VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajinci probili liniju odbrane

    Ukrajinci probili liniju odbrane

    Analitičari Instituta za proučavanje rata izvestili su da su ukrajinske snage “u poziciji da napadnu sledeću liniju pripremljenih ruskih odbrambenih položaja“.

    Napad će se desiti u regionu Zaporožja.

    Prema novoj proceni, ukrajinske snage su možda “probile najtežu liniju ruske odbrane” u spornom regionu Zaporožje na jugu Ukrajine, gde je Kijev usredsredio veliki deo svojih kontraofanzivnih napora.Kijev je ostvario nove “taktički značajne dobitke“ u južnom regionu koji je anektirala Rusija, pri čemu su njegovi borci probili neke od „najizazovnijih“ odbrambenih pozicija Moskve, prema mišljenju istraživačkog centra Instituta za proučavanje rata (ISV) sa sedištem u Vašingtonu.

    Ukrajinska kontraofanziva, koja se sada priprema skoro tri meseca, videla je da je Kijev oslobodio male količine teritorije od ukopanih ruskih trupa. Pritisak je koncentrisan na linije fronta na istoku i jugu zemlje, uz sve veći broj napada na ciljeve na okupiranom Krimu.

    Ukrajinski komandant na jugu ratom razorene zemlje rekao je Rojtersu u članku objavljenom u subotu da je probio najtežu rusku odbranu na jugu i da će sada napredovati prema lučkom gradu Berdjansku na Azovskom moru.

    Uoči pokretanja kontraofanzive, Rusija je snažno minirala teritoriju koju bi Kijev trebalo da ponovo zauzme i pripremila nekoliko slojeva odbrane koji su značajno usporili napredak Ukrajine. Rekli su da su nameravali da počnu ranije da spreče moskovske snage u izgradnji efikasne odbrane, ali su to odložili zbog čekanja na oružje sa zapada.

    Brutalna kontraofanziva, koju neki kritikuju kao sporu, sada je postavila ukrajinske snage „na udaljenosti od sledeće serije pripremljenih ruskih odbrambenih pozicija“, rekao je ISV.

  • Zelenski bez podrške

    Zelenski bez podrške

    Koalicija koja pomaže Ukrajini u borbi protiv ruske invazije ne bi podržala Kijev ako bi prenela neprijateljstva na rusku teritoriju.

    To je sinoć izjavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Verujem da je to veliki rizik, sigurno ćemo ostati sami”, rekao je on u intervjuu nacionalnim medijima, koji su ga pitali da li je vreme za napad na rusku teritoriju.

    Zelenski je naglasio da su odnosi sa saveznicima ključni za podršku Ukrajini u njenoj borbi za oslobađanje sopstvene teritorije.

    Napredak i odgovornost za Ukrajinu na bojnom polju “uvek su dvostrani”, rekao je Zelenski i dodao da su međunarodni partneri “deo bilo koje pobede”, bilo kakvog nazadovanja u kontraofanzivi, bilo kakvih odbrambenih akcija i bilo kakve slabosti.

    Zelenski je takođe rekao da veruje da je moguće “zagovarati demilitarizaciju Rusije” na Krimu političkim sredstvima.

  • Žestok napad na ruski aerodrom

    Žestok napad na ruski aerodrom

    Ukrajinske snage su sinoć oborile četiri aviona Su-30, jedan MiG-29 i tri PVO sistema, navode iz Službe bezbednosti Ukrajine za ukrajinsku pravdu.

    Naglašavaju da su među uništenim protivvazdušnim sistemima dva Pancira i jedan S-300.

    Ukrajinski obaveštajci kažu da su napali aerodrom u gradu Kursku, na zapadu Rusije, sa 16 dronova. Tvrde da su skoro svi dronovi pogodili svoje mete, odnosno da su Rusi zabeležili najmanje 13 eksplozija. Dodaju da će “uskoro” biti poznate sve posledice napada.Guverner Kurske oblasti Roman Starovoit saopštio je jutros da je stambena zgrada u Kursku oštećena nakon što je u nju tokom noći udario dron, prenela je ruska državna novinska agencija TAS S.

