Kategorija: Svijet

ova šefica britanske MI6 Blejz Meterveli upozorila je da Velika Britanija i njeni saveznici djeluju u opasnom “prostoru između mira i rata”, dok je u svom prvom javnom govoru predstavljala ono što je opisala kao “isprepletenu mrežu sigurnosnih izazova” kojom dominira prijetnja iz Rusije.

Metrevelijeva, prva žena na čelu Tajne obavještajne službe, rekla je da Moskva “testira u sivoj zoni taktikama koje su odmah ispod praga rata”.

Govoreći u ponedjeljak, Metrevelijeva je prikazala Rusiju kao sve destabilizirajuću silu, referišući se na “prijetnju agresivne, ekspanzionističke i revizionističke Rusije” te naglašavajući da će Britanija nastaviti podržavati Ukrajinu i vršiti pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina.

Kao primjere ruskog hibridnog ratovanja istakla je dronove koji se pojavljuju iznad aerodroma i vazdušnih baza u Evropi, kibernetičke napade na kritičnu infrastrukturu i kampanje dezinformacija.

Nedavno sankcionisanje ruskih subjekata optuženih za informaciono ratovanje ilustruje širu strategiju, rekla je: “Izvoz haosa je odlika, a ne greška, u ovom ruskom pristupu međunarodnom angažmanu.”

Metrevelijeva, koja je 1. oktobra preuzela dužnost od Ričarda Mura, takođe je signalizirala ponovni naglasak na tehnologiji unutar MI6.

Pozivajući osoblje da savlada digitalne vještine uz klasične tehnike špijunaže, rekla je: “Postaćemo jednako ugodni s linijama (računarskog) koda kao što smo i s ljudskim izvorima”, rekla je Blejz Meterveli, a prenosi “Anadolija”.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD /USTR/ zaprijetila je usvajanjem mjera odmazde protiv evropskih kompanija koje pružaju usluge na internetu nakon što je EU kaznila „Iks“.

Kancelarija je objavila da je moguće uvođenje naknade za poslovanje u SAD ili ograničenja za strane kompanije, ako bude nastavljena „diskriminacija, podizanje tužbi, uvođenje poreza i drugih direktiva protiv američkih firmi“.

U objavi na „Iksu“ dodaje se da kompanije iz EU slobodno posluju na internetu u SAD i ukazuje se, između ostalih, na „Aksentur“, „De-Ha-El“, „Simens“ i „Spotifaj“.

„Ako EU i članice Unije budu insistirale na daljem ograničavanju konkurentnosti američkih pružalaca usluga diskriminatornim sredstvima, SAD neće imati drugog izbora osim da počnu da koriste svaki alat koji im je na raspolaganju da bi se suprotstavile ovim nerazumnim mjerama“, objavio je USTR.

Evropska komisija je 5. decembra kaznila društvenu mrežu „Iks“ sa 120 miliona evra zbog kršenja digitalnih propisa EU, prenosi SRNA.

Belgija se usprotivila predlogu Evropske komisije za deblokiranje kredita Ukrajini od 210 milijardi evra finansiranog zamrznutom ruskom imovinom i uništila nade EU za dogovor do samita lidera.

Dva dana pre samita u četvrtak, Komisija je uložila poslednji napor da ubedi zemlje članice EU da podrže kredit kako bi se milijarde evra iz ruskih rezervi koje se drže u banci Evroklir u Briselu mogle osloboditi za podršku ratom razorenoj ekonomiji Kijeva.

27 izaslanika EU nastaviće razgovore o šemi kasnije u utorak, dok su razgovori o okončanju skoro četvorogodišnjeg ruskog rata u Ukrajini postigli izvestan napredak tokom sastanka zapadnih lidera i američkih izaslanika u Berlinu u ponedeljak.

Nakon višednevnih pregovora o imovini, Komisija je u ponedeljak predložila pravne izmene svog predloga kako bi se obezbedila politička podrška Belgije.

