VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kijev opet napao Krim

    Kijev opet napao Krim

    Ruska protivvazdušna odbrana oborila je noćas 11 ukrajinskih dronova iznad Krima i jedan dron iznad Brjanske oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

    “14. septembra oko 05.30 po moskovskom vremenu zaustavljen je pokušaj kijevskog režima da izvrši teroristički napad bespilotnom letjelicom na objekte na teritoriji Ruske Federacije. Dežurni PVO sistemi uništili su 11 bespilotnih letjelica nad teritorijom Republike Krim”, navodi se u saopštenju.

    Kako su dodali, jedan dron je uništen iznad Brjanske oblasti.

    U Ministarstvu su naveli da je ruska vojska uništila i pet bespilotnih čamaca Oružanih snaga Ukrajine u Crnom moru koji su pokušavali da napadnu brod “Sergej Kotov”.

    “Oružane snage Ukrajine su 14. septembra oko 05.00 časova pokušale da napadnu patrolni brod Crnomorske flote ‘Sergej Kotov’ sa pet bespilotnih čamaca u Crnom moru. Ruska vojska je uništila svih pet čamaca”, napominje se.

    Ukrajinske snage gotovo svakodnevno napadaju dronovima ruske pogranične teritorije.

    Saobraćaj na Krimskom mostu je privremeno obustavljen, objavljeno je na Telegram kanalu o operativnoj situaciji na mostu.

    Razlozi za obustavu saobraćaja nisu precizirani.

    Ruši sve pred sobom: Objavljeni jezivi snimci kada voda uništava grad!
    Ruši sve pred sobom: Objavljeni jezivi snimci kada voda uništava grad!
    U posljednje vrijeme ukrajinske vlasti sve češće pribjegavaju terorističkim metodama, rekla je ranije portparolka ruskog MSP Marija Zaharova i objasnila da je to zbog očigledno neuspješne kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, koju velikodušno sponzorišu SAD i druge zemlje NATO-a.

    Teror kojim se koristi kijevski režim dodatno pogoršava ukrajinsku krizu i odlaže izglede za njeno mirno riješavanje, istakla je tada Marija Zaharova

  • Ukrajinci priznali: Nemoguće ih je oboriti

    Ukrajinci priznali: Nemoguće ih je oboriti

    Ruske modifikovane avionske bombe FAB-500 praktično je nemoguće oboriti.

    Ovo je izjavio portparol Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat za list “Vašington post”.

    “Teoretski, moguće se suprotstaviti tim bombama, ali ih je izuzetno teško oboriti. Gotovo nemoguće“, rekao je Ignat.

    Kako je istakao, jedino praktično rešenje je da se gađaju avioni koji ih bacaju, a ne bombe.

    Međutim, po rečima Ignata, za to su potrebni savremeni lovci koje Kijev nema. Vojnik bataljona za vazdušno izviđanje Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Solonko rekao je za list da nedostatak lovaca loše utiče na bitku, te da vojnici stradaju.

    Vojni ekspert Aleksej Leonkov rekao je za Sputnjik da su ruske klizne bombe postale ozbiljan problem za Oružane snage Ukrajine.

    Po njegovim rečima, duž cele linije fronta ruske trupe su počele aktivno da koriste visokoeksplozivne avionske bombe tipa FAB-500 sa modulima za planiranje i korekciju, što je omogućilo ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama da deluju van dometa ukrajinske PVO.

  • Rusi krenuli u juriš; Ukrajina: “Povlačimo se…”

    Rusi krenuli u juriš; Ukrajina: “Povlačimo se…”

    Krenuli smo u podzemlje, kod Marjinke i Avdejevke ruska vojska je krenula u juriš, izjavila je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar.

    “Ako govorimo o istoku, situacija u Marjinki i Avdejevki se pogoršala. Rusi su tamo povećali broj napada”, rekao je Maljar.

    “U godini gotovo neprekidnih napada, ovi gradovi su praktično zbrisani sa lica zemlje”, rekla je ona.

    Maljar je dodala da se tamo više ne može boriti na terenu, rat se kreće u podzemlje.

  • SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    Koordinator Bijele kuće za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio je da bi se sukob završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku.

    Kirbi je priznao da SAD trenutno ne vide mogućnost da se sukob u Ukrajini završi pod njihovim uslovima.

    Kirbi je rekao da SAD žele da “Ukrajina ostvari uspeh na bojnom polju, povrati svoje teritorije i da u Ukrajini ne bude ruske vojske“.

