VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Izrael prekida pregovore o primirju: Postavljen uslov

    Izrael prekida pregovore o primirju: Postavljen uslov

    Izrael je rekao posrednicima Egiptu i Kataru da neće nastaviti pregovore o prekidu vatre sve dok mu Hamas ne pošalje spisak talaca koji su ostali živi u Gazi.

    Ovo javlja izraelski portal “Vala”, pozivajući se na visokog izraelskog zvaničnika.

    Zvaničnik je rekao da Izrael takođe traži “ozbiljan odgovor” od Hamasa o broju palestinskih zatvorenika za koje traži oslobađanje u sklopu potencijalnog sporazuma, navodi “Vala”, a prenosi “Al Jazeera”.

    Američki portal “Aksios” prenosi da su Egipat i Katar ove nedjelje obećali Izraelu da će, ako pristane da pošalje pregovarački tim u Dohu, obezbijediti listu živih talaca i izvršiti pritisak na Hamas da odustane od svojih zahtjeva.

    Međutim, poslije tri dana razgovora u Dohi, izraelska delegacija se vratila kući bez ikakvih odgovora ni po jednom pitanju, prenosi “Times of Israel”.

    “Posrednici su obećali da će Hamas dati brojke, ali to se nije dogodilo”, rekao je za “Aksios” neimenovani izraelski zvaničnik.

    Abu Ubaida, portparol “Brigada el Kasam”, oružanog krila palestinske militantne organizacije Hamas, rekao je nešto ranije da je sedam talaca, koji su bili u zarobljeništvu u Pojasu Gaze, poginulo u bombardovanju izraelskih snaga.

    Nije poznato kada su taoci poginuli. Abu Ubaida je potvrdio da je broj talaca poginulih u izraelskim vojnim operacijama u Gazi sada premašio 70, prenosi “b92”.

  • Orban: Trampov povratak je jedina šansa

    Orban: Trampov povratak je jedina šansa

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da će sljedeće nedjelje posjetiti bivšeg predsjednika SAD, Donalda Trampa, na Floridi.

    On je opisao mogući povratak Trampa na funkciju predsjednika kao “jedinu ozbiljnu šansu” za okončanje sukoba u Ukrajini.

    Obraćajući se na Diplomatskom forumu u Turskoj, Orban je takođe, sugerisao da bi Trampov mogući povratak u Bijelu kuću mogao pomoći da se okonča sukob u Gazi, prenio je “AP”.

    “Jedina ozbiljna šansa za mir postoji ako se on vrati i postigne mir”, rekao je Orban na forumu. On je istakao da će u suprotnom, sukob između Ukrajine i Rusije biti dug.

    Trampov povratak “je preduslov za snažan i brz mir na evropskom kontinentu”, dodao je on.

    Orban je rekao da je uvjeren da sukoba u Ukrajini “sada ne bi bilo” da se Tramp nalazio na funkciji predsjednika kada je konflikt počeo. Komentarišući rat u Gazi, mađarski premijer je naveo da Tramp “razumije” ovaj sukob.

    “Učinio je nešto što je stvorilo nadu”, rekao je Orban u vezi sa Abrahamovim sporazumom koji je imao za cilj normalizaciju veza između Izraela i zalivskih država.

    Orban i Tramp su, kako navodi američka agencija “AP”, dugogodišnji saveznici i bivši predsjednik SAD ga redovno hvali u svojim predizbornim govorima.

    Njih dvojica su se sreli u avgustu 2022. u Bedminsteru, u Nju Džersiju, u Trampovom golf klubu kada je Orban otputovao u SAD da govori na Konzervativnoj političkoj akcionoj konferenciji (CPAC) u Teksasu.

    U aprilu 2023, kada su podignute optužbe za prvi od četiri Trampova krivična slučaja, Orban je objavio poruku podrške Trampu pozivajući ga da “nastavi da se bori”.

    Tramp je početkom 2022. rekao da daje “potpunu podršku” Orbanovoj kampanji za reizbor te godine, prenosi “b92”.

  • Na ulasku na Krim otkriveno vozilo sa eksplozivom

    Na ulasku na Krim otkriveno vozilo sa eksplozivom

    Pripadnici FSB su na prelazu “DŽankoj” na sjeveru Krima u jednom automobilu otkrili eksplozivnu napravu kućne izrade.

