VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajinci bacaju vojnike u smrt

    Ukrajinci bacaju vojnike u smrt

    Vizit karta sadašnje ukrajinske vlasti je neljudski odnos prema sopstvenim vojnicima, rekao je všilac dužnosti gubernatora Hersonske oblasti Vladimir Saldo.

    Kijevske vlasti žale zapadnu tehniku, ali zato s tupom upornošću bacaju u bezuspešne “mesne juriše“ na frontu pešadiju, čiji borci ginu kao muve, izjavio je za Sputnjik Saldo.

    “A sve radi toga da bi se stvorio pozitivan utisak kod zapadnih gospodara i da bi se stanovništvo i dalje držalo u neznanju o istinskom stanju stvari“, naglasio je Saldo.

  • Pentagon priznao dvije stvari

    Pentagon priznao dvije stvari

    Kontraofanziva Ukrajine ne odvija se onom brzinom koju bi SAD, izjavio direktor za operacije združenog štaba Pentagona general Daglas Sims.

    On je dodao da u okviru kontraofanzive Kijev mora da vodi “prilično žestoke borbe“. Sims je potvrdio i da je Vašington već predao kasetnu municiju Ukrajini. Takođe je naglasio da je Ukrajina dobila ovu vrstu municije ne samo od SAD, nego i od drugih država.

    General je takođe rekao da SAD ne smatraju da su trenutni uslovi sukoba na ukrajinskoj teritoriji pogodni za primenu američkih lovaca F-16, prenosi Sputnjik.

    General je, pored toga, objavio da je američki predsednik Džozef Bajden odlučio da iskoristi deo američkih snaga u Evropi za podršku operacije “Atlantska odlučnost“.

    Sims je istakao da se ne radi o dodatnom prebacivanju vojnika, već samo o mogućnosti proširenja operacije postojećim snagama.
    “Bajdenova odluka neće promeniti trenutnu brojnost američkih snaga u Evropi, već potvrđuje privrženost Vašingtona zaštiti istočnog krila NATO“, naglasio je on.

    Operacija “Atlantska odlučnost“ (Operation Atlantic Resolve) sprovodi se od aprila 2014. godine i usmerena je na povećanje američkog vojnog prisustva u Istočnoj Evropi.

  • “Ubijen i sravnjeno sa zemljom”

    “Ubijen i sravnjeno sa zemljom”

    Na društvenim mrežama ukrajinska strana objavila kako je ubijen ruski general Oleg Tsokov.

    Vest o njegovoj smrti pojavila se pre nekoliko dana, kada je navedeno i da je poginuo u okupiranom gradu Berdjansku.

    Međutim, kako sad piše Nexta, ubijen je u hotelu, kojije sravnjen sa zemljom. “Od hotela praktično ništa nije ostalo”, navela je Nexta, dodajući i fotografiju ruskog generača, precrtanog crvenim “X”.

  • Putin otkrio šta je rekao Vagneru

    Putin otkrio šta je rekao Vagneru

    Problem pravnog statusa privatnih vojnih kompanija je komplikovan, rekao je ruski predsjednik Vladimir Putin, piše “Komersant”.

    “To je posebno pitanje koje se odnosi na legalizaciju. I o tom pitanju treba razgovarati u Državnoj Dumi, u vladi. To nije lako pitanje”, rekao je šef ruske države.

    Putin je takođe iznio svoj stav o događajima od 24. juna, kada je osnivač i vođa ruske plaćeničke grupe Vagner pokrenuo pobunu i domarširao na 200 km od Moskve. Prema njegovim riječima, za rusko društvo je sve bilo jednostavno i očigledno.

    “Obični vojnici Vagnera su se borili dostojanstveno, tako da… Za žaljenje je činjenica da su bili umiješani u ove događaje… Da tako kažem, veoma precizno…”, naglasio je Putin.

    Što se tiče sastanka 29. juna sa predstavnicima Vagnera, Putin je rekao da im je ponuđeno nekoliko opcija za zapošljavanje.

    Riječ je, između ostalog, o službi pod vođstvom njihovog komandanta sa pozivnim znakom Sedoj (Sedi).

    Iako nema zvanične potvrde, Sedi je prema pisanju dijela ruskih medija nadimak Andreja Nikolajeviča Troševa, pukovnika specijalne policije SOBR u penziji, piše “b92”.

    On je bio padobranac, i učestvovao je u ratu u Avganistanu i Čečeniji.

    Tokom zauzimanja Palmire 2016. godine, i za zasluge u borbi protiv Islamske države, nagrađen je ordenom Heroja Rusije prenijele su “Novosti”.

