga imaju upitnu vrijednost u neizvjesnom vremenu jer međunarodna arhitektura ne odgovara realnosti”, rekao je Saša Stevanović, ekonomista.

    On kaže da se trenutno nalazimo u fazi “isključivih odnosa” i sankcija koja će, po svemu sudeći, da traje do uspostavljanja novog svjetskog poretka te da u ovim okolnostima, kada se svi okreću sebi, svojim interesima i kada ne postoji globalni interes, potezi jednih nastoje se iskoristiti kao šteta drugih, zbog čega imperativ postaje ne više koliko ko može nanijeti ekonomske štete, nego koliko se ekonomske štete može trpjeti.

  • Priznanje iz Amerike – Ne postoji način da Ukrajinci pobjede Ruse

    Priznanje iz Amerike – Ne postoji način da Ukrajinci pobjede Ruse

    Predsednički kandidat Demokrata za 2024. godinu Robert Kenedi rekao je da ne vidi način da bi Ukrajina mogla pobediti u ratu protiv Rusije.

    Početkom juna, Kenedi Mlađi je rekao da su Sjedinjene Države svojim akcijama pretvorile Ukrajinu u “klanicu”. Prema rečima političara, Vašington je bio taj koji je uvukao Kijev u sukob protiv Rusije kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve.

    “Mislim da ne postoji način na svetu da Ukrajinci pobede Ruse. Mislim da je Evropa trenutno u ozbiljnoj nevolji. Vidite sve ove nemire u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj. Ove zemlje imaju unutrašnje probleme. Nema želje da šalju svoje ljude u smrt, a Ukrajinci nemaju nikog više”, rekao je on u intervjuu za Jutjub kanal “Lex Clips”.

    Takođe je napomenuo da su Oružane snage Ukrajine nasilno regrutovale ljude da bi obnovili svoje redove.

    Američki političar je istakao i da su i vojno sposobni muškarci svim snagama pokušavali da napuste Ukrajinu kako ne bi otišli ​​na front, preneo je “News Unrolled”.

    Početkom juna, Kenedi je rekao da su Sjedinjene Države svojim akcijama pretvorile Ukrajinu u “klanicu”. Prema rečima ovog političara, Vašington je bio taj koji je uvukao Kijev u sukob protiv Rusije kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve.

  • “Žele rat do zadnjeg Ukrajinca”

    “Žele rat do zadnjeg Ukrajinca”

    Odluka SAD da Kijevu daju kasetnu municiju primer je agresivne politike, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Kako je navela, ova politika ima za cilj odugovlačenje ukrajinskog sukoba.

    “Odluka administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena da kijevskom režimu obezbedi kasetnu municiju je još jedna eklatantna manifestacija agresivne antiruske politike SAD, koja je osmišljena da što duže odugovlači sukob u Ukrajini i da vodi rat do poslednjeg Ukrajinca”, rekla je Zaharova, preneo je TASS.

    Ona je istakla da će Vašington slanjem kasetne municije u Ukrajinu faktički postati saučesnik u zasićenju teritorije minama i da će u potpunosti deliti odgovornost za žrtve izazvane eksplozijama, uključujući rusku i ukrajinsku decu.

    SAD su u petak saopštile da će snabdevati Ukrajinu široko zabranjenom kasetnom municijom radi kontraofanzive protiv ruskih snaga.

    Upotrebu kasetne municije zabranjuje više od 100 zemalja, ali među njima nisu SAD, Rusija i Ukrajina, preneo je Rojters.

  • Azovci se vratili

    Azovci se vratili

    Povratak komandanata ekstremističkog bataljona “Azov“ iz Turske u Ukrajinu predstavlja kršenje dogovora sa Moskvom, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Prema uslovima sporazuma, vođe Azova su trebali da ostanu u Turskoj do kraja sukoba, sporazum su prekršili i turska strana i Kijev, naglašava Kremlj.

    Moskva nije bila obaveštena da se sprema povratak Azovaca u Ukrajinu. Istovremeno, Peskov je naglasio da je Turska bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspeha Oružanih snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO-a u Viljnusu.

    Ankara zauzvrat pokazuje solidarnost sa članicama alijanse, Rusija to odlično razume, dodao je portparol Kremlja.

    Ranije je Volodimir Zelenski objavio na svom Telegram kanalu da su se vođe puka Azov (organizacije zabranjene u Rusiji) koji su bili u Turskoj vratili u Ukrajinu. Zelenski je u petak doputovao u Tursku, gde je razgovarao sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Zelenski je na društvenim mrežama objavio fotografije sa komandantima Azova i 36. brigade marinaca koji su zarobljeni u kompleksu Azovstalja tokom borbi u Mariupolju maja 2022. godine. Među njima je i Denis Prokopenko koji je bio komandant posebnog odreda specijalnih snaga Azova. Zarobljenici su u septembru iste godine internirani u Tursku gde su bili u kućnom pritvoru. To su bili uslovi sporazuma sa Rusijom koja je predala zarobljene ukrajinske vojske, ali pod uslovom da neće učestvovati u daljim neprijateljstvima.