    Za volanom je bio pripadnik policije Hersonske oblasti, a eksplozivna naprava se nalazila ispod njegovog sjedišta. Eksploziv je neutralisan.

    Prelaz se nalazi na administrativnoj granici sa Hersonskom oblašću.

    Prema riječima, eksperata bomba je napravljena od komponenti strane proizvodnje koje zemlje NATO isporučuju Ukrajini.

  • Ukrajina je gotova?

    Ukrajina je gotova?

    Na brzinu organizovan sastanak u Jelisejskoj palati prošlog ponedeljka posledica je saznanja da će Ukrajina izgubiti ako se nešto ne promeni, piše Index.hr.

    Zbog toga su, kako se navodi, na sastanak došli svi. Shvatili su da od pomoći SAD više neće biti ništa, mada je prisutan bio i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu Džejms O'Brajen.

    Upravo na tom skupu je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da ne isključuje mogućnost slanja NATO trupa u Ukrajinu, što je momentalno izazvalo lavinu reakcija.

    Ukrajina se suočava, navodi Mario Galić za Index.hr, sa tri velika problema: nedostatkom oružja i municije; niskim nivoom uvežbanosti vojnika I nedovoljno stručnim komandnim kadrom.

    Najveći problem je svakako nedostatak oružja i municije, što je potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je rekao da Ukrajina ne da nije dobila 50 odsto obećanih artiljerijskih granata, nego nije dobila ni 30 %.

    Sada se ide na to da se Ukrajini šalje oružje nabavljeno “sa strane”.

    Kada je reč o rešavanju problema nedovoljne obučenosti ukrajinskih vojnika, jedan od načina da se to reši jeste slanje instruktora, koji ne bi učestvovali u borbama. Takođe, razmatra se i slanje vojnih savetnika za ukrajinske zapovednike.

    Sada, kad je ruska vojska ponovo preuzela inicijativu, ni Ukrajina ni Evropa nemaju previše opcija. Zapravo, Evropa ima samo dve. Prva je da se Ukrajini pošalje bukvalno sve što se ima i da se nada da će ukrajinska vojska izdržati. Druga je opcija potpuno prekinuti pomoć Ukrajini i vrlo oskudne kapacitete evropske vojne industrije usmeriti na jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti, stoji u tekstu.

    “Po svemu sudeći, evropski čelnici će prihvatiti nekakvu kompromisnu opciju, gde će i dalje puno pričati, a malo činiti da pomognu Ukrajini, a istovremeno neće puno činiti da ojačaju svoje oružane snage”, navodi se dalje.

    Takođe, pošto na pomolu nije rešenje blokade pomoći za Ukrajinu, teške oko 60 milijardi dolara, u američkom Kongresu, a i zbog sve veće mogućnosti da se u Belu kuću vrati Donald Tramp, šanse za opstanak Ukrajine sve su manje.

  • Ukrajina može da koristi finsko oružje da gađa ciljeve na ruskom tlu

    Ukrajina može da koristi finsko oružje da gađa ciljeve na ruskom tlu

    Ukrajina može da koristi oružje koje je obezbedila Finska da gađa ciljeve na ruskom tlu, izjavili su visoki zvaničnici u Helsinkiju.

    Finski ministar odbrane Anti Hakanen rekao je da njegova zemlja nije postavila nikakva ograničenja u pogledu toga šta Ukrajina može da uradi sa oružjem koje Finska obezbeđuje, javila je finska televizija Ile.

    “Ukoliko bude potrebno, Ukrajina bi takođe trebalo da udari vojne ciljeve na ruskoj strani. To je potpuno legitimna odbrambena bitka koju Ukrajina vodi. Povelja UN dozvoljava da se vojni ciljevi napadnu preko kopnenih granica”, rekao je predsednik finskog parlamentarnog odbora za odbranu Juka Kopra.

    Stav Finske se razlikuje od stava drugih zapadnih zemalja, uključujuci Nemačku, navodi Politiko i ukazuje da nemački kancelar Olaf Šolc ne odobrava isporuku krstarecih raketa dugog dometa Taurus Ukrajini, plašeci se da ce to oružje biti upotrebljeno za gađanje ciljeva duboko u Rusiji i da će time Nemačka biti uvučena u rat sa Rusijom.

