VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Biće krvoprolića?

    Biće krvoprolića?

    ECOWAS će se sastati u glavnom gradu Gane, Akri, 17. i 18. avgusta kako bi razgovarali o konačnom planu raspoređivanja snaga za brzo reagovanje u Nigeru.

    Lideri ECOWAS-a su se složili da započnu vojnu operaciju u Nigeru što je pre moguće, rekao je predsednik Obale Slonovače ranije u avgustu po povratku sa samita organizacije u Abudži u Nigeriji.

    Krajem jula, grupa oficira predsedničke garde Nigera pokrenula je državni udar i objavila da je predsednik Mohamed Bazum svrgnut.

    Nacionalni savet za zaštitu otadžbineformiran je za upravljanje zemljom, a na njegovom čelu je bio general Abdurahman Čiani. Bazum je još uvek u pritvoru u svojoj rezidenciji, ali može da razgovara sa liderima i predstavnicima drugih zemalja preko telefona.

    Lideri Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS), čiji je i Niger član, zatražili su da Bazum bude pušten na slobodu do 7. avgusta. Pošto zahtev nije ispunjen na vreme, lideri zajednice ponovo su se sastali 10. avgusta.

    U saopštenju objavljenom nakon samita, organizacija je u saopštenju navela da je posvećena mirnom rešenju, ali spremna da razmotri sve opcije za rešavanje krize u Nigeru.

    Zapadnoafrički blok je saopštio da su “sve opcije za obnavljanje ustavnog poretka u Nigeru na stolu“.

    U međuvremenu, Burkina Faso i Mali izrazili su solidarnost sa narodom Nigera i osudili uvođenje sankcija od strane ECOWAS-a protiv Niameja, navodeći da takve mere samo “pogoršavaju patnju naroda i ugrožavaju duh panafričnosti”. Obe države su upozorile da će takav korak smatrati napadom na njih.

  • Propast ukrajinske elitne jedinice?

    Propast ukrajinske elitne jedinice?

    Nakon što je objavljeno da je Ukrajina konačno na ratište poslala svoju najelitniju jedinicu, ruski ratni dopisnik tvrdi da to nema efekta.

    Podsetimo, američki mediji izvestili su u sredu da su ukrajinske vazdušno-desantne snage konačno rasporedile svoju najmoćniju jedinicu – 82. vazdušno-desantnu brigadu koja je nazvana “najmoćnija jedinica” u nacionalnoj vojsci.

    Međutim, u ekskluzivnom komentaru za “Sputnjik”, ruski ratni dopisnik Jevgenij Podubni objasnio je šta se zaista dešava.

    Kijev je rasporedio jednu od svojih najbolje opremljenih i obučenih jedinica, a ruska vojska je u utorak potvrdila da su snage u blizini Robotina u regionu Zaporožja odbile tri napada desantnih jedinica ukrajinske 82. vazdušno-desantne brigade, pri čemu je navodno poginulo 200 ukrajinskih vojnika i uništeno je pet tenkova, osam oklopnih i borbenih vozila pešadije i dve haubice Msta-B.

    Američki mediji navode da je raspoređivanje dobra i loša vest za dugo očekivanu kontraofanzivu Kijeva.

    Opremljena tenkovima “čelindžer 2”, 82. brigada je takođe naoružana oklopnim vozilima “marder” i “strajker”, koji su među najsavremenijom opremom NATO-a koja je isporučena Kijevu.

    Za 82. brigadu se kaže da je među “poslednjim većim jedinicama” na raspolaganju ukrajinskoj komandi.

    Njeno raspoređivanje “moglo bi značajno da poveća” vatrenu moć ukrajinskih snaga u kratkom roku, ali kada se 82. i njena sestrinska 46. vazdušno-desantna brigada povuku, “možda neće biti nijedne jednako moćne brigade da ih zameni”, što znači “kontraofanziva bi mogla da izgubi zamah”, upozorava se u izveštaju.

