VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bajden: Nisam za prekid vatre u Gazi, to neće donijeti mir

    Bajden: Nisam za prekid vatre u Gazi, to neće donijeti mir

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden odbacio je pozive na prekid vatre u Gazi, rekavši da se time neće postići mir.

    “Sve dok se Hamas drži svoje ideologije uništenja, prekid vatre nije mir. Hamas će svaki prekid vatre iskoristiti za obnovu zaliha raketa, pregrupiranje boraca i ponovno pokretanje napada na nedužne”, napisao je Biden u tekstu za Washington Post.
    “Naš cilj ne bi trebao biti zaustaviti rat danas, rat treba okončati zauvijek. Treba prekinuti ciklus neprekidnog nasilja te izgraditi nešto snažno u Gazi i širom Bliskog istoka kako se historija ne bi ponavljala”, dodao je.

    Biden je takođe pozvao Izrael da poštuje humanitarno pravo i minimizira gubitak civilnih života. Kazao je kako je rješenje dvije države jedino trajno rješenje sukoba u regiji, a da bi u međuvremenu trebala postojati vlast pod palestinskom upravom.

    “Dok težimo miru, Gaza i Zapadna obala bi se trebale ponovno ujediniti pod jedinstvenom strukturom upravljanja, u konačnici pod revitaliziranom palestinskom upravom, dok radimo na rješenju dvije države. Ne smije biti prisilnog razmještanja Palestinaca iz Gaze, ponovne okupacije, opsade ili blokade i smanjenja teritorija”, napisao je.

  • Pao dogovor Amerike i Ukrajine

    Pao dogovor Amerike i Ukrajine

    Ukrajina i Sjedinjene Američke Države održaće konferenciju o vojnoj industriji u decembru, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Kijev ulaže napore da proizvodi sopstveno oružje zbog zabrinutosti da se zalihe Zapada tope. On se takođe nada da zajednička ulaganja sa međunarodnim proizvođačima oružja mogu pomoći u oživljavanju domaće industrije.”U decembru ove godine biće održana specijalna konferencija ukrajinske i američke industrije, vladinih zvaničnika i drugih državnih aktera – svih koji su uključeni u organizaciju naše odbran”, rekao je Zelenski u svom obraćanju.

    On nije rekao gde će se konferencija održati.

    Kijev i Vašington “aktivno napreduju” po pitanju zajedničke proizvodnje oružja, dodao je on.

    “Kada sam posetio Vašington, predsednik Bajden i ja smo se dogovorili o konkretnim koracima koje možemo da preduzmemo zajedno. To će nesumnjivo ojačati i Amerikance i Ukrajince, kao i naše partnere”, rekao je Zelenski.

    U oktobru je Ukrajina uspostavila zajednički projekat odbrane sa nemačkim proizvođačem oružja Rheinmetall AG za popravku zapadnog oružja.

    U septembru su bili domaćini međunarodnog foruma odbrambene industrije sa više od 250 zapadnih proizvođača oružja.

    Zelenski je rekao da je u petak sa vojskom razgovarao i o ukrajinskom raketnom programu.

    “Svi mogu da vide da su njegovi rezultati svake godine sve dugoročniji i povoljniji za Ukrajinu”, rekao je on.

  • Putin: Ne zatvaramo prozor ka Evropi, uprkos povremenoj “promaji”

    Putin: Ne zatvaramo prozor ka Evropi, uprkos povremenoj “promaji”

    Rusija ne planira da zatvori svoj prozor ka Evropi, uprkos povremenoj “promaji”, rekao je danas ruski predsjednik Vladimir Putin na forumu u Sankt Peterburgu.

    Kada postoji promaja, pomislite da bi bilo razumno malo zatvoriti prozor da se ne bi prehladili. Međutim, naše vrijeme je dobro jer juče je premijer Mihail Mišustin ponosno prijavio da je rokom prošlog mjeseca registrovan privredni rast od 5,5 odsto. Godišnji indikator biće veći od tri odsto. Ranije smo oprezno govorili da će biti 2,7 ili 2,5 odsto a sada možemo sa sigurnosti reći da će biti iznad tri odsto – naglasio je Putin.

