VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Da li će Brisel “olabaviti” prioritete za BiH

    Da li će Brisel “olabaviti” prioritete za BiH

    Rat u Ukrajini i najava promjene evropske strategije po pitanju budućeg ekonomskog razvoja i prioriteta, kao i daljeg procesa primanja novih članica, otvorili su spekulacije o tome da li će BiH uspjeti da se “ugura” u EU bez ispunjavanja ranije postavljenih uslova i prioriteta.

    Unedavno objavljenom godišnjem Izvještaju o strateškim predviđanjima za naredni period, koji je sačinila Evropska komisija, posebna pažnja posvećena je aktuelnim prioritetima EU, izazovima koji su nastali kao posljedica sukoba u Ukrajini, kao i problemima s kojima će se u budućnosti suočiti Unija.

    Nisu rijetka razmišljanja da bi BiH, kao i ostale države Zapadnog Balkana koje čekaju na vratima EU, mogle da iskoriste trenutnu situaciju za ubrzaniji prijem u punopravno članstvo. O tome je, između ostalog, nedavno govorio i mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, koji je istakao da je Zapadni Balkan “jedina mogućnost rasta za EU – i sa teritorijalnog i sa ekonomskog aspekta”.

    Unedavno objavljenom godišnjem Izvještaju o strateškim predviđanjima za naredni period, koji je sačinila Evropska komisija, posebna pažnja posvećena je aktuelnim prioritetima EU, izazovima koji su nastali kao posljedica sukoba u Ukrajini, kao i problemima s kojima će se u budućnosti suočiti Unija.

    Nisu rijetka razmišljanja da bi BiH, kao i ostale države Zapadnog Balkana koje čekaju na vratima EU, mogle da iskoriste trenutnu situaciju za ubrzaniji prijem u punopravno članstvo. O tome je, između ostalog, nedavno govorio i mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, koji je istakao da je Zapadni Balkan “jedina mogućnost rasta za EU – i sa teritorijalnog i sa ekonomskog aspekta”.

    Komentarišući najnoviji godišnji izvještaj Evropske komisije, spoljni član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine Republike Srpske, Milan Zečević, između ostalog je istakao da “sve navedeno prejudicira dolazeće korjenite promene na evropskoj političkoj sceni kroz izmjene principa na kojima je EU osnovana”. To je, kako je ustvrdio, u suprotnosti sa gotovo zastarjelim pristupom evropskim integracijama koji se očekuje u pregovorima sa BiH.

    Budući da je prošlo deset godina od posljednjeg zvaničnog proširenja EU, do sada nije izmjenjen pristup novim pregovorima, dok je geopolitička scena značajno drugačija i izmjenjena u odnosu na 2013. godinu. Samim tim i pristup kroz 14 prioriteta koji se nameću prema BiH zahtijevaju drugačiju analizu i prilagođavanje aktuelnoj situaciji – smatra Zečević.

    Politički analitičar Ivana Marić takođe ocjenjuje da bi promijenjene geopolitičke okolnosti mogle da dovedu do “popuštanja” Brisela, kada je riječ o uslovima koji su postavljeni pred zemljama kandidatima za članstvo. Međutim, ona smatra da tako nešto ne bi donijelo bilo kakve koristi građanima BiH.

    – Ne bi bilo prvi put da EU popusti kad se radi o prioritetima i uslovima koje je sama postavljala. Sjetimo se samo kako su Bugarska i Rumunija tamo ušle, a vidimo i kako one slabo napreduju upravo iz razloga što su ih “preko reda” primili. Poklanjanje ulaska nama ništa ne bi donijelo ni pomoglo. Tih 14 prioriteta, koji su stavljeni pred BiH, nisu izmišljeni iz nekakve potrebe EU, već je to nešto što mi svakako moramo da ispunimo kako bi napredovali, nezavisno od EU – kaže Marićeva za Srpskainfo.

  • Lideri G7 i predsednik Ukrajine danas će istupiti sa važnim saopštenjem

    Lideri G7 i predsednik Ukrajine danas će istupiti sa važnim saopštenjem

    Zemlje G7 danas će objaviti i zvanično bezbednosne garancije za Ukrajinu, saopštila je danas Bela kuća.

    “Predsednik Bajden i lideri G7 danas će zajedno sa Zelenskim istupiti sa važnom izjavom i tako izložiti naše dugoročne obaveze koje se tiču podrške ukrajinskog naroda”, rekli su iz Saveta za nacionalnu bezbednost pri Beloj kući.

    Kako prenose ruski mediji, zemlje G7 će pomoći Ukrajini da formira jake oružane snage koje će biti u stanju da zaštite zemlju i odbiju buduće napade.

