VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajina ciljala ruska energetska postrojenja

    Ukrajina ciljala ruska energetska postrojenja

    Ukrajina je drugu noć zaredom pokrenula masovne napade bespilotnim letjelicama na nekoliko ruskih regiona, a iznad Voronješke oblasti je uništeno preko 30 ukrajinskih dronova, saopštio je guverner Aleksandar Gusev.

    Opasnost od napada bespilotnih letjelica u Voronježu i dalje postoji. Tokom noći je više od 30 dronova otkriveno i uništeno od strane sistema PVO u regionu – napisao je Gusev na Telegramu.

    Prema njegovim riječima, prouzrokovana su manja oštećenja na infrastrukturi i stambenim zgradama, a povrijeđenih u napadu nije bilo, prenosi Interfaks Rusija.

    U Rjazanju je izbio požar u postrojenju za preradu nafte nakon pada ukrajinskog drona, rekao je za RIA Novosti predstavnik hitnih službi.

    Ukrajinski dron je uništen i u Lenjingradskoj oblasti na prilazu rafineriji nafte, rekao je regionalni guverner Aleksandar Drozdenko na Telegramu.

    On je dodao da proizvodnja radi normalno, a da žrtava i materijalne štete u ovom napadu nema.

    Sistemi ruske PVO zaustavili su i napad osam bespilotnih letjelica na Brjansku oblast, a na udaru ukrajinskih dronova tokom noći našli su se i oblasti Kursk i Belgorod.

    Oko 45.000 ljudi u Belgorodskoj oblasti ostalo je bez struje zbog ukrajinskog granatiranja gradskog okruga Šebekino, rekao je guverner Vjačeslav Gladkov na Telegramu, prenosi TASS.

  • Bajden i Tramp osigurali predsjedničke nominacije

    Bajden i Tramp osigurali predsjedničke nominacije

    Predsjednik SAD DŽozef Bajden i bivši predsjednik Donald Tramp formalno su osigurali predsjedniče nominacije Demokratske, odnosno Republikanske stanke, nakon pobjeda na primarnim izborima u DŽordžiji, Misisipiju i državi Vašington, što znači da će se ponovo susresti na predsjedničkim izborima u novembru.

    Bajden je na stranačkim izborima osvojio više od 1.968 delegata, koliko je bilo potrebno da bi formalno osigurao predsjedničku nominaciju demokrata, a Tramp neophodnih 1.215 za republikansku.

    Kandidatura DŽozefa Bajdena biće ozvaničena na konvenciji Demokratske stranke u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju u julu.

    Prema američkom izbornom procesu, na osnovu rezultata stranačkih izbora u pojedinačnim državama kandidatima se dodjeljuju delegati. Da bi osigurao nominaciju, kandidat mora da ima određen broj delegata koji se zatim i formalno izjašnjavaju na stranačkim konvencijama.

    • Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovdje u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike. Vjerujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost – poručio je Bajden u saopštenju nakon što je osigurao nominaciju.

    Istakao je i da mu je čast što je osvojio drugu predsjedničku nominaciju demokrata.

    Nakon što se prethodne nedjelje iz trke za republikansku nominaciju povukla Trampova jedina preostala rivalka, Niki Hejli, kandidat te stranke je već bio poznat.

    Na skupu u DŽordžiji, Donald Tramp je ponovio tvrdnje da su izbori 2020. godine bili pokradeni, a Bajdena je kritikovao i zbog toga što nije uspio da spriječi priliv migranata na granici sa Meksikom.

    Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, kao i druga pitanja bitna za republikance, kao što je abortus i slanje američkih fondova u inostranstvo.

    Poslije izbora u utorak u četiri države, uključujući DŽordžiju i Havaje, postalo je jasno da će Bajden i Tramp ponovo biti u trci za predsjednika na izborima 5. novembra, iako još uvijek nije održana ni polovina stranačkih izbora, a to će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsjednika.

    Takođe, prvi put od 1956. godine dogodilo se da su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsjednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.

    Najviše delegata u utorak dodjeljivala je DŽordžija, koja bi mogla da bude ključna za ishod predsjedničkih izbora u novembru.

