VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Vol strit džurnal: Novo rusko oružje parališe ukrajinsku vojsku

    Vol strit džurnal: Novo rusko oružje parališe ukrajinsku vojsku

    Ruski sistemi za distanciono miniranje “zemljedelije” usporavaju kontraofanzivu Ukrajine, prenosi list “Vol strit džornal”.

    “Ti sistemi mogu da postavljaju minska polja na rastojanju od pet do 15 kilometara. To je samo jedan od sistema koji koriste Rusi kako bi u pravom smislu reči zasejali polja minama”, navodi list.

    Taj sloj zaštite, prema pisanju lista, znatno usporava Oružane snage Ukrajine i primorava vojnike da zauzimaju takve položaje na kojima su laka meta za ruske helikoptere, artiljeriju i dronove.

    “Svakog dana imamo jednog stručnjaka za uklanjanje mina manje. On je ili ranjen, ili je dvestoti poginuli”, naveo je ukrajinski vojnik u razgovoru za list.

    Princip rada “zemljedelija” je sličan višecevnim raketnim bacačima, a sistem omogućava da se na elektronskoj mapi registruju koordinate pada projektila i da se komandi prenose podaci.

  • Traži se “glava” Šojgua i Gerasimova?

    Traži se “glava” Šojgua i Gerasimova?

    Ruske bezbjednosne službe navodno su rekle predsedniku Rusije da smjeni ministra obrane Sergeja Šojgua, navodi američki Blumberg.

    Od Vladimira Putina, takođe navodno, se zahteva i da sprovede punu mobilizaciju.

    Izveštaj na koji se poziva Blumberg proizilazi, kako je navedeno, od izvora iz ruske elite, koji su navodno bili razočarani “slabim” odgovorom Putina na pobunu Vagner grupe i sada sugerišu da bi Šojgu i načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov trebalo da budu smenjeni.”Sigurnosni tvrdolinijaši žele zamijeniti Šojgua kao dio prijelaza na agresivnije ratovanje, uključujući potpunu mobilizaciju i izvanredno stanje, prema pet osoba upoznatih sa situacijom”, stoji u izvješću.

  • BRIKS + još 20?

    BRIKS + još 20?

    Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa izrazio je podršku proširenju međunarodnog saveza BRIKS.

    “Prošireni BRIKS će predstavljati raznoliku grupu nacija koje dele zajedničku želju da stvore uravnoteženiji svetski poredak”, rekao je Ramafosa u televizijskom obraćanju naciji u nedelju, prenosi Blumberg.

    Samitu će prisustvovati generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i više od 30 šefova afričkih država, kao i drugih lidera takozvanog “globalnog juga”.

    Lideri BRIKS-a — Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike — održaće trodnevni samit koji počinje 22. avgusta, a moguće proširenje saveza je visoko na dnevnom redu. Više od 20 nacija se zvanično prijavilo za pridruživanje, rekao je Ramafosa.

    Zvanično formiran 2009. godine, BRIKS se trudio da stekne onu vrstu geopolitičkog uticaja koji odgovara njegovom kolektivnom ekonomskom dometu.

    Sadašnje članice bloka predstavljaju više od 42 odsto svetske populacije i čine 23 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda i 18 odsto trgovine, prenosi portal Biznis.

  • Procurilo: Ukrajina će pasti?

    Procurilo: Ukrajina će pasti?

    U SAD se sve više sumnja da će Ukrajina ove godine ostvariti ciljeve svojih ofanzivnih operacija, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

    Zbog slabog napretka na frontu, ali i manjka ostvarivih ciljeva sukobljenih strana, rat u kojem je, prema podacima SAD, poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 ukrajinskih i ruskih vojnika, mogao bi godinama da potraje.

    Čini se da Kijevu ponestaje opcija u kontraofanzivi za koju su zvaničnici tvrdili da je ključna operacija Ukrajine za oslobađanje značajnog dela teritorije koje su pod okupacijom ruskih snaga, ističe Vašington post.

    Posle više od dva meseca borbi, kontraofanziva pokazuje znake posustajanja, pošto je napredak ukrajinskih snaga ograničen na nekoliko sela, dok ruske trupe napreduju na severu, piše list, ukazujući da nemogućnost Ukrajine da ostvari odlučujući uspeh na bojnom polju podstiče strahove da sukob ulazi u pat poziciju i da bi međunarodna podrška Kijevu mogla da oslabi.

