VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ostin ponovo hospitalizovan – hitno

    Ostin ponovo hospitalizovan – hitno

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin, koji se oporavlja od raka prostate, prebačen je ponovo u bolnicu u Vašingtonu.


    Prebačen je u bolnicu zbog hitnog problema sa bešikom i prenio je ovlašćenja na svoju zamjenicu, saopštio je Pentagon.

    Ostin je hospitalizovan juče radi liječenja “simptoma koji upućuju na hitan problem sa bešikom”, saopštio je portparol Pentagona Pet Rajder, prenosi AP.

    Iako je Ostin najprije namjeravao da nastavi da obavlja “svoje funkcije i obaveze”, naknadno je saopšteno da je prenio ovlašćenja na svoju zamjenicu Ketlin Hiks.


    Ostin (70) je 22. decembra primljen u nacionalni Vojni medicinski centar u Merilendu Volter Rid radi liječenja raka prostate.

    U bolnicu se ponovo vratio 1. januara zbog nastalih komplikacija, među kojima su i urinarne infekcije.

    Informacija o njegovoj hospitalizaciji otkrivena je tek četiri dana kasnije, a Pentagon u međuvremenu nije precizirao zbog čega je ministar zadržan na liječenju do 9. januara.


    Prije nekoliko dana najavljeno je da će Ostin svjedočiti pred Kongresom 29. februara u vezi s tim što nije otkrio svoju dijagnozu raka i naknadnu hospitalizaciju.

    Njegovi ljekari su ranije saopštili da su prognoze liječenja raka “odlične” i da više nije neophodno liječenje.

  • “UKR u najtežoj vojnoj krizi od početka rata”

    “UKR u najtežoj vojnoj krizi od početka rata”

    Ukrajina se nalazi u najtežoj vojnoj krizi od početka rata u februaru 2022. godine.

    Ovo je izjavio zamenik glavnog urednika nemačkog lista “Bild” Pol Roncajmer nakon posete liniji fronta u blizini Artjomovska, poznatog I kao Bahmut u Ukrajini.

    “Neizvesnost i razočaranje u ovim hladnim zimskim danima su veliki”, rekao je on i dodao da, kao izveštač u Ukrajini, nije video takvo raspoloženje od početka 2022. godine, preneo je TASS.

    Roncajmer je istakao da se postavlja pitanje da li Vašington, Berlin i Pariz razumeju ovu dramu.

    Prema njegovim rečima, bivši vrhovni komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni odavno je shvatio da se u sadašnjim uslovima ne može postići cilj koji je postavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski da se “povrate svi regioni i to se mora javno reći”.

    Ukrajini nedostaje “oružje, vojnici, tehnologija i što je najvažnije, pouzdana podrška SAD”, naglasio je on.

    “Putovanje od Kijeva do Slavjanska u istočnoj Ukrajini je kao putovanje u drugu zemlju”, podsetio je Roncajmer.

    Prema njegovim rečima, situacija ide na ruku Rusiji. On je citirao jednog ukrajinskog vojnika koji je rekao da ukrajinske snage nemaju dovoljno oružja i ljudstva.

  • NATO se preispituje: Rusija neuništiva?

    NATO se preispituje: Rusija neuništiva?

    Uspješna odbrana ruske vojske u Ukrajini navela je NATO da preispita svoju odbrambenu strategiju, piše časopis “Ekonomist“.

    “Ruske odbrambene konstrukcije na jugu i istoku Ukrajine postale su najduže odbrambene strukture u Evropi od Drugog svetskog rata”, navodi se u članku, pozivajući se na američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).

    Časopis skreće pažnju na činjenicu da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naredio da se ubrza izgradnja odbrambenih struktura na istoku zemlje. Poljska je takođe ubrzala izgradnju utvrđenja i skloništa na granici sa Rusijom i Belorusijom, dok su se Letonija, Litvanija i Estonija dogovorile da naprave “odbrambenu liniju” na istočnim granicama, navodi se u članku.

    Estonske vlasti ranije su saopštile da će morati da naprave oko 600 utvrđenih bunkera duž granice sa Rusijom. Pozivajući se na eksperta sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji Lukasa Milevskog, časopis piše da bi vlasti Letonije i Litvanije uz sličan pristup morale da izgrade 1.116, odnosno 2.758 bunkera.

    U članku se ocenjuje da ovo predstavlja dilemu za zemlje NATO-a, koje su preferirale drugačiju strategiju – takozvanu elastičnu odbranu, koja nije usmerena na zaustavljanje napadačkih snaga, već na njihovo zadržavanje, upuštanjem u okršaj na za sebe povoljnijim pozicijama. Kako primećuje “Ekonomist”, takva strategija je “nespojiva sa zaštitom svakog pedlja teritorije NATO-a”.

