Kategorija: Svijet

Situacija oko planiranog terorističkog napada u Beču bila je veoma ozbiljna, izjavio je Karl Nehamer, austrijski kancelar u tvitu koji je objavio na platformi X.

On je rekao da je opasnost na vrijeme identifikovana zahvaljujući intenzivnoj saradnji austrijske policije sa stranim službama i proširenih nadležnosti tajne službe, te da je spriječena velika tragedija.

“Živimo u vremenu u kojem se koriste nasilna sredstva za napad na naš zapadni način života. Islamistički terorizam ugrožava sigurnost i slobodu u mnogim zapadnim zemljama. Upravo zbog toga nećemo odustati od svojih vrijednosti kao što su sloboda i demokratija, već ćemo ih još žešće braniti. Ove vrijednosti su temelj našeg društva i čine nas otpornima na ekstremizam i terorizam. Važno je ostati na oprezu, ostati zajedno i preduzeti odlučne mjere protiv islamizma”, napisao je on.

Nakon događaja u Kurskoj oblasti specijalna vojna operacija treba da dobije eksteritorijalni karakter i da uključuje i zauzimanje Kijeva, rekao je zamjenik Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

“Postoji još jedna važna politička i pravna posljedica onoga što se dogodilo. Specijalna vojna operacija treba da dobije otvoreno eksteritorijalni karakter. Ovo više nije samo operacija vraćanja naših zvaničnih teritorija i kažnjavanja nacista. Možemo i treba da idemo na teritorije još postojeće Ukrajine – do Odese, Harkova, Dnjepropetrovska, Nikolajeva, do Kijeva i dalje”, napisao je Medvedev na Telegramu.

Po njegovom mišljenju, “ne bi trebalo da bude bilo kakvih ograničenja u smislu nekakvih priznatih granica ukrajinskog rajha”, te da se o tome sada može govoriti “otvoreno, bez ustezanja”.

“Neka ovo svi znaju, uključujući engleske nitkove: zaustavićemo se tek tada kada budemo smatrali da je prihvatljivo i korisno za nas”, poručio je Medvedev.

Takođe je dodao da je neophodno izvući ozbiljnu pouku iz akcija ukrajinskih snaga na granici Kurske oblasti i nemilosrdno uništiti neprijatelja.

“Razlozi i ciljevi terorističke operacije ukrajinskih nacista u Kurskoj oblasti već su detaljno analizirani. To je i želja da pokažu ostatke snage svojim gospodarima kako bi dobili novu porciju novca i oružja, kao i pokušaj da razrede naše borbene redove na glavnoj liniji sukoba, odvlačenje dijela snaga u Kursk i Belgorod. Potrebno je izvući ozbiljnu pouku iz ovoga što se dogodilo i realizovati ono što je načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov obećao vrhovnom komandantu – nemilosrdno poraziti i uništiti neprijatelja”, rekao je Medvedev.

On je na kraju poželio oporavak ranjenima u Kurskoj oblasti, rekavši da će najbolja uspomena na njih biti dobro smišljena odmazda.

U međuvremenu je ambasador Rusije u Vašingtonu Anatolij Antonov ocijenio da je pokušaj provokacije Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti – očigledna teroristička akcija, te da “niko ne krije da američko oružje ubija Ruse”.

Ukrajinske snage su u operaciji na granici ka Kurskoj oblasti izgubile 315 vojnika, od toga najmanje sto je likvidirano, a ostali su ranjeni, rekao je ranije načelnik Generalšataba ruskih Oružanih snaga Valerij Gerasimov. Prodor ukrajinskih snaga u dubinu ruske teritorije na kurskom pravcu je zaustavljen.

Ruski predsednik je prethodno ocenio da napad ukrajinskih oružanih snaga na rusku Kursku oblast predstavlja “provokaciju velikih razmjera”.

Ministar vanjskih poslova Irana Ali Bagheri održao je govor na vanrednom zasjedanju Organizacije islamske saradnje (OIC) te je poručio kako će Iran iskoristiti svoje pravo na odbranu.

Bagheri je govorio na sastanku OIC-a u Džedi te je rekao kako Vijeće sigurnosti UN-a nije ispunilo svoju odgovornost u zaustavljanju izraelske agresije na Bliskom istoku.