    Novi poverljivi američki obaveštajni izveštaj predviđa da ukrajinske snage u kontraofanzivi neće uspeti da ove godine stignu do ključnog grada Melitopolja na jugoistoku zemlje. S druge strane, podvlači Vašington post, očekuje se da će u SAD biti sve glasniji pozivi na smanjenje pomoći Ukrajini kako se budu približavali predsednički izbori u novembru 2024. godine.

    Analitičari kažu da je malo verovatno da će Ukrajina napraviti prodor u ofanzivi bez naprednog oružja ili potpunog angažovanja snaga koje se i dalje drže u rezervi. Ukrajinski i zapadni zvaničnici dotle pozivaju na strpljenje, navodeći da je napredovanje sporije nego što se očekivalo, ali insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje stabilne dobitke.

    Američki zvaničnici su sve kritičniji prema strategiji ukrajinske kontraofanzive, ali i sve pesimističniji u pogledu njenih šansi za uspeh, što, prema oceni Fajnenšel tajmsa, produbljuje tenzije između Kijeva i Vašingtona u najkritičnijoj tački rata od početka ruske invazije.

    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    SAD i Ukrajina su prvobitno planirale prolećnu ofanzivu koja bi tokom leta brzo potisnula ruske okupacione snage, ali je, kao navodi britanski list, spor napredak na terenu naveo Kijev da se vrati tradicionalnijoj taktici, umesto manevara kombinovanih snaga kojima su SAD i druge zapadne zemlje obučavali ukrajinske snage ranije ove godine.

    Jedna od tačaka napetosti između američkih i ukrajinskih zvaničnika tiče se pitanja kako je Kijev rasporedio vojsku. Američki zvaničnici ohrabruju Ukrajinu da manje izbegava rizik i da u potpunosti usmeri svoje snage na glavnu osovinu kontraofanzive na jugu zemlje kako bi došla do šanse da probije ruske linije i stigne do Azovskog mora, čime bi se presekla teritorija pod ruskom kontrolom – kopneni most koji spaja jug Ukrajine s Krimom.

    Vašington je takođe tražio od Kijeva da pošalje više borbene moći na jug i da prestane da se koncentriše na istok, gde je angažovao gotovo polovinu svojih snaga. Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, Ukrajina je umesto toga rasporedila neke od svojih najboljih borbenih jedinica za napore da oslobodi Bahmut.

    Zvaničnici u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i neke od kritičara administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pozivaju Zapad da pošalje Ukrajini teško naoružanje i kažu da će napredovanje u kontraofanzivi biti i dalje sporo ako Vašington ne pošalje oružje dugog dometa koje bi podržalo snage na terenu.

    Neki analitičari kažu da je fokus Kijeva na dalekometno oružje pogrešno, s obzirom na njegov skromni uticaj u ratu koji se sve više vodi artiljerijom, uključujući kasetnu municiju koju su SAD nedavno poslale Ukrajini.

    Rat u Ukrajini je u opasnosti da se otegne nekoliko godina, piše Volstrit džurnal, navodeći da razlog za to nije samo spor razvoj na frontu, već i to što niko od glavnih aktera nema jasne i ostvarive političke ciljeve.

    Glavni cilj Ukrajine da povrati svu svoju teritoriju je najjasniji, ali i teško ostvariv, s obzirom na ograničenja zapadne podrške. SAD i ključni evropski saveznici poput Nemačke žele da spreče Rusiju da pobedi, ali se plaše troškova i rizika pomoći koja bi Ukrajinu dovela do takve pobede.

    Zato zapadni zvaničnici razmatraju velike nagodbe za okončanje rata, ali se one ne poklapaju ni s ciljevima Kijeva, ni s ciljevima Moskve. Deklarisani ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina su najelastičniji, od ambicioznih imperijalnih planova do ograničenijeg otimanja ukrajinske zemlje, a i menjaju se sa situacijom na terenu, navodi američki list.

    Bajden je rekao da je cilj američke pomoći da Ukrajini omogući najbolju poziciju za eventualne mirovne pregovore, bez navođenja pod kojim uslovima treba da pregovara. Ranije ove godine, Vašington, Berlin i drugi su se nadali da će se otvoriti šansa za razgovore ove jeseni, ako kontraofanziva Kijeva ostvari značajan napredak na jugu i istoku Ukrajine.

    Ipak, tokom celog rata, davanje Ukrajini odlučujuće vatrene moći sukobljavalo se s drugim prioritetom Zapada, s izbegavanjem nekontrolisane eskalacije koja bi vodila u direktan rat s Rusijom ili navela Putina da iskoristi nuklearno oružje.

    Ograničena brzina slanja pomoći Ukrajini bila je očigledna u višemesečnim debatama na Zapadu o tome da li da Kijevu obezbedi tenkove, avione i rakete dugog dometa.

