VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija iznenadila MMF

    Rusija iznenadila MMF

    Rast ruske ekonomije “iznenadio” je Međunarodni monetarni fond (MMF), s obzirom na sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini.

    U januaru je MMF prognozirao da će ruska ekonomija ove godine porasti za 2,6 posto zbog velike vojne i lične potrošnje koju je podupro rast plata. Prošlog oktobra očekivali su rast po stopi od 1,1 odsto u 2024, koju sada predviđaju u 2025.

    “To je ratna ekonomija. Velik udeo ruske ekonomije čini vojna potrošnja, što podstiče proizvodnju”, rekla je u četvrtak direktorka komunikacija MMF-a Džuli Kozak u Vašingtonu, prenosi Seebiz.

    Potrošnji pomažu i značajni socijalni transferi, dodala je Kozak, upozorivši na naznake “pregrejavanja” ekonomije, poput jačanja inflacije.

    U srednjoročnoj perspektivi rast bi trebao da uspori, s obzirom na isključenost Rusije iz međunarodnog finansijskog sistema, ograničen pristup tehnologiji i gubitak dela visokokvalifikovane radne snage, navodi.

    Svi ti činioci značajno će uticati na rast i izglede za privredu na srednji rok, zaključila je zvaničnica MMF-a.

  • “Putine, spremni smo”

    “Putine, spremni smo”

    Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov saopštio je da se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    On je rekao da je ruskog predsednika Vladimira Putina na sastanku u Moskvi obavestio o punoj spremnosti čečenskih rezervnih jedinica da “u bilo kom trenutku po prvom naređenju pređu u zonu specijalne operacije”.

    Kadirov je na svom kanalu na Telegramu naveo da je ruskom predsedniku preneo informacije o borbenom statusu jedinica u zoni Severnog vojnog okruga, njihovoj opremljenosti i uspesima na liniji dodira.

    “Vladimir Vladimirovič visoko ceni dostignuća čečenskih boraca i njihov doprinos u toku specijalne vojne operacije i zamolio da im prenesem reči zahvalnosti, iskrene čestitke i najbolje želje povodom Dana branioca otadžbine”, dodao je Kadirov, prenose RIA novosti.

    On je naveo da je sa Putinom razgovarao i o socijalno-ekonomskoj situaciji u Čečeniji i investicionim projektima.

    “Šef države se interesovao za društveno-ekonomsku situaciju u Čečenskoj Republici, planove za razvoj regiona do 2024. godine”, napisao je Kadirov.

  • Ruski ambasador u UN i njegov zamjenik napustili sjednicu Generalne skupštine

    Ruski ambasador u UN i njegov zamjenik napustili sjednicu Generalne skupštine

    Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja i njegov zamjenik Dmitrij Poljanski napustili su sjednicu Generalne skupštine UN koja je posvećena “okupiranim teritorijama” Ukrajine.

    Ovakve sjednice održavaju se svake godine od 2014. kada se Krim ujedinio sa Rusijom.

    Zapadne delegacije svaku put iznose optužbe na račun Rusije i iznose tvrdnje da Moskva narušava prava krimskih Tatara, što Moskva odbacuje.

    Nebenzja je ovog puta rekao da “okupirane teritorije” Ukrajine ne postoje, već samo nove teritorije Rusije.

    Poslije govora Nebenzja je, zajedno sa Poljanskim, napustio sjednicu.

    Ostao je samo ekspert ruske misije u UN.

  • Putin sprema aneksiju?

    Putin sprema aneksiju?

    Nova analiza Instituta za proučavanje rata (ISW) upozorava da Rusija možda priprema hibridnu operaciju protiv još jedne države.

    Kako navode, u pitanju je Moldavija, čiji region Pridnjestrovlje bi mogao da organizuje referendum o pripajanju Rusiji kako bi podržao rusku hibridnu operaciju.

    “Proruski otcepljeni region Pridnjestrovlja potencijalno bi mogao da organizuje referendum o pripajanju Rusiji na nedavno najavljenom pridnjestrovskom Kongresu poslanika koji je planiran za 28. februar”, stoji u objavi na društvenoj mreži Iks.

