VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sijarto: Mora da se učini sve da se izbjegne sukob NATO i Rusije

    Sijarto: Mora da se učini sve da se izbjegne sukob NATO i Rusije

    Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto poručio je danas da mora da se učini sve da se izbegne sukob NATO i Rusije.

    Reagujući na izjavu predsjednika Francuske Emanuela Makrona da se “ništa ne može isključiti” kada je riječ o mogućnosti raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajinu, Sijarto je rekao da Evropa pati od “ratne psihoze”.

    On je pozdravio odgovore većine evropskih političara koji su rekli da ne žele da šalju trupe u Ukrajinu.

    Nakon što su isporuke zapadne Evrope Ukrajini napredovale od šljemova do municije, do oklopnih vozila i raketa, Sijarto je rekao da nije iznenađenje što neki zapadni političari govore o raspoređivanju kopnenih trupa.

    • To je suprotno od zajedničkih odluka koje su do sada dosene – istakao je on.

    Sijarto je naveo da su članice NATO dvije godine ranije izdale deklaraciju u kojoj se navodi da NATO nije napadački savez i da treba uložiti sve napore da se izbjegne sukob NATO i Rusije.

    • Komentari zapadnih političara o raspoređivanju trupa u Ukrajinu krše tu deklaraciju – rekao je on.

    Sijarto je dodao da je NATO odbrambeni savez i da napad na bilo koga nije njegova svrha.

  • “Ukrajinci su blizu kolapsa”

    “Ukrajinci su blizu kolapsa”

    Oružane snage Ukrajine uskoro neće biti sposobne da se odupru ruskoj vojsci, ukazao je bivši obaveštajac američke vojske Skot Riter u intervjuu za “Gegenpol”.

    Ukrajinci su blizu kolapsa na frontu, rekao je i ocenio da će uskoro će doći do “odlučujućeg trenutka kada će borbeno jedinstvo potpuno nestati, a Rusija će moći da nastavi da se kreće napred bez usporavanja”.

    Zbog neuspeha ukrajinskih oružanih snaga Severnoatlantska alijansa koja podržava ukrajinsku vojsku je u teškom položaju, dodao je on, piše RIA.

    “Mislim da će za nekoliko nedelja NATO biti pod još većim pritiskom. Neće moći ni da sanjaju o pobedi, jer ukrajinske vojske neće biti”, zaključio je Riter.

    Poslednjih nedelja, ukrajinske oružane snage su pretrpele nekoliko većih poraza i povukle se sa ključnih utvrđenih područja.

    Rusija je tokom protekle nedelje oslobodila nekoliko naselja u Donjeckoj Narodnoj Republici – Pobedu, Lastočkino, Severnoje i Petrovskoje.

  • Njemci planirali Taurusom da napadnu Krimski most

    Njemci planirali Taurusom da napadnu Krimski most

    Za onlajn sastanak, tokom kojeg su oficiri Bundesvera razgovarali o mogućnosti napada na Krimski most, nije korišćena bezbedna linija, prenosi list Bild.

    Razgovor je vođen preko zvaničnog fiksnog telefona Bundesvera u američkom programu VebEks (WebEx – deo grupe kompanije Cisco Systems), koji je instaliran na mobilnim telefonima oficira.

    Nemačke obaveštajne agencije sada proveravaju da li je dozvoljeno korišćenje verzije VebEks za razmenu informacija najnižeg stepena tajnosti (samo za službenu upotrebu). Takođe se sprovodi analiza kako bi se utvrdilo koliko su pomenute informacije tokom razgovora poverljive.

    “Postoji razlog da se veruje da je korišćeno nedovoljno bezbedno sredstvo komunikacije za razgovor o ovakvim stvarima. Ovo je jedan od predmeta dalje istrage”, saopštila je predstavnica nemačkog ministarstva odbrane za Bild.

    Istraga je najavljena nakon što je taj zločin izazvao osude i pozive na međunarodnu istragu.

    Prema navodima ministarstva, nije poznato da je bilo još slučajevi presretanja razgovora.

    Poslanik Bundestaga, stručnjak za spoljnu politiku Hrišćansko-demokratske unije Roderih Kizeveter pozvao je da se proveri cela IT infrastruktura i komunikacioni kanali vlasti nakon pojavljivanja u ruskim medijima snimka razgovora visokih nemačkih vojnih zvaničnika o planovima da se napadne Krimski most raketama Taurus.

    Podsetimo, glavna urednica medijske grupe „Rusija sevodnja“ i televizijskog kanala RT Margarita Simonjan je juče objavila 40-minutni audio-snimak razgovora visoko rangiranih oficira nemačkog Bundesvera koji razmatraju „kako da bombarduju Krimski most“.