  • Sijarto: Ukrajina ne može pobijediti u ratu protiv Rusije

    Sijarto: Ukrajina ne može pobijediti u ratu protiv Rusije

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da Ukrajina ne može da pobijedi u ratu protiv Rusije.

    • Prilično smo sigurni u to, jer Rusija sada osvaja i pomjera front -rekao je Sijarto u podkastu za “Vašington tajms”.

    Sijarto je podsjetio da Mađarska ostaje jedina članica NATO-a koja je odbila da pošalje oružje Kijevu, jer bi to samo produžilo sukob koji nijedna strana ne može da dobije.

    • Razumijemo da što se više oružja isporučuje, to će rat duže trajati i više ljudi će umrijeti. Mislim da treba uložiti napore da se postigne mir, a ne da rat eskalira – rekao je Sijarto.

    Govoreći o ostalim spornim tačakama između Mađarske i NATO-a, Sijarto je naveo da njegova vlada ne podržava kandidaturu holandskog premijera desnog centra Marka Rutea za sljedećeg generalnog sekretara NATO-a.

    • Očigledno je da ne možemo da podržimo izbor premijera Rutea s obzirom na činjenicu da je bio veoma nepravedan prema Mađarskoj – rekao je Sijarto.

    Rute je 2021. godine rekao da je njegov cilj bio da “baci Mađarsku na koljena” zbog zakona koji kritičari smatraju anti-LGBT.

  • “Sarmat” nanišanio 14 američkih meta

    “Sarmat” nanišanio 14 američkih meta

    Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je Zapad da rizikuje nuklearni rat ukoliko pošalje svoje trupe u Ukrajinu. Sada ga već shvataju ozbiljno.

    Ukoliko bi do toga zaista došlo i delikatna ravnoteža relativnog mira u svetu se srušila, postoje određene lokacije u SAD koje bi Moskva verovatno imala na metu u nuklearnom ratu.

    Putin je u svom obraćanju naciji krajem februara tvrdio da se NATO i SAD pripremaju da “udare na rusku teritoriju”. Tada je rekao Zapadu da “moraju da shvate da Rusija takođe ima oružje koje može da pogodi mete na njihovoj teritoriji. Sve ovo zaista preti sukobom sa upotrebom nuklearnog oružja i uništenjem civilizacije”. “Zar oni to ne shvataju?”, upitao je Putin.

    On je aludirao na nedavne komentare francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je rekao da ne može da isključi slanje NATO trupa u Ukrajinu da pomognu u borbi protiv Rusije.

    Kako piše Msn.com, ovo nije prvi put da Putin zvecka nuklearnim oružje, “ali svet ga shvata sve ozbiljnije, kako vreme prolazi”.

    Prema Putinu, Rusija ima nov interkontinentalni balistički projektil “sarmat” RS-28 (na Zapadu poznat kao Satana II) i potpuno je operativan. Projektil je dug 35 metara, težak 220 tona i navodno ima domet od 10.000-18.000 kilometara. Ukoliko bi se te pretnje obistinile, postoji više od 10 lokacija u SAD koje bi Moskva verovatno imala na svojoj meti, preneo je Blic.

    A ono što bi Rusija potencijalno gađala u SAD, u slučaju nuklearnog rata, najpre je Pentagon. Reč je o štabu američkog Ministarstva odbrane u Arlingtonu, u Virdžiniji.

    Depositphotos/icholakov01
    Zatim, tu je i pomorska baza Norfolk, koja je najveća na svetuna svetu. Pomorska baza Norfolk na jugoistoku Virdžinije. Prostire se na čak 14 kilometara kvadratnih.

    Takođe, Satana II bi mogla da pogodi i područje pomorske baze Komfort sjuts Kings Bej. Nalazi se blizu gradova Sent Meri u Džordžiji i Džeksonvila na Floridi. Baza podmornica je matična luka Atlantske flote za nuklearne podmornice sa balističkim projektilima, sposobne da budu naoružane nuklearnim oružjem sa projektilima “trident”, prema javno dostupnim podacima.

    Meta bi bila i vazduhoplovna baza Barksdejl, koja se nalazi u okrugu Božer u Luizijani i dom je 2. bombaškog krila SAD.