    Jevgenij Podubni, vojni dopisnik ruskog emitera VGTRK i jedan od najpoznatijih ruskih ratnih izveštača, upitan da prokomentariše vesti o raspoređivanju 82 brigade, kaže da je uvođenje rezervi u bitku “apsolutno normalna praksa”, ukazujući na potrebu ukrajinskih snaga da rotiraju trupe iz 9. i 10. armijskog korpusa.

    “Shodno tome, ako se ova rezerva uvodi, formacije koje su pretrpele značajne gubitke povlače se radi popunjavanja i popravke. Tako, s jedne strane, kijevski režim pokušava da održi višemesečni potencijal za organizovanje kontraofanzive, dok sa druge strane pokušava da se probije kroz našu odbrambenu liniju sa svežim snagama – na sreću, za sada bez uspeha”, dodao je.

    Podubni je istakao da ukrajinske snage do danas nisu uspele da razbiju ni prvu liniju odbrane Rusije. Dakle, stavljanje rezerve u borbu praktično nema šanse da promeni celokupnu situaciju na frontu.

  • Tužilaštvo predložilo suđenje Trampu 4. marta, u jeku predsjedničke kampanje

    Tužilaštvo predložilo suđenje Trampu 4. marta, u jeku predsjedničke kampanje

    Okružna tužiteljka u DŽordžiji predložila je da suđenje Donaldu Trampu za pokušaj poništavanja izbornog poraza počne 4. marta 2024. godine u jeku kampanje za republikansku nominaciju kandidata za naredne predsjedničke izbore.

    Tužiteljka Fani Vilis pokrenula je krivični postupak protiv bivšeg predsjednika SAD Donalda Trampa i predložila datum suđenja koji pada dan prije Super utorka kada birači u više od deset američkih saveznih država biraju republikanskog predsjedničkog kandidata, prenosi Rojters.

    Vilis je takođe predložila da optuženi budu privedeni i da se izjasne o krivici u prvoj nedjelji septembra.

    Vilisova je u srijedu podnijela svoj prijedlog u formi sudskog podneska, ali za sada se ni Tramp lično, ni njegovi advokati nisu oglašavali tim povodom.

    Velika porota okruga Fulton u utorak je optužila Trampa i još 18 osoba da su pokušali da ponište poraz na izborima 2020. godine od aktuelnog američkog predsjednika DŽozefa Bajdena.

    Trampu bi u martu trebalo da se sudi u odvojenom slučaju u Njujorku, gdje je optužen za falsifikovanje poslovnih dokumenata u vezi sa isplatama izvršenim jednoj porno glumici da bi ćutala o njihovoj navodnoj aferi.

    Zatim bi u maju Tramp trebalo da se pojavi pred federalnim sudom, po optužnici koju je podigao specijalni tužilac DŽek Smit, za navodno ilegalno zadržavanje povjerljivih predsjedničkih dokumenata i opstruisanje napora vlade da ih preuzme sa Trampovog imanja na Floridi Mar-a-Lago

  • Stiže Mig-41

    Stiže Mig-41

    Očekuje se da se da MiG-41, revolucionarni avion koji poseduje svemirske mogućnosti, prvi put poleti ove godine.

    Ruski medij OverCloser je nedavno objavio da je ova superiorna mašina na ivici puštanja u rad i da se očekuje da će se pridružiti redovima ruskog vazduhoplovstva u naredne 2-3 godine.

    Prema uvidima ruskih novinara, MiG-41 je bez premca u svojoj klasi.

    OverCloser sugeriše da je sazrelo vreme da MiG-41 uđe u centar pažnje i zameni poštovani, ali još uvek moćni MiG-31, koji, uprkos starosti, ima impresivne rezultate. Može da gađa objekte čak i u bliskom svemiru, presreće balističke i krstareće rakete, a varijanta MiG-31K sadrži prvu hipersoničnu raketu sa vazdušnim lansiranjem.

    I pored izuzetnih performansi MiG-31, potreba za novim presretačem velikog dometa odavno je prepoznata.

