VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi kreću u napad

    Rusi kreću u napad

    Rusija pojačava napade na istočnom frontu u Ukrajini, prisiljavajući ukrajinske trupe da se povuku na manje utvrđene obrambene položaje.

    Ove podatke objavio je Institut za proučavanje rata.

    U najnovijem izveštaju Institut navodi da nakon kratkog predaha moskovske trupe “pokušavaju da iskoriste taktičke mogućnosti koje nudi rusko zauzimanje Avdejevke i održavaju relativno visok tempo ofanzivnih operacija”.

    Fokus napada su zapadni rubovi Avdejevke, s teškim borbama zabeleženim u naseljima Berdiči, Orlivka i Tonenke, “gde su ukrajinske snage uspostavile obrambene položaje kako bi pokrile svoje povlačenje iz Avdejevke”, navodi se u izveštaju.

  • Rusi mjenjaju taktiku

    Rusi mjenjaju taktiku

    Rusi menjaju taktiku ratovanja u Ukrajini, piše Forbs, navodeći da ruske snage sada koriste japansku taktiku “banzai”.

    Reč je o taktici koju su tokom Drugog svetskog rata primenjivali Japanci i koja je podrazumevala nalete vojnika na ruske položaje. Saveznici su takve napade nazivali “banzai navala” i odgovarali su nekontrolisanim pucanjem.

    Sada, osamdeset godina kasnije, u Ukrajini, ruske trupe koriste sličnu taktiku, s tm da je razlika u tome da Ukrajincima ponestaje municije. Rusi su to primetili i sada se nadaju, nastavlja dalje Forbs, da slanjem pešadije u “klanicu” mogu istrošiti i ono malo municije koja je Ukrajincima ostala.

    Ukrajinski centar za odbrambene strategije naveo je da je “modernija banzai” taktika primećena u borbama zapadno od ruševina Bahmuta na istoku Ukrajine.

    “Napadačke grupe od oko 100 ili 200 ljudi na osam do 12 borbenih vozila ubrzano napreduje ka frontu i pokreće napad”, objasnili su iz centra. “Zbog nedostatka municije među Ukrajincima, deo napadačke grupe dolazi do mete i kreće u borbu. Istovremeno se i druga napadačka grupa ubrzano kreće prema bici.”

    “Ova taktika omogućava kontinuirano gomilanje trupa, ali rezultira i značajnim gubicima za neprijatelja, zaključuju iz centra i dodaju: “Gubi se do 60 odsto oklopnih vozila u jednom napadu, kao i do polovine trupa. Ovakvi napadi dovode i do povećanih gubitaka među ukrajinskim jedinicama, što je za njih kritično.”

    Ista taktika primenjena je i u subotu u selu Robotine, koje su Rusi zauzeli. Najmanje dva oklopna vozila BMP-3 pratila su vozila za transport u ovo uništeno naselje. Iz vozila u pokretu izlazili su vojnici i skrivali se u urušenim zgradama.

    Vozila BMP-3 potom su se povukla, puštajući pešake da se bore sami protiv ukrajinske 65. mehanizovane brigade i njenih dronova. Čini se da je vrlo malo Rusa preživelo, prenosi Forbs.

    Rusi su isto pokušali i narednog dana, ovaj put s tri vozila BTR-82. Ukrajinska mina uništila je jedno vozilo. Drugo je navodno raketnim bacačem pogodio vojnik iz 118. mehanizovane brigade i tako barem privremeno zaustavio napad.

    Za ovakve “banzai” napade Rusi plaćaju visoku cenu, a smatra se da ruske trupe zbog toga gube oko 800 vojnka dnevno. Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane objašnjavaju i zašto su Rusi, kako procenjuje nezavisni analitičar Andrju Perpetua, otpisali ili napustili 19 oklopnih vozila u samo dva poslednja dana.

  • Rusi odlučno krenuli na Kijev?

    Rusi odlučno krenuli na Kijev?

    Posle nekoliko nedavnih relativnih ratnih uspeha Rusa, spekulacije o mogućem ponovnom pokušaju “ofanzive na Kijev” i njenom osvajanju su ponovo oživeli.

    Na samom početku rata ruske trupe su stigle do nekoliko predgrađa Kijeva, ali su potom bili prinuđeni da se povuku.

    Međutim, zauzimanje Kijeva nikada nije prestalo da bude glavna preokupacija Kremlja.

