Kategorija: Svijet

Rusija će tražiti zvanično međunarodno priznanje prave prirode zločina nacističke Njemačke u Drugom svjetskom ratu, rekao je stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja, podsjećajući da je Njemačka, koja je počinila tako velike zločine, bila jedan od glavnih sponzora rezolucije o Srebrenici.

Usvajanjem rezolucije o Srebrenici napravljen je presedan koji će svakako uticati na dalje diskusije o proglašavanju drugih istorijskih tragedija za genocid – rekao je Nebenzja za “RIA Novosti”.

Na pitanje da li Rusija planira da predloži rezoluciju o genocidu protiv sovjetskih naroda u okviru Generalne skupštine UN, on je podsjetio da je jedan od glavnih sponzora rezolucije o Srebrenici bila upravo Njemačka, koja je počinila velike zločine za vrijeme Drugog svjetskog rata.

Prema njegovim riječima, Rusija je uvijek pridavala veliki značaj očuvanju istorijskog sjećanja i vraćanju pravde onima koji su stradali i poginuli tokom velikog rata, prenosi “RT Balkan”.

– Zločini nacističke Njemačke nad narodima Sovjetskog Saveza, uključujući opsadu Lenjingrada i masovno istrebljenje civila, su i dalje jedna od najbolnijih tema za nas. Nastavićemo da svim raspoloživim sredstvima tražimo zvanično priznanje prave prirode ovih zločina i obnavljanje istorijske istine na međunarodnom nivou – naglasio je Nebenzja.

Rusija i Ukrajina imale su tri sastanka na početku rata na kojima se progovaralo o uslovima mira. Bili su to susreti koji su se održavali u Belorusiji, preko videopoziva, te u Istanbulu.

Razgovori su propali jer su se obe strane ukopale na bojnom polju, ali pre toga pregovarači su izradili više nacrta ugovora koji su trebali da garanbtuju buduću bezbednost Ukrajine uz ispunjavanje nekih od zahteva predsednika Vladimira Putina, piše Njujork tajms.

Novinari tog američkog dnevnika došli su do niza dokumenata, a razgovarali su i s nekoliko desetina izvora kako bi sastavili sliku pregovora u tim prvim danima rata.

Njihova analiza je pokazala da su se dve strane sukobile oko nivoa ukrajinskog naoružanja, uslova potencijalnog članstva Ukrajine u EU i dela ukrajinskih zakona o jeziku i kulturi koje je Rusija želela da ukine.

Ukrajinski pregovarači su, kako se naovdi, ponudili odustajanje od članstva u NATO-u i prihvatanje ruske okupacije delova njihove teritorije, ali su odbili da priznaju ruski suverenitet nad njima.

Rusija je bila zapanjena žestokim ukrajinskim otporom, činila se otvorenom za takav dogovor, ali je na kraju odustala od ključne komponente: aranžmana koji obvezuje druge zemlje da stanu u obranu Ukrajine ako ona ikada ponovno bude napadnuta.

Njujork tajm se čak objavio nacrte ugovora od 17. marta i 15. aprila 2022., koji prikazuju suprotstavljene predloge i tačke dogovora dve strana te privatno saopštenje na razgovorima u Istanbulu 29. marta u kojem je sažet predloženi dogovor.

Ukrajina je napravila značajan ustupak: bila je spremna da postane “trajno neutralna država” koja se nikada neće pridružiti NATO-u ili da dopusti stranim snagama da budu bazirane na njenom tlu. Činilo se da ponuda odgovora na suštinsku Putinovu pritužbu – da Zapad koristi Ukrajinu da uništi Rusiju.

Ukrajina je od Rusije tražila pristanak na međunarodne bezbednosne garancije po kojima bi druge zemlje – uključujući ukrajinske saveznike koji bi takođe potpisali sporazum – stale u njenu obranu ako bude ponovno napadnuta.

Ukrajina je takođe želela da se sporazum primenjuje na “međunarodno priznate granice” Ukrajine, iako su ruske snage u tom trenutku i dalje pokušavale da zauzme Kijev.

Ruski tim je želeo da Ukrajina i sve druge potpisnice sporazuma ukinu sankcije protiv Moskve koje su uveli od 2014. i da javno pozovu druge zemlje da učine isto. Ukrajina je trebalo i da prepusti ceo istočni Donbas i priznati Krim kao deo Rusije.

