VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Skandal u Japanu: Četiri ministra dala ostavku

    Četiri ministra u japanskoj vladi podnijela su danas ostavku zbog skandala sa prikupljanjem novčanih sredstava u koji je umiješana najmoćnija frakcija vladajuće stranke, prenosi BBC.

    Poslije vijesti da je više od 500 miliona japanskih jena, odnosno 3,1 miliona evra nestalo iz partijskih fondova u periodu od pet godina, od 2019. do do 2022. godine, ostavku je podnio glavni sekretar kabineta i glavni portparol vlade Hirokazu Macuno, koji je često smatran Kišidinom desnom rukom i licem njegove vlade.

    Takođe, ostavke su podnijeli i ministar privrede i industrije Jasutoši Nišimura, ministar unutrašnjih poslova Džunji Suzuki i ministar poljoprivrede Ičiro Mijašita, a očekuje se da će do kraja dana biti objavljeno ko će ih zamijeniti.

    Pored toga, pet viših zamjenika ministara i jedan parlamentarni zamjenik ministra iz Abeove frakcije takođe su dali ostavku.

    Poslije ostavki, vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) u kabinetu nema predstavnika svoje najveće i najmoćnije frakcije.

    Tokijski tužioci pokrenuli su istragu o korupciji, izvijestio je Nikkei.

    Smjenu ministara umiješanih u politički skandal prikupljanja novčanih sredstava za najveću frakciju unutar vladajuće stranke, Kišida je najavio juče, a Japanska agencija Kjodo prenijela je, pozivajuće se na neimenovane, dobro upućene izvore, da će Macunu zamijeniti bivši ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši.

    Rejting vlade japanskog premijera Kišide opada, pošto je podrška javnosti vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji (LDP), koja je na vlasti gotovo neprekidno od 1955. godine, pala ispod 30 odsto, prvi put od 2012. godine, prema istraživanju NHK-a objavljenom u utorak.

    U srijedu je Donji dom Japana odbacio zahtjev za izglasavanje nepovjerenja kabinetu Kišide.

    LDP bi trebalo da održi izbore za rukovodstvo sljedećeg septembra, dok su opšti izbori zakazani za 2025. godinu.

  • Putin kreće u novu invaziju?

    Putin kreće u novu invaziju?

    U kontekstu rastuće napetosti između Rusije i baltičkih država, poput Estonije, Litvanije i Letonije, članice EU i NATO saveza pažljivo prate situaciju.

    Estonska vojska već je počela vojne vežbe sa francuskom vojskom, u kojima simuliraju razmenu vatre s neprijateljskim snagama. Cilj im je, piše Politiko, biti spreman u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin proširi svoje vojne ambicije s Ukrajine na baltičke zemlje.

    “Rusija želi da poveća svoju moć. Po mom mišljenju, doći će do sledeće invazije. U našoj zajednici ne pitamo se šta ako, nego se pitamo kada”, kaže poručnik Kristjan Kaup, lokalni načelnik štaba EDL – organizacije koju čine vojnici volonteri koji se aktivno spremaju za sukob.

    Nakon nezakonite Putinove aneksije Krima 2014. godine, baltičke države povećale su izdatke za odbranu, a sve češće upozoravaju na opasnost koju predstavlja autoritarni ruski lider.

    U sklopu jačanja vojnog odgovora na istoku, Francuska rotira svoje trupe kroz Estoniju od 2017. godine kao deo NATO-ove pojačane prisutnosti.

    Francuski predsednik Emanuel Makron dodatno je pojačao misiju “Lynx”, koja sada uključuje 300 vojnika, surađujući s trupama iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.

    Ova zajednička taktička saradnja ima cilj ne samo obuku estonske vojske već i prilagođavanje francuskih vojnih snaga na ratovanje visokog intenziteta u savezničkom okruženju.

    Naglasak vežbi leži u simulaciji scenarija invazije, gde EDL i francuske jedinice moraju zajednički da zaustave neprijateljske snage, unište neprijateljski radar i pruže koordinisan odgovor.

    Izazovi poput nedostatka opreme za noćno gledanje kod Estonaca i prilagođavanje francuskih vojnika na hladnu klimu dodatno komplikuju vežbu.

  • Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju na bojnom polju, dodavši da se svako ko misli drugačije zavarava.

    “Sve više ljudi govori da Ukrajina neće pobediti na bojnom polju”, rekao je Orban u intervjuu za nedeljnik “Mandiner”.

    On je naveo da se slaže sa tim mišljenjem i istakao da je to govorio od samog početka.

    “Nemojmo se zavaravati da Ukrajinci uz našu podršku mogu dobiti ovaj rat”, poručio je Orban.