  • Zaharova: SAD nisu ni teoretski spremne da pregovaraju sa Rusijom

    Zaharova: SAD nisu ni teoretski spremne da pregovaraju sa Rusijom

    Bilo kakve perspektive dijaloga između Moskve i Vašingtona u potpunosti zavise od spremnosti SAD da pregovaraju na osnovu uzajamnog poštovanja i uvažavanja interesa druge strane, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Što se tiče izgleda za naš dijaloga sa Amerikancima, to u potpunosti zavisi od namjera Vašingtona da pregovara na osnovu zajedničkih interesa i uvažavanja interesa druge strane. Sjedinjene Američke Države još nisu spremne za to čak ni teoretski – rekla je Zaharova u intervjuu za časopis “International Affairs”.

    Prema njenim riječima, u budućnosti bi trebalo ozbiljno da se razgovara o usaglašavanju principa međunarodne komunikacije, što bi bilo u skladu sa realnošću nastajanja multipolarnog svijeta koji sada vidimo, prenosi TASS.

    Zaharova je istakla da međunarodni poredak treba da bude zasnovan na principu suverene ravnopravnosti zemalja, a da saradnja među njima treba da bude zasnovana na balansu interesa.

    • Bilo kakvi dvostruki standardi i pokušaji nametanja stranih razvojnih modela, ideologija i vrijednosti treba da budu eliminisani. Čim naše zapadne kolege to shvate, pregovarački proces koji ima za cilj rješavanje kriznih pojava u svijetu će se pokrenuti – poručila je Zaharova.
  • Orban: EU nije dovoljno jaka da bi je Rusija ozbiljno tretirala

    Orban: EU nije dovoljno jaka da bi je Rusija ozbiljno tretirala

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da EU nije dovoljno jaka da bi je Rusija ozbiljno tretirala.

    Ne radi se o povjerenju. Naš problem je nedostatak moći. Mi, Evropljani, nismo dovoljno jaki da nas Rusi tretiraju ozbiljno. To je igra moći – rekao je Orban u razgovoru sa bivšim austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom.

    On je dodao da ne postoji opasnost da Rusija napadne članicu NATO-a, objavio je list “Di prese”.

    • Ukrajina neće pružiti nikakvu dodatnu sigurnost nama Evropljanima, jer smo većina već članice NATO-a, koji je mnogo jači od Rusije – rekao je Orban.
  • Alijev ponovo izabran za predsjednika Azerbejdžana

    Alijev ponovo izabran za predsjednika Azerbejdžana

    Aktuelni predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev pobijedio je na vanrednim izborima za šefa države, s 92,12 procenata glasova birača, saopšteno je iz Centralne izborne komisije Azerbejdžana.

    Za Alijeva je, kako je navedeno u saopštenju, glasalo više od 4.567.000 birača.

    Izbori za predsednika Azerbejdžana održani su 7. februara.

    Alijev je za šefa države prvi put izabran 15. oktobra 2003. godine, kada je za njega glasalo više od 76 odsto birača. Drugi put je za tu dužnost izabran 2008. godine.

    Pravo da se kandiduje po treći put dobio je poslije referenduma 2009. godine, kada je više od 87 odsto građana glasalo za promjenu ustavne norme, prema kojoj su bila dozvoljena samo dva petogodišnja predsjednička mandata.

    Na izborima 2013. izabran je za šefa države po treći put, a potom mu je mandat, na osnovu nove promjene ustava, produžen na sedam godina.

    Na izborima održanim 2018. godine za Alijeva je glasalo 86,2 odsto birača.

    Sedmog decembra prošle godine Alijev je potpisao uredbu o raspisivanju vanrednih izbora za šefa države, na kojim se ponovo kandidovao u ime vladajuće partije “Eni Azerbejdžan”.

  • Orban: Što prije primiti Srbiju u EU ili ćemo je izgubiti

    Orban: Što prije primiti Srbiju u EU ili ćemo je izgubiti

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da Srbija treba da postane članica EU što je prije moguće, jer će u suprotnom Beograd izabrati saradnju sa drugim partnerima, a Brisel će izgubiti tu zemlju.

    Treba da završimo stari zadatak u vezi sa proširenjem prije nego što pristupimo novom proširenju sa Ukrajinom. Ako ne integrišemo Srbiju što je prije moguće, izgubićemo je. Srbija ima druge varijante. Ona je upravo zaključila sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom – rekao je Orban.

    Mađarski premijer je dodao da je proširenje EU na zapadni Balkan prioritet za Budimpeštu tokom predsedavanja Savjetu EU, koje počinje 1. jula, prenosi list Di prese.