    Prvi pokušaj obimne modernizacije bio je MiG-31M, koji se pojavio 1993. Međutim, nikada nije ušao u proizvodnju zbog “finansijskih poteškoća”, ali je u stvarnosti to bio pritisak američkih “partnera” koji su oklevali oko toga da Rusija dobija više snage.

    Sadašnji MiG-31 prolaze kroz nadogradnju na MiG-31BM. Nadogradnja sadrži nova radarska i elektronska poboljšanja, nove rakete i sisteme kontrole oružja. Međutim, Fokshaundi će se suočiti sa masovnim razgradnjom. Razlog – iscrpljenost njihovih proizvodnih resursa u narednoj deceniji.

    .

    Ova okolnost je dovela do pokretanja programa PAK DP, koji je razvijen pod najstrožom tajnošću.

    Godine 2019. završena je faza istraživanja, a do 2021. je razvijen prototip, koji je prvobitno planiran da poleti 2025. i uđe u masovnu proizvodnju 2028. Iznenađujuće, dizajneri su dve godine ispred roka, što je pokazatelj njihove nemilosrdne posvećenosti.

    Dok tehničke specifikacije ovog novog razvoja ostaju neotkrivene, spekuliše se da će MiG-41 biti sposoban da dostigne brzinu supersoničnih izviđačkih aviona na velikim visinama. Ova karakteristika je takođe ugrađena u američke i kineske pandane ovog tipa aviona.

    Ruski izveštaji sugerišu da će MiG-41 funkcionisati u uslovima bliskog svemira, postižući brzine veće od 3 maha. Kaže se da je avion sposoban da lansira satelite u niske orbite, da presreće hipersonične rakete i da izvodi razne druge poduhvate. Ove smele tvrdnje navele su SAD da nazovu MiG-41 „fantazijom“. Iako je preuranjeno definitivno kategorisati MiG-41 ili kao plod mašte ili kao blef, čini se da postoji značajan napredak u okviru ruskog PAK DP projekta.

    Programeri aviona tvrde da će MiG-41 postići brzine u rasponu od 4 do 4,5 maha, približavajući se hiperzvučnim brzinama. Ideja o lansiranju satelita nije naročito revolucionarna, međutim, dizajneri su počeli otvoreno da razgovaraju o sposobnostima aviona da smesti protivsatelitske rakete.

    MiG-41 je klasifikovan kao pripadnik 5++, a potencijalno čak i 6. generacije aviona. Njegova avionika nije dizajnirana samo za letove sa posadom. S obzirom na nedostatak potrebe da čovek izdrži preopterećenja do 9g, napravljena je odredba za rad bez posade, prenose Novosti.

    Do 6. generacije, avioni će morati da imaju ultimativni stelt zahvaljujući poboljšanoj stelt tehnologiji; mogućnosti umrežavanja sa visokom integracijom sa drugim avionima i kopnenim snagama; efikasnost leta pri bilo kojoj brzini; mogućnost rada bez posade; povećan domet otkrivanja i praćenja više ciljeva; lasersko oružje.

    Dok su specifičnosti u vezi sa mogućnostima MiG-41 i dalje pomalo nejasne, uveravanja ruskog dizajnerskog tima ukazuju na to da postoje druge ključne karakteristike performansi. Naročito, oni su takođe dobili značajan izazov da obezbede super manevarsku sposobnost aviona.

    Očigledni paradoks postizanja skoro hipersoničnih brzina uz održavanje efikasne stelt tehnologije ostaje intrigantna enigma. Dobro je dokumentovano da pri dostizanju brzina od 3000 km/h, konvencionalni stelt premazi imaju tendenciju da se brzo pokvare, čineći letelicu veoma vidljivom na radaru. Naredne popravke za obnavljanje stelt sposobnosti su predvidljivo skupe. Ovo ostavlja pitanje kako je dizajnerski tim uspeo da se pozabavi ovim naizgled nerešivim problemom.

