Kategorija: Svijet

Ako se Zapad urazumi i “izliječi od manije superiornosti”, biće moguć nekakav dijalog, ali Moskva ni za kim neće trčati, to nije njena tradicija, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Nevjerovatno je da se Evropska unija, koja je formirana kako bi osigurala blagostanje svih članica i stabilnost, sada u potpunosti pretvorila u dodatak NATO. I ništa manje agresivno, a ponekad čak i agresivnije, zahtijevaju da se Rusija porazi. I kakav tu strateški dijalog može biti – i bilo koji drugi dijalog. Iako, ponoviću, ako se i kada naše kolege urazume, izliječe od te manije superiornosti, sopstvene veličine i nekažnjivosti, sješćemo da razgovaramo, saslušaćemo šta će nam reći, ali da trčimo za njima i da ih nagovaramo – to nije naša tradicija – istakao je Lavrov.

On je takođe podsjetio na riječi američkog predsjednika DŽozefa Bajdena.

– Američki predsednik je nedavno rekao: Ako Rusija pobijedi u Ukrajini, onda će se Poljska udaljiti, a druge zemlje, sve do Balkana, osjećaće se nezavisnije i ponašaće se samostalnije. Tu se, ako bolje razmislite, krije dublja misao – dakle, u Ukrajini treba pobijediti Ruse da bi SAD zadržale cijelu Evropu u potpunosti pod svojom komandom – konstatovao je Lavrov.

Takođe je dodao da SAD u novom svjetskom poretku moraju da odustanu od ambicija da sve rješavaju.

Njemački kancelar Olaf Šolc doputovaće u Beograd gdje će u petak razgovarati s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, potvrdio je danas portparol njemačke vlade, koji kaže da su glavna tema posjete kritične sirovine, o čemu će Srbija potpisati memorandum o razumijevanju s EU o strateškom partnerstvu, prenosi Rojters.

Šolc će u Beogradu učestvovati na, kako navodi agencija, samitu o strateškim sirovinama zajedno s potpredsjednikom Evropske komisije za energetiku Marošem Šefčovičem, na kojem će biti potpisan Memorandum o razumijevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Portparol vlade u Berlinu rekao je da je “pozadina ovog projekat održivog rudarenja litijuma u Srbiji”.

– Sveukupno, radi se o daljem razvoju evropske agende o sirovinama i odbacivanja određenih sirovina – rekao je portparol njemačke vlade na redovnoj konferenciji za medije.

Poslanici Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u Strazburu većinom glasova usvojili su rezoluciju o nastavku podrške Ukrajini u sukobu protiv Rusije, a poseban dio posvećen je kritici diplomatskih posjeta mađarskog premijera Viktora Orbana Rusiji i Kini.

Za dokument je glasalo 495 poslanika, dok je 137 bilo protiv, a 47 se izjasnilo kao uzdržano.

EP je u svojoj rezoluciji ponovo potvrdio da će pružati raznovrsnu podršku Kijevu onoliko koliko to bude potrebno “za osiguranje pobjede Ukrajine”.

Poslanici su podržali ukidanje ograničenja na korišćenje zapadnih sistema naoružanja, isporučenih Ukrajini protiv vojnih ciljeva na teritoriji Rusije, a takođe su se založili za usvajanje pouzdanog pravnog sistema u cilju konfiskovanja ruske državne imovine, zamrznute u zemljama Evropske unije.

Mađarska će snositi posljedice zbog Orbanovih mirovnih posjeta

Јedna od najopširnijih tačaka rezolucije posvećena je kritici Orbanove „mirovne posete“ Moskvi i Pekingu. Autori rezolucije su istakli da tokom svojih poseta on nije predstavljao EU i smatraju da je time „grubo prekršio sporazume i zajedničku spoljnu politiku EU, uključujući princip lojalne saradnje“.

– Mađarska mora da snosi posledice zbog ovog prekršaja. Evropski parlament žali što Mađarska zloupotrebljava svoje pravo veta u Savetu EU, sprečavajući pružanje značajne pomoći Kijevu i poziva Budimpeštu da ukine blokadu finansiranja Ukrajine iz Evropskog fonda za mir, uključujući usaglašenu nadoknadu državama članica za već pruženu vojnu pomoć – navodi se u ovoj tački rezolucije.