    Kako je dodao, sukob bi se završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku sa teritorija koje Vašington smatra ukrajinskim.

    “Očigledno da se to neće dogoditi u ovom momentu. Nastavićemo da isporučujemo Ukrajini sredstva koja su joj potrebna za uspeh“, kazao je Kirbi.

  • Kim dao snažnu podršku Putinu

    Kim dao snažnu podršku Putinu

    Severnokorejski lider Kim Džong Un rekao je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da je uveren da će ruske snage odneti veliku pobedu nad svojim neprijateljima.

    “Uvereni smo da će ruska vojska i narod sigurno odneti veliku pobedu u svetoj borbi za kažnjavanje zla”, rekao je Kim, a preneo je Bi-Bi-Si.

    Kim je ponudio Putinu “punu i bezuslovnu podršku” u “svetoj borbi” za odbranu svojih bezbednosnih interesa, očigledno misleći na rat u Ukrajini, i rekao da će Pjongjang uvek biti uz Moskvu na “antiimperijalističkom” frontu, preneo je Glas Amerike.

    Kim je ocenio odnose Severne Koreje sa Rusijom “glavnim prioritetom”.

    On je rekao da je sa Putinom u Vostočnom u ruskoj Amurskoj oblasti razgovarao o taktičkoj i strateškoj saradnji, situaciji na Korejskom poluostrvu i situaciji u Evropi.

    Kim je na zvaničnoj večeri rekao da je tokom razgovora sa Putinom postigao saglasnost o daljem jačanju strateške i taktičke saradnje, kao i o zajedničkoj borbi za zaštitu suverenog prava na bezbednost i stvaranju garancija za trajni mir.

    Izrazio je uverenje da će susret sa Putinom doprineti da se prijateljski rusko-korejski odnosi transformišu u, kako je naveo, “neraskidive odnose strateške saradnje”, prenele su RIA Novosti.

    Putin je rekao da je Kimova poseta protekla u prijateljskoj atmosferi, prenele su RIA Novosti.

    On je dodao da Rusija i Severna Koreja nastoje da ojačaju prijateljske odnose i da deluju u ime mira, stabilnosti i prosperiteta zajedničkog regiona.

    Na pitanje da li će Rusija pomoći Severnoj Koreji da izgradi satelite, Putin je, kako ga citiraju ruski državni mediji, rekao da su “zato i došli”.

    On je dodao da Kim pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehnologiju i ukazao da Severna Koreja pokušava da razvije svemirski program.

    Na pitanje o vojnoj saradnji, Putin je rekao “razgovaraćemo o svim pitanjima bez žurbe. Ima vremena”.

    Putin je na početku sastanka poželeo dobrodošlicu Kimu i rekao da mu je drago da ga vidi.

    Među tačkama dnevnog reda njihovih razgovora naveo je ekonomsku saradnju, humanitarna pitanja i “situaciju u regionu”.

    Putin i Kim nisu razgovarali o nukleranom ratu tokom susreta, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

    Lideri Rusije i Severne Koreje sastanak su započeli na kosmodromu Vostočni, najvažnijem domaćem centru za lansiranje u Rusiji, obilaskom postrojenja za lansiranje svemirskih raketa Sojuz-2, tokom kog je Kim zasuo ruskog svemirskog zvaničnika pitanjima o raketama.

    Kim i Putin su zatim razgovarali najpre zajedno sa svojim delegacijama, a kasnije i “jedan na jedan”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odluka da se sastanu na kosmodromu sugeriše da Kim traži rusku tehničku pomoć za sopstvene napore da razvije vojne izviđačke satelite, koje je opisao kao ključne za povećavanje pretnje svojim nuklearnim raketama.

    Poslednjih meseci Severna Koreja više puta je, bez uspeha, pokušala da lansira u orbitu prvi vojni špijunski satelit.

    Zvanične fotografije su pokazale da je Kim bio u pratnji Pak Tae Songa, predsednika severnokorejskog komiteta za svemirsku nauku i tehnologiju, i mornaričkog admirala Kim Miong Sika, koji su povezani sa naporima Severne Koreje da se nabave špijunski sateliti i podmornice sa balističkim raketama sa nuklearnim oružjem, objavilo je južnokorejsko Ministarstvo za ujedinjenje.

    Za Putina je susret sa Kimom prilika da se popune zalihe municije koje je istrošio u 18 meseci dugom ratu, naveo je Glas Amerike.