Dala je pravne garancije da bi, u svakom scenariju, Belgija mogla da iskoristi čak 210 milijardi evra ako se suoči s pravnim zahtevima ili s odmazdom Rusije, prema najnovijem tekstu u koji je briselski portal Politiko imao uvid. Takođe je navedeno da Ukrajini ne treba davati novac pre nego što zemlje EU pruže finansijske garancije koje pokrivaju najmanje 50 procenata isplate.

Komisija je takođe naložila svim zemljama EU da prekinu svoje bilateralne investicione sporazume s Rusijom kako bi se osiguralo da Belgija ne bude ostavljena sama da se nosi s odmazdom Moskve.

“Neće biti dogovora”

Ipak, vlada premijera Barta de Vevera nije ubeđena.

Belgija je tokom sastanka ambasadora EU u ponedeljak uveče objavila da uveravanja nisu bila dovoljna, rekle su četiri diplomate EU za Politiko.

“Neće biti dogovora do Evropskog saveta”, rekao je diplomata EU koji je dobio anonimnost da bi slobodno govorio.

Belgijska vlada se uzdržava od korišćenja ruske imovine zbog straha da će biti odgovorna za vraćanje punog iznosa ako Rusija pokuša da vrati novac. Ali u dodatnoj komplikaciji, četiri druge zemlje – Italija, Malta, Bugarska i Češka – podržale su zahtev Belgije da se istraži alternativno finansiranje za Ukrajinu, kao što je zajednički dug.

Pariz “neutralan”

Dok Francuska i dalje javno podržava plan zamrznute imovine – ministar za Evropu te zemlje Benžamin Hadad rekao je u utorak u Briselu da Pariz to podržava – osoba bliska francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekla je da je Pariz “neutralan” u pogledu toga treba li Evropa da iskoristi milijarde Moskve ili da se okrene evroobveznicama kako bi sprečila bankrot Ukrajine.

Pristalice šeme – poput Nemačke – insistiraju da ne postoji stvarna alternativa korišćenju ruske imovine. Kažu da zajednički dug nije izvodljiv jer zahteva jednoglasnost – što znači da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je dugo bio skeptičan prema podršci Ukrajini, mogao da blokira inicijativu.

“Nemojmo se zavaravati. Ako u tome ne uspemo, sposobnost Evropske unije da deluje biće ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže”, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u ponedeljak.

Ali to nije ubedljivo za sve zemlje EU. Kritičari tvrde da Nemačka insistira na korišćenju ruske imovine jer je ideološki protiv zajedničkog duga EU.

“Narativ je da je Mađarska protiv zajedničkog duga (za Ukrajinu). Realnost je da su štedljivci protiv zajedničkog duga”, rekao je jedan diplomata EU.

Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da je imao veoma dobar razgovor sa evropskim liderima, kao i da je posljednjih dana direktno razgovarao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, u okviru napora da se sve strane u ukrajinskom sukobu “usaglase”.

Prošlog mjeseca Trampova administracija je iznijela okvir mirovnog plana čiji je cilj okončanje sukoba u Ukrajini, prenosi rt.rs.

Predlozi, koji su u međuvremenu više puta revidirani, predviđaju da se Kijev odrekne svojih NATO ambicija, kao i teritorijalnih pretenzija na Krim i oblasti Donbasa – Lugansk i Donjeck – koje su, nakon referenduma, ušle u sastav Rusije.

Zauzvrat, Ukrajina bi dobila nejasno definisane bezbjednosne garancije.

Upitan koji je podsticaj za Ukrajinu da se odrekne teritorije, Tramp je sugerisao da je to možda već riješeno pitanje.

– Pa, oni su već izgubili tu teritoriju, da budem iskren. Mislim, ta teritorija je izgubljena – rekao je Tramp novinarima u Bijeloj kući i dodao “što se tiče bezbjednosnih garancija… Radimo na njima kako se sukob ne bi ponovo rasplamsao.

Tramp je naveo da je nedavno vodio direktne razgovore sa Putinom i da vjeruje da je Rusija ozbiljna u namjeri da okonča sukob.