  • Još jedna država ušla u recesiju

    Još jedna država ušla u recesiju

    Holandska privreda je u drugom kvartalu, od aprila do juna, pala za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, saopštio je državni Zavod za statistiku CBS.

    Ekonomija Holandije je u prvom kvartalu takođe pala, za 0,4 odsto u odnosu na četvrti kvartal prošle godine, tako da je ova zemlja zvanično ušla u recesiju, prenosi holandski javni servis NOS.

    “Ovo nije baš klasična recesija, sa masovnim bankrotima i otpuštanjima, pošto je broj stečajeva u Holandiji i dalje mali”, rekao je glavni ekonomista CBS Peter Hein van Muligen. On je dodao da u zemlji i dalje ima više slobodnih radnih mesta nego nezaposlenih.

    Glavni ekonomista CBS smatra da blaga recesija čak može da bude dobra za holandsku privredu, pošto će se smanjiti pritisak na tržište rada.

    Holandski potrošači su u poslednje vreme trošili manje novca, a visoke kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) su takođe ohladile privredu ove države.

    Ministarka za ekonomska pitanja i klimatsku politiku Holandije, Miki Adrijansens, je napomenula da su njenoj zemlji u ovoj situaciji potrebne stabilnost i predvidljivost. Ona je dodala da vlada možda može nešto da uradi po pitanju “nepotrebnog poskupljenja” u nekim oblastima.

  • Sarkozi poziva na kompromis sa Rusijom

    Sarkozi poziva na kompromis sa Rusijom

    Bivši francuski predsjednik Nicolas Sarkozy govorio je o ratu u Ukrajini te je poručio kako su razgovori sa Rusijom jedini način da se riješe problemi.

    U intervjuu za francuski list Le Figaro Sarkozy je izjavio kako Evropa treba da razjasni svoju strategiju prema Rusiji i da traži kompromis, umjesto što slijedi “čudnu ideju” finansiranja rata.

    “Bez kompromisa ništa neće biti moguće i rizikujemo da se situacija u svakom trenutku degeneriše. Ovo bure baruta može imati strašne posljedice”, rekao je Sarkozy.

    Tokom razgovora Sarkozy je komentirao i odluku Vladimira Putina da napadne Ukrajinu.

    “Odluka je ozbiljna, ali i neuspješna. Međutim, Rusija je susjed Evrope. Uprkos nesporazumima u zajedničkoj istoriji, oni trebaju nas i mi trebamo njih”, ističe bivši predsjednik Francuske.

    Također, Sarkozy se distancirao od Macronovog stava o Ukrajini poručivši da je intuicija predsjednika Francuske bila ispravna, ali da nije uspio nastaviti provoditi takav stav prije svega zbog pritiska sa istoka Evrope.

  • Smrtonosni dani za Ukrajince

    Smrtonosni dani za Ukrajince

    Nikakvo spinovanje neće promeniti tešku istinu da je ukrajinska ofanziva propala, naveo je bivši američki potpukovnik Danijel Dejvis.

    Ukrajina je svoju prvu grešku napravila u Bahmutu, piše bivši američki potpukovnik i viši saradnik za prioritete odbrane Danijel Dejvis u autorskom tekstu za portal “1945”.

    Držala je grad sve dok grupa “Vagner” nije stigla na njegovu istočnu stranu, i iako su vojne potrebe zahtevale da se kijevske snage tada povuku na sledeću branjenu liniju na zapadu, njihov ostanak u Bahmutu Rusima je olakšao zadatak.

    “Zelenski je ipak odlučio da intenzivira borbu. Mesecima su visoki američki lideri upozoravali ukrajinskog predsednika da je ta bitka nepobediva i da pređe na druge odbrambene pozicije. Ne samo da je odbio da se povuče na nadmoćniji borbeni položaj, već je naredio svojim ljudima da ne odustaju ni od jedne zgrade, primoravajući ih da se bore do smrti. Mesec za mesecom, Zelenski je slao brigadu za brigadom da pojača Bahmut u nastojanju da preokrene plimu”, podseća Dejvis.