  • Mirčev: Bugarska će donirati Ukrajini 100 oklopnih vozila

    Mirčev: Bugarska će donirati Ukrajini 100 oklopnih vozila

    Parlamentarac iz Bugarske Ivajlo Mirčev rekao je danas da će Bugarska poslati 100 oklopnih vozila u Ukrajinu, prenose “Novinite”.

    “Postoji inicijativa da se pošalju oklopna vozila Ukrajini iz skladišta ministarstva unutrašnjih poslova, a da to ne naškodi rezervama vojske. Predlažemo to kao nacrt u parlamentu. Procjenjujemo da će biti oko 100 vozila”, rekao je Mirčev.

    Prema njegovim riječima, inicijativu je podržao premijer Nikolaj Denkov, ministri policije i odbrane, i parlamentarne grupe GERB i DPS, uključujući i lidera GERB Bojka Borisova.

    Kao rezultat, Bugarska će očekivati kompenzaciju od SAD.

    Oklopna vozila su stara 40 godina i nisu napuštala skladišta 40 godina, dodao je Mirčev.

    “Ukrajinci su dokazali da mogu sve sa onim što dobiju”, istakao je Mirčev.

  • Orban: Poziv Ukrajini u NATO pokrenuo bi svjetski rat

    Orban: Poziv Ukrajini u NATO pokrenuo bi svjetski rat

    Upućivanje poziva Ukrajini da se pridruži NATO savezu pokrenulo bi još jedan svjetski rat, pa su se saveznici s pravom uzdržali od takvog koraka na samitu u Vilnjusu, rekao je u danas mađarski premijer Viktor Orban.

    “Da smo uključili Ukrajinu u NATO, to bi izazvalo trenutni rat”, rekao je šef mađarske vlade.

    On je dodao da na Zapadu i dalje preovladavaju neprijateljska osjećanja u korist nastavka ukrajinskog sukoba, prenosi TASS.

    “Stanovnici Zapada žele rat u Ukrajini”, rekao je Orban radio “Košutu” i dodao da su “Ukrajinci agresivni” pošto stalno nešto traže za sebe.

    Mađarski premijer je ocijenio da će sukob u susjednoj zemlji trajati dugo i da mađarska Vlada treba da bude spremna na to.

  • Pripremite i pošaljite im uništeno NATO oružje

    Pripremite i pošaljite im uništeno NATO oružje

    Rusija planira da izloži NATO opremu koju je uništila u Ukrajini ispred ambasada zapadnih zemalja koje su je isporučile.

    Taj plan danas je saopštio predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.

    “Predlog da se izgorela oprema postavi pored ambasada onih zemalja koje ga šalju u Ukrajinu je posebno zanimljiv”, rekao je Volodin koji je izdao naređenja da se to organizuje, preneo je Rojters.

    Ideja podseća na akcije Ukrajine, koja je u Kijevu postavila stalnu izložbu uništene vojne opreme, za koju tvrdi da je ruska.

    Ukrajina je takođe poslala izgorele tenkove na turneju po više evropskih gradova, uključujući nemačku prestonicu Berlin.

    Čini se da ta ideja nije imala očekivan rezultat, pošto su izložbe završene pre roka, a građani su u više navrata ostavljali cveće na tenkove.

    Ruski zvaničnici su više puta kritikovali zapadne zemlje zbog isporuke oružja Ukrajini, tvrdeći da rizikuju produžavanje sukoba i izazivanje dalje eskalacije, navela je agencija.

    Ukrajina je tražila oružje u pokušaju da vrati teritoriju koju su ruske snage zauzele posle početka Specijalne vojne operacije u februaru 2022, prenosi Raša tudej Balkan.

  • “Neka se Zapad pripremi”

    “Neka se Zapad pripremi”

    Ukrajina će nakon pobede Rusije izgubiti ogromne teritorije, izjavio je američki politikolog Džon Miršajmer u intervjuu za “Saut Čajna morning post”.

    “Ono što će ostati od Ukrajine biće nefunkcionalni ostaci koji neće moći da vode velike vojne operacije protiv Rusije i neće zadovoljiti kriterijume za ulazak ni u EU ni u NATO. Mislim da će to biti krajnji rezultat”, rekao je on, prenose “RIA Novosti”.

    Prema njegovom mišljenju, Ukrajina će izgubiti “nekoliko velikih delova”, koji će biti kao polovina njene teritorije.

    Miršajmer je predvideo da će se sukob nastaviti još dve godine.

    Američki politikolog je pozvao Zapad da se pripremi za “neprijatnu” rusku pobedu.

  • Parlamentarni i predsedički izbori u Ukrajini tek nakon završetka rata

    Parlamentarni i predsedički izbori u Ukrajini tek nakon završetka rata

    Parlamentarni i predsednički izbori će se definitivno održati u Ukrajini nakon završetka rata.