    Dodao je da se Evropska unija “našla u zamci” kada je počela da šalje vojnu pomoć Ukrajini, računajući na uspehe Kijeva na frontu.

    Međutim, prema njegovim rečima, EU nije imala nikakav plan za vanredne situacije u slučaju da to ne uspe.

    “Nije bilo plana B jer je postojao samo ovaj plan pobede, koji je propao”, rekao je Orban.

    On je naveo da lideri Evropske unije i dalje ne žele da priznaju tu grešku i nastavljaju da šalju oružje Ukrajini.

  • EU parlamentarci pozvali na otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, Ukrajinom i Moldavijom

    EU parlamentarci pozvali na otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, Ukrajinom i Moldavijom

    Poslanici Evropskog parlamenta danas su usvojili rezoluciju u kojoj pozivaju Evropsko vijeće da otvore pristupne pregovore s BiH, Ukrajinom i Moldavijom te da Gruzija dobije kandidatski status.

    Oni pozdravljaju interes i političku volju zemalja da se interes i politička volja zemalja da se pridruže EU i napore da se ispuni uslove.

    Navode da trebaju postojati jasni rokovi za zemlje kandidate, a kraj pregovora prema njihovom mišljenju trebao bi biti do kraja decenije.

    Oni smatraju da se trebaju poštovati kriteriji iz Kopenhagena, kako bi se osiguralo da kandidati i potencijalni kandidati pokažu trajnu predanost demokratiji i vladavini prava, ljudskim pravima, poštivanju i zaštiti manjina te privrednim reformama.


    Ističu da je zbog “ruske agresije protiv Ukrajine proširenje još važnije i navode da je to strateško ulaganje u mir i sigurnost, kao i pokretač demokratije i evropskih vrijednosti širom kontinenta.”

    Unutrašnje reforme
    U rezoluciji naglašavaju potrebu za unutrašnjim reformama, koje su uporedo s procesom proširenja, kako bi se poboljšala sposobnost EU da efikasno integriše nove članice, uključujući uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom.

    Za je glasalo 468 parlamentaraca, 99 je bilo protiv i 58 suzdržanih, prenosi Avaz.

  • Mišel: Želimo balkanske zemlje u EU

    Mišel: Želimo balkanske zemlje u EU

    Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel izjavio je da Brisel želi balkanske zemlje u EU i da je samit sa njihovim liderima prilika da se potvrdi posvećenost tom cilju.

    Danas je važan samit sa partnerima sa zapadnog Balkana. Prilika je da potvrdimo čvrstu posvećenost – želimo te zemlje unutar EU. Od njih očekujemo više, reforme, posebno u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa – izjavio je Mišel uoči samita.

    On je dodao da će EU sa svoje strane “uraditi domaći zadatak” i da je zato pokrenula stratešku debatu na nivou lidera da bi se utvrdilo koje su reforme neophodne da bi evropski projekat bio spreman za izazove koje će savladavati u budućnosti.

    • Želimo više investicija, više ekonomskog razvoja i zato smo uveli princip postepene integracije, da bi ljudi i kompanije što prije osjetili pozitivne efekte angažmana sa EU – rekao je Mišel.

    On je dodao da EU želi da zemlje regiona riješe sporove i da se poveća nivo saradnje među njima.

    • Znate da je projekat EU zasnovan na pomirenju – to je neophodni fundamentalni korak za dalji napredak – zaključio je Mišel.
  • “Očaj”

    “Očaj”

    Jučerašnju posetu Vladimira Zelenskog Vašingtonu od početka rata u Ukrajini, najbolje opisuje jedna reč – očaj.

    To je, zapravo, bio poslednji pokušaj Ukrajine da dobije novu vojnu pomoć od američkog Kongresa pre nego što presuši trenutno odobreni iznos, piše Index.hr.

    Ukrajinski predsednik je očajan jer bi sudbina njegove nacije mogla da visi o koncu. Njegov američki kolega Džo Bajden je očajan jer ukrajinski rat vidi kao ključno bojno polje u svetskom sukobu između demokratija i autokratskih režima, navodi se u tekstu.

    Podseća se da je Zelenskog prošle godine dočekao crveni tepih, ali je ovog puta sve bilo drugačije.

    Razgovarao je sa američkim senatorima iza zatvorenih vrata. Seo je sa republikanskim predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom, koji se nije ni pojavio u javnosti sa ukrajinskim predsednikom.

    Njegov prijem u Beloj kući bio je izuzeto skroman, uz minimalnu pompu.


    Atmosfera njegove posete odgovarala je raspoloženju u Vašingtonu, gde je dodatno finansiranje Ukrajine povezano sa unutrašnjom borbom oko imigracione politike SAD.