    “Povod za ovo bi bila navodna potreba da se ruski građani i ‘sunarodnici’ u Pridnjestrovlju zaštite od pretnji Moldavije ili NATO-a”, stoji u upozorenju.

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi, kao najopasniji razvoj situacije, da proglasi rusku aneksiju Pridnjestrovlja tokom svog planiranog obraćanja Ruskoj Saveznoj skupštini 29. februara, iako se to čini malo verovatnim.

    Putin će najverovatnije pozdraviti svaku akciju koju preduzme Kongres poslanika Pridnjestrovlja.

    Institut naglašava da nije poznato da li su u toku pripreme za ovu hibridnu akciju, iako je moguće da se vode tajne pripreme.

    “Ruske snage koje se trenutno nalaze u Pridnjestrovlju nisu u stanju da budu značajna vojna pretnja Ukrajini bez pojačanja. One bi mogle biti mnogo veća pretnja stabilnosti Moldavije. Stoga je najverovatniji način delovanja da će Pridnjestrovski kongres i Putinov govor označiti preokret u pripremama Rusije za hibridni rat protiv Moldavije”, dodaje ISW.

    Moldavija je bivša sovjetska država koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine, a Pridnjestrovlje je proruski otcepljeni region u istočnoj Moldaviji sa oko 470.000 stanovnika koji je nezakonito proglasio nezavisnost od Moldavske Sovjetske Socijalističke Republike 1990. godine.

    Nijedna članica Ujedinjenih nacija ne priznaje njen suverenitet i smatraju je delom Moldavije.

  • Šolc na tankom ledu: Zar su tenkovi i municija bitniji od penzija?

    Šolc na tankom ledu: Zar su tenkovi i municija bitniji od penzija?

    Kancelar Olaf Šolc želi uskoro da Bundesver naoruža iz tekućeg budžeta. Na račun socijalnih izdavanja? Toga se posebno plaše političari iz redova SPD i Zelenih.

    Kancelar Olaf Šolc (SPD) zategao je živce političkom Berlinu kada je prošlog vikenda u intervjuu za “Zidojče cajtung” rekao: “Moj cilj je da, nakon isteka specijalnog fonda, finansiramo Bundesver iz opšteg budžeta”.

    Specijalni fond – to je sto milijardi evra koje je vlada stavila na raspolaganje nemačkoj vojsci pre dve godine, nakon ruskog napada na Ukrajinu. Finansiran je kreditima, piše Dojče vele.

    Udvostručenje budžeta za odbranu?

    Ali, prema sadašnjim planovima, novac će biti potrošen već 2027. Nabavljena je municija i naručeni skupi sistemi naoružanja. Ali, samo do 2027.

    Stručnjaci su izračunali da će posle toga, umesto oko 52 milijarde evra koje su ranije bile predviđene za odbranu, u budžetu biti potrebno više nego duplo: 108 milijardi evra.

    Ti dodatni troškovi trebalo bi jednostavno da “…budu ušteđeni na drugom mestu”, kao što je to Šolc usput primetio u intervjuu.

    To se može desiti samo u najvećoj budžetskoj stavci, onoj za socijalnu potrošnju. Ove godine država izdvaja oko 176 milijardi evra, više od trećine ukupnog budžeta, za građane bez posla, za druge socijalno ugrožene grupe i za penzionere.

    Kizeveter: “Bez bezbednosti nema socijalnog budžeta”

    Roderih Kizeveter, stručnjak za odbranu opozicione CDU, takođe smatra da je Bundesveru neophodno drastično više novca da bi mogao da deluje kao istinski moderna vojska i da brani zemlju od mogućeg napada.

    Kizeveter je bivši oficir, a danas je poslanik nemačkog parlamenta i slaže se s poverenicom Bundestaga za odbranu Evom Hegl iz redova SPD koja procenjuje sumu na 300 milijardi evra.