    Zatim, vazduhoplovna baza Vajtmen, u blizu Nob Nostera u Misuriju. Baza je trenutno dom bombardera B-2 “spirit”.

    Strateška komanda SAD, (USSTRATCOM) jedna je od 11 ujedinjenih borbenih komandi Ministarstva odbrane, sa sedištem u bazi Ofat u Nebraski. Odgovorna je za stvari poput strateškog nuklearnog odvraćanja, globalnog udara i sajber odbrane.

    Takođe pruža niz mogućnosti za podršku drugim borbenim komandama, uključujući integrisanu protivraketnu odbranu.

    Dalje, Putin bi mogao da nacilja i VLF predajnik Lualualei, što je objekt američke mornarice kod Lualualeja na Havajima. Prenosi vojna naređenja potopljenim podmornicima na veoma niskim frekvencijama (VLF).

    Tu je i vazduhoplovna baza Kirtland, smeštena u Albukerkiju u Nju Meksiku, pored međunarodnog aerodroma Sanport, a kojim deli piste, što je čini civilno-vojnim aerodromom.

    EPA PHOTO/USAF
    U njoj se nalazi Centar za nuklearno oružje Komande vazdušnih snaga, odgovornog za nabavku, modernizaciju i održavanje programa nuklearnog sistema i za Ministarstvo odbrane i za Ministarstvo energetike. Takođe je dom 58. krila za specijalne operacije (58 SOW), jedinice koja pruža obuku na tipovima, modelima i serijama letelica.

    Moguća ruska meta je i 21. eskadrila za podršku snagama – što je jedinica američkih svemirskih snaga sa sedištem u bazi Piterson u Koloradu. Pruža operativnu i administrativnu podršku sa informacijama o vremenu i obaveštajnim podacima, te koordiniše operacijama za Spejs Delta 2.

    Sledeća je vazduhoplovna baza Voren, koja se nalazi u Šajenu u Vajomingu i jedna je od tri strateške raketne baze.

    Dom je 90. raketnog krila (90 MW) koje upravlja interkontinentalnim balističkim projektilom LGM-30G “minuteman”. Tu se takođe nalaze 20. vazduhoplovne snage koje komanduju svim američkim interkontinentalnim balističkim projektilima.

    Zatim, vazduhoplovna baza Majnot. Nalazi se kod Majnota u Severnoj Dakoti. Tu je smešteno 5. bombaško krilo, kao i 91. raketno – oba iz Komande za globalni udar vazduhoplovstva. Snage se koriste za održavanje i upravljanje bombarderima B-52H.

    Vazduhoplovna baza Hil, gde je smeštena komanda vazdušnih snaga, a nalazi se u okrugu Dejvis u Juti, kod grada Ogdena.

    U pitanju je glavna baza američkog ratnog vazduhoplovstva i u njoj se nalazi vazdušno logistički kompleks Ogden, svetski centar za široki spektar letelica, motora, projektila, softvera, avionike i komponenti dodatne opreme. Tu je i smešteno 75. krilo vazdušne baze, koje pruža podršku logističkom kompleksu.

    Vazduhoplovna baza Malmstrom, koja se nalazi u okrugu Kaskejd u Montani. Dom je 341. raketnog krila, jedinice za interkontinentalne projektile Komande za globalni udar vazduhoplovstva. Imenovana je u čast pukovnika Ajnara Aksela Malmstroma zarobljenog u Drugom svetskom ratu.

    Mornarička radio stanica Džim Krik, isto bi mogla biti meta ruskih napada. Radio predajnik veoma niske frekvencije američke mornarice. Uglavnom se bavi jednosmernim komunikacijama sa podmornicama – primarna misija je da prenosi naređenja podmornicama Pacifičke flote. Sedište stanice je blizu Osa u Vašingtonu.

  • Putin saopštio: Spremni smo

    Putin saopštio: Spremni smo

    Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da danas ta zemlja spremna da upotrebi nuklearno oružje ako postoji pretnja ruskoj državnosti, suverenitetu ili nezavisnosti.

    Putin je u razgovoru za ruske medije rekao da se nada da će SAD izbeći bilo kakvu eskalaciju koja bi mogla da izazove nuklearni rat, ali je naglasio da su ruske nuklearne snage spremne za to.

