VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Izraelska vojska zauzela zgradu parlamenta u Gazi

    Izraelska vojska zauzela zgradu parlamenta u Gazi

    Trupe izraelske vojske zauzele su danas zgradu parlamenta u gradu Gaza, prenosi Tajms of Izrael.

    Na društvenim mrežama su objavljene slike na kojoj se vide vojnici koji drže zastavu Izraela u zgradi parlamenta u Gazi, navodi izraelski medij.

    Izraelski ministar odbrane Joav Galant je prethodno izjavio da je palestinska militantna grupa Hamas izgubila kontrolu nad Pojasom Gaze.”Nemoguće je zaustaviti Izraelske oružane snage (IDF). IDF napreduje do svake tačke. Hamas je izgubio kontrolu nad Gazom. Teroristi beže na jug. Civili pljačkaju baze Hamasa. Oni nemaju poverenja u vladu”, rekao je Galant.

  • Amerikanci će se pokloniti Putinu?

    Amerikanci će se pokloniti Putinu?

    Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi smatra da SAD imaju dva meseca da sklope mir sa Rusijom.

    Kako je rekao Kedmi, američke vlasti će, u svakom slučaju, morati da se poklone Vladimiru Putinu.

    Govoreći na Jutjubu, na kanalu “Valdman lajn”, on je primetio da je američki predsednik Džo Bajden sada u izuzetno teškoj situaciji zbog ukrajinske krize. Za dva meseca u Americi počinje predizborna kampanja uoči predsedničkih izbora zakazanih za sledeću godinu. A ukrajinska kriza koja je počela pod Bajdenom postaće kritična tačka za demokrate.

    Republikanci će svakako iskoristiti situaciju i reći da sadašnja američka administracija nije u stanju da reši problem koji je sama izazvala kada je odbila da Rusiji da bezbednosne garancije krajem 2021.

    Dakle, demokrate će u svakom slučaju morati da pristanu na primirje sa Rusijom, hteli to ili ne, rekao je Kedmi.

  • “Alarmantno!”

    “Alarmantno!”

    Kremlj je danas saopštio da je članak Vašington posta, prema kojem je ukrajinski vojni oficir upravljao napadom na gasovode Severni tok, posebno alarmantan.

    Kako su naveli, on je alarmantan s obzirom na to da se u njemu navodi da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije znao za to.

    Niko nije preuzeo odgovornost za eksplozije u septembru 2022, kada su oštećene tri od četiri linije sistema kojim se ruski gas isporučuje u Evropu.

    Vašington post je izvestio da je koordinator napada bio Roman Červinski, visoki ukrajinski vojni oficir sa dubokim vezama sa ukrajinskim obaveštajnim službama. List je citirao neimenovane ljude koji su upoznati sa operacijom koji su rekli da ukrajinski predsednik nije znao za to.

    Červinski je primao naređenja od visokih ukrajinskih zvaničnika koji su na kraju odgovarali glavnom komandantu generalu Valeriju Zalužnom, piše Vašington post.

    Portparol ukrajinske vojske rekao je Rojtersu u nedelju da “nema informacija” o natpisu.

    “Tragovi Ukrajine u ovoj sabotaži, ovom terorističkom aktu, sve više se pojavljuju u izveštajima, istragama i medijskim člancima”, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ako kijevski režim više nema kontrolu situacije u sopstvenoj zemlji, onda je ovo alarmantno i trebalo bi takođe da bude uzeto u obzir”, rekao je Peskov.
    Portparol ukrajinske vojske rekao je Rojtersu u nedelju da nije imao “nikakva saznanja” o ovim tvrdnjama.

    Oštar pad pritiska na cevovodima ispod Baltčkog mora je registrovano 26. septembra, a seizmolozi su detektovali eksplozije, što je izazvalo talas spekulacija o tome ko je izvršio sabotažu na gasovodu kojim je dopreman ruski gas u Nemačku.

    Neki američki i evropski zvaničnici su prvobitno bez dokaza iznosili tvrdnje je Rusija digla u vazduh sopstvene gasovode, ali te optužbe je predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio kao “idiotske”.