– U ovom trenutku, Rusija želi da se to završi. A problem je u tome što će željeti da se završi, pa onda odjednom neće. I Ukrajina će željeti da se završi, pa onda odjednom neće. Zato moramo da ih dovedemo na istu stranu – rekao je on.

Nakon razgovora u Berlinu u ponedjeljak između Trampovih izaslanika Stiva Vitkofa i DŽareda Kušnera i ukrajinske delegacije, Tramp je izjavio da je imao “veoma dobar razgovor” sa evropskim i NATO liderima, kao i sa predsjednikom kijevskog režima Volodimirom Zelenskim.

– Imali smo veoma duge i veoma dobre razgovore. Mislim da se stvari odvijaju prilično dobro – kazao je Tramp.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podnio je tužbu za klevetu protiv britanskog javnog servisa BBC-a zbog dokumentarca u kojem su, prema navodima tužbe, montirani dijelovi njegovog govora od 6. januara 2021. godine, održanog ispredj Biele kuće, prenio je CBS.

Tužba je podnijeta saveznom sudu za Јužni okrug Floride i obuhvata jednu tačku za klevetu i jednu tačku za kršenje Zakona o trgovinskoj praksi Floride.

Trampov pravni tim traži po pet milijardi dolara odštete za svaku tačku, ukupno 10 milijardi dolara.

U tužbi na 33 strane navodi se da je BBC u dokumentarcu “Panorama”, emitovanom u Velikoj Britaniji nedjelju dana prije predsjedničkih izbora 2024. godine, objavio “lažan, klevetnički, obmanjujući i zlonamjeran prikaz” Trampa.

Dio dokumentarca bio je posvećen njegovim rjiečima i postupcima uoči nereda u Kapitolu 6. januara 2021. godine.

Prema navodima tužbe, BBC je “namerno i zlonamerno” obmanuo gledaoce spajanjem dva odvojena dijela Trampovog govora, koja su se dogodila, kako se tvrdi, u razmaku od 55 minuta.

Trampov pravni tim navodi da je tom montažom izostavljena njegova izjava u kojoj poziva na mir.

U podnesku se takođe tvrdi da su unutar BBC-ja postojale zabrinutosti u vezi sa dokumentarcem prije emitovanja, ali da su one ignorisane, pozivajući se na navode britanskog lista “Telegraf”.

Portparol Trampovog pravnog tima naveo je u saopštenju da BBC ima “dugogodišnji obrazac obmanjivanja publike u izvještavanju o predsjedniku Trampu”, što je, kako je navedeno, u skladu sa “ljevičarskom političkom agendom” te medijske kuće.

Kritičari dokumentarca “Panorama” tvrde da on stvara utisak da je Tramp pozivao pristalice na napad na Kapitol.

Trampovi kritičari godinama navode da su njegove izjave 6. januara i tvrdnje o izbornoj prevari doprinijele izbijanju nereda, dok je Tramp više puta pričao da je tog dana koristio “mirne riječi”.

– Tužim BBC jer mi je bukvalno stavljao riječi u usta – rekao je Tramp u ponedjeljak, navodeći da je u dokumentarcu predstavljen kao da je govorio stvari koje nikada nije rekao.

U novembru se BBC izvinio Trampu zbog dokumentarca, ali je odbio da isplati odštetu, navodeći da se “snažno ne slaže” sa tvrdnjom da postoji osnov za tužbu za klevetu.

U međuvremenu su generalni direktor BBC-ja Tim Dejvi i direktorka vesti Debora Ternes podnijeli ostavke u vezi sa kontroverzom oko montaže.

Pravni zastupnik BBC-ja naveo je u pismu Trampovom pravnom timu da emiter nije imao namjeru da obmane publiku i da Tramp ne može da dokaže “stvarnu zlobu”, što je ključni uslov za klevetničke tužbe javnih ličnosti u SAD.

Takođe je istaknuto da dokumentarac nije emitovan u SAD niti je bio dostupan američkoj publici putem sajta BBC.

Trampovi advokati, međutim, tvrde da je sud u Floridi nadležan, jer je dokumentarac bio dostupan američkim gledaocima putem striming servisa “BritBox”.