    Putin je istakao da do sada nije bilo potrebe za upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini, navodi RIA Novosti.On je takođe izrazio uverenje da će Moskva ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini, kao i da je otvoren za razgovore, ali da bi svaki dogovor zahtevao čvrste garancije Zapada.

  • Eskobar: Kurti pravi probleme

    Eskobar: Kurti pravi probleme

    SAD imaju problem u komunikaciji sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, kao i EU, NATO, Velika Britanija, ali i mnogi drugi poput Albanije i Sjeverne Makedonije.

    Ovo je danas izjavio zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.

    On je to rekao na onlajn konferenciji za novinare na pitanje da li SAD i dalje vide Prištinu kao partnera.

    “Partnerstvo SAD i naroda Kosova ne zavise od jednog čovjeka ili stranke, ali imamo problem u komunikaciji sa Kurtijem. Imali smo, uživali u veoma, veoma bliskom partnerstvu sa Kosovom u prošlosti. Veoma bismo voljeli da se taj odnos vrati na onaj kakav je bio prije”, rekao je Eskobar.

    Na pitanje o Zajednici srpskih opština, Eskobar je rekao da Priština nikada nije rekla da li prihvata prijedlog statuta ZSO koji je predložila Evropska unija, kao i da je SAD teško da razumije zašto to ne čine.

    “Želim da ponovim, ZSO ne bi bila druga Republika Srpska. To ne bi bila država u državi. U statutu koji dozvoljava izvršnu vlast, izvršnu vlast ili bilo šta što bi moglo da stvori ustavna ili funkcionalna pitanja za Kosovo. To je jednostavno prilika za opštine sa srpskom većinom, da koordiniraju pružanje opštinskih usluga na srpskom jeziku za građane Kosova. To je to. I to je pravno obavezujuća obaveza. Tako da smo čuli mnogo različitih razloga zašto to nije podnijeto ili zašto nije napredovalo, nijedan ne prihvatamo. Trebalo bi da se krene dalje”, rekao je Eskobar, a prenosi “b92”.

  • Stoltenberg: Ako jedna članica pošalje vojsku u Ukrajinu, NATO će postati strana u sukobu

    Stoltenberg: Ako jedna članica pošalje vojsku u Ukrajinu, NATO će postati strana u sukobu

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da Alijansa ne planira da šalje vojsku u Ukrajinu i upozorio da bi u slučaju da bilo koja članica individualno pošalje trupe, Sjevernoatlantski savez postao strana u sukobu.

    On je u intervjuu za Rojters ponovio stav da Alijansa ne treba da šalje vojsku u Ukrajinu, nakon što je ranije odbacio izjavu predsjednika Francuske Emanuela Makrona da postoji takva mogućnost.

    “NATO ne planira da šalje vojsku u Ukrajinu i nije strana u sukobu kao ni njegove članice”, naglasio je Stoltenberg.

    Stoltenberg je pojasnio da bi eventualna individualna odluka bilo koje članice da pošalje vojsku u Ukrajinu uticala na cijelu Alijansu, pošto su sve članice vezane kolektivnim odbrambenim sporazumom, prenijela je “Raša tudej”.

    “Mislim da je važno da se konsultujemo i da imamo zajednički pristup tim važnim pitanjima, jer se tiču svih nas”, naveo je Stoltenberg.

    Moskva je upozorila da bi prisustvo NATO snaga u Ukrajini vjerovatno dovelo do neizbježnog direktnog sukoba Rusije i Alijanse

  • Rusija je napadnuta; Žestoke borbe u toku

    Rusija je napadnuta; Žestoke borbe u toku

    Borci Legije Sloboda Rusiji, Ruski dobrovoljački korpus i Sibirski bataljon naveli su da su ušli u pograničnu teritoriju Rusije.

    Na društvenim mrežama se šire snimci navodnih borbi na kojima se čuju pucnjava i eksplozije.

    Izveštaje o žestokim borbama potvrdio je i Ilja Ponomarev, ruski opozicioni političar i bivši poslanik u Državnoj dumi.