  • Ukrajinu trese sukob dva najvažnija igrača

    Ukrajinu trese sukob dva najvažnija igrača

    I dok se situacija na Bliskom istoku sve više intenzivira i prijeti da se pretvori u veliki regionalni sukob, s početkom zime, nakon više-manje neučinkovite ukrajinske kontraofenzive, ali i neuspješnih ruskih odgovora, i u Moskvi i u Kijevu – “zbrajaju račune” posljednjih šest mjeseci rata.

    Politička dimenzija sve je izraženija, a nagađa se da bi zadnjeg dana narednog marta mogli biti predsjednički izbori u Ukrajini. Na tome posebno insistiraju bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko i nekadašnji bliski saradnik i savjetnik predsjednika Volodimira Zelenskog, Oleksij Arestovič, a sve to začinjeno je (pre)naglašenim sukobom dviju najpopularnijih osoba u Ukrajini – predsjednika Zelenskog i komandanta ukrajinskih snaga, generala Valerija Zalužnog.

    Podsjetimo da se i Brisel i Vašington zalažu za to da uprkos ratnoj situaciji izbori budu održani, kao pokazatelj “snage demokratije” i zapadnih vrijednosti kojima Ukrajina teži, premda je predsjednik Zelenski rekao da “sada nije vrijeme izbora” i on bi ih odgodio za “poslijeratni period”.

    Naime, pojavila se informacija da su se Zelenski i Zalužni “ozbiljno zakačili”. General Zalužni rekao je da “kontraofanziva nije polučila željene rezultate”, da je “rat ušao u slijepu ulicu”, da je rat prešao u “pozicionu fazu” i da se Ukrajina mora pripremiti za “stratešku odbranu”.

    Takav stav izazvao je kritike, a i Volodimir Zelenski je izrazio otvoreno negodovanje zbog defetističkog stava glavnog komandanta, iako je ipak napomenuo da se na Zapadu primjećuje “određeni umor od rata u Ukrajini” i veća “opterećenost zbivanjima na Bliskom istoku”.

    S druge strane, to nije prošlo neprimijećeno, pa je i bliski saradnik bivšeg predsjednika Porošenka, Volodimir Ariev čak na svom Facebooku napisao kako su Zelenski i njegov ministar obrane Rustem Umerov već “pripremili rješenje” o smjeni Zalužnog.

    To je pak izazvalo konsternaciju u ukrajinskoj javnosti jer Zalužni, poput predsjednika Zelenskog, uživa veliku popularnost. Obojica se smatraju polugama ukrajinske odbrane i međunarodne prezentacije. Neki mediji čak su spekulisali da bi se Zalužni, u slučaju da se ipak održe predsjednički izbori, mogao suprotstaviti Zelenskom, što je potreslo ukrajinsku političku scenu jer se smatra da bi to oslabilo odbrambenu sposobnost Ukrajine te bi eventualno sučeljavanje – dvojice najbitnijih ljudi – na izborima usred rata išlo samo na ruku Rusiji.

    No, Ariev je, nedugo nakon toga, prvo obrisao svoj post o tome da se sprema smjena Zalužnog, a potom dodao da “se informacija o smjeni ne može potvrditi”. To je samo uzburkalo duhove i naštetilo ugledu Porošenka, kojeg sada već optužuju da u ovakvom trenutku želi zbog svojih politikantskih interesa oslabiti ukrajinsku odbranu i zabiti klin između Zelenskog i Zalužnog, koji su dobro funkcionisali – Zelenski je vodio politiku i nije se miješao u poslove Zalužnog, kao i obratno, prenosi Jutarnji.

  • Šojgu je rješenje za sve?

    Šojgu je rješenje za sve?

    Komunikacija ministara odbrane Rusije i Francuske pomogla je da se spreči eskalacija između dve zemlje u teškim trenucima.

    To je rekao šef francuskog vojnog resora Sebastijan Lekornju.

    On je pojasnio da je spreman da nastavi kontakte ako budu “korisni i efikasni”. Ministar je rekao da je sa šefom ruskog Ministarstva odbrane Sergejem Šojguom razgovarao dva ili tri puta.

    Prema njegovim rečima, tokom ovih razgovora “bilo je reči o veoma konkretnim stvarima u oblasti rešavanja potencijalne eskalacije”.

    “Nuklearne sile imaju određene međusobne obaveze. Niz razgovora su nam omogućili da sprečimo eskalaciju u veoma osetljivim trenucima”, rekao je Lekornju na televiziji LCI.