    Dok su demokrate bile spremne da potroše više novca na bezbednost granica kao deo vojnog paketa pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vrednom 110 milijardi dolara, republikanci žele fundamentalnu reformu načina na koji američka vlada obrađuje migrante bez dokumenata koji traže politički azil.

    Nakon sastanka sa Zelenskim u utorak ujutro, republikanski senatori su jasno stavili do znanja da, iako saosećaju sa teškom situacijom Ukrajine, situaciju na američkoj granici vide kao hitnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

    Bajden će ili morati da ubedi republikance da odustanu od ove borbe protiv imigracije – ili da učini ustupke koje će demokrate na levici smatrati izuzetno neprijatnim.
    U ovom trenutku, barem, republikanci, čiji su birači mesecima ljuti zbog kontinuirane podrške Ukrajini, izgleda da su spremniji da dozvole da pomoć Ukrajini istekne kako bi ostvarili pobedu koju će slaviti njihova baza. A ako pritom još više razbiju koaliciju demokrata, tim bolje za izborne nade sledeće godine.


    Reforma imigracije možda nije jedina prepreka za dalju pomoć Ukrajini. U svom obraćanju nakon sastanka sa Zelenskim, Džonson je rekao da veća vojna podrška zavisi od “jasne strategije“ i adekvatnog nadzora Kongresa. “Nisu nam objasnili kako oni vide kraj rata”, rekao je on.

    To izaziva strahove da čak i ako Senat postigne dogovor, nema garancije da se on neće raspasti u blisko podeljenom Predstavničkom domu.

    Tokom zajedničke konferencije za novinare na kraju dugog dana sastanaka, i Zelenski i Bajden pokušali su da daju optimističnu sliku onoga što se čini kao uzaludan napor. Američki predsednik je rekao da se nada da će rešenje biti pronađeno, ali ne može ništa da obeća.

    Njegov ukrajinski kolega je naveo da je Amerikancima rekao šta želi da uradi i da je odgovor bio pozitivan. Ipak, možda je on jedini stekao takav utisak.

    “U nekoliko tačaka tokom posete, Zelenski je, dok se obraćao američkim senatorima na engleskom, morao da traži objašnjenje reči čije značenje nije razumeo”, kaže Liza Dežardin iz PBS-a. Jedna od tih reči bila je – tezga.

    To je termin koji bi ukrajinski predsednik mogao naučiti na teži način. U ovom vremenu podeljene američke vlade, zastoj je tipično političko stanje.

  • “Svi su umorni od kijevskog prosjaka”

    “Svi su umorni od kijevskog prosjaka”

    Posjeta ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog SAD pokazala se ispraznom, jer nije uspio da ubijedi Vašington da je Ukrajina važnija od bezbjednosti same Amerike, rekao je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

    “Ovo je bio prazan pokušaj da se pokaže da je Ukrajina važnija od bezbjednosti SAD. Svi su umorni od kijevskog prosjaka”, rekao je on.

    Prema riječima ruskog ambasadora, Kijevu neće biti od pomoći dalje antiruske sankcije i isporuke oružja, prenosi TASS.

    “Zelenskom više ništa ne može pomoći. Međutim, Amerikanci rizikuju da budu zaglavljeni sve dublje u močvaru ukrajinskog sukoba”, rekao je on, prenosi “Srna”.

    Antonov je istakao da nikakve sankcije ne mogu da promijene spoljnopolitičke prioritete Rusije.

  • EU bez preporuke o proširenju

    EU bez preporuke o proširenju

    Savjet ministara Evropske unije (EU) usvojio je 12. decembra zaključke o proširenju, bez preporuka o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i BiH, te dodjeli statusa kandidata za Gruziju.

    Raspravu i moguću odluku o ovim pitanjima Savjet ministara je prepustio šefovima država i vlada EU koji će zasjedati 14. i 15. decembra u Briselu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

    Radi se o ključnoj nedjelji i najvažnijim sastancima i odlukama kada je u pitanju proširenje, u posljednjih 20 godina.

    Stavovi se uvijek usaglašavaju na nivou ministara za evropska pitanja, a formalnu odluku donose lideri EU na redovnom sastanku.

    U svjetlu realne prijetnje da bi Mađarska mogla blokirati odluku o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom i nakon maratonskih sastanaka ambasadora iz država EU, iz nacrta zaključaka koji bi trebalo da usvoje ministri, uklonjene su rečenice koje se odnose na odluke o otvaranju pristupnih pregovora.

    Najveća nepoznanica se odnosi na formulaciju odluke o BiH.