    Ruski partizani tvrde kako su preuzeli kontrolu nad pograničnim mestom Lozova Rudka u Belgorodskoj oblasti, a trenutno se vode borbe u selu Tetkino u Kurskoj oblasti.”Ranije smo rekli da neće biti moguće svrgnuti zločinački diktatorski režim u Ruskoj Federaciji mirnim putem. On se može eliminirasi samo oružjem u rukama. Počeli smo da ispunjavamo svoje obećanje. Nastavljaju se žestoke borbe na području Ruske Federacije”, dodali su oni.Guverner Kurske oblasti Roman Starovojt saopštio je da je diverzantsko-izviđačka grupa pokušala da prodre na područje u blizini sela, ali je napad odbijen. “Bio je pokušaj proboja diverzantsko-izviđačke grupe, čula se pucnjava, ali nije došlo do proboja”, naveo je on.

    Dodao je kako su ukrajinske snage tokom upada partizana granatirale selo, pri čemu je jedna osoba ranjena. “Nažalost, ima žrtava. Lokalni stanovnik je ranjen, pružena mu je potrebna pomoć”, objavio je na Telegramu.

    Portparol ukrajinske vojno-obaveštajne službe (GUR) Andrij Jusov napomenuo je da su sporne jedinice sastavljene od ruskih državljana.

    “Oni na području Ruske Federacije deluju potpuno autonomno, nezavisno, ispunjavajući svoje društveno-političke programske zadatke. Uostalom, ovo nisu prvi takvi postupci ovih struktura i organizacija na tom području”, izjavio je Jusov.

    Ruski mediji i rusko ministarstvo digitalnog razvoja javljaju da su brojne elektronske usluge u Belgorodskoj oblasti trenutno nedostupne zbog sajber napada, a Legija Sloboda Rusiji podelila je snimak koji navodno prikazuje uništavanje ruskog oklopnog transportera u Belgorodskoj oblasti.

    FSB: Nije tačno
    S druge strane, ruska Federalna služba bezbednosti saopštila je da nije t ačno da su opartizani upali na teritoriju Rusije i da su zauzeli jeno selo.

    Iz FSB-a pak kažu da su osujetili nekoliko pokušaja upada na teritoriju Ruske Federacije od nedelje, 10. marta.

    Napad i na industrijsku zonu
    Međutim, ukrajinske bespilotne letelice napale su jutros ruski energetski objekat u industrijskoj zoni Nižegorodske oblasti, nakon čega je izbio požar na jednom od postrojenja za preradu nafte koji je sada lokalizovan, izjavio je načelnik oblasti Gleb Nikitin.

    On je dodao da specijalizovane službe rade na licu mesta na gašenju požara, koji je izbio na instalacijama jednog od postrojenja za preradu naftnih derivata nakon udara drona, prenosi Interfaks Rusija.

    Prema dostupnim informacijama, u napadu nema povređenih, navodi ruska agencija.

    Ukrajinski dron je napao skladište nafte u ruskoj Orlovskoj oblasti, javio je na svom Telegram kanalu guverner Orlovske oblasti Andrej Kličkov.

    On je dodao da je napadnut objekat energetskog kompleksa i da na licu mesta rade specijalne službe na suzbijanju požara, kao i da žrtava u napadu nije bilo, prenosi Interfaks.

    Ranije je guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov izvestio da su tokom noći na Belgorodsku oblast bačene četiri eksplozivne naprave koje su oštetile dalekovode.

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su sistemi protivvazdušne odbrane tokom noći uništili 25 ukrajinskih dronova iznad ruske teritorije.

  • Fon der Lajenova: BiH je ispunila obaveze, preporučujemo početak pregovora

    Fon der Lajenova: BiH je ispunila obaveze, preporučujemo početak pregovora

    BiH je u posljednjih godinu dana napravila impresivan napredak na putu ka EU i zato će Evropska komisija preporučiti Evropskom savjetu da otvori pregovore s BiH, rekla je Ursula fon der Lajen, predsjednica Komisije u govoru pred Evropskim parlamentom.