    Sudeći prema tom zapisu, u razgovoru učestvuju četvorica oficira, među kojima je i šef Odeljenja za operacije i obuku Vojno-vazduhoplovnih snaga.

    Oficiri, pored ostalog, razmatraju kako da isporuče rakete „taurus“ i kako da obuče ukrajinske vojnike da ispale te rakete na Krimski most, tako da Nemci ne pređu „crvenu liniju“ i da ne postanu očigledni učesnici sukoba u Ukrajini.

  • Njemačka iščekuje rat?

    Njemačka iščekuje rat?

    Njemački ministar zdravlja Karl Lauterbah izjavio je da nemačko zdravstvo mora biti bolje pripremljeno za sve izazove, pa i za vojne sukobe.

    “Bilo bi glupo reći da se ne pripremamo za vojni sukob i da onda opušteno mislimo da zbog toga do njega neće doći”, rekao je Lauterbah u razgovoru za dnevnik Noje Osnabriker cajtung.

    On je time reagovao na pitanje novinara nije li njegova izjava kako se nemačko zdravstvo mora bolje pripremiti za sve katastrofe, pa tako i vojne sukobe, širenje panike, prenosi DW.

    Pre toga je socijaldemokratski političar rekao da se nemački zdravstveni sistem „osim za pandemije, mora bolje pripremiti i za velike katastrofe i eventualne vojne sukobe”.

    “Sedeti skrštenih ruku nije opcija. Nama je i u zdravstvu potrebna prekretnica pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da bi Nemačka u slučaju napada na neku od zemalja NATO postala čvorište za zbrinjavanje povrđenih i iz drugih zemalja”, rekao je Lauterbah.

    On je rekao da su planovi za prestrukturiranje nemačkog zdravstvenog sistema počeli odmah nakon dolaska sadašnje koalicije na vlast, ali da su ti planovi dobili na težini i aktuelnosti nakon, kako je naveo, „razbojničkog napada Rusije na Ukrajinu”.

    U tu svrhu je već pojačana koordinacija između ministarstva odbrane i zdravstva, rekao je ministar i najavio određene zakonske promene do leta.

    Istakao je da u kriznoj situaciji svaki lekar, svaka bolnica, svaka lokalna zdravstvena ustanova mora znati šta treba da radi.

    “Potrebne su nam jasne podele obaveza, na primer, kako bi mogli bolje da rasporedimo povređene po bolnicama”, rekao je Lauterbah.

    Pored civilnih bolnica, Nemačka ima najveću specijalizovanu Centralnu bolnicu Bundesvera u Koblencu, podseća DW i dodaje da je zadatak ustanove, osnovane 1957., pružanje medicinske pomoći vojnicima nemačkih oružanih snaga koji su povređeni ili ranjeni tokom inostranih misija.

    Bolnica ima 506 kreveta, od kojih je 125 rezervisano za civilne pacijente, a zapošljava 1.450 radnika, 260 lekara i farmaceuta.

    U Vajlerbahu, u okrugu Kajzerslautern, trenutno se gradi nova vojna bolnica SAD vredna više od milijardu evra, a od toga Nemačka snosi troškove u visini od 151 milion evra.

    To će biti najveća bolnica SAD van teritorije te države, a nova bolnica će biti mostom direktno povezana sa vazduhoplovnom bazom Ramštajn, navodi DW.

    Vojna bolnica SAD imaće ukupno 4.680 prostorija, uključujući 120 sala za preglede i devet operacionih sala.

    Planirano je da se kompletni građevinski radovi na površini od 90.000 kvadratnih metara i na klinici veličine 600×300 metara završe do kraja 2027. godine.

  • Mask se obrušio na medije: Najviše laže Rojters

    Mask se obrušio na medije: Najviše laže Rojters

    Američki preduzimač Ilon Mask ocijenio je da mejnstrim mediji lažu svoje čitaoce.

    “Ti mediji lažu jednako lako kao što čovjek diše. Sada je najgori Rojters”, napisao je on na platformi “Iks”. Ranije je milijarder Mask istakao da američki građani nemaju ni najmanju predstavu o tome koliko je moćna cenzura vlasti u SAD.

    On je rekao da se on i njegove kompanije suočavaju sa neprestanim napadima čim je ukinuta cenzura na njegovoj društvenoj mreži “Iks”. Društvena mreža “Iks” objavila je intervju američkog novinara Takera Karlsona sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Kako je Karlson ranije rekao, Mask je obećao da neće blokirati taj video, podsjeća TASS.

  • IDF pojačao napade u Gazi, negiraju odgovornost za smrt civila

    IDF pojačao napade u Gazi, negiraju odgovornost za smrt civila

    Izraelske odbrambene snage (IDF) intenzivirale su borbene operacije u Kan Junisu, gradu na jugu Pojasa Gaze, dok se vodi istraga o pogibiji više desetina palestinskih civila, što je izazvalo veliku reakciju javnosti.