    U intervjuu za DW, Kizeveter podseća na mnoge krize koje su pogodile Nemačku u veoma kratkom vremenskom periodu: ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, na primer.

    “U ovoj situaciji, imperativ je da se stanovništvu konačno jasno stavi do znanja da moramo promeniti prioritete ako želimo da nastavimo da živimo u slobodi i demokratiji”, kaže poslanik najveće opozicione stranke.

    Bez neophodne sigurnosti, privreda bi dugoročno bila upropašćena, a bila bi neophodna i potpuno drugačija ograničenja u budžetu za socijalna davanja ako bi se, na primer, Ukrajina raspala i ako bi bili raseljeni milioni ljudi.

    Kinert tvrdi: Šolc je pogrešno shvaćen

    Kizeveterov zaključak glasi: “Mislim da je suprotstavljanje troškova odbrane socijalnom budžetu apsolutno pogrešna debata, s obzirom na pretnju kojoj je Nemačka takođe izložena”.

    Ipak, isprva je nastalo veliko uzbuđenje, posebno među Socijaldemokratama i Zelenima. Tenkovi i oružje umesto socijalne pomoći građanima i penzija? Tako glase mnogi naslovi u nemačkim medijima.

    Prema rečima generalnog sekretara SPD, Kevina Kinerta, Šolc je u intervjuu bio pogrešno shvaćen: Kinert je za javni servis ARD rekao da su socijalna sigurnost i teritorijalna bezbednost Nemačke, Evropske unije i NATO “dve neodvojive strane iste medalje”.

    Ukinuti kočnicu duga?

    Poslanik Bundestaga Ralf Stegner (SPD), je konkretniji. On je za magazin “Špigel” rekao da unutrašnju i spoljnu bezbednost “nikada ne bi trebalo staviti nasuprot društvene kohezije”. Stoga je, dodaje, “neophodan, ili poseban fond za modernizaciju naše zemlje, ili bar reforma kočnice duga”. Stegner je upozorio da bi veća vojna potrošnja, socijalna štednja i istovremeno poštovanje kočnice duga, ojačali desničarske populiste.

    Zeleni su za obnavljanje specijalnih fondova

    I to je zapravo ono o čemu se radi: zakonska kočnica duga predviđa nove kredite samo u vrlo ograničenom obimu. Za specijalni fond Bundesvera vlada je zato izabrala kontroverznu konstrukciju specijalnog fonda. To su nova zaduženja koja se preuzimaju van budžeta. Ali, vlada ne može da stvara takve posebne fondove u nedogled – tako se verovatno može razumeti Šolcov komentar.

    Ipak, predsednica Zelenih Rikarda Lang veruje da je takav put moguć. Ona je u ponedeljak u Berlinu izjavila: “To bi bio način da osiguramo da trošimo dovoljno na odbranu. Finansiranje ne može doći samo iz tekućeg budžeta. Moramo osigurati da bezbednosna situacija ne bude konkurencija socijalnoj sigurnosti u zemlji”.

    FDP se zalaže za prepakivanje budžeta

    Međutim, najmanji koalicioni partner u vladi, Liberali (FDP), očigledno ima manje problema sa socijalnim rezovima. Aleksander Miler, stručnjak te stranke za odbranu, za “Špigel” je rekao: “Potrebno nam je više sredstava da trajno finansiramo troškove osoblja, zaliha i municije. To ne radite s dodatnim dugovima, ali morate da promenite prioritete u normalnom budžetu”.

    Sve u svemu, debata je tek počela, ali se već vrti u krug: kočnica duga zabranjuje nova dugovanja u budžetu. Da bi se suspendovala kočnica, vladi je potrebna dvotrećinska većina u Bundestagu, a time i glasovi opozicije, odnosno poslanika CDU i CSU. Ali, opozicija odbija takav plan.

    Dakle, opet nova posebna sredstva? Specijalni fondovi? To izgleda najverovatnije. Niko ne poriče da Bundesver pod hitno mora da se modernizuje.