    Prema njegovim riječima, Rusija ne želi da prekine odnose ni sa kim, jer to nikad ne čini, niti je u sporu sa evropskim društvom.

    On je istakao da Moskva “ima problem sa evropskom elitama i da, ukoliko neko odluču da se ogradi, to onda čine oni i na sopstvenu štetu”.

    Putin je izrazio zbunjenost time “kako neko može zabraniti Čajkovskog, Šostakoviča i Glinku”, što se dešavalo na Zapadu, prenosi agencija TASS.

    • Mi to ne činimo i siguran sam da će vrijeme sve pokazati – dodao je Putin.
  • “Moraćemo da se povučemo…”

    “Moraćemo da se povučemo…”

    Predsednik Ukrajine priznao je da će ukrajinska vojska morati da se povuče ako zapadni saveznici prestanu da šalju pomoć Kijevu, piše “Blumberg”.

    “Sada sam fokusiran na to da dobijemo pomoć sa Zapada. Njihov fokus se pomera zbog situacije na Bliskom istoku i drugih razloga. Bez njihove podrške, mi ćemo se povući”, rekao je Zelenski na sastanku sa predstavnicima stranih medija.

    Kako je istakao, nakon zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, Ukrajina je počela da dobija manje granata kalibra 155 milimetara. “Smanjile su se isporuke za nas”, priznao je Zelenski.

    “Blumberg” takođe piše da je ukrajinski lider tokom ove nedelje ubeđivao zapadne saveznike da će njegova vojska uspeti da se pripremi za borbe ove zime.
    Zapadni mediji sve češće pišu da su SAD i EU počele da se umaraju od ukrajinskog sukoba, te da slabi podrška režimu Zelenskog.

    Prema pisanju televizije NBC, američki i evropski zvaničnici već razgovaraju sa Kijevom o mogućim posledicama mirovnih pregovora sa Rusijom, uključujući i diskusije o tome čega bi Ukrajina, možda, morala da se odrekne da bi postigla sporazum.

  • Evropska komisija predlaže ukidanje viza za vlasnike srpskih pasoša na KiM

    Evropska komisija predlaže ukidanje viza za vlasnike srpskih pasoša na KiM

    Evropska komisija je predložila da vlasnici srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju mogu od januara bez viza da putuju u zemlje Evropske unije, potvrđeno je RTS-u u Briselu.

    U prijedlogu za ukidanje viza Evropska komisija navodi da stupanjem na snagu vizne liberalizacije za Kosovo više nema razloga da nosioci srpskih pasoša na Kosovu budu izuzeti iz bezviznog režima kojeg od 2009. godine uživaju ostali građani Srbije.

    Komisija navodi da bi očekivanim ukidanjem viza od 1. januara za Kosovo, srpski građani sa prebivalištem na Kosovu bili jedina kategorija stanovništva u regionu kojoj bi za putovanje u Šengen zonu bile potrebne vize.

    • Svi građani regiona Zapadnog Balkana treba da imaju koristi od bezviznog putovanja u šengenski prostor. Zato predlažemo da nosioci pasoša koje je izdala Koordinaciona uprava mogu da prelaze spoljne granice zemalja članica bez viza, za boravak ne duži od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana – navedeno je u prijedlogu u koji je uvid imao RTS.

    Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand kaže da je prijedlog upućen Evropskom parlamentu i zemljama članicama, koji treba da donesu konačnu odluku i tako “dopune” odluku o ukidanju viza za Kosovo, koja stupa na snagu 1. januara 2024. godine.

  • Putinu vjeruje 78 odsto Rusa

    Putinu vjeruje 78 odsto Rusa

    Rad ruskog predsjednika Vladimira Putina podržava 80 odsto stanovništva, a 78 odsto ispitanika je reklo da mu vjeruje, rezultati su istaživanja ruske Fondacije za istraživanje javnog mnjenja.

