VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Orban: Zapad nastoji da globalizuje sukob u Ukrajini

    Orban: Zapad nastoji da globalizuje sukob u Ukrajini

    Sukob u Ukrajini je obračun između dva slovenska bratska naroda u koji ostatak svijeta ne bi trebalo da se miješa, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

    U intervjuu za radio “Košut” Orban je rekao da sukob između Kijeva i Moskve “nije naš rat”, već “rat dva slovenska naroda” i samim tim druge nacije treba da nastoje da ga “izoluju, odvoje, spriječe da se dalje širi”.

    On je dodao da Budimpešta želi da izoluje sukob, dok ostatak Zapada želi da ga globalizuje.

    • Većina drugih zapadnih zemalja čini sve što mogu da šire neprijateljstva – rekao je Orban.

    Orban je, međutim, priznao da Budimpešta i ostatak zapadnog svijeta imaju izrazito različite poglede na situaciju, gdje Zapad želi da globalizuju sukob i vidi ga kao svoj rat.

    Prema Orbanu, ovaj pristup je pogrešan jer zapadne nacije rizikuju teške posljedice bez jasnog cilja.

    Orban je ovu razliku u stavovima pripisao činjenici da se Mađarska direktno graniči sa Ukrajinom, dok je većina pristalica Kijeva prilično udaljena od te zemlje.

    Mađarski premijer je napomenuo da, dok “desetine hiljada ljudi umiru”, linije fronta ostaju nepokretne i da postoji “stalna opasnost” da druge nacije budu pogođene sukobom.

    Orban je takođe sugerisao da bi bila greška primiti Ukrajinu u ЕU prije nego što se sukob završi.

    On je napomenuo da Kijev i Moskva imaju teritorijalne sporove i da je stoga teško predvideti koliko će Ukrajina na kraju biti velika ili mala i koliki će dio stanovništva ostati kada se neprijateljstva okončaju. On je rekao da su to ključni parametri za raspodjelu odgovornosti i resursa unutar ЕU.

    Orban je istakao da evropski blok nema dovoljno sredstava i da trenutno mora da se odluči između podrške Ukrajini ili sopstvenih manje razvijenih zemalja članica, poput Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke i Hrvatske.

    Ranije ovog mjeseca, Orban je predvidio da će “pogoršanje ekonomske situacije na Zapadu natjerati zemlje da se zalažu za mir” i da će pozvati Kijev da pregovara sa Moskvom.

    Od izbijanja sukoba u februaru 2022. godine, Mađarska je veoma kritična prema zapadnim ekonomskim sankcijama Rusiji, kao i prema isporuci sve naprednijeg naoružanja Ukrajini, podsjeća “Raša tudej”.

  • Sedam država EU traži sankcije protiv Srbije?

    Sedam država EU traži sankcije protiv Srbije?

    Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova.

    Ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spreman je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji.

    To je juče poručio šef diplomatije EU Đozep Borelj u praksi dokazujući strahovanja naše strane da će se kravavi obračun u Banjskoj koristiti za dodatni pritisak na našu državu i njeno rukovodstvo, a sve pod firmom navodog neprijateljskog čina protiv “suverene države Kosovo”.

    Ova njegova izjava samo je prirodni nastavak onog što se u utorak uveče dešavalo na zasedanju Komiteta za politiku i bezbednost EU koji čine ambasadori zemalja članica.

    Prema informacijama “Novosti”, najmanje sedam država zahtevalo je kaznene mere protiv Beograda “zbog ohrabrivanja terorističkih akcija na teritoriji nezavisne zemlje” ukoliko bi istraga to i potvrdila. Naši izvori iz diplomatskih krugova prenose nam da su u toj ideji prednjačile baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija, koje imaju poseban pik na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića zato što se uporno opiru da ne uvedu sankcije protiv Ruske Federacije. Tom sastanku, osim posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, navodno je prisustvovao i visoki zvaničnik SAD.