    Ovo je izjavila danas zamenica šefa poslaničke grupe vladajuće stranke “Sluga naroda” Jevgenija Kravčuk.

    Ona je rekla da je na sastanku poslaničke grupe “Sluga naroda” bilo reči o izborima u kontekstu nemogućnosti njihovog održavanja tokom vanrednog stanja.

    “U januaru je održan oflajn sastanak grupe, gde je David Arakhamia [šef parlamentarne frakcije Sluga naroda] vrlo jasno objasnio zašto je nemoguće održati izbore tokom vanrednog stanja. Takodje je objasnio koje izazove moramo da prevazidjemo tokom održavanja prvih posleratnih izbora”, rekla je Kravčuk.

    Ona je pojasnila da postoje najmanje dva ključna izazova. Prvo, dodala je, mnogi Ukrajinci su otišli u inostranstvo, a nakon završetka rata, neće se vraćati neko vreme. Prema njenim rečima, teško je napraviti biračka mesta u inostranstvu, jer su tamo milioni Ukrajinaca, što je “ogromno” opterećenje za konzulate.

    Kao drugo, napomenula je Kravčuk, u Ukrajini su uništeni mnogi infrastrukturni objekti u kojima se obično održavaju izbori (obrazovne ustanove, sportske sale, domovi kulture). Shodno tome, potrebno je napraviti nova mesta na drugim mestima, istakla je poslanica.

    “Jedna od hipotetičkih opcija za one u inostranstvu je glasanje putem interneta, ali ovo to pitanje nije još detaljno razmotreno. U Vankuveru je naša delegacija imala sastanak sa šefom posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava. Oni su rekli da su spremni da Ukrajini pruže ekspertizu o prednostima i nedostacima onlajn izbora. Takodje su napomenuli da proces organizovanja takvih izbora treba da bude postepen, tako da nije moguće da ovaj sistem uvedemo u čitavu zemlju odjednom”, objasnila je Kravčuk.

    Kako je navela, za sada su onlajn izbori samo opcija, jer javnost mora da veruje njihovim rezultatima, a Ukrajinci su “za sada uglavnom nepoverljivi prema tako drastičnim promenama”.

    Prema Ustavu, sledeći redovni parlamentarni izbori trebalo bi da budu održani u oktobru 2023. godine, a predsednički u proleće 2024. Medjutim, vanredno stanje u Ukrajini onemogućava održavanje izbora.

    Predsednik Vrhovne rade Ruslan Stefančuk je ranije rekao da bi izbori u Ukrajini trebalo da budu održani po završetku rata.

  • Tajna služba okončala istragu o kokainu u Bijeloj kući

    Tajna služba okončala istragu o kokainu u Bijeloj kući

    ​Američka tajna služba završava istragu o kokainu pronađenom u Bijeloj kući bez osumljičenog.

    Tajna služba je obavijestila Komitet za nadzor i odgovornost Predstavničkog doma o rezultatima istrage, potvrdili su iz Tajne službe.

    U suštini, kako su rekli članovi Komiteta, tajna služba ih je obavijestila da će istraga biti završena u petak, i da ne znaju ko je unio kokain u Bijelu kuću.

    “Kokain je pronađen 2. jula, a Tajna služba je potvrdila da je u pitanju droga. Kokain je pronađen u predvorju Zapadnog krila u dijelu gdje pojedinci odlažu elektroniku i lične predmete prije ulaska”, rekli su izvori iz Tajne službe.

    Tajna služba je predstavnicima Komiteta za nadzor i odgovornost Predstavničkog doma da je pronađeno 0,007 grama kokaina. Članovi Komiteta su informisani i da Tajna služba nema vremenski okvir kada je kokain ostavljen u Bijeloj kući.

    Mogla je biti ostavljena tog dana, nedjelju dana ranije ili mjesecima prije”, rekao je predstavnik Demikrata Džejmi Raskin.

    Tajna služba je u četvrtak potvrdila da je njena istraga završena zbog nedostatka fizičkih dokaza.

    Agencija je saopštila da je pakovanje kokaina podvrgnuto otisku prsta i DNK testiranju. Takođe, navode da nekoliko stotina pojedinaca ima pristup području gdje je supstanca pronađena.

    Rezultati laboratorije FBI-ja predati su tajnoj službi u srijedu i na pakovanju nije bilo otisaka prstiju niti dovoljno DNK za istražna poređenja, tako da nisu mogli da “uporede dokaze sa poznatim grupama pojedinaca”. Takođe nije postojao video snimak nadzora koji bi mogao da pruži trag.

    Bijela kuća je istakla da istragu shvata ozbiljno. Zamjenica glavnog sekretara za štampu Bijele kuće Olivija Dalton rekla je da ih je “tajna služba obavijestila o ishodu istrage i da razmatraju informacije”, prenosi RTS.