  • “Katastrofa”

    “Katastrofa”

    Poznati britansko-američki istoričar Najal Ferguson sa Univerziteta Harvard, koji je predvideo sukob u UKrajini i Gazi, otkriva koja je sledeća tačka sukoba.

    On je u intervju za švajcarski list Neue Zürcher Zeitung, govoreći o izboru između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa na izborima u januaru i pitanju ko je bolji za SAD i Zapad, rekao da su američki birači pred teškom odlukom.

    Ako odaberu Bajdena, mogli bi da sačuvaju republiku, ali će gotovo sigurno izgubiti carstvo, a gotovo jednako su veliki ulozi i u slučaju pobede Trampa, ocenio je Ferguson.

    “Još jedan Bajdenov mandat zapečatiće pad Amerike kao supersile i kraj ‘Pax Amerikane‘. S druge strane, ako glasači izaberu Trampa, koji je jasno dao do znanja da prezire američki Ustav, rizikuju da se oproste od republike. S druge strane, možda i uspeju da sačuvaju imperiju jer neprijatelje Amerike puno više plaši Donald Tramp nego Džo Bajden”, rekao je Ferguson.

    S druge strane, kako kaže, SAD je vrlo stabilna demokratija, koja bi sigurno mogla preživeti drugi Trampov mandat.


    Upitan koje su tri najkatastrofalnije odluke koje bi Tramp mogao doneti ako ponovo postane predsednik, Ferguson na prvo mesto stavlja napuštanje NATO saveza.

    Dok je Tramp bio predsednik, navodi, jasno je dao do znanja da na saveznike gleda kao na “vetropire” koji samo uzimaju od SAD, a ne daju ništa zauzvrat.

    Kao drugo, ističe kako je siguran da bi Ukrajina s Trampom u Beloj kući bila izgubljena, što bi po njemu bila katastrofa.

    “Možda je to već tako jer su sredstva blokirana zbog protivljenja u Predstavničkom domu. Po meni bi bila katastrofa da Ukrajina izgubi rat protiv Rusije. To bi dovelo do potpuno nove bezbednosne situacije u Evropi i nateralo sve evropske zemlje da značajno povećaju svoje odbrambene budžete, za što politički nisu dobro pozicionirane”, ističe Ferguson.

    Ipak, kao najozbiljniji problem novog Trampovog mandata ističe pitanje Tajvana. Ferguson upozorava da Tramp možda za to uopšte ne mari.

    “Ako čitate memoare (bivšeg Trampovog savetnika) Džona Boltona, Tramp je u suštini ravnodušan prema Tajvanu. Dakle, jedna je mogućnost da bi Tramp rekao Kini: ‘Možete učiniti Tajvanu ono što ste učinili Hong Kongu. Baš me briga. Razgovarajmo o tarifama‘.

    Ali ako pogledate retoriku u kampanji, on kritikuje Bajdena jer je bio mek prema Kini. Tako da bi Trampova administracija zapravo mogla zauzeti restriktivniji pristup. Tada bismo se mogli naći u sukobu na koji sam odavno upozoravao”, dodaje Ferguson.


    Ističe i da se za scenario pobede Trampa mora pripremiti i ostatak sveta. U tom pogledu, ističe Ferguson, Evropa se mora ozbiljno pozabaviti strateškom autonomijom, na čemu je pre nekog vremena počeo insistirati francuski predsednik, što je daleko od realizacije – Japan je, kako navodi, bliži strateškoj autonomiji nego evropske članice NATO-a.

    “Vreme je da zemlje Evrope, velike i male, ozbiljno shvate sopstvenu odbranu jer više ne mogu pretpostaviti da će uvek postojati američki garant njihove nacionalne bezbednosti. U Indo-Pacifiku, Japan, Južna Koreja i ostali moraju doneti odluku hoće li prihvatiti kinesku dominaciju i pripremiti se za nju. Pokušaće uveriti Sjedinjene Države da zadrže svoju dominaciju u regionu. Mnogo će stoga zavisiti od stava Trampa i njegovog tima za nacionalnu bezbednost”, smatra Ferguson.