    Naime, tek njegovim osvajanjem Putinova tzv. specijalna vojna operacija bi bila u potpunosti realizovana, a sam ruski predsednik stalno pominje da ni posle dve pune godine nije odustao od “prvobitnih planova” zbog kojih je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

    Ukrajinski mediji ističu nedavnu izjavu Putinovog bliskog saradnika Dmitrija Medvedeva, koji se, kako prenose ruske režimske agencije, retorički zapitao: “Gde će Rusija stati? Hoće li to biti Kijev? Da, trebalo bi da bude Kijev. Ako ne sada, onda svakako u sledećoj fazi sukoba“.

    Time je Medvedev potvrdio da Moskva ne odustaje od okupacije Kijeva.

    Doduše, vojni analitičari, i zapadni i ukrajinski i ruski, kažu da za sada nema većih izgleda da Rusi spremaju takvu ofanzivu i da bi uskoro mogli da krenu na Kijev, ali je vojni analitičar Roman Pogorelij rekao ruskoj redakciji Bi-Bi-Sija da Ukrajina na to rešenje mora biti spremna jer planovi za to u ruskom Generalštabu sigurno postoje.

    Prema obaveštajnim podacima, u tom severnom pravcu stacionirano je između 20 i 25 hiljada ruskih vojnika, a izvestan broj ruskih vojnika nalazi se u Belorusiji, upravo u pravcu prema Kijevu, koji je od te granice udaljen svega oko 150 kilometara.

    Ali to je veoma zahtevna vojna operacija. Ukrajinski vojni bloger Konstantin Mašovec kaže da bez 100.000 do 120.000 vojnika Rusi ne mogu ozbiljno da razmišljaju o planovima da ponovo marširaju na Kijev, a grupisanje od tolikog broja vojnika bilo bi teško sakriti od obaveštajnih službi i satelitskih snimaka.

    S druge strane, veruje se da nova ofanziva na Kijev neće biti moguća bez nove “javne“ mobilizacije. Vladimir Putin za sada ništa o tome ne govori, čeka da ozvaniči svoju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima, pa svi pretpostavljaju da će posle toga, na proleće, objaviti još jednu mobilizaciju, bez koje neće moći da pokrene bilo kakve značajnije i veće operacije.

    Kako navodi nekoliko ruskih vojnih blogera, zbog umora i gubitaka vojske, Rusi će morati, ako ne nameravaju da se zaustave samo na osvojenom, pokrenu i “osveže“ vojsku sa najmanje 150 do 200 hiljadu novih vojnika.

    Ipak, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov kaže da nas “već dve godine plaše novim udarom na Kijev, iz jednog ili drugog pravca. Verujte mi, već mi je dosadno da pričam o tome“, kaže Budanov.

    S druge strane, vojni savetnik Taras Čmut smatra da “opasnost od novog pokušaja osvajanja Kijeva” raste sa promenom situacije na ratištu. Neki ukrajinski vojni analitičari smatraju da bi Moskva mogla da pribegne tzv. imitiranjem napada na Kijev, kako bi se rasteretili drugi delovi fronta i primorali Ukrajinci da najveći deo svojih snaga usredsrede na “odbranu“ Kijeva i udaljili ih sa područja koja su sada prioritet za Ruse, što je opkoljavanje Donbasa i ponovni pokušaj osvajanja Hersona, koji je prošle jeseni proglasio “rusku teritoriju“.

    Konstantin Mašovec navodi da je ovaj manevar “lažni napad” vrlo izvestan, možda već ovog proleća. U svakom slučaju, mnogi odbrambeni i fortifikacioni objekti se već grade oko Kijeva i duž beloruske granice.

  • Nebenzja odbacio optužbe SAD: Bombardovali ste Јugoslaviju, ne možete da pridikujete

    Nebenzja odbacio optužbe SAD: Bombardovali ste Јugoslaviju, ne možete da pridikujete

    Zamjenik stalnog predstavnika SAD pri UN Robert Vud na sjednici Savjeta bezbednosti o situaciji u Pojasu Gaze poručio je Rusiji da nema pravo da kritikuje bilo koga, s obzirom na učešće u sukobu u Ukrajini.

    Predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja savjetovao je SAD da prvo sagledaju svoja dejstva i podsjetio na američko bombardovanje Јugoslavije.

    Nebenzja je na sjednici optužio Vašington da je više puta blokirao rezoluciju SB UN sa pozivom na momentalni prekid vatre.