  • Ukrajina će izgubiti Odesu?

    Ukrajina će izgubiti Odesu?

    Ako NATO preduzme provokativne korake tokom samita u Vilnjusu, Ukrajina se može suočiti sa novim teritorijalnim gubicima.

    To je izjavio pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik šefa Pentagona.”Odluka NATO-a na predstojećem samitu može da primora predsednika Rusije Vladimira Putina da krene u aktivnu ofanzivu u Ukrajini sve do Odese. On to može, Rusija ima sve neophodne resurse”, rekao je Mekgregor u intervjuu za Jutjub kanal “Džadžing fridom”.

    Prema njegovim rečima, jedini razlog zašto Moskva još uvek nije preuzela kontrolu nad ovim gradom je taj što ruski lider, za razliku od Zapada, ne traži eskalaciju sukoba i štiti samo ruske teritorije.

    Međutim, sama Alijansa mogla bi da izazove zaoštravanje krize nakon samita u Vilnjusu, smatra Mekgregor. On je podsetio da su Poljska i Litvanija u više navrata davale inicijative za slanje NATO trupa u Ukrajinu.

    Lideri NATO zemalja sastaće se sredinom sledeće nedelje u Vilnjusu u Litvaniji na samitu na kojem bi trebalo da razgovaraju o pristupanju Ukrajine alijansi, članstvu Švedske u ovoj organizaciji, novim odbrambenim planovima, ali i nedovoljnim izdvajanjima članica za odbranu.

    Samit u Litvaniji obezbeđivaće tri protivvazdušna sistema “patriot” doneta iz Nemačke, borbeni avioni koji će vršiti vazdušne patrole i vojne snage iz 17 država, preneo je Rojters.

    Biće to četvrti NATO samit od početka ruske Specijalne vojne operacije, pošto je prethodno jedan održan onlajn, a druga dva u Briselu i Madridu.

  • Bajden: Slanje kasetne municije – teška odluka

    Bajden: Slanje kasetne municije – teška odluka

    Predsednik SAD Džozef Bajden branio je danas, kako je rekao, “tešku odluku” da se Ukrajini obezbedi kasetna municija.

    To je potez za koji je američka administracija navela da je ključan za sukobe i da je podržan obećanjem Ukrajine da će pažljivo koristiti kontroverzne bombe, javio je AP.

    Odluka je doneta uoči samita NATO u Litvaniji, gde će se Bajden verovatno suočiti sa pitanjima saveznika o tome zašto bi SAD poslale oružje u Ukrajinu koje je više od dve trećine članica Alijanse zabranilo jer, prema iskustvima iz dosadašnjih konflikta, izaziva mnogo civilnih žrtava.

    “Trebalo mi je neko vreme da me ubede da to uradim”, rekao je Bajden u intervjuu za Si-En-En.

    Dodao je da je na kraju prihvatio preporuku Ministarstva odbrane da obezbedi municiju i o tome razgovarao sa saveznicima i poslanicima.

    Bajden je rekao da “Ukrajincima ponestaje municije” i da će kasetne bombe biti privremeno rešenje za zaustavljanje ruskih tenkova. Ovaj potez je naišao na podeljene reakcije Kongresa, pošto su neke demokrate kritikovale plan, dok su ga pojedini republikanci podržali.

    Odluku je na Tviteru pozdravio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je zahvalio Bajdenu na “blagovremenom, širokom i preko potrebnom paketu pomoći za odbranu” koji će “približiti Ukrajinu pobedi nad neprijateljem, a demokratiju pobedi nad diktaturom”.

    Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je da će SAD poslati verziju municije koja ima smanjenu stopu neeksplodiranih manjih bombi. Američki zvaničnici su rekli da će Vašington obezbediti na hiljade komada municije, ali nisu naveli konkretne brojeve.

    “Priznajemo da kasetna municija stvara rizik od povrede civila od neeksplodiranih ubojnih sredstava”, rekao je Saliven na brifingu u Beloj kući.

    On je istakao da su SAD zato i odlagale odluku koliko god su mogle.

    “Ali postoji i ogroman rizik od povrede civila ako ruske trupe i tenkovi pomere ukrajinske položaje i zauzmu više ukrajinske teritorije i potčine još ukrajinskih civila, jer Ukrajina nema dovoljno artiljerije. To je za nas nepodnošljivo”, istakao je on.

    Marta Hurtado, govoreći u ime kancelarije UN za ljudska prava, rekla je da upotreba takve municije treba odmah da prestane i da se ona ne koristiti ni na jednom mestu.

    Zamenik portparola UN Farhan Hak rekao je da generalni sekretar UN Antonio Gutereš “želi da se zemlje pridržavaju uslova konvencije i da kao rezultat toga, naravno, ne želi da se nastavi upotreba kasetne municije na bojnom polju”.