    Kada je u pitanju Bliski istok, Ferguson navodi da Izrael mora da pokuša da iskoreni Hamas, ali napominje da je Iran najveći problem. “Gotovo svi loši glumci zapravo su iranski posrednici. Obuzdavanje Irana mnogo je važnije od obuzdavanja Izraela. Mislim da je Izrael već ozbiljno ograničen od strane Sjedinjenih Država”.

    Kao osoba koja je predvidela sukobe u Ukrajini i Gazi, upitan šta predviđa za 2024. godinu, odgovara da je, po njemu, Tajvan najvjerojatnije iduća tačka sukoba.

    Na konstataciju autora intervjua kako se svet nalazi u novom “Hladnom ratu” i kako bi Zapad mogao odneti pobjedu, Ferguson ističe da bi u prvom redu mladim zapadnjacima trebalo objasniti kako izgleda poraz.

    “Mladi s obe strane Atlantika vrlo su zadovoljni slobodom. Čini se da ih to baš i ne zanima. To je zato što zapravo ne mogu zamisliti kako bi bilo ne imati slobodu. Voleo bih kad bismo mogli bolje objasniti kako bi izgledao svet kojim bi dominirala kineska komunistička partija. Kako bi bilo da su svi naši pozivi i e-mailovi i svaka transakcija pod nadzorom visoko ideološkog režima”.

    Takođe, kako navodi, trebalo bi podsetiti zapadne zvaničnike na jednu od lekcija klasične istorije i večnu istinu o moći – jedna od njih sastoji se u poznatoj izreci “Ako želiš mir, pripremi se za rat”.

    Treće je lekcija koju je, kako kaže, nedavno preminuli Henri Kisindžer, bivši američki ministar spoljnih poslova, tumačio još 70-ih godina, a po Fergusonu vredi i danas, a to je strategija detanta.

    “To znači da se ne pretvaramo da Kina i Rusija postaju dobri momci. Prepoznajemo ih kao neprijatelje što i jesu. A svesni smo da su njihove namere gotovo uvek zlonamerne. Ali, pokušavamo ih angažovati na način da kupimo vreme, a to je vreme koje nam najviše treba. Biće potrebno najmanje deset godina pre nego što Evropa bude mogla verodostojnije da se brani. Sjedinjenim Državama trebaće deset godina da moderniziraju svoje sve više zastarele vojne sposobnosti. Trebaće deset godina da se Tajvan uspe odbraniti od kineske agresije. Treba nam vremena”, zaključuje Ferguson.

  • Netanjahu otkrio plan za Pojas Gaze

    Netanjahu otkrio plan za Pojas Gaze

    Benjamin Netanjahu predstavio je članovima ratnog kabineta plan za Gazu, prema kojem je cilj da se umjesto Hamasa instaliraju “lokalni zvaničnici”.

    To je prvi put da su planovi za Pojas Gaze nakon rata zvanično predstavljeni kabinetu na odobrenje, piše “Times of Israel”.

    U dokumentu koji je Netanjahu predstavio na sastanku u četvrtak ne pominje se konkretno Palestinska uprava, niti se isključuje njeno učešće u poslijeratnom upravljanju Pojasom Gaze.

    Umjesto toga navodi se da će civilne poslove u Gazi voditi “lokalni zvaničnici” koji imaju “administrativno iskustvo” i koji nisu povezani sa, kako je navedeno, “zemljama ili entitetima koji podržavaju terorizam”.

    U saopštenju se ističe da će dokument poslužiti kao osnova za buduće diskusije u vezi sa poslijeratnim upravljanjem Pojasom Gaze. U planu je navedeno da je neposredan cilj da Izraelske odbrambene snage nastave postizanje svojih ciljeva, a to su uništavanje vojnih kapaciteta i infrastrukture Hamasa i Islamskog džihada i oslobađanje talaca, a kao dugoročan cilj navedeno je uklanjanje svake bezbjednosne prijetnje iz Pojasa Gaze.