Članstvo Ukrajine i Moldavije u EU investicija u jaku Evropu

U ostalim tačkama poslanici u EP su pozdravili početak pregovora o stupanju u EU Ukrajine i Moldavije, nazvavši njihovu “postepenu integraciju u EU geostrateškom i demokratskom šansom”, kao i “investicijom u jedinstvenu i jaku Evropu”.

Istovremeno, oni pozivaju na „adekvatnu finansijsku i tehničku pomoć od strane EU“, kako bi te države ispunile obavezne zahteve povezane sa članstvom u EU.

Pridruženje Kijeva NATO nepovratan proces

Poslanici su nazvali “nepovratnim” kretanje Ukrajine ka članstvu u NATO i pozvali članice EU da povećaju vojnu podršku Kijevu, povećaju proizvodnju naoružanja i municije.

Takođe, potvrdili su ranije iskazani stav o tome da “sve države članice EU i saveznici u NATO-u treba da kolektivno i individualno podržavaju Ukrajinu u vojnom smislu u visini od najmanje 0,25 odsto od njihovog godišnjeg BDP-a”.

Prethodno, desničarska i treća po brojnosti frakcija Evropskog parlamenta novog saziva “Patriote Evrope”, nastala, između ostalog, na inicijativu mađarskog premijera Viktora Orbana, predložila je na prvoj plenarnoj sednici svoj nacrt rezolucije o Ukrajini, gde je pozvala na otvaranje diplomatskih kanala za razmatranje mirovnog sporazuma o ukrajinskom sukobu.

Ranije, poslanici Evropskog parlamenta zahtevali su da se Mađarskoj ukine pravo glasa u Evropskoj uniji zbog putovanja premijera zemlje Viktora Orbana u Rusiju i Kinu, objavio je list „Politiko“, pozivajući se na pismo 63 poslanika šefu Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, šefu Evropskog saveta Šarlu Mišelu i predsedniku Evropskog parlamenta Roberti Metsoli.

Orban je ranije posetio Ukrajinu, Rusiju i Kinu. Poseta Moskvi i sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izazvali su oštre kritike na Zapadu.

Prijetnje rukovodstva EU da će bojkotovati i da neće pregovarati sa Mađarskom neće obeshrabriti Budimpeštu od nastavka mirovne misije s ciljem rješavanja ukrajinskog sukoba, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

“Svi proratni političari Evrope su se pojavili odmah nakon što je ova mirovna misija počela i zaprijetili su nam bojkotom, da nećemo pregovarati jedni sa drugima, da će nas zanemariti. Ovakvi napadi nas ne obeshrabruju od nastavka mirovne misije”, rekao je Sijarto, odgovarajući na pitanje da li je mađarsko predsjedavanje EU dobilo bilo kakve prijetnje nakon mirovne misije mađarskog premijera Viktora Orbana.

On je za RIA-Novosti istakao da te prijetnje u stvari ohrabruju Mađarsku da uloži još više napora da pomogne u mirnom rješavanju rata u Ukrajini, prenosi Srna.

Sijarto je dodao da je Orbanova administracija “navikla na takve napade”.

“Dakle, pošto smo patriotska vlada, mi smo vlada koja ne predstavlja mejnstrim, mi smo pod finansijskim sankcijama EU. Dakle, ne vidim kako bi mogli da nas dodatno ugroze”, naveo je Sijarto.

Moskva pokušava da spriječi razarajući globalni sukob, ali njeni protivnici ne žele da pokažu zdrav razum, rekao je zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

Na pitanje da li Rusija treba da koristi širi spektar naoružanja koje joj je na raspolaganju u ukrajinskom sukobu on je rekao da će Rusija u svakom slučaju djelovati u strogom skladu sa Poveljom UN i drugim ključnim dokumentima, kao i sa univerzalno prihvaćenim normama međunarodnog prava.

“Dokle god možemo da spriječimo globalnu katastrofu, trudićemo se da to učinimo. Nažalost, naši sadašnji neprijatelji ne dijele naše težnje i ne možemo da računamo na njihovu mudrost, volju i težnje za mirom. Što znači da je sve moguće”, upozorio je Medvedev.

On je naglasio da Rusija ima moralne i pravne osnove da da adekvatan simetričan ili asimetričan odgovor na svaku direktnu prijetnju njenoj bezbjednosti i suverenitetu, prenio je TASS.

“To je sadržano u našim Osnovnim principima državne politike nuklearnog odvraćanja – nuklearna doktrina. Naš potencijal – vojni, tehnički i ekonomski – je više nego dovoljan da odbranimo građane naše zemlje i prijateljskih naroda”, dodao je Medvedev, prenosi Srna.