  • Ruska poruka Njemcima: Imamo snimak, je l’ treba da vas podsetimo šta je bilo prošli put?

    Ruska poruka Njemcima: Imamo snimak, je l’ treba da vas podsetimo šta je bilo prošli put?

    Iz Moskve tvrde da poseduju audio-snimak na kojem su visoki oficiri nemačkog Bundesvera razgovarali o udarima na Krimski most.

    Margarita Simonjan, glavna i odgovorna urednica medijske grupe Rusija Sevodnja i televizijskog kanala Raša tudej, rekla je da ona ima taj snimak i da su joj “nešto izuzetno interesantno preneli drugovi u uniformi”.

    Kako je rekla, to joj je preneto baš na dan kada je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da NATO ne učestvuje i da neće učestvovati u ukrajinskom sukobu.

    “Tako fascinantno čitanje i zvuk koji zaista želim da objavim. Da obradujemo pretplatnike. Na ovom najzanimljivijem snimku visoki oficiri Bundesvera raspravljaju kako će bombardovati (pažnja!) Krimski most. I kako bi to veštije uradili, da bi u isto vreme njihov Šolc mogao da nastavi da kaže da mu je koliba na ivici”, napisala je Simonjan na Telegram kanalu.

    Prema njenim rečima, u 40-minutnom audio-snimku, oficiri Bundesvera pominju i američku i britansku vojsku, “ležerno govoreći da su one već duže vreme direktno uključene u sukob”.

    Simonjan je dodala da je zvaničan novinarski zahtev podnela ministru spoljnih poslova i ambasadoru Nemačke, kao i lično Šolcu.

    “Kako mi to zapravo razumemo? Zar nije vreme da Rusija aktivno podseća Nemačku kako su se za Nemačku prošli put završile eksplozije ruskih mostova? Volela bih da odgovor, kao što je uobičajeno u svim zahtevima vaših medija, vidim do ručka. Inače, ‘nikad ne znaš šta je sutra'”, zaključila je Simonjan.

  • Evropski parlament ponovo traži sankcije Dodiku

    Evropski parlament ponovo traži sankcije Dodiku

    Evropski parlament pozvao je ponovo na uvođenje sankcija predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i drugim “destabilizujućim akterima” u Bosni i Hercegovini.

    Ovo se navodi u Rezoluciji Evropskog parlamenta o sprovođenju zajedničke spoljnje i bezbjednosne politike Evropske unije u 2023. godini, koja je danas usvojena većinom glasova.

    Tom Rezolucijom poslanici pozdravljaju preporuku Evropske komisije da pregovori o pristupanju sa Bosnom i Hercegovinom budu otvoreni čim bude postignut potreban stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo.

    Evropski Parlament podstiče političke čelnike te zemlje da provedu opsežan skup reformi, uključujući izborne reforme, u skladu s odlukama domaćih i međunarodnih sudova kako bi se osigurala načela jednakosti i nediskriminacije za sve građane i konstitutivne narode, kako je utvrđeno u njenom ustavu i uz puno poštovanje presuda domaćih i međunarodnih sudova, uključujući sve presude Evropskog suda za ljudska prava u vezi s BiH – navodi se u toj Rezoluciji.

    – Evropski Paralament oštro osuđuje svaku retoriku razdora i secesionističku retoriku koje dodatno doprinose većoj ranjivosti zemlje i naglašava da je status zemlje kandidata prilika i obaveza izabranih predstavnika BiH da ispune očekivanja građana i poboljšaju svakodnevni život običnih ljudi – dodaje se u drugoj, komplementarnoj Rezoluciji o vanjskoj i odbrambenoj politici, koja je takođe usvojena.

    Poslanici u njoj pozdravljaju dogovor o produžetku mandata snaga EU u operaciji Altea, ističu dosadašnju podršku EU od 20 miliona evra iz Evropskog instrumenta mirovne pomoći za podršku izgradnji kapaciteta Oružanih snaga BiH, pozivaju na jačanje misije Altea “prvenstveno raspoređivanjem dodatnih jedinica i sredstava i osiguravanjem vjerodostojne prisutnosti u distriktu Brčko” i pozivaju vlasti u zemlji da rade na osnivanju višeetničkih jedinica OS BiH.

    EU Parlament navodi da dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, “prijeti destabilizacija” i podsjeća da operacija EUFOR Altea ima “ključnu ulogu za sigurnost i stabilnost Bosne i Hercegovine i regiona”, piše Avaz.

  • Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Rusija je prošle godine pretekla sve zemlje Grupe sedam (G7) po stopi ekonomskog rasta, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Ruska privreda je prošle godine rasla po stopama koje su više od globalnih. Po ovom kriterijumu smo pretekli ne samo vodeće zemlje Evropske unije, već i sve zemlje G7”, naveo je Putin u svom obraćanju Federalnoj skupštini o stanju nacije.

    On je takođe izrazio uverenje da će Rusija u bliskoj budućnosti postati jedna od četiri najveće svetske ekonomije, prenosi agencija Tas.

    Putin je nagovestio da bi bogati pojedinci i kompanije mogli u budućnosti da plaćaju veći porez, prenosi Rojters.

    “Predlažem da razmislimo o pristupima modernizaciji našeg fiskalnog sistema”, naveo je predsednik Rusije, dodavši da poresko opterećenje treba da se pravednije raspodeli. On je istakao da je neohodno udvostručiti državne i poslovne investicije u istraživanje i razvoj na dva odsto BDP-a, prenosi Komersant.

    “Udeo domaćih visokotehnoloških proizvoda na domaćem tržištu treba da se poveća 1,5 puta tokom 6 godina, a do 2030. godine Rusija treba da bude među 25 vodećih zemalja po broju industrijskih robota”, zaključio je Putin.

  • Putin u obraćanju Federalnoj skupštini: Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Putin u obraćanju Federalnoj skupštini: Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se Federalnoj skupštini, a u govoru je predstavio viziju onoga što očekuje Rusiju u narednih nekoliko godina.

    Izgradićemo 40 studenskih gradova

    Privreda Ruske Federacije ne samo da je ispred Evropske unije po rastu nego i ispred ostlaih zemalja G7. On je rekao da je Rusija danas najveća privreda Evrope o paritetu kupovne moći i peta u svijetu te da tempo rasta omogućava da u bližoj budućnosti Rusija može ući u četiri najrazvijenije zemlje svijete.

    • U sljedećih šest godina udeo plata u BDP mora porasti – rekao je Putin dodajući da do 2030. godine plata mora biti uvećana dvostruko.

    Problemi mogu biti nedostatak kadrova i napredak tehnologije te da se time Rusija mora pozabaviti.

    • Iako imamo demografske probleme imamo brojno mlado pokoljenje. U 2030. godine u zemlji će biti 8,3 miliona mladih od 20 do 24. godine – rekao je Putin dodajući da će oni učestvovati u ekonomiji 21. vijeka.

    On je pozvao poslodavce, naučne institute da pozovu djecu kod sebe da vide pogone i institute i da zajedno sa obrazovnim ustanovama rade na školovanju jer u narednim godinama treba pripremiti najmanje milion stručnjaka.

    Naglasio je da se centri nauke moraju razvijati u cijeloj zemlji te da će biti izgrađeno 40 studentskih gradova u cijeloj zemlji za šta će biti izdvojeno 400 milijardi rubalja.

    Ruske nuklearne snage u stanju pune borbene gotovosti

    Nuklearne snage Rusije nalaze se u stanju pune borbene gotovosti.

    • Strateške nuklearne snage su u stanju pune borbene gotovosti za garantovanu upotrebu. Hipersonični raketni sistem morskog baziranja “cirkon” već je korišćen u borbi, ovaj sistem je u upotrebi. Takođe je u borbi već korišćen hipersonični udarni sistem morskog baziranja “cirkon”, o kome se nije govorilo u obraćanju skupštini 2018. godine. Ali ovaj sistem je već u upotrebi – naglasio je Putin, a prenosi Sputnjik.

    Završavaju se ispitivanja krstareće rakete “burevesnik“ i sistem “posejdon“, koji su potvrdili svoje jedinstvene karakteristike, rekao je Putin.

    O Makronovoj izjavi

    Putin je dodao da su na Zapadu počeli da govore o slanju vojnih kontingenata NATO u Ukrajinu.

    • Ali, mi se sjećamo sudbine onih koji su slali kontingente na teritoriju naše zemlje. Sada će posljedice po one koji bi krenuli u intervenciju biti daleko tragičnije. Oni moraju da shvate da i mi imamo oružje koje može da uništava ciljeve na njihovoj teritoriji. To su ljudi koji nisu prošli kroz teška iskušenja. Oni su zaboravili šta je rat. Oni misle da je to crtani film – rekao je Putin.

    Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Putin je rekao da su čiste besmislice tvrdnje da će Rusija napasti Evropu.

    Zapad je izazvao sukobe u mnogim zemljama svijeta i uprkos tome tvrdi da je Rusija ta koja je spremna da “napadne” Evropu, rekao je on.

    • Pri tome strane države same biraju ciljeve koje treba uništiti, govore o slanju snaga u Ukrajinu. Posljedice po njih će biti tragične – upozorio je Putin i dodao da “sve što smišlja Zapad realno nas vodi ka opasnosti od sukoba sa primjenom nuklearnog oružja , a to znači uništenja civilizacije.

    Svako obraćanje Federalnoj skupštini je pogled u budućnost, rekao je Putin na početku.

    Prilika da se govori o strateškim planovima i svim mjerama neophodnim za dalji razvoj zemlje.

    • Samo jedinstveni možemo da realizujemo sve što smo zamislili. Dokazali smo da je Rusija spremna da odgovori na svaki izazov – poručio je Putin.

    Nikome nećemo dozvoliti da se miješa u naše unutrašnje stvari.

    Na Zapadu žele da sa nama učine isto kao i sa mnogim dugima u svijetu, kao što je slučaj sa Ukrajinom.

    • Da donesu neslogu i da nas oslabe iznutra. Ali, preračunali su se i to je sada očigledno – istakao je on i dodao – Sami ćemo određivati svoj put i čuvati tradicije, rješavati zadatke bazirajući se na našem pogledu na svijet.

    Apsolutna većina ruskih građana podržala je specijalnu operaciju u Ukrajini, istakao je Putin.

    Rusija će uvijek pamtiti svoje pale heroje, rekao je predsjednik Rusije i objavio minut ćutanja.

  • Trampu se otvorila šansa za predsjednički imunitet

    Trampu se otvorila šansa za predsjednički imunitet

    Američki Vrhovni sud prihvatio je zahtjev da odluči da li bivši predsjednik Donald Tramp može da se poziva na predsjednički imunitet u slučaju koji se protiv njega vodi, zbog navodnog pokušaja da poništi svoj poraz na predsjedničkim izborima 2020. godine.


    Sud je naveo da će saslušati argumente i donijeti odluku o Trampovom zahtjevu za imunitet.

    U nalogu se navodi da će taj zahtjev, čije rješavanje bi moglo da potraje mjesecima, sud početi da razmatra u nedjelji koja počinje 22. aprila.


    Taj rok omogućava donošenje odluke do kraja redovnog mandata suda u junu, što je brže nego što je uobičajeno kada sud sasluša argumentima, ali ne tako brzo koliko su tužioci željeli, navodi NBC njuz.

    Pravno pitanje o kojem će sud odlučivati je “da li i u kojoj mjeri bivši predsjednik uživa predsjednički imunitet od krivičnog gonjenja za ponašanje za koje se tvrdi da uključuje službene radnje tokom njegovog mandata”.

    Tramp se ranije ovog mjeseca obratio Vrhovnom sudu SAD, tražeći da interveniše nakon što su niži sudovi odbacili njegov zahtjev za imunitet od krivičnog gonjenja zbog navodnog pokušaja da poništi svoj poraz na predsjedničkim izborima 2020. godine i da produži odlaganje suđenja protiv njega zbog tih optužbi.


    Tramp tvrdi da je tada imao imunitet kao predsjednik SAD, prenosi Rojters.

    Tramp je zatražio od sudija Vrhovnog suda da obustave sprovođenje presude Apelacionog suda u Vašingtonu o odbijanju njegovog zahtjeva za imunitet.

    Suđenje Trampu pred federalnim sudom u Vašingtonu, koje je bilo planirano za 4. mart, je odloženo, a novi datum nije određen.


    Tužioci su tvrdili da je Tramp djelovao kao kandidat, a ne predsjednik, kada je vršio pritisak na zvaničnike da ponište izborne rezultate i podstakao svoje pristalice da izvrše napad na Kapitol 6. januara 2021. godine i izvrše pritisak na Kongres da ne potvrdi pobjedu Džozefa Bajdena na predsjedničkim izborima.