    U avgustu 2022. godine ministri odbrane Rusije i Francuske razgovarali su o situaciji oko Zaporoške nuklearke. U oktobru iste godine ponovo su obavili telefonske razgovore, tokom kojih je Šojgu preneo svom kolegi “svoju zabrinutost zbog mogućih provokacija iz Ukrajine, upotrebom prljave bombe”.

    Od tada se ministri dve zemlje više nisu javljali.

  • Francuzi povukli ručnu! Nema više oružja za Ukrajinu iz našeg skladišta

    Francuzi povukli ručnu! Nema više oružja za Ukrajinu iz našeg skladišta

    Francuska više ne želi da Ukrajini daje svoje oružje iz sopstvenog skladišta, poručio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
    Umjesto toga, Kijev bi trebalo da ubuduće traži oružje direktno od proizvođača.

    “Mi sada pregovaramo sa ukrajinskim kolegama kako bi ih stimulisali da kupuju nove haubice na račun sredstava iz specijalnog fonda i kako francuski vojnici više ne bi morali da daju oružje iz svojih arsenala”, rekao je on za televiziju LCI.

    Ukrajinski mediji podsjećaju da je Francuska za potrebe pomenutog fonda izdvojila 200 miliona evra, iz budžeta države. Pariz želi da se ovaj novac troši samo na porudžbinu oružja od francuskih proizvođača, koji povećavaju proizvodnju.

    “Nastavak podrške Ukrajini je najbolje što možemo da uradimo, to je ono što im može dati šansu da pobjede”, dodao je Lekornu.

    Prema njegovim riječima, vojna pomoć Kijevu iznosi tri milijarde evra, od kojih je 200 miliona izdvojeno za specijalni fond podrške Ukrajini, koji Pariz želi da Kijev počne da koristi.

    Govoreći o glavnim pravcima na koje je francuska vojna pomoć usmjerena, ministar odbrane kaže da su to PVO sistemi, uključujući i one za borbu protiv dronova, i oprema za kopnene jedinice, što podrazumijeva artiljeriju i prevoz.

    Lekornu još dodaje da trenutno nije nastupilo vrijeme za pregovore i prekid vatre, ali i priznaje da ukrajinska kontraofanziva “teško napreduje”. Prema njegovim riječima, Kijev će možda morati da upotrebi dva ili čak tri puta više snaga od ruskih kako bi probio rusku odbrambenu liniju i zadržao svoje pozicije. Sljedeće nedjelje biće kritički važne kada je riječ o zimi koja uskoro nastupa, i koja će promijeniti karakter borbi, ocijenio je on, prenosi TASS.

  • Saliven: Bajden želi da obnovi vojne veze sa Kinom

    Saliven: Bajden želi da obnovi vojne veze sa Kinom

    Američki predsednik Džozef Bajden želi da obnovi vojne kontakte i veze sa Kinom, saopštio je nacionalni savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, nekoliko dana uoči susreta Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga.

    Bajden će se sa Sijem sresti prvi put ove godine u sredu, tokom Azijsko-pacifičkog ekonomskog samita o saradnji u San Francisku, preneo je Rojters.

    Ovo će biti tek drugi susret dvojice lidera otkako je Bajden preuzeo predsedničku funkciju u januaru 2021. godine.

    “Predsednik je odlučan da vidi obnavljanje vojnih veza, jer veruje da je to u nacionalnom bezbednosnom interesu SAD. Potrebne su nam te linije komunikacije, tako da ne dođe do pogrešnih proračuna ili nesporazuma”, rekao je Saliven sinoć za Si-Bi-Es.

    Saliven je rekao da bi vojne veze i kontakti mogle da se obnove na svakom nivou, od visokih vojnih lidera, do taktičkog operativnog nivoa, u oblastima na moru i vazduhoplovstvu u regionu Indo-Pacifika.

    Saliven je za Si-En-En rekao da će Bajden pokušati da načini napredak po pitanju vojnih veza tokom susreta sa Sijem, ali je odbio da iznese više detalja.

    “Kinezi su, praktično, prekinuli te komunikacione veze. Predsednik Bajden želi da ih obnovi. To je jedna od glavnih tema”, rekao je Saliven.