    Severna Koreja možda ima na desetine miliona zastarelih artiljerijskih granata i raketa zasnovanih na sovjetskoj tehnologiji koje bi mogle da daju ogroman podsticaj ruskoj vojsci u Ukrajini, kažu analitičari.

    Kim je, takođe, doveo Jo Čun Rijonga, zvaničnika vladajuće stranke zaduženog za politiku municije koji mu se nedavno bio pridružio u obilascima fabrika za proizvodnju artiljerijskih granata i projektila, navodi Južna Koreja.

    Očekuje se da će Kim zatražiti ekonomsku pomoć, kao i vojnu tehnologiju.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko rekao je da bi Rusija sa severnokorejskom delegacijom mogla da razgovara o humanitarnoj pomoći, prenose ruske agencije.

    Sporazum o oružju bi značio kršenje međunarodnih sankcija koje je Rusija podržavala u prošlosti.

  • Zatvaraju se škole, sprema se katastrofa

    Zatvaraju se škole, sprema se katastrofa

    Hongkong je danas zatvorio škole, nakon što su vlasti izdale crveno upozorenje za obilne padavine i moguće velike poplave.

    Do upozorenja je došlo samo nekoliko dana nakon što je grad bio pogođen najjačom kišom u poslednjih 140 godina.

    Gradska meteorološka agencija izdala je “crveno” upozorenje, drugo po snazi, pre 6 sati ujutru po lokalnom vremenu, i saopštila da pada kiša čija količina prelazi 50 milimetara za sat vremena, s napomenom da će se padavine verovatno nastaviti, prenosi Rojters.

    Berza u Hongkongu će ostati otvorena osim ako na snazi ne bude najviši, “crni” meteo-alarm.

    Obilna kiša dolazi u trenutku kada ovaj kineski Specijalni administrativni region još uvek sanira štetu od jake kiše povezane sa tajfunom Haikui koji je pogodio region poslednjih dana.

    Mnoga područja imaju i dalje imaju visok rizik od klizišta nakon neuobičajeno vlažnog vremena.

    Velika količina vode preplavila je prošle nedelje uske ulice Hongkonga, tržne centre, metro stanice i tunele, a dve osobe su poginule, dok je 144 povređeno u tom nevremenu, navodi Rojters.

  • Pronađeno možda najveće nalazište litijuma na svijetu

    Pronađeno možda najveće nalazište litijuma na svijetu

    U Americi je pronađeno možda najveće nalazište litijuma ikada na svetu.

    Po procenama, ovo nalazište bi moglo da sadrži čak 40 miliona tona retkog metala, a dosadašnji rekord je 23 miliona tona.

    Nalazište litijuma otkriveno u vulkanskom krateru duž granice Nevade i Oregona može da sadrži do 40 miliona tona retkog metala. Ovo je verovatno najveće nalazište na svetu, što bi moglo da ima ogroman uticaj na industriju električnih vozila, navodi nova studija.

    Procenjuje se da ležište skriveno u kalderi (kotao) Mekdermit sadrži između 20 miliona i 40 miliona tona litijuma, što bi bilo skoro duplo više od trenutnog rekorda od oko 23 miliona metričkih tona pronađenog tokom leta ispod bolivijske solane, izvestili su istraživači u Science Advances.

    To bi takođe značajno povećalo ukupne američke rezerve litijuma, koje su ranije procenjene na svega jedan milion metričkih tona.

    Belgijski geolog Anuk Borst rekao je da ako se procena pokaže tačnom, iznenadna prevelika količina američkog litijuma – metala koji traže proizvođači električnih vozila – može imati globalne posledice.

    “To bi moglo da promeni dinamiku litijuma na globalnom nivou, u smislu cene, sigurnosti snabdevanja i geopolitike. SAD bi imale sopstvene zalihe litijuma i industrije bi se manje plašile nestašice snabdevanja”, rekao je Borst za Chemistry World.

    Proizvođači električnih vozila žalili su se na procene da će zalihe “belog zlata” opasti do 2025. godine, a Kina, SAD i nekoliko južnoameričkih zemalja se bore da pronađu velika ležišta kako bi zadovoljile rastuću potražnju.

    Već fali litijuma, a tek smo krenuli da pričamo o e-vozilima

    Pol A. Džejkobson, finansijski direktor najpoznatije automobilske kompanije General Motors-a, rekao je investitorima sredinom juna da se “već suočavaju sa rizikom” smanjene količine litijuma, objašnjavajući da je GM kupio udele u rudarskim operacijama.