    Evropska komisija je u novembru uslovno preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, kada ta država ispuni kriterijume za članstvo.

    Za razliku od BiH, Ukrajina i Moldavija imaju jasnu pozitivnu preporuku.

    U prvim nacrtima zaključaka odluka o BiH je takođe bila uslovna, uz čekanje da BiH ispuni sve uslove.

    S druge strane, rečenice koje su se odnosile na Ukrajinu i Moldaviju imale su jasnu preporuku liderima da odobre otvaranje pregovora o članstvu za ove dvije zemlje.

    U dva posljednja nacrta, među kojima je jedan usaglašen u noći između 11. i 12. decembra, uklonjene su preporuke za sve tri zemlje i navodi se da će se o ovim pitanjima raspravljati na predstojećem samitu EU.

    Shodno tome, ostaje nejasno da li će BiH dobiti jasnu ili uslovnu preporuku. Austrija, na primjer, insistira da EU odluči isto za sve tri države.

    Mi samo želimo da vidimo jasan i pošten pristup prema svim budućim članicama. A kada je u pitanju proces pristupanja, onda vidimo da postoje različiti standardi kada su u pitanju Ukrajina i Moldavija i kada je u pitanju BiH. Zato želimo da ih vidimo u istom brodu. Ako postoji politička strateška odluka da se počnu pristupni pregovori s Ukrajinom i Moldavijom, onda bi trebalo da počnemo pregovore i sa BiH – izjavila je uoči sastanka austrijska ministarka za evropska pitanja Karoline Edtstadler.

    Hrvatska takođe podržava austrijski stav. Ministarka za evropska pitanja Andreja Metelko Zgombić je uoči sastanka izjavila da Hrvatska snažno podržava proširenje zbog svoje transformativne moći. To je razlog, kako je navela, zbog čega Zagreb smatra da treba odobriti otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i BiH.

    – Sve ove zemlje imaju različite izazove, ali svaka je na svoj način napravila izuzetan napredak. Moramo da im pošaljemo snažnu političku poruku i omogućimo da se krene napred prema otvaranju pristupnih pregovora. I potom će otvaranje pojedinih poglavlja zaista biti zasnovano na zaslugama – izjavila je Metelko Zgombić uoči početka sastanka ministara.

  • “Oslobodili smo 50% teritorije…”

    “Oslobodili smo 50% teritorije…”

    Volodimir Zelenski kazao je u Vašingtonu da je napravljen značajan napredak kao i da je Ukrajina oslobodila 50 odsto teritorija koje je Rusija okupirala.

    Ukrajinski predsednik je to kazao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Džozefom Bajdenom.

    “Već smo napravili značajan napredak. Pokazali smo da je naše partnerstvo jače od bilo kakvog ruskog neprijateljstva”, rekao je Zelenski i naveo da je Ukrajina oslobodila 50 odsto teritorija koje je Rusija okupirala.

    Ukrajinski predsednik je rekao u utorak da mu je drago što je dobio poziv da dođe u Vašington, kako bi preneo Bajdenu šta je njegova zemlja postigla u borbi protiv Rusije, prenosi CNN.

    On je istakao da ukrajinski vojnici brane slobodu skoro dve godine i zahvaljujući uspehu Ukrajine, drugi evropski narodi su bezbedni od ruske agresije.

    “Čvrsto stojimo, šta god Putin pokušao. On nije pobedio”, rekao je Zelenski.

  • “Zapanjujuće je. Moramo da dokažemo da Putin nije u pravu”

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin računa na to da SAD neće moći da pruže podršku Ukrajini.

    Dodao je da će Vašington pomagati Kijevu koliko god bude mogao.

    “Putin računa na to da Sjedinjene Države neće uspeti da odgovore na potrebe Ukrajine. Moramo, moramo, moramo da dokažemo da nije u pravu”, rekao je Bajden u utorak na zajedničkoj konferenciji za medije sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući, prenosi Njujork tajms.

    On je naveo da će Rusija biti ohrabrena blokadom u Kongresu kada je reč o pomoći Kijevu, dodavši da će “istorija oštro suditi onima koji su okrenuli leđa slobodi”.

    “Zapanjujuće je da smo došli do te tačke…”, poručio je predsednik SAD republikancima koji se protive nastavku slanja pomoći Ukrajini.

    “Bez dodatnog finansiranja brzo ćemo doći do kraja naših sposobnosti da pomažemo Ukrajini da odgovori na hitne operativne zahteve koje ima”, rekao je Bajden.

    On je naveo da pobeda znači da je “Ukrajina suverena i nezavisna država”, poručivši da nema dileme da je NATO deo ukrajinske budućnosti.