    Ograničeno naoružavanje ukrajinskih trupa doprinelo je njihovim teškim gubicima tokom rata i njihovom bolno sporom napredovanju ovog leta protiv utvrđenih ruskih linija u regionima Zaporožja i Donjecka, a sad su američke obaveštajne službe pesimistične u pogledu toga da li ukrajinske snage mogu da probiju rusku odbranu i stignu do Azovskog mora.

    Američki zvaničnici kažu da se ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci približava zapanjujućem broju od 500.000, čemu su doprinele velike žrtve ove godine, ukazuje Njujork tajms.

    Zbog velikih gubitaka u prvim nedeljama kontraofanzive, odnosno hiljada ubijenih ili ranjenih vojnika, kao i uništenja oružja dobijenog sa Zapada, Ukrajina je promenila taktiku i vratila se pokušajima iznurivanja ruskih snaga napadima artiljerije i raketama dugog dometa, umesto juriša preko minskih polja pod vatrom.

    Američki zvaničnici brinu da bi Ukrajina tako mogla da ostane bez dragocene municije, što bi donelo prednost Putinu u ratu iznurivanja. Ukrajinski komandanti su se, međutim, odlučili za promenu kako bi smanjili broj žrtava i sačuvali snage na frontu.

    Ruski vojni gubici, rekli su zvaničnici, približavaju se broju od 300.000, što uključuje 120.000 poginulih i 170.000 do 180.000 ranjenih vojnika. Ukrajina je imala manje stradalih, blizu 70.000 ubijenih i od 100.000 do 120.000 ranjenih vojnika.

  • Turski predsjednik najavio dolazak u Banjaluku

    Turski predsjednik najavio dolazak u Banjaluku

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović sastali su se večeras u Budimpešti sa predsjednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Na sastanku je potvrđeno obostrano poštovanje i nastavak realizacije dogovorenih projekata.

    Dogovoreni su i novi sastanci, a Erdogan je najavio da će posjetiti Banjaluku tokom sljedeće posjete BiH.

    urski predsjednik je potvrdio i dolazak na otvaranje Hidroelektrane Mrsovo u opštini Rudo.

    Podsjećamo, tokom posjete Mađarskoj, Dodik i Cvijanovićeva sastali su se sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, predsjednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i predsjednikom ruske Republike Tatarstan Rustamom Minihanovim.

    Dodik se večeras susreo i sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

  • Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    General-major Oružanih snaga Ukrajine u penziji, Sergej Krivonos, prokomentarisao je odluku Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu.

    “Odluka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu motivisana je potrebom za pranjem novca, a ne za spasavanjem ukrajinske vojske od ofanzive ruske vojske”, izjavio je general-major u penziji.

    “Kakav god zid da podignemo, ipak će se naći oružje koje može da ga probije. To je još jedna činjnica koja ukazuje na to da on (Zelenski) krade novac”, naveo je Krivonos u razgovoru za “Njuzrum”.

    Prema generalovim rečima, Ukrajina pati od korupcije u odbrambenoj sferi, usled čega ukrajinska vojska nije snabdevena onim što joj je neophodno za vođenje borbenih dejstava, a njena bezbednost je ugrožena zbog odsustva efikasnih PVO sistema.

    “Vlast pokušava da stvori utisak da je s vojskom sve u redu… Ona je spremna za sve da bi obmanula narod”, zaključio je general.

    Prošle sedmice Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da se nastavlja ofanziva ruske vojske u pravcu Kupjanska.

    Kako je precizirano, jurišni odredi ruske vojne grupacije “Zapad” poboljšali su položaj na prvoj liniji fronta. Početkom avgusta ruska vojska je oslobodila selo Novoselovsko i još pet naselja u tom regionu.

  • Sijarto: Nedopustiv pritisak na demokratski izabrane lidere, sankcije osuđene na propast

    Sijarto: Nedopustiv pritisak na demokratski izabrane lidere, sankcije osuđene na propast

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto naveo je danas da Mađarska smatra da nije u redu što pojedine zapadnoevropske zemlje vrše sve veći pritisak na demokratski izabrane lidere i da veruje u dijalog zasnovan na međusobnom poštovanju.

    Sijarto je, nakon sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i srpskim članom Predsjedništva BiH Željkom Cvijanović, kojem je i prisustvovao, na Fejsbuku napisao da su sankcije osuđene na propast i da donose opasnost i nestabilnost regionu.