    I kad je Bahmut pao, Zelenski je prkosio demantujući da je ovu bitku izgubio, a njegova upornost i nespremnost, tvrdi američki vojni stručnjak, skupo su ga koštali.

    “Ne samo da je Ukrajina potrošila nezamenljive resurse na odbranu strateški nebitnog grada, već je izgubila i kritično važne brigade za svoju dugotrajnu ofanzivu koja je trebalo da se sprema. Nažalost, kada je ofanziva pokrenuta u junu, greške su se nastavile”, navodi Dejvis.

    Iako se na sva usta pričalo o “naprednoj obuci” koju su ukrajinske oružane snage dobijale od NATO članica, istina je, kako on tvrdi, da je put ka ukrajinskom neuspehu utrla baš neadekvatna obuka.

    “Obuka Evrope i NATO-a nije transformisala ukrajinsku vojsku. Kao što sam tvrdio mesecima pre početka ofanzive, za Ukrajinu je bilo skoro nemoguće da se transformiše u roku od nekoliko nedelja ili nekoliko meseci obuke i dobijanjem mešavine NATO opreme”, navodi on.

    Da bi se stvorila uspešna i koordinirana operacija kombinovanog naoružanja neophodno je da se sprovede i individualna i kolektivna obuka, a Ukrajina nije imala nijedan od tih preduslova. Stoga za Dejvisa nije neko iznenađenje što se ofanziva urušila poput zida od cigala, već na samom početku.

    Prvi problem koji je doveo do neuspeha Ukrajinaca bilo je to što je ukrajinski vojni i politički vrh naredio da ofanziva uopšte počne.

    “Ukrajina takođe pati od hroničnog nedostatka kapaciteta protivvazdušne odbrane, neadekvatnog broja haubica i artiljerijskih granata, nedovoljnih sistema za elektronsko ratovanje, nedostatka projektila, i možda najvažnije od svega, jedva ima 25 odsto potrebnih kapaciteta za deminiranje. Dakle, kada je Ukrajina 5. juna pokrenula ofanzivu preko širokog fronta, niko u Kijevu, Vašingtonu ili Briselu nije trebalo da se čudi što su naleteli na rusku testeru”, zaključuje Dejvis.

    Ukrajinci su izgubili desetine hiljada ljudi da bi prešli nekoliko kilometara na Zaporoškom frontu i njihova armija nema dovoljno trupa ili opreme da nastavi ovim “puzećim” tempom.

    “Ofanziva je propala iz potpuno predvidljivih razloga, zasnovanih na trajnim osnovama borbe koji nisu podložni optimizmu, željama ili spinovanju. Pitanje je, međutim, šta bi SAD sada trebalo da rade. Politika Vašingtona od početka rata podržava Ukrajinu ‘koliko god je potrebno’. Da li je to ikada bila dobra ili loša ideja, debatovaćemo drugi put. Ono što je ovde važno jeste da ta politika nije proizvela rezultat koji bi bio koristan ni za Kijev ni za Vašington i sada mora da evoluira da bi se priznala nova realnost”, ističe američki vojni stručnjak.

  • Indija nije pozvala Zelenskog na G20 samit

    Indija nije pozvala Zelenskog na G20 samit

    Predsjednika Ukrajine Vladimira Zelenskog nisu pozvali na samit G20 s obzirom na to da će se na tom događaju razmatrati problemi globalnog ekonomskog rasta.

    Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Indije Subramanjam Džajšankar.

    “To je samit na kome će se razmatrati problemi u energetici, isporukama hrane i đubriva”, rekao je diplomata.

    Podvukao je da predstojeći sastanak lidera zemalja G20 nije Savjet bezbjednosti UN i ne bavi se pitanjima globalne bezbjednosti.

    U januaru je portparol Ministarstva inostranih poslova Indije Arindam Bagči izjavio da Ukrajina nije pozvana na samit G20 koji će se održati u septembru.