    Time je uklopljen ceo pejzaž medijskog rata protiv Beograda koji traje od prvih nedeljnih rafala pokraj zadužbine kralja Milutina. Jer, sada se u opticaj vraća već oprobani arsenal pretnji iz devedesetih godina – sankcije i izolacija… koje je politički zapad patentirao na Srbiji i njenim građanima.

    A, zaoštravanje kursa prema našoj zemlji nagovešteno je i pre oružanog obračuna na severu KiM i to kroz prizmu našeg odnosa prema Moskvi. U lepezi pritisaka na Beograd da uvede sankcije Rusiji EU je zaigrala na još jedan adut – potencijalno vraćanje viza za naše građane. To proizilazi iz upozorenja koje je iz Evropske komisije nedavno stiglo u Srbiju, a u kojem se navodi da su zabrinuti zbog najavljenih olakšanih procedura po kojima bi strani državljani mogli doći do našeg pasoša.

    Iza ove birokratske dimne zavese kriju se Rusi koji su od rata pobegli u našu zemlju i traže ili su već dobili srpska dokumenta. U EU strahuju da će Rusi koji dobiju naše pasoše krenuti ka zemljama Zapada u koje možemo slobodno da putujemo, i poručuju da bi moglo do dođe do preispitivanja vizne liberalizacije. Ovakva upozorenja u Srbiju su stizala i u maju uz objašnjenje da naša država rizikuje bezvizni režim, jer se povećao broj državljana trećih zemalja koji dobijaju državljanstvo, a zatim ulaze u zemlje EU bez viza.

    Poslanici Evropskog parlamenta će u utorak, 3. oktobra sa Evropskom komisijom i Evropskim savetom raspravljati o odnosima i dijalogu Beograda i Prištine. Tema će biti i situacija u opštinama na severu KiM. Predsednica EP Roberta Metsola izjavila je u sredu da sve činjenice o nedavnom napadu u selu Banjska moraju da budu utvrđene i pozvala sve strane da ulože iskrene napore da povrate mir i stabilnost.

  • Putin imenovao vagnerovca: Trošev će voditi dobrovoljce u Ukrajinu

    Putin imenovao vagnerovca: Trošev će voditi dobrovoljce u Ukrajinu

    Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je Andreja Troševa, koji je služio sa Vagnerom u Siriji, da vodi dobrovoljačke jedinice u ratu Rusije protiv Ukrajine.

    Ruski predsednik Vladimir Putin zadužio je bivšeg pomoćnika pokojnog šefa Vagnera Jevgenija Prigožina da nadgleda dobrovoljačke borbene jedinice u Ukrajini, navodi se u saopštenju Kremlja danas.

    “Na prošlom sastanku smo razgovarali o tome da vi nadgledate formiranje dobrovoljačkih jedinica koje mogu da izvršavaju različite zadatke, pre svega naravno u zoni specijalne vojne operacije”, rekao je Putin Andreju Troševu.

    Na sastanku, kome je takođe prisustvovao zamenik ministra odbrane Junus-Bek Jevkurov, podvučena je integracija boraca iz plaćeničke grupe Vagner u redovnu vojsku Rusije nakon Prigožinove pobune u junu.

  • Kijevu ističe vrijeme

    Kijevu ističe vrijeme

    Neuspešna kontraofanziva Ukrajine predstavlja opasnost za Kijev, jer bi nedostatak napretka na bojnom polju mogao da dovede do sve manje podrške Zapada.

    To navodi “Njujork tajms” u svojoj najnovijoj analizi situacije na terenu.

    U članku se ističe da je, iako su protekli meseci bili obeleženi intenzivnim borbama u celom regionu, linija fronta uglavnom ostala nepromenjena.

    Kijevski zvaničnici za nedostatak napretka okrivljuju dobro utvrđenu rusku odbranu, minska polja i kašnjenja u isporukama zapadnog oružja.

    Usporavanje kontraofanzive, upozorava list, “dolazi sa ogromnim rizicima za Ukrajinu”.