Budimpešta je pozvala ЕU da ponovo otvori kanale komunikacije sa Rusijom, uz održavanje kontakta sa Ukrajinom, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

ATV
“Gradi se strategija na vraćanju legitimiteta diplomatskim kanalima, vraćanju nade u mir ponovnim otvaranjem kanala komunikacije i uz održavanje visokog nivoa kontakta sa Ukrajinom”, rekao je Sijarto za RIA Novosti.

On je istakao da je potrebno uspostaviti interakciju između Brisela i Moskve.

Američki republikanski predsjednički kandidat Donald Tramp izjavio je da bi kineski region Tajvan trebalo da plati Sjedinjenim Američkim Državama za zaštitu.

“Uzeli su oko 100 odsto našeg poslovanja sa čipovima. Koliko smo mi (SAD) glupi? Mislim da bi Tajvan trebalo nama da plati odbranu. Oni su neizmjerno bogati. Mi se ne razlikujemo od osiguravajućeg društva. Tajvan nam ne daje ništa”, rekao je Tramp u intervjuu za Blumberg.

On takođe smatra da odbranu tog ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom, otežava i njegova udaljenost od SAD.

“Tajvan je udaljen 15.000 kilometara od SAD, a od Kine 100 kilometara”, rekao je Tramp.

U prilog tome, Blumberg je ocijenio da bi odustajanje od posvećenosti Tajvanu predstavljalo dramatičan pomak u spoljnoj politici SAD, kao što je i zaustavljanje podrške Ukrajini.

Međutim, prema pisanju pomenutog medija, čini se da je Tramp spreman da “radikalno promijeni uslove tih odnosa”.

Kada je riječ o Saudijskoj Arabiji, Tramp je okrivio trenutnog predsjednika Džoa Bajdena i bivšeg predsjednika Baraka Obamu za narušavanje odnosa sa tom zemljom i, kako je rekao, njih dvojica su Saudijsku Arabiju gurnuli “ključnom protivniku”.

“Oni (Saudijska Arabija) više nisu sa nama. Oni su sa Kinom, ali to ne žele. Oni žele da budu sa nama”, istakao je Tramp.

Takođe je rekao da je razgovarao sa prestolonasljednikom Mohamedom bin Salmanom Al Saudom, ali nije želio da govori o detaljima razgovora.

Evropska komisija najavila je kako će ove nedelje na snagu stupiti nova pravila EU o transevropskoj transportnoj mreži (TEN-T) što sa sobom donosi i brojne novitete.

Politika transevropske transportne mreže EU predstavlja ključni instrument za razvoj koherentne, efikasne i visokokvalitetne transportne infrastrukture širom Evropske unije.

Tim povodom Evropska komisija je naglasila kako će stupanje na snagu ovih pravila sa sobom povući i niz drugih unapređenja usluga kao i da će to obuhvatati gotovo svaki segment saobraćaja.

Između ostalog, do 2040. godine TEN-T infrastrukturom propisano je da putničke železničke linije moraju podržavati vozove koji putuju brzinom od minimalno 160 km/h.

“Jedinstveni evropski sistem signalizacije biće raspoređen u celoj TNT-t mreži, povećavajući sigurnost i efikasnost u železničkom saobraćaju. Nacionalni sistemi će se postepeno gasiti. Primera radi, nove brze železničke veze između Porta i Viga, kao i Budimpešte i Bukurešta, moraju biti završene do 2040. Kao drugi primer, po završetku mreže putnici će moći da putuju između Kopenhagena i Hamburga za 2,5 sata vozom, umesto 4,5 sati koliko je za to potrebno danas”, navodi se.

Deo pravila odnosit će se na terminale kao i aerodrome.

“Glavni aerodromi s preko 12 miliona putnika godišnje moraju biti povezani železnicom na velike udaljenosti. Broj i kapacitet pretovarnih terminala će se proširiti kako bi se zadovoljile prometne potrebe. Ovo uključuje smeštaj u vozove duge 740 metara, promovisanje prelaska na održive vidove transporta i jačanje evropskog sektora kombinovanog transporta”, saopšteno je.

Takođe, najavljeno je uspostavljanje sigurnih parking površina na svakih 150 kilometara duž mreže.