    Nakon toga se javio za riječ Vud koji je okrivio Rusiju da “ne pomaže u rješavanju humanitarnih kriza, već da ih ona stvara” i grubo krši Povelju UN, imajući u vidu sukob u Ukrajini.

    Nebenzja je na to odgovorio da je situacija u Ukrajini i Gazi neuporediva, jer Rusija ne bombarduje civilno stanovništvo Ukrajine.

    • Ko ste vi da nam držite lekcije o tome? Vi ste zemlja koja je uništila Irak, Avganistan, Siriju i koja je upotrebila varvarske tepih-bombe u tim zemljama, uključujući Јugoslaviju. Prema tome, prije nego što pokušate da sljedeći put nađete trun u tuđem oku, pogledajte balvan u svom – naglasio je ruski ambasador.

    Nebenzja je takođe napomenuo da Rusija u Ukrajini gađa isključivo vojne ciljeve i vojnu infrastrukturu koji omogućavaju kijevskom režimu da održava svoju ratnu mašineriju.

  • Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas izjavio je danas da bi NATO mogao da pošalje misije za obuku u Ukrajinu, a ne trupe.

    “Razgovaramo o slanju misija za obuku, instruktora. Odluka bi bila doneta na multilateralnoj osnovi”, rekao je Anušauskas novinarima, prenosi TASS.

    Dodao je da “stav može da se promeni” jer je u toku potraga za “načinima pružanja pomoći Ukrajini”. “Različite zemlje imaju različite stavove”, rekao je šef diplomatije Litvanije.

    Predsednik Francuske je u ponedeljak, nakon samita evropskih lidera u Parizu, poručio da se, iako nema konsenzusa o slanju trupa evropskih zemalja u Ukrajinu, “ništa ne može isključiti”.

  • Makron izazvao haos

    Makron izazvao haos

    Francuski predsednik Emanuel Makron želi da preuzme globalno liderstvo u vezi sa pomoći Zapada Ukrajini i poveća smanjenu podršku Kijevu.

    U tom pokušaju nailazi na otpor francuskih političara, piše Politiko.

    Dok su ukrajinske snage potisnute na bojnom polju i postoji neizvesnost u vezi sa daljom vojnom pomoći Zapada, Makron je izjavio u ponedeljak da je Evropa u pitanju i rekao da ne treba isključiti mogućnost da u budućnosti evropske nacije pošalju trupe u Ukrajinu.

    Ta Makronova izjava već je naišla na kritike francuske opozicije.

    Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen rekla je da se Makron poigrava životima francuske dece, ne isključujući mogućnost raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini.

    Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon naveo je da suočavanje nuklearnih sila jednih protiv drugih predstavljalo, kako je rekao, “ludilo”.

    Socijalistička partija i konzervativni Republikanci takođe su osudile Makronovu izjavu.

    Prema anketama, Makronova centristička liberalna stranka Preporod ima trenutno daleko manju podršku građana u odnosu na krajnju levicu i krajnju desnicu uoči evropskih izbora u junu.

    Makronovo nastojanje da se pruži veća pomoć Ukrajini nije u skladu ni sa preovlađujućim stavom francuskih građana.

    Nedavne ankete pokazuju da samo 50 odsto Francuza podržava slanje pomoći Ukrajini u naoružanju Ukrajine.

    Prema anketama, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije prema Rusiji, u poređenju sa 72 odsto na početku rata.

    Ministar spoljnih poslova Francuske Stefan Sežurne izjavio je u utorak da bi francuske trupe mogle da imaju neborbenu ulogu u Ukrajini i da bi mogle da pomažu u uklanjanju mina, sajber odbrani i proizvodnji oružja.

    Sežurne je rekao poslanicima da moraju da se razmotre nove akcije za podršku Zapada Ukrajini.

    “Neke od tih akcija bi mogle zahtevati prisustvo na ukrajinskoj teritoriji, bez prelaska praga borbe. Ništa ne treba isključiti”, naveo je Sežurne.

    Makronova izjava izazvala je niz odgovora saveznika koji su saopštili da nemaju nameru da šalju trupe u Ukrajinu.

  • Zelenski pred kolapsom?

    Zelenski pred kolapsom?

    U nedostatku municije, očekuje se da će Ukrajina biti u veoma teškom položaju u ratu s Rusijom, rekao je šef britanskih oružanih snaga admiral Toni Radakin.

    Kako je istakao, u teškoj situaciji će biti i narednih nekoliko meseci dok Zapad ne dogovori dalje korake za podršku Kijevu.