    Kao srednjoročni cilj navodi se da će IDF zadržati neograničenu slobodu da djeluje u cijelom Pojasu Gaze kako bi spriječio ponovnu pojavu “terorističkih aktivnosti”. Ističe se da će Izrael nastaviti već pokrenuti projekat uspostavljanja sigurnosne tampon zone na palestinskoj strani granice Pojasa Gaze.

    U dokumentu se navodi da će Izrael nametnuti zatvaranje granice Pojasa Gaze sa Egiptom kako bi spriječio, kako se ističe, “oživljavanje terorističkih aktivnosti i krijumčarenje”. Netanjahuov plan predviđa i “potpunu demilitarizaciju” Pojasa Gaze iznad onoga što je potrebno za održavanje javnog reda.

    Planom je takođe predviđeno zatvaranje Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbjeglicama (UNRWA) zbog navodne umješanosti 12 članova njenog osoblja u napad Hamasa na jug Izraela 7. oktobra.

    Navodi se da će Izrael raditi na tome da tu agenciju zamijeni “odgovornim međunarodnim organizacijama za pomoć”. U dokumentu se ističe da će plan za obnovu Pojasa Gaze finansirati i voditi zemlje koje su, kako se navodi, prihvatljive za Izrael, prenosi “b92”.

  • Američki lunarni lender “Odisej” sletio na Mesec

    Američki lunarni lender “Odisej” sletio na Mesec

    Lunarni lender “Odisej” postao je prva svemirska letelica američke proizvodnje koja je sletela na Mesec u poslednjih 50 godina i počeo je da šalje podatke.

    Ovo je saopštila američka kompanija Intuitive Machines.

    Kompanija je navela da su inženjeri morali da prevaziđu probleme sa navigacijom kako bi izveli veoma teško sletanje, kao i da se uskoro očekuju prve fotografije lendera sa površine Meseca, javio je Si-En-En (CNN).

    Američka svemirska agencija NASA objavila je na platformi X da je lender bez posade sleteo na površinu Meseca i da se u letelici nalaze instrumenti NASA-e, čiji će podaci omogućiti pripremu budućih istraživanja Meseca sa ljudskom posadom.

    Misija lendera “Odisej” ima za cilj da proceni okruženje južnog pola Meseca pre nego što, prema planu, na Zemljin satelit ode misija NASA-e sa posadom, krajem 2026. godine.

    Američka lunarna misija prošlog meseca nije uspela, pošto je svemirska letelica “Peregrine One”, lansirana u januaru sa ciljem sletanja na Mesec, uništena iznad Pacifika jer se suočila sa problemima curenja pogonskog goriva.

    Tu misiju je organizovala američka privatna kompanija Astrobotik.

    “Odisej” je prva letelica lansirana iz SAD koja je sletela na površinu Meseca posle misije “Apolo 17” 1972. godine.

  • Gori zgrada u Španiji, ima mrtvih, povrijeđeno i malo dijete

    Gori zgrada u Španiji, ima mrtvih, povrijeđeno i malo dijete

    U ogromnom požaru koji je zahvatio zgradu u španskom gradu Valenciji poginule su najmanje 4 osobe. Povrijeđeno je 14 ljudi, među kojima je šest vatrogasaca i malo dijete. Još uvijek se traga za 19 osoba koje se za sada vode kao nestale.

    Vatra je zahvatila objekat od 14 spratova u četvrti Campanar jučer oko 17:30 sati i proširila se na susjednu zgradu. Vatrogasci su spašavali ljude s balkona, dok je jak vjetar raspirivao požar.

    U zgradi se nalazi 138 stanova, u kojima je živjelo oko 450 ljudi. Lokalni mediji navode da su vatrogasne službe spasile nekoliko stanara pomoću dizalica, uključujući par koji živi na sedmom katu. Jedna je žena izjavila za TVE kako su vatrogasci spašavali tinejdžera zarobljenog na prvom spratu zgrade.

    “Vatra se proširila u roku od 10 minuta”
    “Vatrogasne službe se bore s požarom i trenutno rade isključivo na hlađenju vanjskih dijelova zgrade. S obzirom na karakteristike objekta, vatrogasci nisu mogli ući unutra te su mogli gasiti vatru jedino izvana”, rekao je juče Jorge Suarez, zamjenik direktora za hitne slučajeve, a prenosi CNN.