    IDF je saopštio da su uništili desetine položaja Hamasa koristeći avijaciju, dronove, tenkove i artiljeriju. U saopštenju Reutersa koje prenosi Tanjug istaknuto je da je u napadima uništena infrastruktura Hamasa i da su eliminisani pripadnici te palestinske militantne grupe koji su, kako se navodi, dejstvovali iz civilnih objekata.

    S druge strane, palestinski militanti u grupi Islamski džihad saopštili su da su uništili nekoliko izraelskih tenkova i minirali zgradu u kojoj je bila stacionirana izraelska vojska.

    Istovremeno, Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje kontroliše Hamas, saopštilo je da je najmanje 30.410 Palestinaca ubijeno, a da je 71.700 ranjeno u izraelskoj vojnoj ofanzivi na Pojas Gaze od 7. Oktobra, koja je, podsjetimo, započela nakon što je Hamas ubio oko 1.300 izraelskih civila i turista tokom upada iz Gaze na izraelsku teritoriju.

    IDF je saopštio da je nakon preliminarne istrage u vezi s pogibijom palestinskih civila u redu za hljeb utvrđeno da je većina poginula u stampedu nakon napada, a ne u samom napadu.

    Podsjećanja radi, više od sto osoba je poginulo, a više od 700 je povređeno u četvrtak dok su ljudi čekali u redu za hranu jugozapadno od grada Gaze. Hamas tvrdi da je za ovu tragediju kriv Izrael, dok IDF poriče odgovornost za sve poginule.

    Danijel Hagari, portparol IDF-a, je rekao da vojska nije gađala civile, jer u tom području nije bilo planiranih izraelskih operativnih dejstava. Kako ističe Tanjug, Hagari je istakao da detaljniju istragu sprovodi nezavisno i stručno tijelo koje će, kako je najavio, svoje nalaze objaviti narednih dana.

    Hagari tvrdi da je izraelska vojska ispalila nekoliko pucnjeva upozorenja da bi rastjerala stampedo, a da je zatim nekoliko Palestinaca prišlo izraelskim snagama nakon što su one počele da se povlače. Hagari je naveo da su oni predstavljali neposrednu prijetnju za izraelske snage koje su, kako je istakao, odgovorile napadom na nekoliko pojedinaca.

    Delegacija Hamasa stigla je u Kairo gdje će biti održani pregovori o prekidu vatre u Pojasu Gaze, a delegaciju predvodi zamjenik šefa Hamasa u Gazi, Halil Al-Haja.

    U Kairu se, naime, očekuje novi sastanak predstavnika SAD, Katara i Egipta, koji posreduju u pregovorima Izraela sa Hamasom o prekidu vatre. Reuters prenosi da Izrael neće poslati delegaciju na pregovore dok ne dobije kompletnu listu talaca koji su još živi. Visoki američki zvaničnik rekao je u subotu da postoji okvirni dogovor o pauzi u sukobima i da je Izrael uglavnom prihvatio sve uslove za šestonedjeljnu pauzu.

    Američki zvaničnik je istakao da Hamas treba da pristane na oslobađanje talaca koje drži u Pojasu Gaze, a Džo Bajden, američki predsjednik, je rekao da se nada da će primirje biti uspostavljeno do početka muslimanskog mjeseca posta, Ramazana, koji počinje 10. marta.

    Bajden se nalazi pod velikim političkim pritiskom u Americi od strane muslimanske populacije, koja uglavnom glasa za demokrate, i lijevo orjentisanih građana koji se protive izraelskoj okupaciji Gaze. Brojne grupe demonstranata i aktivista pozivaju na bojkot Bajdena na predstojećim američkim predsjedničkim izborima, što se već osjeća u ispitivanjima javnog mnijenja, koja daju značajnu prednost Donaldu Trampu, Bajdenovom izazivaču da ponovo zasjedne u Bijelu Kuću.

  • Uhapšeni njemački teroristi, čula se pucnjava

    Uhapšeni njemački teroristi, čula se pucnjava

    Dvije osobe su uhapšene tokom potrage u Berlinu za bivšim pripadnicima raspuštene terorističke Frakcije crvene armije (RAF), saopštila je Državna kriminalistička policija Donje Saksonije, navodeći da se trenutno provjerava identitet uhapšenih osoba.

    Berlinska policija je ranije saopštila da je sprovela akciju potrage za bivšim pripadnicima RAF-a, koji su u bjekstvu više od 30 godina, Ernst-Folkerom Štaubom i Burkhardom Garvegom zbog pokušaja ubistva i raznih pljački.

    Na jednoj lokaciji tokom hapšenja čula se pucnjava, ali nije bilo povrijeđenih, rekla je portparolka policije.