    Uz aplauz prisutnih poslanika, fon der Lajenova je rekla da Evropska komisija predstavlja izvještaj za BiH, koji je uslov za Savjet da donese odluku o otpočinjanju pregovora za članstvo, i da je zemlja ispunila uslove koji su pred nju postavljeni.

    Rekla je da je BiH usvojila zakon o sukobu interesa, koji je sedam godina čekao na usvajanje, zakon o pranju novca a unaprijedila je i menadžment migracija.

    “Slika je jasna: BiH je napravila impresivan napredak otkad joj je dodijeljen kandidatski status. Više je postignuto napretka u ovih godinu dana nego u protekloj deceniji. BiH je u potpunosti usklađena s spoljnom i bezbjednosnom politikom EU što je od krucijalne važnosti u ovo turbulentno doba”, rekla je fon der Lajenova.

    Rekla je da je još potrebno ostvariti napretka i da je još dugi put ka članstvu, ali da je BiH pokazala da može postići napredak.

    “Poruka koja dolazi iz BiH je jasna i naša poruka mora biti takođe jasna. Budućnost BiH je u EU”, rekla je fon der Lajenova.

    Naglasila je da vrata za zapadni Balkan moraju ostati otvorena i da je EU zato kreirala plan za rast.

    Iako Fon der Lajenova preporuka za otpočinjanje pregovora idalje nije obavezujuća za Evropski savjet, smatra se da je ona jako važna, jer bez nje bi bilo teško očekivati da bi evropski lideri, koji će 21. i 22. marta raspravljati o BiH, mogli donijeti odluku o otpočinjanju pregovora. Iako je dio političara u BiH očekivao da će BiH dobiti datum, potrebno je razjasniti da će datum za početak pregovora biti utvrđen kada bude dogovorena međuvladina konferencija, na kojoj će biti utvrđen pregovarački okvir. To je proces koji predstoji i koji će, kao i za bilo koju drugu zemlju, trajati određeno vrijeme.

  • Tramp: Pomagao sam Masku dok sam bio predsjednik

    Tramp: Pomagao sam Masku dok sam bio predsjednik

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da je pomogao američkom milijarderu Ilonu Masku na različite načine dok je bio u Bijeloj kući i potvrdio da se prošle nedjelje sastao sa njim i nekoliko bogatih republikanskih donatora dok je tražio novac za svoju kampanju.


    Tramp je rekao da ne zna da li će dobiti pomoć od Maska.

    • Vidi, bio sam prijatelj sa njim tokom godina. Pomagao sam mu dok sam bio predsjednik. Svidio mi se – rekao je Tramp u intervjuu za CNBC, ne navodeći na koju pomoć je mislio.

    On je napomenuo da se sa Maskom ne slaže jedino po pitanju električnih automobila, napominjući da se protivi saveznoj regulativi osmišljenoj da poveća proizvodnju električnih vozila.

    Američki TV kanal podsjeća da je izvršni direktor „Tesle“ i „SpejsIksa“ godinama dobijao državnu pomoć za svoje kompanije, uključujući regulatorne kredite za „Teslu“, poreske kredite za Tesline kupce i ugovore o raketnim uslugama za „SpejsIksa“.

    Tramp i njegovi saveznici žele da Mask govori na republikanskoj konvenciji u julu.

    Mask nije rekao kog kandidata će podržati za predsjednika. On je prošle godine za CNBC rekao da je glasao za predsjednika Džoa Bajdena 2020, iako je takođe rekao biografu Volteru Ajzaksonu da uopšte nije glasao na opštim izborima te godine.

    Mask je prošle godine rekao da neće glasati za Bajdena protiv Trampa 2024. godine, i iznio je niz uvreda na račun aktuelnog predsjednika.

    Nakon vijesti o njegovom sastanku sa Trampom, Mask je na platformi Iks objavio da neće donirati novac nijednom predsjedničkom kandidatu.

    Ishod predsjedničke trke mogao bi da ima veliki uticaj na Maskovo poslovanje.

    Mask je uključen u najmanje 11 regulatornih ili pravnih sukoba sa Bajdenovom administracijom ili nezavisnim saveznim agencijama, a regulatorni stručnjaci kažu da bi drugi Trampov mandat mogao da znači da se te borbe rješavaju na načine koji su povoljniji za Maska.