    Na pitanje da li Putin dobro ili loše obavlja posao predsjednika, 80 odsto ispitanika reklo je da obavlja dobro, 10 odsto je bilo suprotnog mišljenja, dok se ostatak nije izjasnio.

    U međuvremenu, 78 odsto Rusa vjeruje predsjedniku, 14 odsto mu ne vjeruje, dok se osam odsto nije izjasnilo.

    Istraživanje je sprovedeno od 10. do 12. novembra na uzorku od 1.500 ispitanika iz 104 grada u 53 ruske oblasti.

  • Sprema se prevrat ili čistka?

    Sprema se prevrat ili čistka?

    Šef CIA-e Vilijam Barns hitno odlazi u Kijev, gde će imati sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, piše “Azia tajms”.

    Sada vredi postaviti pitanje – zašto Barns ide tako hitno, zapitao se novinar “Azia tajmsa” Stiven Brajen, koji je i dao odgovor na to pitanje – jer će Ukrajina implodirati.

    Brajen navodi da se ukrajinski režim urušava, što, kako dodaje, nije iznenađujuće. “Ukrajina je imala previše žrtava da bi preživela mnogo duže. Ukrajina ili mora da pronađe način da sklopi dogovor sa Rusijom ili da se suoči sa unutrašnjom pobunom”, navodi se u tekstu koji je objavljen pre dva dana.

    Takođe se navodi da Zelenski priprema scenu za čistku i hapšenje prvog čoveka ukrajinske vojske generala Valerija Zalužnog. Verovatno će, navodi Brajen, pripremiti teren za otpuštanje trojice generala vezanih za Zalužnog, a podseća i da je glavni pomoćnik Zalužnog već poginuo u onome što je opisano kao nesreća.

    Drugim rečima, Zelenski se sprema da smeni tri glavna komandanta Oružanih snaga Ukrajine Sergeja Naeva, komandanta Operativno-strateške grupe “Tavrija“ Aleksandra Tarnavskog i komandanta sanitetskih snaga Oružanih snaga Ukrajine Tatjane Ostaščenko.

    Ukrajina je, navodi Brajen, prošla kroz “tri faze” vojske, s tim da većinu sadašnjih trupa čine stariji muškarci, žene i dečaci bez obuke. Oni postaju praktično topovsko meso u pokušajima da se zaustave Rusi. “Ali, Rusiji se ne žuri”, navodi se dalje.

    Tihi rat koji već traje
    Ruska strategija je da “ukrajinske oružane snage iskrvare i da se stvori politička kriza u Kijevu. Ti napori im se i ostvaruju, pre roka, što je iznenadilo i same Ruse, ali I Vašington.

    Već je poznato da je u Kijevu izbio unutrašnji rat između Zelenskog i njegove birokratije s jedne strane, i rukovodstva ukrajinske vojske, s druge strane.
    To je postalo toliko očigledno kada je general Zalužni jasno rekao za londonski “Ekonomist”, da je ukrajinskom ratu potrebna pauza ili prekid vatre.

    Međutim, Rusiji se ne žuri ni oko primirja jer za sada nemaju za to nikakav podsticaj ukoliko bi im NATO trupe ostale kraj granice, navodi se dalje u tekstu.

    Autor teksta smatra da je jedna od ključnih grešaka Zelenskog i šefa ukrajinske Vojne obaveštajne službe Kirila Budanova bila napad na rusku teritoriju, miniranje kritične infrastrukture, uništavanje aerodroma nuklearnim bombarderima i slanje dronova kamikaza na Kremlj.

    Jer to je ruskim liderima pokazalo koliko je Ukrajina opasna po rusku nacionalnu bezbednost. Ovi napadi su učinili gotovo nemogućim postizanje modus vivendi između Ukrajine i Rusije osim ako, kako to traže Rusi, NATO ne izađe i Ukrajina ne bude demilitarizovana.