“Zbog nedostatka odgovarajuće akcije Vijeća sigurnosti UN-a protiv napada izraelskog režima, Iran nema drugog izbora. Moramo iskoristiti svoje pravo na legitimnu odbranu od napada ovog režima. Ova akcija je neophodna kako bi se spriječilo da ovaj režim vrši dalje napade na suverenitet, građane i teritoriju Irana. Sve akcije će biti izvedene u predviđeno vrijeme i na odgovarajući način”, rekao je Bagheri.

Bagheri je naveo da je ubistvo Ismaila Haniyeha bilo moguće uz odobrenje i obavještajnu podršku SAD-a Izraelu i da ne treba zanemariti odgovornost Washingtona u ovom atentatu.

Tokom svog govora, šef iranske diplomatije se ponovno osvrnuo na izraelske zločine.

“Atentat na Haniyeha, zajedno s brutalnim zločinima koji se dešavaju nad Palestincima u Gazi, još jednom pokazuje da se temelj i život izraelskog režima zasniva na ubistvu, zločinu, agresiji, kršenju mira i podsticanju nesigurnosti i nestabilnosti u regiji te ratnom huškanju i genocidu”, poručio je.

Bagheri je dalje rekao da je Islamska Republika Iran više puta upozoravala na negativne posljedice djelovanja izraelskog režima protiv regionalnog i globalnog mira.

“Uprkos ponovljenim neprijateljskim djelima Izraela protiv iranskih građana, interesa i suvereniteta, Iran je uložio najveće napore da spriječi prelivanje sukoba u regionu”, zaključio je.

Ukrajina nastavlja da vrši udare na teritoriju Rusije. Najmanje 16 osoba povređeno je u napadima ukrajinskih dronova i granatiranju Belgorodske oblasti u sredu, saopštio je jutros načelnik te oblasti Vjačeslav Gladkov.

Gladkov je napisao na Telegramu da je jedna osoba teško povređena, a da je ukupno njih 13 prebačeno u bolnice, prenela je agencija RIA Novosti.

Načelnik je naveo da je Belgorodska oblast u sredu napadnuta ukupno 86 puta.

Ruska protivvazdušna odbrana oborila je tokom noći 16 dronova iznad Belgorodske i Kurske oblasti u Rusiji, saopštilo je jutros rusko ministarstvo odbrane.

“PVO sistemi uništili su 14 ukrajinskih bespilotnih letelica iznad teritorije Belgorodske oblasti i dve nad teritorijom Kurske oblasti”, navodi ministarstvo.
Oružane snage Ukrajine redovno granatiraju centralne i pogranične regione Rusije.

Policija je sinoć uhapsila još 15 osoba širom Londona koje su učestvovale u nasilnim neredima, saopštila je londonska policija.

Uprkos najavama, protesti krajnje desnice, najavljeni za srijedu, nisu održani, a policija navodi da je bilo antirasističkih protesta u Voltamstou i Finčliju u Londonu koji su “prošli bez većih incidenata”, prenio je Skaj njuz.

Hiljade ljudi okupile su se širom Engleske tokom noći na antirasističkim protestima tokom koje je bilo planirano održavanje više od 100 protesta krajnje desnice.

Policija je saopštila da su protekle noći četiri osobe uhapšene zbog sumnje da su prekršile naredbu o rasturanju protesta, još četiri zbog sumnje za nasilne nerede, jedna zbog sumnje da je napala radnika hitne pomoći i jedna zbog sumnje da je namjeravala da podmetne požar.

Tri osobe su prethodno u srijedu uhapšene u gradu Karlajlu u Engleskoj zbog sumnje da su prekršile javni red i mir objavama na mreži sa namerom da podstaknu vjersku mržnju.

U međuvremenu, list “Metro” tvrdi da su se pristalice ruskog predsjednika Vladimira Putina infiltrirale u onlajn čet grupe koje organizuju skupove krajnje desnice.

Već je uhapšeno više od 400 ljudi zbog nereda koji su zahvatili Veliku Britaniju, a koji su izbili nakon što su u Sautportu prošle sedmice u napadu nožem ubjene tri devojčice, a osmoro djece povrijeđeno.