    “Ako izgleda malo verovatno da će ponovo zauzeti velike delove zemlje, podrška Zapada mogla bi da oslabi, bilo zbog nedostatka političke volje ili nespremnosti da se donira više oružja”, upozorava se u izveštaju.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je sredinom septembra rekao da je Kijev od početka ofanzive izgubio više od 71.000 vojnika, dok je ministar odbrane Sergej Šojgu ranije ove nedelje naveo da su ukrajinske žrtve samo ovog meseca iznosile više od 17.000 ljudi, podseća RT internešenel.

    Ukrajinsku kontraofanzivu mogu da ugroze i vremenski faktori, upozorava list dodajući da bi jake jesenje kiše mogle da učine tlo gotovo neprohodnim za teške tenkove koje je Kijevu isporučio Zapad, poput američkih “abramsa” koji su počeli da stižu u Ukrajinu ranije ove nedelje ili britanskih “čelendžera”.

    Do strahova od slabljenja zapadne podrške Kijevu dolazi pošto je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko priznao da, iako je njegova zemlja obezbedila oko 42 milijarde dolara sredstava za pomoć u nadoknađivanju budžetskog deficita, “sve je manje onih koji su spremni da daju novac”.

    U međuvremenu, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je da će SAD – glavni saveznik Kijeva – moći da pruže Ukrajini vojnu pomoć samo još “nekoliko nedelja” osim ako američki Kongres ne odobri novi zakon o finansiranju.

    On je aludirao na zahtev američkog predsednika Džozefa Bajdena da pošalje još 24 milijarde dolara pomoći Ukrajini, što je, međutim, naišlo na odlučno odbijanje republikanaca, koji su u više navrata doveli u pitanje nastavak podrške Kijevu “koliko god bude potrebno”.

  • Švedski premijer zbog nasilja bandi pozvao u pomoć i vojsku

    Švedski premijer zbog nasilja bandi pozvao u pomoć i vojsku

    Švedski premijer Ulf Kristersson pozvao je šefa oružanih snaga i policijskog komesara u pokušaju da zaustavi nasilje bandi. Samo u septembru u Švedskoj ubijeno je 11 osoba.

    Dvije su osobe ubijene u odvojenim pucnjavama u Stockholmu u srijedu, a jedna žena ubijena je kada je bomba uništila kuću.

    “Ovo je teško vrijeme za Švedsku. Jedna 25-godišnja žena otišla je sinoć u svoj krevet, ali se nije probudila”, rekao je premijer Ulf Kristersson tokom rijetkog televizijskog obraćanja naciji.

    On je zatim najavio: “”Lovit ćemo bande i porazit ćemo bande”.

    Kristersson je formirao manjinsku vladu desnog centra nakon prošlogodišnjih izbora uz podršku populističkih i antiimigrantskih švedskih demokrata, okončavši osmogodišnju vladavinu Švedske pod vodstvom socijaldemokrata.

    Njegova je koalicija pobijedila na izborima djelomično zahvaljujući obećanju da će zaustaviti rastuće nasilje bandi, a pokrenula je i niz inicijativa, poput većih ovlasti policije i strožeg kažnjavanja za zločine s oružjem.

    Mjere tek trebaju stupiti na snagu, no Kristersson je za probleme okrivio bivše vlade.

    “Neodgovorna imigracijska politika i neuspješna integracija su ono što nas je dovelo ovdje”, rekao je Kristersson.

    Švedska je desetljećima imala liberalnu useljeničku politiku i primila je više imigranata po glavi stanovnika nego bilo koja druga evropska nacija tokom migracijske krize 2015. godine. Bivša vlada predvođena socijaldemokratima promijenila je tu politiku, ali ju je pooštrila Kristerssonova vlada. Oko 20 posto od 10,5 miliona stanovnika Švedske rođeno je u inozemstvu.

    Ranije u četvrtak, opozicioni Socijaldemokrati, najveća stranka u parlamentu, pozvali su vladu da promijeni zakon, dopuštajući vojsci da pomogne zaustaviti nasilje bandi.

    “Ovo nije Švedska, takva Švedska ne bi trebala biti”, rekla je čelnica socijaldemokrata Magdalena Andersson.