    SAD dalje navode da se planira i niz zajedničkih sastanaka država članica G7 i Ukrajine kako bi pomenute garancije bile sprovedene u delo.

    Vest se pojavila dan nakon što je u Litvaniji počeo NATO samit, tokom kojeg je bilo saopšteno da Alijansa još neće uputiti poziv Kijevu da postane članica pakta, kao i da još nisu određeni ni vremenski rokovi koji bi precizirali do kada se Ukrajina može nadati da će dobiti poziv za pridruživanje.

    Kako je rekao šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba, glavni protivnici ulaska Ukrajine u Alijansu su upravo SAD i Nemačka.

  • “Zelenski je prevaren”

    “Zelenski je prevaren”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je očigledno očekivao da će na samitu u Vilnjusu Ukrajini predložiti da se pridruži Alijansi.

    Trenutna situacija je takva da je NATO prevario Zelenskog, izjavio je bugarski istoričar Aleksandar Sivilo na svom Jutjub kanalu.On je istakao da se ovakav zaključak može steći ako se pogledaju objave na Telegram kanalu Zelenskog, gde on govori da je “apsurdno i nezamislivo da ne postoje bilo kakvi vremenski okviri i za poziv, i za članstvo Ukrajine u NATO”. Predsednik zemlje je priznao da ostaje mogućnost da se „članstvom trguje“ u pregovorima sa Rusijom.

    Istoričar je podsetio i na preliminarnu veriju rezolucije sa samita u kojoj se navodi da je za pozivanje Ukrajine najpre neophodno da se saveznici usaglase, kao i da Kijev ispuni uslove.

    Prema rečima Sivilova, sada je jasno da će se ispostaviti da su ljudske žrtve i razaranja u zemlji samo moneta za potkusurivanje u “igri velikih”.

    On je istakao da je ukrajinski predsednik očigledno smatrao da će mu se Zapad pokloniti, a možda je mislio i da je Zapadu stvarno stalo do Ukrajine.

    “Na kraju krajeva, Zelenski je shvatio da će biti pregovora sa Rusijom i da je njegova zemlja tamo moneta za potkusurivanje kojom će trgovati. Apsolutno ne mogu da verujem kako političar može toliko da bude u zabludi! Naravno, ovo može biti gluma, jer svi mi znamo da je Zelenski, ipak, glumac. Ali, čini mi se da je on stvarno polagao velike nade da može doći do nekakvog obrta u situaciji”, naglasio je Sivilov.

    On je ocenio da obrta, čini se, neće biti, jer ukoliko bi postojala mogućnost, Nemačka i Sjedinjene Američke Države ne bi delile slično mišljenje da Ukrajina trenutno ne može da dobije ni poziv niti nekakav pomak u odnosima sa Alijansom.

    “Preliminarno završno saopštenje na samitu pokazuje nekoliko stvari: pre svega, unutar članica Alijanse ne postoji nikakvo zajedničko mišljenje, jer različite vlade iskazuju različita mišljenja. Pored toga, niko neće da primi Ukrajinu u njenom trenutnom vidu. Nije slučajno da je Bajden juče govorio o demokratizaciji i drugim problemima. Odnosno, Ukrajina ni na koji način nije bliže Alijansi, nego što je to bila 2008. godine”, zaključio je istoričar.

  • Amerikanci bijesni zbog Zelenskog

    Amerikanci bijesni zbog Zelenskog

    Članovi američke delegacije na samitu NATO-a “bili su besni” zbog kritika ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na račun Alijanse.

    Ovo piše list “Vašington post”, pozivajući se na anonimnog zvaničnika upoznatog sa situacijom.Naime, Zelenski je na Tviteru izrazio nezadovoljstvo jer NATO ne namerava da na samitu u Viljnusu donese konkretne odluke povodom vremenskog okvira kada će Kijev biti pozvan u Alijansu. On je napisao da “Ukrajina zaslužuje poštovanje”, a “neodlučnost partnera” je okarakterisao kao slabost.

    Kako navode autori članka pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, članovi američke delegacije “bili su besni zbog tvita Zelenskog”, a izjave ukrajinskog lidera “razočarale su pristalice Ukrajine u Alijansi koji smatraju da su ostvarili pobedu za Kijev”.

    Diplomate iz nekoliko zemalja NATO-a rekle su za “Vašington post” da je “situacija napeta”, te da je Zelenski “iskoristio tvit kao taktiku za pregovaranje”.

    Prema izvorima lista iz Alijanse, predsednik Ukrajine pokušao je da izvrši “najveći mogući pritisak” na NATO.