    Zvanični status kandidata za članstvo u EU imaju Albanija, BiH, Gruzija, Moldavija, Sjeverna Makedonija, Srbija, Turska, Ukrajina i Crna Gora.

    Brisel vrši pritisak na Srbiju kako bi je primorao da pristane da status kandidata dobije i takozvano Kosovo, što je bi faktički značilo priznavanje nezavisnosti te srpske pokrajine, podsjeća Sputnjik.

  • “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić izjavio je danas eventualno rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promeniti u ratu u Ukrajini.

    Dodao je i da će se cele godine nastaviti rat za pozicije sa iscrpljivanjem resursa.

    Radić je za Tanjug rekao da nijedan događaj na frontu, do sada, nije promenio atmosferu, niti je imao odlučujuću snagu, pošto ni Rusi, ni Ukrajinci nisu došli do sitaucije koja bi mogla da bude platforma za pregovore.

    Dodao je da Rusi ne bi trebalo da slave eventualno zauzimanje tog predgrađa Donjecka, jer, kako je rekao, to je trebalo da urade još prvog dana rata i veliko je pitanje zašto im je treba tako mnogo vremena.

    “Ruska vojska je u početku trebala da uzme Kijev, Harkov, pričalo se o pomorskom desantu na Odesu. Drugu godišnjicu rata mi pričamo o tome kako će zauzeti mestašce Avdejevka, koja je u predgrađu Donjecka. Bilo je racionalno da ruska vojska, sa resorsima koje ima, stavi pod kontrolu to mesto prvog dana rata. Posle 700 dana rata se i dalje uporno bore za metar po metar teritorije”, poručuje Radić.

    Dodaje da sada to već izgleda prilično opskurno i da je ruska vojna televizija pre neki dana objavila razgovor sa jednim poručnikom koji je, vrlo srećan, informisao medije o tome šta su postigli i pohvalio se da su uzeli površinu 400 x 600 metara.

    “Ta atmosfera rata, koji je statičan, gde se za metar prostora troše jako veliki resursi, je onespokojavajuća. I sada treba imati mnogo smelosti s ruske strane i podeliti ordenje za takvu akciju. Sve vreme je ukrajinska artiljerija pokrivala Donjeck, glavnu urbanu sredinu Donbasa sa položaja Avdejevke i ostalih mesta od kojih su neka držali donedavno, a neka još uvek drže pod svojom kontrolom”, objašnjava Radić.

    Ističe da ništa što se desilo na frontu, do sada, nije bilo odlučujuće.

    “Niko nije došao do pozicije, ni Rusi, ni Ukrajinci, koja bi mogla da bude platforma za pregovore. Rusi kažu da nisu izvršili zadatke koji su planirani u specijalnoj vojnoj operaciji. Ako procenimo da su to revidirani zadaci, a ne oni prvi da se zauvek osvoji Ukrajina, ako to svedemo na kontrolu nad četiri oblasti koje su prisajedinjene Ruskoj Federaciji oktobra 2022. godine, onda tu imaju mnogo posla”, naglašava Radić.

    On podseća da su Rusi držali Herson u vreme kad su Hersonsku oblast pripojili Ruskoj Federaciji, a onda su povukli sa desne na levu obalu Dnjepra.

    “Nastavlja se borba za mala mesta, rat će i dalje da ostane statičan. Ni Ruska vojska ne može da slomi front ukrajinske vojske, kao što ni ukrajinska vojska ne može da preduzme ozbiljan napad protiv ruske vojske i igra se nastavlja”, procenjuje Radić.

    On smatra da će 2024. godina proteći u statičnom ratu, a da će bitka resursa, kada uđemo u 2025., dovesti do preispitivanja ko može duže izdržati.

    “Što se tiče Ukranije, to je pitanje koje se postavlja Zapadu, ne njima, jer to su resursi koje dobijaju od NATO. S ruske strane, čini mi se da je jaka nada da će doći do radikalne promene sa pobedom Trampa na američkim izborima, da će tu doći do dramskog obrta i promeniti situaciju u njihovu korist”, smatra Radić.

    A ako se to ne desi, dodaje, onda je pitanje do koje tačke Rusi mogu da održe pokušaje da kroz zauzimanje nekih sela, uz jako velike utroške ljudskih resursa i tehnike, održe sliku o tome da se rat vodi s idejom da se postignu neki ostvarivi ciljevi u doglednoj budućnosti.

    Što se tiče Ukrajine, kako kaže Radić, nju SAD snabdevaju s mnogo sredstava ratne tehnike, od haubica, protivavionskih sistema, do artiljerijske municije 155 mm.