    Policija procjenjuje da je oko 30.000 ljudi u Švedskoj direktno uključeno ili ima veze s kriminalnim grupama. Nasilje se također proširilo iz velikih urbanih područja u manje gradove u kojima je nasilje bilo rijetka pojava.

  • Zelenski traži od NATO još PVO

    Zelenski traži od NATO još PVO

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom više sistema PVO za odbijanje ruskih napada.

    Ti napadi se, kako je dodao, posebno očekuju tokom zime.

    “Generalni sekretar se složio da uloži napore da nam pomogne da mobiliše članice NATO”, rekao je Zelenski u Kijevu, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Stoltenbergom.

    “Moramo zajedno da prebrodimo zimu, da zaštitimo našu energetsku infrastrukturu i živote naših građana”, rekao je Zelenski.

    Stoltenberg je rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruske vojske napreduje.

    “Danas vaše snage napreduju. Suočene su sa žestokim borbama, ali malo po malo napreduju”, rekao je Stoltenberg. ;

    “Ukrajinci se bore za svoje porodice i svoju slobodu”, rekao je generalni sekretar NATO, navodeći da se “Moskva bori za svoje imperijalističke iluzije”.

    Na sastanku je bilo reči i o priključenju Ukrajine NATO, a Zelenski je ocenio da je “pitanje vremena kada će Ukrajina biti de jure članica NATO”. “Činimo sve da taj trenutak bude bliže”, rekao je Zelenski iako su saveznici odbijali da Kijevu daju rok za pristupanje na poslednjem samitu u julu u Litvaniji.

    Stoltenberg, koji je danas doputovao u nenajavljenu posetu Kijevu, rekao je da je “Ukrajina bliža NATO nego ikada do danas”.

  • Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija zbog rastućih cena i smanjene ponude sirove nafte na svetskom tržištu prodaje Indiji naftu Ural po ceni od 80 dolara po barelu.

    To je za 20 dolara po barelu više nego cena koju organizacija G7 pokuša da nametne Moskvi.

    Podaci trgovaca naftom i proračuni Rojtersa pokazuju da će Rusija iz zaliva u Baltičkom moru u oktobru isporučiti naftu za indijske rafinerije po ceni od približno 80 dolara po barelu.

    Nafta Ural je mnogo skuplja nego u prvoj polovini godine, ali alternative su još manje povoljne i nisu lako dostupne, izjavio je jedan od trgovaca naftom za britansku agenciju.

    Cena nafte Ural je u julu prešla granicu od 60 dolara za barel koju je odredila G7, a od tada se u proseku drži znatno iznad ovog nivoa, prenosi portal oilprice.com.

    Prosečna cena nafte Ural je u avgustu iznosila 74 dolara za barel.

  • Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da ukrajinske snage postepeno osvajaju teritorije u kontraofanzivi protiv ruskih snaga.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Stoltenberg je rekao da se ruske snage bore za “imperijalne zablude” Moskve, prenosi Rojters.

    Stoltenberg je naveo da NATO sada ima velike okvirne ugovore sa kompanijama za proizvodnju oružja u vrednosti od 2,4 milijardi evra za municiju, uključujući milijardu evra u čvrstim porudžbinama.

    On je rekao da će takvi ugovori omogućiti članicama NATO-a da se popune njihove iscrpljene zalihe dok istovremeno nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu municijom.

    Stoltenberg je takođe osudio ruske vazdušne udare u blizini ukrajinske granice sa Rumunijom, koja je članica NATO-a.

    Rekao je da nema dokaza da su ti udari bili namerno usmereni na Rumuniju, ali je istakao da su oni “nepromišljeni” i “destabilizujući”.

  • “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    Prvi primerci američkog osnovnog borbenog tenka “abrams” stigli su u Ukrajinu, a ruski stručnjaci su progovorili o tom američkom navodnom “superoružju”.