    Juče je u Viljnusu završen prvi radni dan samita NATO. Prema završnom saopštenju koje je objavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, učesnici samita doneli su odluku da ne traže od Ukrajine da ispuni Akcioni plan za članstvo u NATO, a takođe su odobrili višegodišnji program vojne pomoći zemlji. Članice su obećale da će pozvati Ukrajinu u Alijansu “kada svi uslovi za to budu ispunjeni”, ali tek nakon završetka sukoba.

  • Fon der Lajen: Postoji jasan plan za deeskalaciju situacije na KiM

    Fon der Lajen: Postoji jasan plan za deeskalaciju situacije na KiM

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je za Tanjug da postoji veoma jasan i posvećen plan za deeskalaciju situacije na Kosovu i Metohiji – mapa puta na kojoj su obje strane radile ranije ove godine.

    “Pozivam obje strane na deeskalaciju i pridržavanje mape puta. To je apsolutno ključno kako bismo krenuli napred na miran način”, rekla je predsjednica EK na pitanje kako komentarišete situaciju na sjeveru Kosova i Metohije i da li će se EU snažnije angažovati i uticati na premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da prihvati plan EU o deeskalaciji situacije i povlačenju specijalnih jedinica, prenosi Tanjug.

    Fon der Lajen je uoči drugog dana NATO samita u Viljnusu istakla da je jasno je da i Beograd i Priština moraju da poštuju onu što je dogovoreno u Ohridu.

  • Umoriće se od rata

    Umoriće se od rata

    Češki predsednik Petr Pavel rekao je da ukrajinske snage imaju mogućnost da ove godine vrate što veći deo teritorije jer će biti sve teže sprovoditi operacije.

    Kako je rekao za Sky News, saveznici će se postepeno “umoriti od rata”.

    Govoreći na marginama velikog samita NATO-a u Vilnjusu, Pavel je istakao da će niz važnih izbora sledeće godine stvoriti “potpuno drugačiju situaciju”.

    Tvrdi da su saveznici ove nedelje poslali jasnu poruku da Ukrajina može da započne proces ulaska u NATO čim se njen rat s Rusijom završi. Smatra da bi “u idealnom svetu” pobeda Ukrajine bila definisana potpunim oslobađanjem teritorije.

    “Realno, mislim da će situacija izgledati malo drugačije i da će Ukrajina biti spremna za pregovore jednom kad potroši sve mogućnosti za napredovanje”, kazao je.

    Veruje kako će i ruska strana u jednom trenutku početi da razmišlja o mirovnim pregovorima.

    “Prirodno je da podrška s vremenom nestaje”

    “Ako Rusija ne bude videla nikakve šanse za dalji napredak, biće to početak pregovora jer bi druga opcija bila zamrznuti sukob koji neće služiti nijednoj strani. Dakle, ono čemu Ukrajina sada teži je da dobije kontrolu nad što je više moguće teritorija do kraja ove godine jer tada ćemo imati potpuno drugačiju situaciju”, dodao je.

    Uveren je da bi Ukrajincima bilo “mnogo teže da obnove snage za još jednu potencijalnu protivofanzivu”.

    Predviđa kako će “spremnost zemalja koje podržavaju (Ukrajinu) opasti jer je, uz umor od rata, prirodna pojava da podrška s vremenom nestaje”.

  • “Zapad je kriv”

    “Zapad je kriv”

    Kijev nije dobio dovoljnu vojnu pomoć od Zapada da bi uspeo u kontraofanzivi protiv Rusije, tvrdi se u zajedničkoj istrazi koju je objavio ukrajinski list.Neke zemlje članice EU bile su previše spore i sebične da proizvedu i isporuče dovoljno municije, pokazala je istraga koju je finansirao Brisel, prenosi “RT internešenel”.

    Ovaj izveštaj je objavilo nekoliko medijskih organizacija, uključujući onlajn novine “Kijev indipendent”. U izveštaju su detaljno opisani problemi sa kojima se suočavaju ukrajinske trupe. Nedostatak municije je ključni faktor koji je Rusiji omogućio superiornost u artiljeriji, tvrdi se u ovom izveštaju.

    Prošle godine, pre izbijanja sukoba, Kijev je pokušao da poveća proizvodnju granata prema sovjetskim standardima, ali su ovi napori osujećeni zbog korupcije i loših standarda proizvodnje.

    Strane zalihe, koje su obezbedile SAD i njihovi saveznici, donele su niz novih problema. Zapadne zemlje su ostale bez sovjetskih zaliha i iscrple su rezerve municije po standardima NATO-a. Pregledom inventara NATO-a u novembru utvrđeni su nedostaci kod dva kalibra granata koje Ukrajina najviše koristi.