Protesti krajnje desnice su rasno motivisani jer je za napad osumnjičen 17-godišnjak, čiji su roditelji iz Ruande, a koji je uhapšen nakon napada.

Narednih dana očekuje se još više hapšenja, piše britanski Telegraf.

Sjedinjene Američke Države prebacile su desetak borbenih aviona “F/A-18” u vojnu bazu na Bliskom istoku, kako bi pomogle u odbrani Izraela od mogućih napada Irana.

“‘F/A-18’ i osmatrački avion ‘E-2D Hokaj’ (Hawkeye) poleteli su sa nosača aviona Teodor Ruzvelt u Omanskom zalivu i stigli juče u nepoznatu bazu”, rekao je jedan američki zvaničnik koji je govorio pod uslovom anonimnosti, piše Independent.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin naredio je pojačano vojno prisustvo u regionu zbog zabrinutosti od eskalacije sukoba na Bliskom istoku nakon prošlonedeljnih ubistava visokog komandanta Hezbolaha u Libanu Fuada Šukra i političkog lidera Hamasa u Iranu, Ismaila Hanijea. Obe grupe podržava Iran.

Zvaničnik je takođe rekao da se očekuje da će desetak aviona F-22 stići narednih dana na Bliski istok.

Prema njegovim rečima, ne zna se koliko dugo ce avioni ostati u bazi, sve zavisi od toga šta ce se desiti u narednih nekoliko dana.

Premeštaj trupa dolazi pošto su američki zvaničnici objavili više detalja o raketnom napadu u kojem je juče pogodjena vojna baza u Iraku, pri čemu je povredjeno američko osoblje.

Zvaničnici su rekli da je pet osoba bilo povređeno u tom napadu i da se trenutno nalaze na lečenju u vazdušnoj bazi al-Asad, ali da su u stabilnom stanju.

Mnoge u ruskoj Kurskoj oblasti iznenadila je informacija da su jedinice ukrajinske vojske prešle ukrajinsko-rusku granicu i upale na teritorij Ruske Federacije.

Rusko ministarstvo odbrane objavilo je fotografije nekoliko uništenih ukrajinskih oklopnih vozila, a njihova geolokacija otkrila je da se zapaljena olupina nalazi relativno duboko u ruskom teritoriju. Pa je li Ukrajina pokrenula iznenadnu ofanzivu? Koliko je opsežan i uspješan napad i koji su mu ciljevi?

Još nije moguće potvrditi razmjere napada, koji su izveli Ukrajinci u utorak ujutro. Neki izvori govore o grupi veličine otprilike bataljona, drugi da bi snage Kijeva, koje ovaj put uključuju regularnu vojsku, a ne samo ruske pobunjenike kao u prošlim slučajevima, trebale brojati do tri brigade, što znači nekoliko hiljada vojnika.

I dok ukrajinski izvori bliski vojsci ne iznose detalje napada zbog zaštite svojih pripadnika, Rusi, s druge strane, tvrde da je riječ o dobro naoružanoj jedinici koja je tokom napada pokrivena protuzračnim sistemima. napad. Istovremeno je oboren ruski helikopter Ka-52.

Početni napad trebalo je pratiti 11 tenkova i više od 20 oklopnih vozila. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je pritom uništilo najmanje 16 vozila.
Ruska blogerska grupa Rybar javlja da je situacija i dalje teška u okrugu Suja.

“Prema informacijama iz naših izvora, uprkos intenzivnim udarima i napadima ruskih trupa, ukrajinske formacije ipak su se uspjele učvrstiti u pograničnom pojasu. Uspjele su zauzeti naselja Nikolaevo-Darjino, Darjino i Sverdljikovo. Opseg kontrole nad cestom Rilsk – Suža nije pouzdano poznat, navodno su se ukrajinske formacije povukle nakon uništenja oklopne skupine selo Olešnja s brojčano jačim neprijateljem”, piše Rybar.

Neki ruski izvori dodaju da su sela Gogoljevka i Gončarovka također pod kontrolom ukrajinskih snaga, te da ruska avijacija ima problema s djelovanjem na tom području zbog “zasićenosti ukrajinskom protuzračnom odbranom”.