    Ukrajina sada može da čeka odmazdu, jer postoje infomacije da su Rusi nabavili 1.000 ili više raketa za ispaljivanje na infrastrukturu Ukrajine. U zavisnosti od toga šta će se desiti u narednim danima u Kijevu, Rusija će verovatno koristiti infrastrukturne napade da još više pritisne Ukrajinu.

    Berns će pokušati da ubedi Zelenskog da “ćuti” jer već ima dovoljno uslova za pobunu vojske. Ako odluči da ćuti, naročito dok Kongres uzima milijarde dolara više za Ukrajinu, imaće šanse da opstane, navodi se u tekstu.

    Takođe se ističe i da Zelenski uspeva da opstane na vlasti jer kupuje lojalnost, to jest dozvoljava zvaničnicima da kradu koliko god mogu i na taj način ostaju lojalni.
    Protivnici Zelenskog itekao znaju za tu korupciju i o njoj javno govore I sad se čeka da li bi to moglo da stigne i do američkog Kongresa koji daje novac Ukrajini.


    Berns, koji hitno odlazi u Kijev, ne može da ide protiv politike Vašingtona, a to je da odugovlači rat u Ukrajini dok Bajden ne bude ponovo izabran.

    Štaviše, Vašington želi NATO u Ukrajini. Dok Vašington zna da ne može da uvede Ukrajinu u NATO dok Ukrajina ne pobedi u ratu, nakon što Bajden ponovo bude izabran, SAD mogu da počnu da stavljaju stvarne borbene snage NATO-a, počevši od vazdušnih snaga. Stoga je Vašington spreman da rizikuje dugoročnu stabilnost i održivost NATO-a u ime pokušaja da NATO baze postavi u Ukrajini u oblast za koju Rusija smatra da je izuzetno osetljiva.

    Aliu, politika Vašingtona je fantazija. NATO rat sa Rusijom, ako je to ono kuda smo krenuli, uništiće Evropu. NATO nije spreman za takav rat ni sada, ni u narednih pet godina. Štaviše, nije jasno da politika Vašingtona ima podršku među zemljama članicama NATO-a, navodi se u tekstu “Azia tajmsa”.

    Ni Rusi verovatno ne žele rat u Evropi jer bi sukob takvih razmera lako mogao da uključi taktičko nuklearno oružje. S obzirom na raspored koji Vašington ima na umu, Rusija će biti pod pritiskom da završi rat u Ukrajini u roku od godinu dana. To bi moglo navesti Rusiju da fokusira svoje napade na Kijev ili, alternativno, na druge važne ukrajinske gradove, sa Odesom i Harkovom na čelu liste meta.

  • “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    U februaru 2024. godine navršiće se dvije godine od početka rata u Ukrajini, a trenutno stanje na frontu ne obećava brz završetak sukoba. To je pojedine zapadne medije natjeralo i na razmišljanje o sljedećem – da li je moguće poraziti Rusiju u Ukrajini?

    U tekstu koji potpisuju Eugene Rumer i Andrew S. Weiss, navodi se kako ukrajinska kontraofanziva nije isporučila rezultate kako se očekivalo.

    “Dugoočekivana ukrajinska kontraofanziva nije postigla prodor koji bi Kijevu dao jake argumente za pregovore. Nemir na Bliskom istoku dominira naslovnicama, a dvostranačka podrška Ukrajini u SAD-u narušena je polarizacijom i disfunkcijom u Kongresu”, pojašnjava se.

    Ističu kako Putin ima razloga da vjeruje da je vrijeme na njegovoj strani.

    “Na prvoj liniji fronta nema naznaka da Rusija gubi ono što je postalo rat iscrpljivanja. Ruska ekonomija je pogođena, ali nije u rasulu. Putinova vlast je, paradoksalno, ojačana nakon neuspjele pobune Jevgenija Prigožina u junu. Narodna podrška ratu je i dalje čvrsta, a podrška elite Putinu nije prestala”, ističe se u tekstu.

    Također, pojašnjava se kako ruski predsjednik može sa zadovoljstvom posmatrati i vanjskopolitičku situaciju.