    “Prema preliminarnim informacijama, dron se tokom noći srušio na stambenu zgradu u ulici Karla Marksa u Kursku. Na pojedinim spratovima su polomljeni prozori“, napisao je Starovoit na Telegramu.

    “Udarni talas oštetio je i neke prozore na zgradi inženjerskog odeljenja Kurskog državnog agrarnog univerziteta u ulici Karla Marksa. Ništa nije zapaljeno i niko od stanovnika nije povređen”, dodao je on. On je naveo i da su na lice mesta izašle službe Hitne pomoći i da nadležni procenjuju štetu.

  • Zelenski: Izbori u Ukrajini ako zapadne zemlje obezbijede sredstva za održavanje

    Zelenski: Izbori u Ukrajini ako zapadne zemlje obezbijede sredstva za održavanje

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski izjavio je danas da će dozvoliti održavanje izbora u toj temlji ako Zapad bude obezbijedio sredstva za to.
    Za održavanje izbora u mirnodopskim uslovima potrebno je oko pet milijardi dolara, a teško je odrediti koliko bi oni koštali u ratnom stanju, prenosi TASS.

    „Logika je da ako branite demokratiju, onda tokom rata morate razmišljati o tome, a izbori su jedan element zaštite. Neću održati izbore na kredit, neću uzimati novac od oružja i davati na izbore. Ali, hajde da onda zajedno rizikujemo. Posmatrači treba da budu u rovovima“, rekao je Zelenski.

    Zapadni partneri Kijeva, koji su od izbijanja rata umnožili isporuke oružja Ukrajini, takođe izdvajaju sredstva za podršku ukrajinskoj ekonomiji, i insistiraju na održavanju izbora u predviđenom roku.

    Konkretno, američka republikanska senatorka Lindzi Grem, koji je posjetila Kijev ove nedelje, navela je da predsjednički izbori moraju biti održani na vrijeme, bez obzira na neprijateljstva.

    Sekretar Savjeta za nacionalnu bezbjednost i odbranu Ukrajine Aleksij Danilov rekao je da će izbori biti održani na kraju rata, “a ne na zahtjev bilo kog partnera Kijeva“.

    Kako navodi TASS, u Ukrajini se već dugo vode rasprave o mogućem otkazivanju parlamentarnih i predsjedničkih izbora, koji bi trebalo da budu održani u oktobru ove, odnosno u proljeće 2024. godine, ali prema ustavu ne mogu se održati u vrijeme vanrednog stanja, koje je u julu parlament produžio za 90 dana, dovodeći u pitanje održavanje oktobarskih izbora.

    Zelenski je više puta izjavio da se izbori za šefa države mogu održati tek nakon završetka rata.

  • 100.000 Rusa kreće…

    100.000 Rusa kreće…

    Rusija je koncentrisala više od 100.000 vojnika u pravcu Kupjanska i Limana na frontu u oblasti Harkova i Luganska.

    To je izjavio danas službenik za štampu Istočne grupe Oružanih snaga Ukrajine Ilija Jevlaš.

    On je naveo da su ruske snage u toj oblasti značajno povećale količinu granatiranja i vazdušnih udara na ukrajinske položaje.

    On tvrdi da je za napade na Kupjansk angažovano 45.000 vojnika, a za napade u pravcu Limana 48.000. Oba grada su zauzele ruske snage pre nego što su prošle godine oslobođena. Poslednjih meseci Rusija je pojačala pritisak na ovom delu fronta.

    Vojnici u blizini Kupjanska koji su razgovarali za kijevski Indipendent potvrdili su da Rusija pojačava ofanzivu u toj oblasti. Britanski obaveštajci su izvestili da ukrajinske kontraofanzive na jugu i oko Bahmuta pritiskaju tamošnje ruske snage, ali da Rusi i dalje napreduju oko Kupjanska i Limana.