    Tokom susreta, očekuje se da će Bajden i Si razgovarati o brojnim svetskim temama, od rata Izraela i Hamasa, ruskog napada na Ukrajinu, veze Severne Koreje sa Rusijom, Tajvana, Indo-Paficika, ljudskih prava, proizvodnje fentanila, do veštačkih inteligencija, poštene trgovine i ekonomskim odnosima, rekao je visoki američki zvaničnik.

  • Borelj traži od zemalja Zapadnog Balkana da usaglašavaju politiku sa Briselom

    Borelj traži od zemalja Zapadnog Balkana da usaglašavaju politiku sa Briselom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas da će na odvojenom sastanku sa ministrima zemalja Zapadnog Balkana razgovarati o nedavno usvojenom izveštaju o proširenju Evropske komisije.

    On je novinarima uoči ministarskog sastanka rekao da je EU pokazala koliko joj je važan taj region.

    -Razgovaraćemo o nedavnom izveštaju komisije za proširenje, insistiraćemo na potrebi za usaglašavanjem politike jer neke zemlje nisu to uradile i biće pun program danas – rekao je Borelj.

    Šta će biti posle ratova u Ukrajini i Izraelu?

    On je kazao da će tema današnjeg ministarskog sastanka biti Ukrajina, kao i Gaza.

    -Nećemo razgovarati samo o situaciji u Gazi već i o poslijeratnim rešenjima, šta će poslije biti, kako da se odnosimo prema Gazi i palestinskom pitanju. To je pravi politički problem koji morao da rešimo. To ne može da bude izolovano rešenje – rekao je Borelj.

  • Amerika spremna za napad

    Amerika spremna za napad

    Američki ministar Lojd Ostin izjavio je da su mogući novi napadi SAD na grupe povezane sa Iranom, ukoliko ne prestanu napadi na američke snage u Iraku i Siriji.

    Ostin je rekao da ti napadi moraju da prestanu, a da će u suprotnom, SAD ponovo zaštititi svoje trupe i odgovoriti napadima na grupe povezane sa Iranom.

    Cilj napada je da se oslabe te grupe koje su, kako je naveo, direktno odgovorne za napade na američke snage u Iraku i Siriji, naveo je Ostin, preneo je Rojters.
    Američki napadi usledili su posle najmanje 40 napada tokom poslednjih sedmica na koalicione i SAD trupe u Iraku i Siriji koje su izvele snage koje podržava Iran, a najmanje 45 američkih vojnika je povređeno.

    Američka vojska saopštila je da je sinoć izvela vazdušne napade na dve iranske baze na jugoistoku Sirije posle nedavnih napada na vojno osoblje SAD u Siriji i Iraku.

    Napadi su izvedeni na lokacijama koje koriste, kako je naveo Ostin, Iranska revolucionarna garda (IRGC) i grupe koje su povezane sa Iranom.

    SAD su u sredu izvršile napad na skladište oružja koje koristi IRGC u istočnoj Siriji.

    SAD imaju 900 vojnika u Siriji i 2.500 u susednom Iraku koji pomažu lokalnim snagama u sprečavanju da ponovo oživi Islamska država u tom regionu.

    Američka vojska je rasporedila dva nosača aviona, zajedno sa pratećim brodovima, u istočnom Mediteranu nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra da bi, kako je navela, sprečila širenje sukoba na region.

    U regionu je takođe raspoređeno na hiljade dodatnih američkih vojnika.

  • “Moramo biti spremni, Rusi će pojačati napade

    “Moramo biti spremni, Rusi će pojačati napade

    Ukrajina treba da bude spremna na to da će Rusi povećati broj udara dronovima ili raketama, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    “Moramo da budemo spremni na činjenicu da neprijatelj može povećati broj udara bespilotnim letelicama ili raketama na našu infrastrukturu. Rusija se sprema za zimu“, rekao je Zelenski u večerašnjem obraćanju.

    On je naglasio da sada svu pažnju treba usmeriti na odbranu i odgovor teroristima, kao i na sve što država može da učini da Ukrajinci lakše prebrode ovu zimu i povećaju sposobnosti ukrajinskih vojnika, prenosi Ukrinform.Kako je ranije izjavio ministar energetike German Galuščenko, Rusija može da izvrši masivne raketne udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kada temperatura duže vreme bude ispod nule.