Na internetu su se pojavile i videosnimke ruskih vojnika koje je ukrajinska vojska zarobila u napadu. S obzirom na razvoj događaja, izgledno je da će ruska vojska na to područje morati poslati pojačanje, što bi moglo ograničiti njihovo djelovanje na drugim dijelovima fronta, gdje snage Kremlja inače napreduju.
U utorak su uspjeli preuzeti kontrolu nad većim dijelom grada New Yorka (bivši Novogorodsky), koji se nalazi na važnom dijelu fronta u Donbasu. Ruska vojska već nekoliko sedmica bilježi uspjehe na tom području i približava se strateški važnom gradu Pokrovsku. Neki od analitičara navode da ukrajinska vojska napadom na Kursk pokušava postići premještanje ruskih snaga na najkritičnije dionice fronta.

Izrael je odmah nakon ubistva političkog lidera militantne grupe Hamas, Ismaila Hanijea, obavestio Sjedinjene Američke Države da oni stoje iza ubistva, objavio je Vašington post.

Taj list je, pozivajući se na tri izvora iz Bele kuće koji su govorili pod uslovom anonimnosti, naveo da su zvaničnici Bajdenove administracije bili besni zbog odluke da se ubije Hanije, jer su se brinuli da bi to moglo da poremeti višemesečne pregovore o primirju u Gazi.

Jahja Sinvar, koji se smatra organizatorom napada 7. oktobra, zamenioje Hanijea na mestu političkog lidera Hamasa.

Analitičari su primetili da je, za razliku od Sinvara, za koga se veruje da se krije u tunelima ispod Gaze, Hanije živeo u Kataru i putovao u inostranstvo, čime se produbljuje pitanje zašto je Netanjahu izabrao da ubije lidera dok je u Teheranu.

“Zašto ubiti Hanijea na način koji će primoriti Irance da odgovore”, upitao je bivši američki izaslanik u Izraelu Denis Ros.

List navodi da su američki zvaničnici takodje ogorčeni, jer ih Izrael nije obavestio pre nego što je pokrenuo operacije za ubistvo iranskih komandanta ili komandanata Hezbolaha.

Anonimni izraelski zvaničnik kojeg citira list potvrdio je da je telefonski razgovor izmedju premijera Benjamina Netanjahua i američkog predsednika Džoa Bajdena prošle nedelje bio “napet”.

Hezbolah je pokrenuo seriju raketnih napada i napada dronovima na sjeverni Izrael i upozorio da dugo očekivana odmazda za ubistvo glavnog komandanta prošle nedjelje tek predstoji.

Hezbolah je saopštio da je lansirao roj dronova na dvije vojne lokacije u blizini Akre na sjeveru Izraela, kao i da je napao izraelsko vojno vozilo na drugoj lokaciji.

Izraelska vojska je saopštila da je identifikovano više neprijateljskih dronova koji su došli iz pravca Libana i da je jedan presretnut.

Izraelski medicinski zvaničnici rekli su da je sedam osoba prevezeno u bolnicu, južno od priobalnog grada Naharije, od kojih je jedna u kritičnom stanju.

Rastu strahovi da bi na Bliskom istoku mogao da izbije potpuni rat nakon obećanja Hezbolaha da će se osvetiti za ubistvo komandanta Fuada Šukra, kao i Irana da će odgovoriti na prošlonedjeljno ubistvo Ismaila Hanijea, vođe Hamasa.

Izvor Hezbolaha rekao je “Rojtersu” da “odgovor na ubistvo komandanta Fuada Šukra još uvijek nije stigao”.

Hezbolah i izraelska vojska su posljednjih 10 mjeseci razmjenjivali vatru uporedo sa ratom u Gazi, a udari su uglavnom bili ograničeni na pogranični dio.

Izrael je prošle nedjelje ubio Šukra, najvišeg vojnog komandanta Hezbolaha, u napadu na uporište te grupe u južnom predgrađu libanske prijestonice.

Lider Hezbolaha, Sajed Hasan Nasralah, obećao je osvetu, ali je rekao da će odgovor biti “proučen”.