Kategorija: Svijet

Ukrajinski premijer Denis Šmihalj izjavio da je Evropska komisija potvrdila u izveštaju da je Kijev ispunio preostale potrebne korake neophodne za početak pristupnih pregovora, prenosi Rojters.

Šmihalj je naveo da Evropska komisija podržava početak pristupnih pregovora Evropske unije i Ukrajine.

“Sada očekujemo da naši evropski partneri preduzmu sledeći korak – početak pregovora o članstvu u EU već ovog meseca”, naveo je Šmihalj u objavi na Telegramu.

Prethodno je Fajnenšel tajms objavio da će Evropska komisija preporučiti početak pregovora o pridruživanju Ukrajine i Moldavije EU već ovog meseca, pre nego što Mađarska preuzme rotirajuće predsedavanje bloku, javili su danas ukrajinski mediji pozivajući se na pisanje Fajnenšel tajmsa.

“EK se zalaže za početak formalnih pregovora sa Kijevom i Kišinjevom ovog meseca kako bi poslala pozitivan signal obema zemljama o njihovim težnjama prema EU. Komisija će u petak reći da Ukrajina sada ispunjava ranije neispunjene kriterijume, uključujući mere za borbu protiv korupcije, ograničenja političkog lobiranja, pravila za prijavu imovine državnih službenika i zaštitu jezika koje koriste nacionalne manjine”, piše FT pozivajući se na obaveštene izvore.

Istovremeno, kako piše londonski list, Gruzija, koja je usvojila zakon o “stranim agentima” uprkos upozorenjima iz Brisela, neće dobiti takvu preporuku.

Preporuka Brisela zahteva jednoglasnost vlada zemalja članica EU, a očekuje se da će Mađarska izneti primedbe, posebno stav Kijeva prema mađarskoj manjini u Ukrajini, saznaje FT.

Prema jednom visokom diplomati EU, Budimpešta ima dodatnu zabrinutost u vezi s pravima drugih manjina u Ukrajini, prenosi Unijan.

Mađarska će 1. jula preuzeti rotirajuće predsedavanje EU, što će joj dati dodatnu pogodnost da oblikuje dnevni red sastanaka na kojima će se razgovarati o pitanjima u vezi s Ukrajinom.

Belgija, koja trenutno predsedava EU, nada se da će postići jednoglasnost i održati prvu rundu pregovora o pristupanju EU 25. juna pre nego što će štafetu preneti Mađarskoj.

Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU nekoliko sedmica posle početka ruskog napada 2022 i dobila status kandidata u junu 2022.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je početkom maja saopštio da je Ukrajina blizu stvarnog početka pregovora o pristupanju EU.

Ranije je u pismu Belgiji, koja trenutno predsedava EU, dvanaest zemalja članica EU pozvalo Brisel da u junu zvanično otpočne pregovore o članstvu Ukrajine i Moldavije.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da nova politika Vašingtona koja dozvoljava ukrajinskoj vojsci da izvodi ograničene napade unutar Rusije američkom municijom biti “veoma, veoma korisna Ukrajincima u budućnosti”.

Ostin je razgovarao sa novinarom Si-En-En Volfom Blicerom, gde se pridružio drugim svetskim liderima povodom osamdesete godišnjice Dana D, uključujući predsednika Džozefa Bajdena, francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Rišija Sunaka i kanadskog premijera Džastina Trudoa.

Ostinovi komentari usledili su nekoliko dana nakon što je Bajden dao Ukrajini dozvolu da napadne američkom municijom unutar ruske teritorije, iako je te napade ograničio na mete blizu granice Harkova, gde su ruske snage koncentrisale svoje napore.

Upitan o slabljenju podrške u SAD, Ostin je rekao da veruje da postoji “snažna podrška Ukrajini” među obe političke stranke, uprkos višemesečnom odlaganju slanja poslednjeg paketa pomoći u Kongresu.