    Berlinska policija je prethodno rekla za die Welt da su raspoređeni pripadnici policije Donje Saksonije i Berlinske policije radi potrage za dvojicom bivših pripadnika RAF-a.

    Operacija je počela oko 7.30, a učestvovalo je oko 130 policajaca. Bivša pripadnica RAF-a Danijele Klete uhapšena je u ponedeljak u Berlinu.

    Ona je, kao i Štaub i Garveg, pripadala takozvanoj trećoj generaciji bivše ljevičarske ekstremističke terorističke organizacije RAF koja je raspuštena 1998. godine. Pripadnici RAF-a ubili su tadašnjeg šefa Dojče banke Alfreda Herhauzena 1989. godine.

    RAF je decenijama, od osnivanja 1970, bio oličenje terora u Zapadnoj Njemačkoj.

    Klete, Štaub i Garveg su traženi zbog serije kasnijih pljački transportovanog novca.

  • Grčka: Nećemo slati trupe u Ukrajinu

    Grčka: Nećemo slati trupe u Ukrajinu

    Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetrit izjavio je danas da Grčka neće slati svoje trupe u Ukrajinu.

    “U Parizu su razmatrani načini da se poveća pomoć Kijevu, ali želim da pojasnim da za Grčku ne postoji opcija o slanju trupa”, rekao je Gerapetrit u intervjuu listu “Ta Nea”, odgovarajući na pitanje da li zaista postoji mogućnost slanja evropskih trupa u Ukrajinu.

    Gerapetrit je rekao da su prošlog avgusta Grci ugostili predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u Atini i izrazili podršku evropskoj perspektivi njegove zemlje, a nedavno su organizovali i međunarodnu konferenciju o rekonstrukciji Ukrajine u Ministarstvu spoljnih poslova zajedno sa Evropskom investicionom bankom, na kojoj su procenili načine za obnovu zemlje, prenele su RIA Novosti.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron je posle konferencije u Parizu 26. februara rekao da će njegova zemlja učiniti sve da spreči Rusiju da “pobedi u ovom ratu”. Prema njegovim rečima, lideri zapadnih zemalja su razgovarali o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, ali još nije postignut konsenzus.

  • Pada Harkov? Zelenski priznao

    Pada Harkov? Zelenski priznao

    Ukrajinska vojska neće moći da odbrani Harkov ukoliko ne potisne Ruse.

    Ovo je izjavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

    “Postalo je jasno da je potrebno da potisnemo Ruse na veću razdaljinu. Ukoliko to ne učinimo biće veoma teško u potpunosti odbraniti Harkov”, rekao je on.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i holandski premijer Mark Rute potpisali su danas u Harkovu bilateralni bezbednosni sporazum između dve zemlje.

    “Dokument uključuje dve milijarde evra vojne pomoći Holandije ove godine, kao i dalju pomoć u odbrani u narednih 10 godina”, naveo je Zelenski na društvenoj mreži Iks.

  • “Nećete pobjediti ruskog medveda”

    “Nećete pobjediti ruskog medveda”

    Konflikt u Ukrajini treba da se završi, jer se SAD neće odlučiti na konvencionalni rat protiv Rusije.

    Krim, Donjeck i Lugansk treba “ostaviti” Moskvi, rekao je osnivač privatne vojne kompanije “Blekvoter” Erik Prins.

    “Ukrajina… treba da završavamo taj rat, jer sve što sada radi Ukrajina – ona sebe uništava demografski. Oni nemaju dovoljno žive sile,” rekao je on u intervjuu za PBD Podcast.

    Prema njegovom mišljenju, zapadna odbrambena baza je smešna.

    “Nećete voditi konvencionalni rat protiv ‘ruskog medveda’. Rekao bih da je i loš mir bolji od bilo koje njihove predstave o ratu,” rekao je on i dodao da pod tim lošim mirom podrazumeva zamrzavanje situacije na liniji razdvajanja.

    “Nivelišite front osim….neka im ostanu Krim, Donjeck , Lugansk,” kaže Prins.

    Njegovu izjavu na temu rata sa Rusijom podržao je i biznismen i vlasnik mreže „Iks“ Ilon Mask.

    “Na žalost, to je istina”, napisao je on.

    Prema Prinsovim rečima, ideja Zapada da se Ukrajina primi u NATO je loša.

    Iako smatra da Rusija nije bila u pravu kada je počela specijalnu operaciju on napominje da su bila data sva moguća uveravanja da se NATO neće širiti dalje na istok posle 1992. godine.

    Moskva je tokom Drugog svetskog rata izgubila više od 22 miliona ljudi i gledano sa njihovog aspekta, videti toliko neprijateljskih država na granici, koliko ih nije bilo od maja 1945. predstavlja problem, crvenu liniju, dodao je Prins.