  • Procurilo ime čovjeka koji bi mogao doći na mjesto Jevgenija Prigožina

    Procurilo ime čovjeka koji bi mogao doći na mjesto Jevgenija Prigožina

    Smrt šefa ruske paravojne grupe Vagner, Jevgenija Prigožina, u padu aviona u srijedu u Rusiji, potvrđena je molekularno-genetičkom ekspertizom, objavljeno je u nedjelju. Međutim, sad se postavlja pitanje što će biti s Vagnerom.

    Dr. Džoana de Deus Pereira, viša naučna saradnica na Institutu “Royal United Services” rekla je da će Prigožinova smrt vjerovatno dovesti do “određenog preustroja” grupe.

    No, smatra da će se poslovanje grupe nastaviti gotovo na isti način kao i pod Prigožinom.

    – Organizacija će u budućnosti funkcionisati vjerovatno s drugim imenom, ali je već dokazala da ima kapacitet za prilagođavanje i transformaciju – rekla je ona, pa dodala:

    – Moramo gledati na Vagnera ne samo kao na jednog čovjeka, već kao na ekosistem, kao na hidru s mnogo glava i mnogo različitih interesa u Africi.

    Ko može naslijediti Prigožina?
    S njom se slaže i Ruslan Trad, analitičar, koji smatra da bi plaćenike mogao preuzeti neko ko ima veze s ruskom vojnom obavještajnom službom, GRU.

    No, navodi da bi glavni izazov ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu moglo biti pronalaženje nekoga s dovoljno dubokim džepovima da finansira operacije paravojske, a da pritom ne predstavlja izravan izazov njegovom režimu.

    – Pokušaće pronaći novog finansijera jer je Prigožin tamo bio glavna osoba s novcem – rekao je Trad, dodajući da Vagner ima dobre vođe, ali da je potreban i novac – rekao je on.

    – Možda će instalirati nekoga iz bliskog kruga oko Putina – dodao je on.

    Benoa Brinže, novinar čiji je dokumentarac “The Rise of Wagner” opisao uspon paravojske, rekao je da je jedan od vodećih kandidata general GRU Andrej Averjanov.

    – Vjerovatno je Putinu trebalo vremena da potajno organizuje prenos vlasti i to bi objasnilo zašto je čekao dva mjeseca da se riješi Prigožina – smatra Brinže.

    Emili Feris s Instituta “Royal United Services” vjeruje da je Moskva naučila lekciju iz ove situacije s Prigožinom, te da će novi vođa Vagnera vjerovatno biti neko koga će Kremlj lično izabrati, prenosi N1.

    Feris smatra da bi se Vagner mogao raspasti na dva dijela, pri čemu će se preostale grupe bez vođa u Bjelorusiji raspustiti, a druga frakcija aktivna u inostranstvu pretvoriti se u nešto drugo što može biti oruđe ruske vanjske politike.

  • Evropski sud: Izbori u BiH – nedemokratski

    Evropski sud: Izbori u BiH – nedemokratski

    Po apelaciji Slavena Kovačevića Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je presudu kojom je utvrdio da su njegova prava u kontekstu glasanja za kandidate za državni Dom naroda i Predsjedništvo BiH prekršena, a zbog toga što nije u mogućnosti glasati za kandidate koji ne pripadaju konstitutivnim narodima i ne žive u određenom entitetu.

    Slaven Kovačević, sada savjetnik predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Željka Komšića obratio se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, navodeći da je ugroženo njegovo pravo jer kao Srbin iz Sarajeva ne može odlučivati o izboru člana Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda, niti, kao Srbin iz FBiH, ne može biti delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

    Kako javlja Istraga.ba Sud je utvrdio da je sadašnji politički sistem BiH etničku zastupljenost učinio važnijom od političkih, ekonomsko-socijalnih i drugih pitanja, te je pojačao etničke podjele u državi i potkopao demokratski karakter izbora, te da su “konstitutivni narodi privilegovani”.

    Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da Sud da kombinacija teritorijalnih i etničkih zahtjeva predstavljala diskriminatorno postupanje u suprotnosti s člankom 1. Protokola br. 12 u kontekstu prava na sudjelovanje u izborima za Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, smatrao je da isto vrijedi i za pravo glasa na izborima za Predsjedništvo Bosne i Hercegovine. Ukratko, Sud konstatuje da su izbori u BiH – nedemokratski.