    “Ukrajinci već mesecima imaju ozbiljne probleme sa snabdevanjem artiljerijskom municijom. Rusi su nabavili municiju iz Severne Koreje, a sada Ukrajinci pokušavaju da ovu nestašicu nadoknade upotrebom dronova. Ali mislim da će se na Zapadu na kraju naći rešenje, da će Amerikanci nastaviti da ih podržavaju i to je nastavak priče koju smo videli do sada. Resursi sa Zapada stižu i sa svakim ciklusom podiže se nivo sposobnosti, tehnika i mogućnosti koje dobijaju Ukrajinci”, smatra Radić.

    Dodaje da se trenutno čeka da Ukrajinci nabave avione F-16, ali da su važnije rakete koje će dobiti za njih.

    “Ako dobiju visokoprecizne američke rakete koje će omogućiti udare duboko u ruski vazdušni prostor i na rusku teritoriju, to bi bilo veoma zabrinjavajuće za Ruse.

    U dometu od 300 km do 500 km nalazi se ruska avijacija, a uz određenu količinu krstarećih raketa i vazdušnih naleta, Ukrajinci bi mogli u većoj meri da ometaju Ruse u održavanju kontrole vazdušnog prostora”, navodi Radić.

    On objašnjava da je do pred Novu godinu isporuka preciznog oružja dugog dometa bila tabu tema, ali da su onda Amerikanci odlučili da dozvole Ukrajincima da sami procene gde treba da im budu mete za dejstva. Dodaje da su Ukrajinci imali mnogo uspeha koristeći krstareće rakete koje su dobili od Francuske.

    “Izazvali su velike probleme Rusima, ali neće dobiti rat na taj način. Ako pričamo o ratu u Ukrajini, onda je presudno za procenu upravo shvatiti do koje mere je Zapad spreman na podršku Ukrajincima ili do koje mere je Putin spreman da rizikuje da vodi rat bez dodatne mobilizacije samo s kadrom koji se dobrovoljno javi”, zaključuje Radić.

  • Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Jedan od razloga što i dalje traje rat u Ukrajini to što je Nemačka potcenila Rusiju.

    Ovo je ddanas izjavio bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine u administraciji Donalda Trampa.

    “Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Nemačka potcenila Rusiju i Putina. Niste slušali upozorenja međunarodne zajednice o opasnostima ruskog gasovoda Severni tok 2 u Evropi. I još uvek niste platili svojih dva odsto NATO obaveza. Ne zahtevajte da američki poreski obveznici učine više”, napisao je Grenel na platformi X (Tviter).

    On je prethodno naveo da su američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc oštro kritikovali republikance što nisu pristali da odobre više novca američkih poreskih obveznika za Ukrajinu, iako je do sada, kako je naveo, isporučeno 114 milijardi dolara.

    “U međuvremenu, Nemci još uvek ne plaćaju svoje obaveze od 2 odsto NATO-u, a ipak i Bajden i Šolc ignorišu ovo podrivanje NATO-a i kažu da su republikanci problem”, istakao je Grenel.

  • Netanjahu uoči kopnenog napada na Rafu: Pobjeda je na dohvat ruke

    Netanjahu uoči kopnenog napada na Rafu: Pobjeda je na dohvat ruke

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je, pred kopneni napad Izraela na grad Rafa na jugu Gaze, da je “pobjeda na dohvat ruke”.

    “Uradićemo to. Pobijedićemo preostale terorističke bataljone Hamasa u Rafi, koji je posljednji bastion, ali to ćemo učiniti”, rekao je Netanjahu u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz.

    Dodao je da će “izraelska vojska učiniti sve da civilnom stanovništvu obezbijedi siguran prolaz kako bi moglo da napusti to područje”.

    Na pitanje kuda Palestinci treba da idu, Netanjahu je odgovorio da “razrađuju detaljan plan”.

    Netanjahu je odbacio pozive Izraelu da ne ulazi u Rafu.

    “Oni koji kažu da ni pod kojim okolnostima ne treba da uđemo u Rafu, u suštini nam govore da izgubimo rat”, rekao je Netanjahu.

    On nije iznio detalje niti vrijeme kopnenog napada na Rafu, najjužniji dio Pojasa Gaze, koji se graniči sa Egiptom.

    Netanjahu je u petak rekao da je naredio izraelskim odbrambenim snagama da planiraju evakuaciju stotina hiljada ljudi iz Rafe, uoči kopnene invazije.

    UN i druge humanitarne organizacije izrazile su zabrinutost zbog civila u Rafi, koji je izraelska vojska ranije označila kao sigurnu zonu.

    SAD su rekle da neće podržati Izrael da pošalje vojsku u Rafu, ako Izrael ne razmotri uticaj operacije na oko 1,4 miliona ljudi koji su izbjegli u tu oblast.