    Esther Puchades, potpredsjednica Fakulteta industrijskih tehničkih inženjera u Valenciji, rekla je za špansku novinsku agenciju Efe da je pregledala zgradu prije požara i da je njen vanjski dio napravljen od poliuretanskog materijala koji više nije u širokoj upotrebi jer je lako zapaljiv.

    Čovjek koji živi na drugom spratu zgrade rekao je za TV kanal La Sexta da se požar izuzetno brzo proširio nakon što je izbio na četvrtom katu. “Vatra se proširila u roku od 10 minuta, možda zbog materijala u fasadi”, kazao je.

    Postavljena terenska bolnica
    Tu sumnju je potvrdio i inženjer David Higuera koji je kazao za El País da je uzrok ovakvom širenju požara doista materijal u vanjskom dijelu objekta. “Aluminijske ploče s pjenastim izolatorom koje čine vanjski sloj zgrade vrlo su dobre u izolaciji od topline i hladnoće, ali su jako zapaljive”, rekao je.

    Vlasti su na tom području postavile poljsku, odnosno privremenu terensku bolnicu i saopštile da će stanari koji su morali izaći iz svojih kuća biti smješteni u hotelima, piše BBC. Oglasio se i španski premijer Pedro Sanchez.

    “Užasnut sam groznim požarom u zgradi u Valensiji… Iskazujem solidarnost sa svim ljudima pogođenima požarom i priznanje osoblju za hitne slučajeve koje je već raspoređeno na mjestu događaja”, napisao je na X-u.

  • Orban: Niko u Еvropi ne vjeruje u pobjedu Ukrajine

    Orban: Niko u Еvropi ne vjeruje u pobjedu Ukrajine

    Niko u Еvropi ne vjeruje u pobjedu Ukrajine, a postizanju mira u toj zemlji mogu da doprinesu političke promjene nakon izbora za Еvropski parlament i predsjedničkih izbora u SAD, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban na sastanku frakcije vladajuće partije “FIDЕS-Mađarske građanske unije” prenosi list “Magjar nemzet”.


    Kada je riječ o prognozama međunarodne situacije u skorijoj budućnosti, naveo je da se sukob u Ukrajini neće završiti, a opterećenje za Еvropu će rasti jer će se u Americi smanjiti finansijska podrška Ukrajini zbog sporova oko predsjedničkih izbora.

    • Plaća se ogromna cijena u politici za podršku Ukrajincima. Poljoprivrednici podižu bune po cijeloj Еvropi i niko ne vjeruje u pobjedu Ukrajine – rekao je Orban u obraćanju poslanicima na jezeru Balaton gdje se održava dvodnevni sastanak mađarskog parlamenta.

    Prema informacijama lista, Orban je podvukao da su promjene neophodne u rukovodstvu Еvropske unije i istakao da one mogu da se dogode nakon izbora u Еvropskom parlamentu koji su planirani za jun.

    Mađarski premijer je naglasio da je pobjeda na izborima za Еvropski parlament moguća. Pritom, on nije samo imao u vidu jačanje pozicija partije FIDЕS već i drugih desničarskih partija. Dodao je da ne samo u Briselu, već i u Vašingtonu ove godine može doći do promjena i da to može da donese mir u Еvropi.

    Orban ne krije da želi pobjedu Donalda Trampa na predsjedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i nada se da će on pomoći da se okonča sukob u Ukrajini.

    • Za devet mjeseci ćemo biti jači nego sada – izjavio je Orban predviđajući pobjedu Trampa, koga smatra svojim političkim saveznikom i sa kojim je uspostavio dobre odnose.

    Orban je ranije više puta izjavljivao da smatra da u pregovorima o Ukrajini trebalo bi da učestvuju ne samo Ukrajina i Rusija, već i Sjedinjene Američke Države, koje pružaju najveću finansijsku i vojnu podršku Kijevu.