    Posebnu pažnju Sud je, kako saznaje Istraga, posvetio i nadležnostima Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Sudije konstatuju da bi postojanje Doma naroda PS BiH bilo prihvatljivo ako bi se ovlasti Doma naroda ograničile na precizno definiran vitalni nacionalni interes kontitutivnih naroda, a ne na odobravanje svih zakona. Sud u presudi predlaže nekoliko rješenja za Dom naroda. Prvo rješenje je – reduciranje ovlasti Doma naroda. Drugo moguće rješenje je – ukidanje Doma naroda i etničke interese štiti u okviru Predstavničkog doma. Treće rješenje – zadržati Dom naroda u sadašnjoj formi uz omogućavanje učešća u njegovom radu svim građanina.

    Sud, dalje, navodi da predstavnici naroda u Domu naroda moraju predstavljati pripadnike tog naroda sa cijele teritorije države, a ne samo njenih pojedinih dijelova.

    Predlaže se i belgijski model prema kojem bi građani prvo birali, pa bi tek onda izabrani poslanici odlučivali u kojem klubu naroda bi participirali.

    Etničko, navodi Sud u Strazburu, ne može i ne smije prevladati političko predstavljanje. Ono mora biti sekundarno.

    Više detalja o ovoj presudu bit će poznato u narednim danima.

  • Nakon DNK analize potvrđena Prigožinova smrt

    Nakon DNK analize potvrđena Prigožinova smrt

    Potvrđeno je da je šef Vagnera Јevgenij Prigožin poginuo, prenosi BBC izjave ruskih zvaničnika.

    Nakon DNK analize tijela pronađenih poslije avionske nesreće, vijest je potvrđena, kažu ruski zvaničnici, prenosi BBC.

    Ruska Savezna agencija za vazdušni saobraćaj “Rosavijacija” saopštila je ranije da su Prigožin i njegov saradnik Dmitrij Utkin bili u avionu koji se srušio u regionu Tver 23. avgusta.

    Ministarstvo za vanredne situacije tog dana je objavilo da je avion koji je bio na letu iz Moskve prema Sankt Peterburgu pao u regionu Tver i da je poginulo 10 putnika i članova posade.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • “Svi znamo ko je kriv za Prigožinovu smrt”

    “Svi znamo ko je kriv za Prigožinovu smrt”

    Bivši britanski premijer Boris Džonson smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin kriv za smrt šefa Vagnera Jevgenija Prigožina.”Ceo svet dobro zna da je čovek koji stoji iza ubistva Prigožina isti čovek koji je odobrio, na primer, trovanja u Velikoj Britaniji Aleksandra Litvinjenka i Sergeja Skripalja. Putin je razotkriven kao gangster, a njegov apsurd je prenosio na televiziji. odavanje počasti mrtvim Vagnerovcima deluje kao scena iz Kuma”, rekao je Džonson.

  • Zelenski: “Počeli su pregovori”

    Zelenski: “Počeli su pregovori”

    Ukrajina i Kanada počele su pregovore o bezbednosnim garancijama, izjavio je večeras ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    .”Počeli smo pregovore sa Kanadom o bilateralnom dokumentu o bezbednosnim garancijama. Ranije smo počeli sa Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom. To će Ukrajini dati mnogo više mogućnosti“, rekao je Zelenski u večernjem video obraćanju, prenosi Ukrinform.

    Takođe je napomenuo da se više od 20 zemalja već pridružilo deklaraciji G7 o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. „Naš tim nastavlja sa radom. Sada postoji skoro 30 zemalja ukupno, uključujući G7. Biće ih još“, istakao je predsednik Ukrajine.

    Na samitu NATO u Viljnusu 11. i 12. jula lideri zemalja Grupe sedam (G7) dogovorili su Zajedničku deklaraciju o podršci Ukrajini, a više od 20 zemalja je već pristupilo deklaraciji.