Naglasio je da smatra da se ruski predsednik Vladimir Putin verovatno neće zaustaviti na Ukrajini, već da će se konflikt proširiti”.
“Ukrajina je važna, ne samo za potrebe Ukrajine, ne samo za Evropu – važna je za nas i za ceo svet. Moramo da se uverimo da Putin nema mogućnost da zgazi Ukrajinu jer, kao što je predsednik (Bajden) rekao, postoje dobre šanse, gotovo izvesne, da se Putin tu neće zaustaviti. Nastaviće da napreduje u drugim aktima agresije”, rekao je Ostin.

Francuski predsednik izjavio u četvrtak, tokom obeležavanja 80. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji, da su ukrajinski zvaničnici, uključujući Zelenskog, pre nekih 48 sati od svih saveznika zatražili dodatnu pomoć.

Potom je najavio i da će Francuska Ukrajini poslati nove borbene avione, “Miraž 2000-5” koje je napravio francuski proizvođač “Daso”, obećavajući da će francuske snage obučavati ukrajinske pilote, prenosi Njuzvik.

“Ne želimo eskalaciju, ali mir se može postići samo ako Kijev može da se odbrani. Mi smo uz Ukrajinu i nećemo je izneveriti”, dodao je Makron.

Inače, borbeni avionic “Miraž 2000-5” su višenamenski jednomotorni avioni. U neposrednoj vazdušnoj “Miraž” je znatno okretniji od F-16, a to znači i od velike većine potencijalnih protivnika.

Ovaj avion je jednostavan za održavanje jer ga pokreće jedan motor SNECMA M53-P20, najveće brzine od 2336 km/h (2.2 Maha) i na nivou mora 1.110 km/h (1.2 Maha). Za zadatke vazdušne borbe može se naoružati vođenim projektilima MICA, Matra R550 Medžika-II i Matra Super 530D.

“Ovo je zanimljiv zaokret od dugogodišnje pozicije ‘samo F-16 za Ukrajinu’. Razumem zašto su se na to odlučili”, rekao je penzionisani pukovnik američkih vazdušnih snaga Džefri Fišer.

“Iskreno govoreći, Bajdenova administracija usporila je isporuku F-16 do te mere da je Zelenskom već dosta i spreman je da preuzme rizik upotrebe drugih borbenih aviona”, dodaje Fišer.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u nedavnom telefonskom razgovoru sa američkim liderom Džoom Bajdenom predložio slanje zapadnih instruktora u Ukrajinu, ali šef Bele kuće nije podržao ovu ideju, piše list Politiko, pozivajući se na izvore.

Makron je u četvrtak najavio svoju nameru da obuči 4.500 ukrajinskih vojnika. On je dodao da, prema njegovom mišljenju, obuka ukrajinskih vojnika na teritoriji Francuske nije “faktor eskalacije”.

“Tokom nedavnog telefonskog razgovora sa predsednikom Džoom Bajdenom, francuski predsednik Emanuel Makron je predložio slanje zapadnih trupa u Ukrajinu za obuku vojnog osoblja u zoni borbenih dejstava,” navodi se u materijalu.

Kako navodi Politiko, američki predsednik je izrazio zabrinutost zbog mogućih posledica slanja trupa iz bilo koje zemlje NATO-a u područje gde bi se mogle naći na liniji vatre. Bajden je ukazao da bi takav korak mogao dovesti do eskalacije sukoba, navode sagovornici lista.

Napominje se da tokom razgovora lideri dve države nisu doneli nikakvu odluku.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je u četvrtak da neće pomilovati svog sina Hantera, kome se sudi u Delaveru zbog optužbi da je prekršio zakon koji zabranjuje korisnicima droga da poseduju vatreno oružje.

U intervjuu za Ej-Bi-Si njuz, odgovorio je sa “da” na pitanje da li je isključio pomilovanje za Hantera.