    “Njegova ulaganja u ključne odnose su se isplatila. Kina i Indija pružile su važnu podršku ruskoj ekonomiji povećanjem uvoza. Umjesto da se brine o izgubljenom tržištu na zapadu Evrope, Putin je odlučio da je kratkoročno korisnije jednostavno postati ‘mlađi’ partner Kine u ekonomskom području. Roba iz Kine čini skoro 50 posto uvoza”, navodi se.

    Putin ne osjeća nikakav pritisak da okonča rat niti brine o njegovoj sposobnosti da ga održava manje-više na neodređeno vrijeme.

    “Kako se zima približava, ruska vojska je pokrenula vlastitu ograničenu kopnenu ofanzivu i sigurno će proširiti raketne i bespilotne napade na ukrajinske gradove, elektrane, industrijska mjesta i drugu kritičnu infrastrukturu. U najmanju ruku, Putin očekuje da će američka i evropska podrška Ukrajini nestati, da će se Ukrajinci umoriti od beskrajnog terora i razaranja koji im se nanosi, i da će mu kombinacija to dvoje omogućiti da diktira uslove za dogovor o okončanju rata. Iz njegove perspektive, idealna osoba za sklapanje takvog dogovora je Donald Trump, ako se vrati u Bijelu kuću u januaru 2025. godine”, analiziraju u američkom listu.

    Ovo stanje stvari predstavlja izazov bez presedana za zapadne lidere.

    “Washington i njegovi saveznici bili su izuzetno učinkoviti u rješavanju najhitnijih aspekata ovog problema: sprečavanju kolapsa Ukrajine, održavanju dobrog snabdijevanja naprednim oružjem i obavještajnim podacima u realnom vremenu, te osmišljavanju sankcija Rusiji. Sada je vrijeme za prelazak na dugoročnu strategiju koja povećava i održava pritisak na odmetnički režim u Kremlju. Ne treba imati iluzije da će svaka moguća kombinacija kratkoročnih koraka biti dovoljna da primora Putina da odustane od rata”, objašnjava se.

    Također, upućena je i kritika zapadnim liderima.

    “Ono što zapadni lideri očigledno nisu uradili jeste da se izjednače sa svojom javnošću o trajnoj prirodi prijetnje od ohrabrene, revizionističke Rusije. Prečesto su se prepuštali magičnom razmišljanju, kladeći se na sankcije, uspješnu ukrajinsku kontraofanzivu ili transfer novih vrsta oružja kako bi natjerali Kremlj da sjedne za pregovarački sto. Također, neki su se nadali da će Putina svrgnuti u puču u palati”, piše WSJ.

    Na kraju teksta, ističe se da završetak rata, kad god se to dogodi, malo je vjeroatno da će ugušiti konfrontaciju između Rusije i ostatka Evrope.

    “Ukrajinci i njihovi prijatelji s pravom žele da vide uspon prosperitetne, nezavisne Ukrajine koja je sigurna i potpuno integrisana u politički i ekonomski život kontinenta. Putin i njegovi nasljednici bi to vidjeli kao konačni poraz Rusije. Oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da to spriječe”, zaključuje se.

  • Zaraza se širi

    Zaraza se širi

    Zimbabve proglasio vanredno stanje u glavnom gradu Harareu zbog izbijanja kolere.

    Epidemija je do sada ubila desetine ljudi, a trenutno je više od 7.000 sumnjivih slučajeva.

    Gradske vlasti kažu da je epidemija, koja se proširila gradom, izazvala strah da se ne ponovi smrtonosni scenario iz 2008. godine, kada je od te zarazne bolesti preminulo nekoliko hiljada ljudi.

    “Proglasili smo vanredno stanje zbog kolere“, citiraju lokalni mediji gradonačelnika Iana Makonea.

    Zdravstvene vlasti se bore da obuzdaju veliki broj prijema u bolnice nakon izbijanja kolere, prema Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta (IFRC). Međutim, veliki je nedostatak zdravstvenih radnika koji bi lečili sve zaražene, a nema ni sredstava kojima bi se zaustavljao prenos bolesti.