    • Pošto se Mađarska nalazi u neposrednoj blizini Zapadnog Balkana, više nas zanima bezbjednost, mir i razvoj područja. Ništa od ovoga nije moguće bez stabilnosti BiH, zato podržavamo razvoj BiH u okviru odgovorne susjedske politike – naveo je Sijarto.

    On je podsjetio da je Mađarska pokrenula program subvencionisanja poljoprivrednika u Srpskoj.

  • “NATO je izgubio nadu”

    “NATO je izgubio nadu”

    NATO je, po svemu sudeći, prestao da se nada da će Ukrajina da pobjedi u sukobu sa Rusijom.

    Ovo je saopštio listu Dejli Telegraf penzionisani pukovnik britanske vojske Ričard Kemp, koji je komandovao trupama u Avganistanu.

    Kemp podseća na nedavnu izjavu šefa kancelarije generalnog sekretara NATO Stijana Jensena koji je za švedski list Verdens Gang rekao da bi Ukrajina mogla postati članica NATO-a ako pristane da ustupi deo teritorije Rusiji.

    “Stoltenbergovo naknadno priznanje da će se mirovni pregovori odvijati pod uslovima Kijeva nije razvejalo sumnje da je Jensen otkrio kako Zapad zapravo vidi ovaj rat”, navodi se u kolumni.

    Analitičar se pozvao i na nedavnu procenu američke obaveštajne zajednice koju je objavio Vašington posta da Ukrajina neće moći da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi.

    “Mračan zaključak do kojeg bi neko mogao da dođe: uprkos kontinuiranim napadima i Rusije i Ukrajine nijedna strana neće napraviti napredak koji je od strateškog značaja”, napisao je Kemp.

    Istovremeno, Kemp izražava mišljenje da odgovor Zapada na ovakvo stanje ne treba da bude pritisak na Kijev kako bi priznao gubitak teritorija, već pokušaj da se promeni situacija na bojnom polju. Ekspert poziva na povećanje isporuka oružja Kijevu kako bi postigao uspeh, ako ne ove godine, onda u budućnosti.

  • Ukrajinci u velikom problemu?

    Ukrajinci u velikom problemu?

    Ukrajini ponestaje opcija u kontraofanzivi protiv ruskih snaga, pošto se vremenski okvir Kijeva za postizanje napredovanja zatvara, piše Vašington post.

    U članku objavljenom u nedelju, američki list tvrdi da ukrajinska kontraofanziva, koja je pokrenuta početkom juna i u početku se očekivalo da će Kijev vratiti velike delove teritorije, trenutno “pokazuje znake odugovlačenja”.

    Ukrajinski i zapadni zvaničnici možda pozivaju na strpljenje, ali “vremenski prozor za Ukrajinu za izvođenje ofanzivnih operacija je ograničen” zbog “negostoljubivog vremena” u regionu u jesen i zimu, navodi se u članku.

    “Bez naprednijeg naoružanja predviđenog za jačanje linije fronta ili potpuno angažovanih snaga koje se i dalje drže u rezervi, malo je verovatno da će Ukrajina moći da obezbedi prodor u kontraofanzivi, prema analitičarima”, piše Vašington post.

    U članku se takođe upozorava da “nemogućnost demonstriranja odlučujućeg uspeha na bojnom polju ukrajinske vojske izaziva strahove da sukob postaje ćorsokak i da bi međunarodna podrška mogla da erodira”.

    Očekuje se da će se pozivi Vašingtonu da smanji svoju vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini “pojačati” nakon predsedničkih izbora u SAD 2024. godine, dodaje se u saopštenju.

  • Isporuka “F-16” Kijevu kada se za to steknu uslovi

    Isporuka “F-16” Kijevu kada se za to steknu uslovi

    Danska će zajedno sa Holandijom isporučiti avione “F-16” Ukrajini kada se za to steknu uslovi, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Danske.

    “Dogovorili smo transfer aviona ‘F-16’ ukrajinskim vazdušnim snagama u bliskoj saradnji sa SAD i drugim partnerima, kada se uslovi za takav transfer ispune”, navodi se u saopštenju.

    Iz danskog ministarstva su istakli da uslovi uključuju, ali nisu ograničeni na uspješno odabrano, testirano i obučeno ukrajinsko osoblje “F-16”, kao i neophodna ovlašćenja, infrastrukturu i logistiku.

    Nizozemski premijer Mark Rute rekao je da Nizozemska ne može da precizira koliko će isporučiti aviona “F-16” Ukrajini, od 42 koliko ih ima, prenosi “Srna”.

    Nizozemska trenutno ima 24 operativna aviona “F-16” koja će biti postepeno izbačena iz upotrebe do sredine 2024. Još 18 ovih aviona dato je na prodaju.