On je takođe odgovorio sa “da” na pitanje da li bi prihvatio presudu u suđenju koje je počelo ove nedelje. Ako bude osuđen po svim tačkama u Delaveru, Hanteru Bajdenu preti kazna do 25 godina zatvora, iako optuženi obično dobijaju kraće kazne, prema američkom Ministarstvu pravde.

Hanter Bajden, čije je suđenje počelo u utorak, optužen je da nije prijavio upotrebu droge kada je kupio pištolj 2018. godine i da je ilegalno držao oružje 11 dana u oktobru 2018. On se izjasnio da nije kriv.

Hanter Bajden je prvi sin američkog predsednika koji je procesuiran dok je njegov otac na vlasti. Očekuje se da će se suđenje fokusirati na višegodišnje zloupotrebe i zavisnosti Hantera Bajdena o kreku, o čemu je javno govorio i koji je bio istaknut deo njegove autobiografije “Lepe stvari” iz 2021.

On je na ročištu prošle godine rekao američkom okružnom sudiji Marielen Noreika da nije konzumirao opojne droge od sredine 2019.

Suđenje Hanteru Bajdenu pruža priliku republikancima da skrenu pažnju sa opoziva republikanskog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Rumen Radev, bugarski predsednik, najavio da će njegova zemlja možda preispitati podršku Srbiji ka Evropskoj uniji zbog toga, kako je rekao, kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji.

Imajući u vidu da Sofija ima istoriju blokiranja ulaska novih članica, pitanje je koliko je moćan ovaj podignuti prst, piše Blic.

Analitičari su podeljeni oko toga kao bi taj “bugarski nož u leđa Srbiji” mogao da izgleda. Jedni smatraju da je pretnja retorička, drugi da nije isključeno da se to jednog dana i desi.

U objašnjavanju svog stava, Radev nije samo zapretio, precizirao je i koje će uslove skenirati pri donošenju odluke.

“Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji – uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kultura i istorijsko pamćenje”, objasnio je Radev.

Blic podseća da je Radev pre tri godine bio u Srbiji, kada je rekao da je “ostvareno mnogo za tu nacionalnu manjinu u Srbiji”, stoga se postavlja pitanje šta se promenilo, i to baš sad?

Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, za Blic ovu izjavu dovodi u vezu sa nedavnim dešavanjima u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija oko Rezolucije o Srebrenici.

“Ovo je odgovor na kritike Beograda povodom glasanja Sofije u GS UN. Ponavlja se istorija, da uvek se pojavi neka članica EU koja može da ucenjuje. Ta pretnja je više retorička nego što može da ima značaj ali i poruka da se, gde god može, izbegavaju konflikti”, napominje Jakšić.

Pretnja je došla nenajavljeno, ali nije za zanemarivanje imajući u vidu da je pre tri godine Bugarska stavila veto na proces pridruživanja Severne Makedonije EU, optužujući vladu u Skoplju za govor mržnje protiv Bugara.

Na to za Blic podseća i Saša Mitrović, istraživač Centra za evropske politike, koji je nedavno službeno boravio u Bugarskoj.

“”Ne treba gubiti iz vida da je Bugarska, uprkos nominalnoj podršci proširenja EU na Zapadni Balkan, svoju poziciju veto igrača već nastojala da iskoristi za ostvarenje sopstvenih nacionalnih interesa, čak i kada je to išlo na uštrb širih interesa Unije. Taj princip je najdirektnije primenjen u još uvek aktuelnom blokiranju pristupnog procesa Severne Makedonije, a ja ne bih bio iznenađen da i napredak Srbije ka EU u jednom trenutku bude stopiran bugarskim vetom”, smatra Mitrović.

Podseća da je i nama istorijski veoma prijateljska Rumunija, nakratko blokirala dodelu statusa kandidata Srbiji 2012. godine, zbog drugačijeg pogleda na pitanje vlaške manjine u našoj zemlji.