    Indija je 1. decembra postala predsjedavajuća G20 i tu funkciju će vršiti do 30. novembra 2023. godine. Očekuje se da će Indija u tom periodu održati više od 200 sastanaka na teritoriji cijele zemlje, prenosi “b92”. Samit G20 je na nivou država i vlada planiran u periodu 9. i 10. septembra u Nju Delhiju.

  • Stavridis: Rusija rizikuje rat sa NATO-om u Crnom moru

    Stavridis: Rusija rizikuje rat sa NATO-om u Crnom moru

    Bivši komandant NATO snaga u Evropi Džejms Stavridis smatra da Moskva rizikuje da izazove direktan rat sa NATO-om u Crnom moru zbog presretanja brodova u međunarodnim vodama i nastojanja da nametne ekonomsku kontrolu Ukrajine.

    Stavridis, koji je predvodio snage NATO-a u Evropi od 2009. do 2013. godine, rekao je za Politiko da bi eskalacija situacije u Crnom moru mogla da primora partnere Kijeva da intervenišu kako bi spriječili sakaćenje ukrajinske ekonomije.

    “Akcije Rusije u međunarodnim vodama Crnog mora stvaraju realan rizik od eskalacije u rat na moru između NATO-a i Ruske Federacije”, ocijenio je Stavridis.

    On smatra da NATO, dok obezbjeđuje oružje i novac za Ukrajinu, neće samo posmatrati kako Rusija guši ukrajinsku ekonomiju.

    Stavridis ocjenjuje da će, ako Rusija počne da pleni brodove, NATO vjerovatno odgovoriti podrškom za humanitarni koridor za brodove.

    Prema njegovim riječima, Alijansa bi mogla da zaštiti brodove koji idu u i iz ukrajinskih luka borbenim avionima NATO-a i eventualno ratnim brodovima.

    Ministarstvo odbrane Rusije u utorak je potvrdilo da je ruska vojska ispalila hice upozorenja na teretni brod koji je plovio pod zastavom Palaua ka ukrajinskoj luci Izmail, jer, kako je navedeno, nije reagovao na upozorenje.

    Napetosti u Crnom moru su eskalirale otkako se Rusija u julu povukla iz sporazuma o izvozu žita iz ukrajinskih luka na Crnom moru i upozorila da će svi brodovi koji plove ka ukrajinskim lukama u Crnom moru biti smatrani za potencijalne prevoznike vojnog tereta.

  • Zelenski: Prvi civilni brod prošao kroz novi humanitarni koridor Ukrajine

    Zelenski: Prvi civilni brod prošao kroz novi humanitarni koridor Ukrajine

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski saopštio je da je prvi civilni brod prošao kroz novi ukrajinski humanitarni koridor napuštajući luku Odesa i sada je na putu ka Bosforu.

    “Ukrajina je upravo napravila važan korak ka obnavljanju slobode plovidbe Crnim morem. Prvi civilni brod prošao je kroz novi ukrajinski humanitarni koridor, isplovivši iz luke Odesa. Trenutno je na putu za Bosfor”, napisao je Zelenski na platformi X (Tviter).

    On je podsjetio da je ranije Ukrajina zvanično obavijestila Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO) o funkcionisanju koridora, prenosi Tanjug.

    “IMO je ponovo potvrdio pravo Ukrajine da osigura slobodu plovidbe i pozvao Rusiju da prestane sa pretnjama i poštuje međunarodne konvencije. Sigurno more za sve. To je principijelan stav Ukrajine i naših partnera. Sloboda i bezbJednost plovidbe su fundamentalni međunarodni principi”, istakao je Zelenski.

    Ukrajina je 10. avgusta najavila nove privremene rute za trgovačka plovila koja plove u/iz crnomorskih luka Ukrajine, upozoravajući da ostaje rizik od mina u Crnom moru i vojna prijetnja od Rusije na svim rutama