    Od svih tenkova koje je Ukrajina dobila, “abrams” je najteži i smatra se sposobnijim od “leoparda”, ali Zapad šalje Ukrajini starije, nemodernizovane verzije “abramsa”, kaže Boris Rožin, vojni ekspert iz Centra za vojnopolitičko novinarstvo.

    Rožin dodaje da je ruski pandan veoma hvaljenom “abramsu” tenk T-90.

    “T-90 ima prednost u odnosu na abrams u pokretljivosti, lakše prolazi kroz teške terene i brži je”, objašnjava Rožin.

    T-90 se dobro pokazao u Ukrajini
    On kaže da se tokom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini mogla videti veoma česta primena tenka T-90 u borbenim operacijama.

    “Taj tenk je uglavnom korišćen kao podrška pešadiji i T-90 se u toj ulozi dobro pokazao. Teško je reći kako će abrams odgovoriti toj ulozi”, kaže vojni ekspert.
    Rožin podseća da je “abrams” široko korišćen tokom borbenih operacija u Iraku i Avganistanu. Međutim, u tim situacijama nisu postojale bespilotne letelice koje love tenkove i još nije jasno kako će se “abrams” nositi sa tim problemom.

    “Videli smo kako je unapređena zaštita tenka T-90 – dobio je zavarene vizire (metalne ramove iznad kupole i na bočnim stranama), dodatnu dinamičku zaštitu, kao i zaštitu motorno-menjačkog prostora od udara. Abrams ima slične probleme kao i nemački leopard i britanski čelindžer, slabu tačku na kupoli, a i generalno su ti tenkovi slabo zaštićeni od udara drona. Najosetljiviji su gornja strana kupole i motorni prostor. U tom pogledu, abrams je inferiorniji u odnosu na T-90”, kaže Rožin.

    Ruski tenk T-90 je lakši nego “abrams”, ima bolje manevarske sposobnosti i prilagođen je istočnoevropskom terenu i vremenskim uslovima. Međutim, kada je “abrams” u pitanju, postoji rizik da ostane zaglavljen u blatu, kaže Rožin.

    “Nedavno je pokušana upotreba švedske modifikacije leoparda 2 u blizini Svatova. Međutim, oni su se jednostavno zaglavili i kasnije su pogođeni dronovima”, objašnjava Rožin.

    Front u Ukrajini predstavlja izazov za NATO tenkove tokom jeseni i zime, dok T-90 nema taj problem, navodi Rožin. Kada su manevarske sposobnosti u pitanju, “abrams” je lošiji čak i od starog sovjetskog tenka T-64, koje koriste ukrajinske snage, kaže Rožin.

    Tenkovski dueli retki u SVO
    Tenkovski dueli retki su u zoni specijalne vojne operacije, pošto se tenkovi uglavnom koriste kao podrška pešadiji u napadu na protivnička utvrđenja.

    “Bilo je epizoda u kojima su tenkovi korišćeni za uništavanje neprijateljskog oklopa, ali su češće u upotrebi kao ofanzivno oružje za napad na utvrđene položaje”, podvlači ruski ekspert

    Američki tenk M1 “abrams” dizajniran je sedamdesetih godina 20. veka za borbu protiv sovjetskih tenkova i drugih oklopnih vozila.

    U međuvremen, doživeo je veliki broj unapređenja, pa je sada opremljen topom koji može da ispaljuje i potkalibarnu protivoklopnu municiju i kumulativne projektile. Pojedine vrste municije koju koristi imaju bojeve glave sa volframom, dok je u nekima osiromašeni uranijum.

    Kada je u pitanju ruski tenk T-90, osnovni borbeni tenk treće generacije, koji je naslednik T-72, i on je ozbiljno unapređen prethodnih godina. Poslednja njegova verzija je T-90M “proriv” (Proboj) koji je dobro zaštićen od konvencionalne municije, vođenog oružja i protivtenkovskih raketa. Naoružan je topom glatke cevi od 125 milimetara sa automatskim punjačem i mitraljezom od 12,7 milimetara kojim se upravlja daljinskim putem.