    Zimbabve se poslednjih meseci bori sa nedostatkom pristupa čistoj vodi, što je i glavni uzrok izbijanja epidemije. Kolera je inače akutna crevna infekcija uzrokovana konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane bakterijom Vibrio cholerae.

    U četvrtak je gradonačelnik Hararea rekao da izbijanje kolere ima sličnosti sa izbijanjem iz 2008. Epidemija je tada usmrtila preko 4.000 ljudi, od kojih je najmanje 100.000 zaraženo, što je dovelo do paralize osnovnih službi u zemlji.

    U 2018. godini, zemlja je proglasila vanredno stanje nakon 20 smrtnih slučajeva i više od 2.000 slučajeva povezanih sa tifusom i kolerom. “Izbijanje kolere je došlo sa osvetom“, rekao je gradonačelnik u četvrtak, prenosi BBC.

  • Mišel: Proširenje EU će osigurati mir državama Balkana

    Mišel: Proširenje EU će osigurati mir državama Balkana

    Predsednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da će proširenje EU učiniti blok bezbjednijim i naprednijim, ali će, takođe, osigurati stabilnost i mir državama Balkana.

    Mišel je po dolasku u Zagreb na sastanak sa premijerima Hrvatske, Malte, Poljske i Italije, istakao da je potrebno da članice EU ostvare jedinstvo po strateškim pitanjima.

    • Proširenje je ulaganje u mir i napredak u budućnosti. Moramo razgovarati o tome kako da se pripremimo za trenutak u kojem će u Evropskoj uniji biti više od 30 članica -dodao je Mišel, prenosi HRT.

    Hrvatski premijer Andrej Plenković je istakao da Hrvatska podržava proces proširenja Evropske unije.

    • Hrvatska je jedna od onih država članica koja podstiče proces proširenja, posebno za susjedne zemlje jugoistočne Evrope, ali jednako tako se zalažemo i za proces proširenja i na Ukrajinu i na Moldaviju, pa i perspektivu Gruzije koja je dobila pozitivan signal u zadnjem izveštaju Evropske komisije – rekao je Plenković.

    Plenković i Mišel su na konferenciji za novinare komentarisali izjavu ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je upozorio da Rusija planira da izazove novi rat između dvie zemlje na Balkanu kao i da će to biti nova ruska distrakcija u svijetu.

    • Uvjeren sam da je evropski put za zemlje zapadnog Balkana najvažniji korak za mir ovdje – rekao je Mišel na novinarsko pitanje o izjavi Zelenskog.

    Plenković je naveo da je poruka Zelenskog jasna u kontekstu šire destabilizacije cijelog evropskog kontinenta.

    • Imamo nekoliko potencijalnih žarišta nestabilnosti. Politika Hrvatske je kako učiniti maksimalne napore da se međunarodna zajednica snažno angažuje na prostoru jugoistoka Evrope, stoga i zagovaramo proširenje EU na naše susjede – rekao je hrvatski premijer.

    Saglasivši se sa geopolitičkom značajem proširenja, italijanska premijerka Đorđa Meloni ukazala je na potrebu fokusiranja EU na glavne strateške teme.

    -Evropa mora da postane politički i nebirokratski gigant i da igra vodeću ulogu na globalnom nivou zahvaljujući svom identitetu i vrijednostima – rekla je ona, prenijela je agencija Nova.

    Prema njenim riječima, među pitanjima na kojima treba zajednički raditi u narednim godinama, pored izgradnje prave otvorene strateške autonomije, ona je ukazala na zajedničko upravljanje migracionim pojavama kroz izgradnju ravnopravnih partnerstava sa trećim zemljama.

    Mišel je odabrao Zagreb kao jedan od četiri glavna grada, uz Pariz, Berlin i Kopenhagen, u kojem se održava mini samit o strateškom programu Evropske unije.

    Premijer Plenković domaćin je na radnoj večeri na kojoj su uz Šarla Mišela i premijeri Poljske Mateuš Moravjecki, Malte Robert Abela, kao i italijanska premijerka Đorđa Meloni.