    “Moramo da imamo partnerstva sa ljudima koji nam mogu nabaviti litijum u obliku koji nam je potreban”, rekao je Džejkobson.

    Žurba za nabavkom belog zlata je takođe pojačana planom o čistoj energiji predsednika Bajdena, koji poziva da električna vozila čine oko 50 odsto svih prodatih automobila do 2030.

    Administracija se zalagala za ulaganje 7,5 milijardi dolara u stanice za punjenje električnih vozila širom zemlje.

    Tomas Benson, geolog u Lithium Americas Corporation koji je koautor nove studije, očekuje da bi rudarenje u nalazištu Mekdermit Kalderi moglo početi do 2026.

    Istraživači iz Lithium Americas Corporation, GNS Science i Oregon State University objasnili su da su jedinstveni uslovi eksplozije ove lokacije pre 16 miliona godina stvorili idealno stanje za formiranje čestica bogatih litijumom.

    Sama Nevada je bila leglo nalazišta litijuma, ali lokacije su naišle na protivljenje, jer su zaštitnici prirode, starosedeoci Amerikanaca, pa čak i NASA, nastojali da blokiraju rudarenje u toj oblasti.

    Rudnik Mekdermit Kaldera nalazi se pored rudnika Takker Pas, u kojem su u poslednje tri godine bili prisutni protesti domorodačkog plemena, ali brojni pravni izazovi.

  • Fon der Lajen: Za proširenje potrebno i reformisati EU

    Fon der Lajen: Za proširenje potrebno i reformisati EU

    Budućnost zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije je EU, rekla je Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije u redovnom godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu, i dodala da je vrijeme da se EU konačno pripremi za priključenje.

    “Istorija nas zove da završimo proces ujednjenja naše Unije. U vrijeme kada neke zemlje prijete drugima, mi ne možemo priuštiti da naše prijatelje ostavimo same. U svijetu u kojem veličina i snaga znači, jasno je da je u strateškom interesu EU da popunimo našu EU”, rekla je ona i dodala da je vizija EU s 500 miliona ljudi u kojoj svi žive mirno i zajedno.

    Istakla je da je za proširenje potrebno i reformisati EU, a po potrebi i uključiti i promjenu evropskih ugovora, ali da proširenje ne može da čeka na te reforme unutar EU, te da je proširenje jedna od najvećih investicija u vlastitu budućnost.

    Naglasila je da su vladavina prava i ljudska prava temelj EU danas i u svim budućim zemljama članicama.

    “Zato nam je izvještaj o vladavini prava prvi prioritet”, rekla je ona i dodala da će sve zemlje u procesu pridruživanja koje budu napredovale u ovoj oblasti biti u jednakom odnosu u odnosu na zemlje članice.

    Rekla je da će EU biti na strani Ukrajine dok god bude bilo potrebno, i da su Ukrajinci dobrodošli u EU i dodala da je pomogla Ukrajini na svaki mogući način.

    Ona je rekla da je EU u proteklom periodu EU podržala Ukrajinu, suprotstavila se ruskoj agresiji, pružila adekvatan odgovor rastućoj Kini, investirala u partnerstva i uspostavila Evropski zeleni dogovor kao i digitalnu tranziciju u kojoj će biti uspostavljena digitalna pravila za ljudska prava, te 800 milijardi evra investicija u infrastrukturu i nove tehnologije.

    Dodala je da je ova Komisija ispunila 90 odsto ciljeva koji su postavljeni 2019. kada je počela s radom.

    U govoru se osvrnula na prava žena, borbu protiv klimatskih promjena i investiranje u nove zelene tehnologije, za koje je rekla da je EU svjetski lider. Naglasila je da će se EU boriti za slobodan internet, ali protiv disinformacija, naglasivši da je novi zakon o digitalnim uslugama, koji je nedavno stupio na snagu, prvi ove vrste na svijetu koji je osigurao da velike tehnološke kompanije moraju pokazati veću odgovornost na ovom polju.

    Rekla je da će indijsko-bliskoistočn-evropski koridor, koji je najavljen prošle sedmice, povezati ove regione željeznicama, gasovodima, digitalnim vezama i dalekovodima.

    Naglasila je da će EU pomoći evropskoj industriji da se modernizuje i dekarbonizuje, kako bi bila kompetentna na svim svjetskim tržištima.