    Francuska stavlja sopstvene ispred interesa Ukrajine
    “Neke zemlje članice EU nisu imale pojma koliko zaliha imaju i morale su da municiju broje ručno”, rekao je jedan zvaničnik.

    EU sporo povećava vojnu proizvodnju i još ne može da ispuni zahteve Kijeva, navodi se u istrazi.

    “Ukrajina koristi pet puta više municije nego što su članice EU u stanju da proizvedu”, zaključuje se u izveštaju.

    Izveštaj posebno proziva francuskog predsednika Emanuela Makrona da stavlja “interese svoje države ispred interesa Ukrajine”

    “Francuska politika je slična američkoj. Prvo se pobrinemo za svoje zalihe, a tek onda pomažemo drugima”, objasnio je jedan francuski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

    Sve u svemu, “nacionalni protekcionizam, pogrešne procene i neodlučnost među zemljama EU omeli su blok u pronalaženju brzog i kolektivnog odgovora na nestašicu municije u Ukrajini”, navodi se u ovom izveštaju.

    Ukrajinski vojnici rekli su istražiteljima da imaju problema sa kompatibilnošću sa evropskim zalihama.

    Drugi su se žalili da mnogim zapadnim oružjima nedostaju napredni sistemi gađanja, koji bi mogli da spreče rasipanje municije.

    Ukrajinski zvaničnici su prethodno krivili nedovoljnu pomoć Zapada za neuspeh u sprovođenju kontraofanzive protiv Rusije.

    U izveštaju koji je objavio “Kijev indipendent” zaključuje se da Kijev jednostavno nema dovoljno sredstava da ispuni “velika svetska očekivanja” od operacije.

  • Napali su kasetnom municijom?

    Napali su kasetnom municijom?

    Tokmak, ukrajinski grad u Zaporoškoj oblasti, koji su okupirali Rusi, gađan je kasetnom municijom, saopštile su hitne službe oblasti.

    “U 17:15 militanti nacističkog režima u Kijevu granatirali su Tokmak. Prema preliminarnim informacijama, neprijatelj je upotrebio kasetnu municiju“, navodi se u saopštenju, prenose mediji.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden doneo je odluku da pošalje kasetnu municiju Ukrajini.

    SAD su prošle nedelje saopštile da će, u okviru bezbednosnog paketa u vrednosti od 800 miliona dolara, Ukrajini poslati kasetnu municiju, koja je konvencijom zabranjena u više od 100 zemalja.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je danas da bi Rusija mogla da bude prinuđena da upotrebi “slično oružje” protiv Ukrajine, kojoj će Sjedinjene Američke Države poslati kasetnu municiju.

  • “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    Ukrajina će NATO učiniti jačim, poručio je danas predsednik te zemlje Volodimir Zelenski.”NATO će učiniti Ukrajinu bezbednijom, a Ukrajina će NATO učiniti jačim”, rekao je Zelenski tokom zajedničkog obraćanja sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom u Vilnjusu gde se održava NATO samit.

    On je dodao da Ukrajina zaslužuje da joj bude dozvoljeno da se pridruži Alijansi, prenosi Rojters.

    “Verujem u NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i ne osvrće se na agresora”, rekao je Zelenski.

  • Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Bilo bi neprikladno primiti Ukrajinu u NATO usred tekućeg sukoba sa Rusijom jer bi ovaj potez značio početak rata sa Rusijom, a američki predsjednik Džozef Bajden je obećao da se to neće dogoditi tokom njegove administracije, rekao je danas portparol Stejt departmenta Metju Miler.

    “Ne bi bilo prikladno primiti Ukrajinu u ovom trenutku u NATO dok je u ratu, to bi onda značilo da bi SAD bile u ratu sa Rusijom, nešto što je predsjednik Bajden jasno stavio do znanja od samog početka, da se neće dogoditi pod njegovim rukovodstvom”, rekao je Miler tokom brifinga za novinare.

    Milerov komentar dolazi nakon završetka prvog dana samita NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji, gdje je Alijansa odbila članstvo Kijeva dok se ne ispune određeni uslovi.


    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare ranije danas rekao da nema smisla razgovarati o članstvu Ukrajine u NATO-u ako Kijev ne pobijedi u sukobu koji je u toku.

    Početkom juna Volodimir Zelenski je rekao da se Kijev nada da će dobiti jasan poziv da se pridruži bloku na samitu u Vilnjusu. On je takođe rekao da je ukrajinska vojska razočarana što Ukrajina još nije dobila jasan pozitivan odgovor o pridruživanju i EU i NATO-u.