    Rožin kaže da je vatrena moć ovog tenka poboljšana zahvaljujući municiji ZVM59 “svinjec 1” i 3VM60 “svinjec 2”.

    Ruski vojni posmatrači tvrde na kanalima na Telegramu da je municija od 125 milimetara 3VM60 “svinjec-2” korišćena u zoni specijalne vojne operacije.

    To je potkalibarni projektil koji sadrži volfram karbid i može da probije čelični oklop debljine 700 milimetara, sa udaljenosti od dva kilometra. Vojni stručnjaci kažu da ti projektili mogu da probiju oklope nemačkog “leoparda”, britanskog “čelindžera” i američkog “abramsa”.

    Kako će se koristiti “abramsi” u Ukrajini
    “Generalno, u takvoj bici je najvažnije ko prvi spazi neprijatelja, jer on obično pobeđuje. Važno je razumeti da tenkovi ne operišu u vakuumu, već u sadejstvu sa izviđačkim dronovima. Ako spazite metu, ali vas neprijatelj ne vidi, možete da mu se prilagodite i izvedete udar posle kog neprijatelj neće moći da odgovori. Zato je ponekad važno osmatranje i identifikovanje meta, pa sada borbeni učinak nije uslovljen samo tenkom, već kombinacijom faktora, načinom na koji sadejstvuje sa taktičkom izvidnicom i kakva mu je zaštita iz vazduha obezbeđena”, objašnjava Rožin.

    On ne isključuje mogućnost da će Ukrajinci koristiti “abramse” na specifičan način, za borbu protiv ruskih oklopnih vozila i osnovnih borbenih tenkova.

    “Prema izjavama iz Pentagona, vidimo da oni žele da se abramsi koriste na specifičan način. Ne na način na koji je pokušana upotreba leoparda za probijanje ruske odbrane. I najverovatnije je da će Ukrajinci koristiti abramse na ograničen način, kako bi izbegli velike gubitke i ostvarili neke rezultate. Tako će, možda, oni biti upotrebljeni u slučaju ruskog napredovanja, kako bi im se suprotstavili kao pokretno antitenkovsko oružje, za borbu protiv ruskog oklopa”, tvrdi Rožin.

    Međutim, kako dodaje, treba imati na umu da Vašington Kijevu isporučuje zastarele modele.

    “Važno je razumeti da SAD snabdevaju Ukrajinu tenkovima koji su kreirani na osnovu realnosti Hladnog rata. Poslednje modifikacije ovog tenka SAD čuvaju za sebe, ne daju ih Ukrajini. A ti modeli imaju bolju optiku, bolju elektroniku, unapređenu bezbednost i dodatni uranijumski oklop”, kaže ovaj ruski vojni ekspert i dodaje da isporuka 31 “abramsa” neće moći da promeni trenutno stanje na frontu.

  • Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Apelacioni sud u Njujorku odbio je danas da odgodi suđenje Donaldu Trampu za građansku prevaru, zakazano za 2. oktobar, nakon što je bivši američki predsjednik optužio sudiju da je pogriješio kada je odbio da odbaci veći dio ovog slučaja.

    Odluku od obijanju Trampovog zahtjeva donijelo je petočlano vijeće apelacoinog suda na Menhetnu.

    Vijeće je donijelo odluku dva dana nakon što je sudija državnog suda Artur Engoron utvrdio da su Tramp i njegova porodična firma uporno i na obmanjujući način precjenjivali Trampovu imovinu i njenu neto vrijednost da bi dobili bolje uslove za kredite i osiguranje.

    Tužbu protiv Trampa podnijela je u septembru 2022. godine državni tužilac Letiša Džejms, koja je njega, njegove odrasle sinove, Trampovu organizaciju i druge optužila za “zapanjujuću prevaru” u pogledu vrednovanja imovine.

    Džejmsova traži kaznu od najmanje 250 miliona dolara, zabranu Trampu i njegovim sinovima Donaldu mlađem i Eriku da vode poslove u Njujorku i petogodišnju zabranu Trampu i Trampovoj organizaciji da se bave komercijalnim nekretninama, prenosi Srna.