    Admiral Toni Radakin, govoreći na konferenciji u Londonu, nije direktno komentirao francuski predlog o raspoređivanju zapadnih kopnenih trupa u Ukrajini, već je umesto toga naglasio hitnu potrebu za povećanjem industrijske pomoći, prenosi Gardijan.

    Vojni šef je rekao da se Ukrajina suočava s teškom situacijom na kopnu gde se njena vojska “bori u pogledu nedostatka municije i zaliha” s američkom vojnom pomoći koju su zaustavili republikanci u Kongresu, a Evropa još nije u stanju da popuni jaz.

    Radakin je rekao da se među saveznicima u NATO-u vode razgovori o tome kako mogu da ojačaju podršku Ukrajini, s novim najavama koje se očekuju na ili uoči julskog samita NATO-a u Vašinktonu.

  • Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Ukrajinska vojska izgubila je više od 444.000 vojnika od početka “specijalne vojne operacije”, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    To je prenela ruska novinska agencija Tas.

    Šojgu je dodao da Ukrajinci od početka ove godine svakodnevno gube više od 800 vojnika i oko 120 komada vojne opreme, navodi Tas.

    Zelenski nedavno: Izgubili smo 31.000 vojnika
    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je prvi put objavio da je Ukrajina dosad u ratu izgubila 31.000 vojnika. Rekao je da je objavio taj broj jer mu je, kako je rekao, “dosta laži”.

    Zelenski je tada rekao da su čak i neki američki političari iznosili “prilično netačne brojeve”. Naime, američki zvaničnici procenjuju da je tokom ruske invazije na Ukrajinu ubijeno oko 70.000 ukrajinskih vojnika, a da je gotovo dvostruko više ranjeno.

    Treba napomenuti da ni broj koji je izneo Šojgu, ni broj koji je izneo Zelenski nisu provereni.

  • Lavrov: Evropa bi mogla da napravi smrtonosnu grešku

    Lavrov: Evropa bi mogla da napravi smrtonosnu grešku

    Formiranje raketne koalicije evropskih zemalja za slanje oružja Kijevu bio bi samoubilački korak, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    Predložena koalicija će uključivati isporuku oružja dugog dometa za duboko ulaženje u teritoriju Ruske Federacije, što je samo po sebi samoubistvo ako se sve to potvrdi – ocijenio je Lavrov.

    On je takođe napomenuo da se razgovaralo o slanju vojske zapadnih zemalja u pomoć Kijevu, iako NATO ne želi da uvlači cijelu alijansu u sukob.

    • Čini mi se da bi oni koji takve misli ne samo što iznose, već čak sebi dozvoljavaju da ih pomisle, trebalo da koriste tu glavu za racionalnije i za Evropu bezbjednije misli – zaključio je Lavrov.

    Ranije je francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da je formirano osam koalicija za isporuke drugih tipova municije.

    On je dodao da će zemlje Zapada utvrditi koje treće zemlje mogu biti angažovane za slanje municije Ukrajini.

  • Rusi preuzeli inicijativu: Moći će da vode operacije kad god i gdje god hoće

    Rusi preuzeli inicijativu: Moći će da vode operacije kad god i gdje god hoće

    U Institutu za proučavanje rata (ISW) smatraju da su ruske trupe povratile inicijativu na celom frontu.

    Oni smatraju da će Rusi moći da vode ofanzivne operacije kad god i gde žele sve dok imaju inicijativu.

    Vojni analitičari sa Instututa rekli su da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da Rusija priprema novu ofanzivu koja će početi krajem maja ili leta 2024.

    Zelenski je takođe rekao da ukrajinska vojska ima jasan plan da se suprotstavi ruskim snagama.

    ISW ocenjuje da su ruske snage povratile inicijativu na celom frontu posle ukrajinske kontraofanzive u leto 2023. godine i da će Rusija verovatno moći da odredi vreme, mesto i obim budućih ofanziva u Ukrajini.

    Ako Ukrajina sprovede aktivnu odbranu na celom ratištu 2024. godine, prepustiće stratešku inicijativu Rusiji.

    Rusija će moći da upravlja svojim rezervama i da određuje kako i gde da raspoređuje resurse, primoravajući Ukrajinu da preduzme odbrambene akcije sve dok Rusija drži stratešku inicijativu.

    Ukrajinske snage mogu lišiti Rusiju ovih sposobnosti ako imaju dovoljno sredstava za izvođenje sopstvenih ofanzivnih operacija 2024. godine, smatraju analitičari.