“Ne bi me iznenadilo da nešto slično Srbiji uradi i Bugarska pozivajući se na principe zaštite ljudskih i manjinskih prava Bugara u Srbiji. Na nama je da unapređenjem položaja svih naših sugrađana, bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku ili versku pripadnost, pokažemo da ovakvi unilateralni potezi nemaju legitimitet i stoga predstavljaju zloupotrebu procedure jednoglasnog odlučivanja”, napominje Mitrović.

Šta kažu Bugari koji žive u Srbiji?
Prema poslednjem popisu u Srbiji živi 12.918 građana koji se izjašnjavaju kao Bugari. Među njima je Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Dan posle izjave Radeva, Stojkov je decidan u stavu da bugarska nacionalna manjina nije diskriminisana u Srbiji.

“Zaista, ne znam u kom kontekstu je predsednik Radev to rekao. Kao predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji zadovoljan sam odnosom Republike Srbije prema našoj manjini”, rekao je za RT Stojkov.

Nije mogao da kaže šta bi mogao da bude cilj izjave predsednika Bugarske.

“Ponavljam, ne znam u kom kontekstu je to rekao. Imali smo sastanke kada je dolazio dva puta u Dimitrovgrad, kada su ovde bili predsednici, komentarisali smo, naravno uvek ima mesta da se stvari poboljšaju, u obrazovanju, kulturi, informisanju, svim segmentima života, ali, država Srbija podjednako ovde vodi računa o svim svojim građanima, pa tako i o Bugarima”, kaže Stojković.

Kao primer dobre saradnje ističe da deca kada završe srednju školu, odlukom Vlade Bugarske, imaju pravo da u Bugarskoj, uz stipendiju, studentski dom, upišu odgovarajuće fakultete.

Zemlje članice NATO-a spremne su da se brane, ali moraju da povećaju proizvodnju vojne opreme, izjavio je u četvrtak za AFP visoki general alijanse Kristofer Kavoli.

Dok su savezničke nacije obeležavale 80 godina od iskrcavanja na “Dan D” kojim je počelo oslobađanje Francuske od nacističke nemačke okupacije, oči vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi Kavolija bile su okrenute ka ruskoj invaziji Ukrajine i potencijalnoj budućoj pretnji Moskve za zemlje NATO-a.

NATO je “spreman za kolektivnu teritorijalnu odbranu”, rekao je Kavoli u Normandiji.

On je ukazao na ogromnu vežbu pod nazivom “Steadfast Defender 24”, u kojoj je od januara do maja učestvovalo 90.000 vojnika NATO-a u više evropskih zemalja.

“U potpunosti smo promenili fokus u poslednjih nekoliko godina. Ranije smo radili operacije van područja, sada smo fokusirani na odbranu teritorije alijanse”, rekao je Kavoli.

“Kada je reč o vojnoj opremi… moramo da gradimo više, moramo da proširimo našu industrijsku bazu”, dodao je on.

Ruska invazija na Ukrajinu i odbrana Kijeva koju podržava Zapad pokazali su ogroman potrebu u savremenom sukobu za municijom i drugom opremom.

Međutim, proizvođačima odbrane je trebalo vremena da povećaju proizvodnju artiljerijskih granata, vozila i dronova.

“Moramo brže da generišemo hardver. Mislim da sve nacije u alijansi to shvataju i rade na tome”, rekao je Kavoli.

On se našalio da “ako ikada poželite da osetite mali pritisak, prihvatite posao koji je imao Dvajt D. Ajzenhauer” – misleći na komandanta Drugog svetskog rata i kasnijeg predsednika SAD koji je bio prvi na funkciji koju je Kavoli preuzeo 2022. godine.

Suočavajući se sa novom generacijom ratovanja, general je dodao da će NATO “preduzeti veoma smišljen napor da prouči sve o sukobu (Rusija-Ukrajina) kako bi mogli da nauče što više iz njega”.

Trupe NATO-a će takođe učiti iz “tehnike i taktike” korišćene na ukrajinskim ratištima u novom centru za “naučene lekcije” koji će biti uspostavljen u Poljskoj, dodao je Kavoli.