    “Zelena budućnost mora da se desi u Evropi, to je naš zadatak”, rekla je ona.

    Najavila je da će EU pokrenuti istragu o subvencijama industriji električnih vozila u Kini, dodavši da je EU za poštenu trku sa svima, ali da pravila moraju biti poštena za sve aktere, te da će o ovoj temi biti govora na narednom Samitu EU i Kine krajem ove godine.

    Dodala je da pred Evropu dolaze novi ekonomski izazovi, posebno u pogledu nedostatka radne snage i da problem nije da milioni radnika traže posao nego da milioni radnih mjesta čekaju na radnike. Izazovi su, kako je naglasila, loši demografski trendovi i brza promjena u tehnologiji za koju je potrebno edukovati nove generacije. Poseban problem je, kako je istakla, inflacija, ali da je dobra vijest da je EU počela snižavati cijene energije. Optužila je Vladimira Putina, predsjednika Rusije, za energetsku ucjenu Rusije, i dodala da je EU uspjela da pobijedi jer su svi Evropljani radili zajedno, tako što su ne samo našli nove izvore energije, nego i ubrzali energetsku tranziciju.

    Dodala je da je za problem rješavanja migracija potrebno partnerstvo s susjedima i jedinstvo unutar EU. naglasila je da je EU uspjela postići ravnotežu između zaštite spoljnih granica i zaštite ljudskih prava. Rekla je da je u saradnji s zemljama zapadnog Balkana došlo do smanjenja migratskih tokova iz tog smjera.

    Fon der Lajen je pohvalila napore Bugarske i Rumunije na ovom polju i pozvala da ove zemlje budu uključene u šengenski prostor.

    Rekla je da će EU pomoći Maroku i Libiji na svaki mogući način da prevaziđu tragedije koje su ih zadesile.

    Naglasila je da će se EU više angažovati u Africi, gdje se nalazi interes EU za bezbjednost kroz saradnju s tamošnjim legitimnim vladama.

  • Strahuje se da je više od 5.000 ljudi poginulo

    Strahuje se da je više od 5.000 ljudi poginulo

    Pretpostavlja se da je više od 5.000 ljudi poginulo, a 10.000 nestalo nakon što su obilne kiše na sjeveroistoku Libije dovele do urušavanja dvije brane, zbog čega je još vode stiglo u već poplavljena područja.

    Vjeruje se da je nastradalo najmanje 5.300 ljudi, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova istočne libijske vlade, javila je libijska državna agencija LANA.

    Od nastradalih, najmanje 145 su Egipćani, saopštili su zvaničnici u sjeveroistočnom gradu Tobruku u Libiji, prenio je Si-En-En.

    U istočnom gradu Derna, koji je doživio najgora razaranja, čak 6.000 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, rekao je Osman Abduldžalil, ministar zdravlja u istočnoj libijskoj vladi, za libijsku televiziju Almasar.

    On je situaciju nazvao katastrofalnom, kada je u ponedjeljak obišao grad.


    Vjeruje se da je voda odnijela čitave kvartove u gradu, naveli su predstavnici vlasti.

    Direktor bolnice Vahda u Derni Mohamad al Kabisi rekao je ranije da broj nastradalih u katastrofalnim poplavama iznosi 2.200.


    On je rekao za Rojters da je 1.700 ljudi nastradalo u jednom okrugu grada, a da je u drugom okrugu poginulo 500 osoba. Iz Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca saopštili su u utorak da je broj nestalih dostigao 10.000, prenio je AP.

    Oluja “Danijel” pogodila je u nedjelju istočnu Libiju, donoseći obilne padavine i izazivajući poplave.

  • Ogroman napad na Krim

    Ogroman napad na Krim

    U napadu Oružanih snaga Ukrajine tokom noći na Sevastopolj povređene su 24 osobe, saopštio je na Telegramu guverner tog grada na Krimu Mihail Razvožajev.

    Nalazim se na mestu požara na južnom lokalitetu Sevmorzavoda. U napadu su, prema preliminarnim informacijama, povređene ukupno 24 osobe, od kojih su četiri u srednje teškom stanju”, napisao je Razvožajev, prenosi agencija RIA Novosti.

    Ukrajina je napala sevastopoljsko brodogradilište na Krimu sa 10 krstarećih projektila i tri brza čamca, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane na Telegramu.

    Ministarstvo je saopštilo da je ruski sistem PVO uništio sedam krstarećih raketa, a da je sve čamce uništio ruski patrolni brod.