“Jezgrena mreža uključuje najvažnije veze između velikih gradova i čvorova i mora biti završena do 2030. godine. Proširena jezgrena mreža treba da bude završena deset godina kasnije, 2040. godine. Sveobuhvatna mreža povezuje sve regije EU sa osnovnom mrežom i treba da bude završena do 2050. godine”, saopšteno je iz Evropske komisije.

Dio TEN-T programa odnosi se i na alternativna goriva.

“TEN-T je osnova za postavljanje punionica alternativnih goriva kao što je vodonik”, navodi se.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je sinoć parlament da usvoji zakon koji bi definisao procedure za oduzimanje najviših odlikovanja i počasti državnim “izdajnicima”.

Zelenski, u noćnom video-obraćanju, nije imenovao zvaničnike koji bi trebalo da budu predmet predloženog zakona.

On je rekao da se tom mjerom nastoji “vratiti pravda” usmjerena na one koji su aktivnostima izgubili pravo na skvako poštovanje Ukrajinaca.

“Potreban je pravni mehanizam da se takvim pojedincima oduzmu sve državne nagrade i počasne titule”, rekao Zelenski.

“Oni zaslužuju samo jednu titulu – titulu izdajnika”, naveo je Zelenski.

I njihova prava ‘nagrada’ će, kako je naglasio, biti ta da odgovaraju Ukrajini i ukrajinskom narodu za sve učinjeno protiv “naše države, naroda i naše nezavisnosti”.

Zakon će se, kako je naveo, odnositi na sva državna priznanja, uključujući i najviše – odlikovanje Heroja Ukrajine.

Od invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. stotine Ukrajinaca su optuženi za saradnju sa Moskvom, uključujući brojne istaknute ličnosti. Među njima je i Viktor Medvedčuk, biznismen magnat i šef kabineta bivšeg predsjednika Leonida Kučme, koji je nakon masovne razmjene zatvorenika stigao u Moskvu u septembru 2022.

Bilo koji zakon bi se mogao primijeniti i na bivšeg premijera Nikolu Azarova koji je pobjegao iz Ukrajine tokom pobune 2014. koji je sa vlasti uklonio predsjednika Viktora Janukoviča, pošto je osuđen za izdaju u odsustvu.

Američka Tajna služba je zbog prijetnje iz Irana po život Donalda Trampa pojačala obezbeđenje bivšeg predsednika SAD prije atentata u subotu, prenijela je agencija Asošijeted pres (AP) pozivajući se na dva američka zvaničnika.

Prema navodima agencije, iranska prijetnja nije povezana sa atentatom na Trampa tokom mitinga u Pensilvaniji.

Nakon što je saznala za prijetnju, administracija predsjednika SAD Džozefa Bajdena informisala je visoke zvaničnike Tajne službe, naveli su izvori, koji su uz uslov anonimnosti govorili za AP.

Oni su dodali da su informacije podijeljene i sa glavnim agentom u Trampovom obezbjeđenju kao i izbornim štabom republikanskog predsjedničkog kandidata.

To je podstaklo Tajnu službu da poveća resurse za Trampovo obezbjeđenje.

Dodatni resursi nisu sprečili napad u subotu, tokom kojeg je Tramp povrijeđen, jedan učesnik mitinga ubijen, a dvoje teško povrijeđeno, navodi Glas Amerike.

Osumnjičeni napadač 20-godišnji Tomas Metju Kruks pucao je iz automatske puške sa krova obližnje zgrade, a ubili su ga agenti Tajne službe.

Krov sa kojeg je pucano na Trampa nije obezbeđivao niko i to je “ogroman propust Tajne službe”.

“Kao što smo rekli mnogo puta, godinama pratimo iranske prijetnje protiv bivših zvaničnika Trampove administracije. Te prijetnje rezultat su želje Irana da se osveti za ubistvo Kasema Sulejmanija. To smatramo prioritetnim nacionalnim i unutrašnjim bezbjednosnim pitanjem”, saopštila je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson.

Tramp je 2020. godine naložio da se ubije Sulejmani, vođa snaga Kuds iranske Islamske revolucionarne garde.

Zvaničnici federalnih službi SAD takođe su upozorili na moguće slične napade ili odmazdu poslije pokušaja ubistva Trampa, a obezbjeđenje je pojačano i američkom predsjedniku Džozefu Bajdenu, a Tajna služba počela je da štiti i nezavisnog kandidata na izborima Roberta F. Kenedija.