Popis od sedam tačaka bio je okrenut protiv ukrajinskog nacionalnog identiteta, uključujući zabranu imenovanja mesta po ukrajinskim borcima za nezavisnost. Takođe, nacrt je uključivao ograničenja ukrajinskih oružanih snaga i broja tenkova, artiljerijskih baterija, ratnih brodova i borbenih aviona koje zemlja sme da ima u svom arsenalu.

Ukrajinci su bili spremni da prihvate takva ograničenja, ali su tražili puno veće granice. Bivši visoki američki zvaničnik koji je bio upoznat s pregovorima tvrdio je da je Putin bio itekako zagrejan za takav dogovor budući da su ukrajinske snage žestoko odbijale ruskog neprijatelja.

Međutim, američki zvaničnici bili su uznemireni uslovima, a navodno je jedan američki visoki zvaničnik tokom pregovora “šapnuo” ukrajinskim pregovaračima: “Razumete da je ovo jednostrano razoružanje, zar ne?”

Zatim su usledili pregovori u Istanbulu gde se činilo da Rusi podržavaju ukrajinski model neutralnosti i bezbednosnih garancija, stavljajući manji naglasak na svoje teritorijalne zahteve. Nakon toga, glavni ruski pregovarač Medinski rekao je da ukrajinska ponuda neutralnosti znači da je “spremna da ispuni glavne zahteve na kojima je Rusija insistirala svih proteklih godina”.

Ukrajina je sažela predloženi dogovor u dokumentu od dve stranice koji je nazvala “Istanbulski komunike”, koji nikada nije objavila.

O statusu Krima trebalo je odlučiti u razdoblju od deset ili 15 godina, pri čemu je Ukrajina obećala da neće pokušati da vrati poluostrvo silom. Zelenski i Putin trebalo je da lično da se sastanu kako bi finalizovasli mirovni sporazum i postigli dogovor o tome koliko će ukrajinskog teritorija Rusija i dalje okupirati.

Ali ruski zvaničnici su u javnost poslali različite signale o tome da li je Kremlj zaista spreman da potpiše sporazum.

Rusi i Ukrajinci vratili su se na višesatne pregovore putem videopoziva, razmenjujući nacrte ugovora WhatsAppom, piše NYT.

Početkom aprila, nakon što se Rusija povukla iz predgrađa Kijeva, slike masakriranih civila u predgrađu Buča šokirale su svet. Za Ukrajince se ideja da bi njihova zemlja mogla postići kompromis s Rusijom činila daljom nego ikada. Ali Zelenski, koji je posetio Buču 4. aprila, rekao je da će se razgovori nastaviti.

“Kolege, razgovarao sam s RA”, napisao je 10. aprila ukrajinski glavni pregovarač David Arahamia u WhatsApp poruci ukrajinskom timu. “Razgovarao je juče sat i po sa svojim šefom.”

“RA” je bio Roman Abramovič, ruski milijarder koji je u razgovorima igrao ulogu iza scene. Njegov “šef” bio je Putin, koji je pozivao pregovarače da se skoncentrišu na ključna pitanja i brzo ih razrađuju, napisao je Arahamia.

“Nismo znali misli li Putin ozbiljno”, rekao je bivši visoki američki zvaničnik NYT o tom događaju. “Nismo mogli zaključiti jesu li ljudi koji su razgovarali bili ovlašćeni za to.” Jedan ukrajinski pregovarač rekao je cda veruje da su pregovori bili blef s Putinove strane, ali su ih druga dvojica opisala kao ozbiljne.

Dana 15. aprila, pet dana nakon što je Abramovič javio Ukrajincima o sastanku s Putinom, ruski pregovarači poslali su nacrt ugovora od 17 stranica na sto svog predsednika. Pregovarači su se složili da će se Ukrajina proglasiti trajno neutralnom, iako će joj biti dopušteno pridruživanje EU.

Velik deo sporazuma “neće se primenjivati” na Krim i još jedan deo Ukrajine koji će se odrediti – što znači da će Kijev prihvatiti rusku okupaciju dela svoje teritorije bez priznavanja ruskog suvereniteta nad njim.

Ali ostale su nerešene ključne tačke. Rusija je htela da se domet ispaljivanja ukrajinskih projektila ograniči na 40 kilometara, dok je Ukrajina želela 280 kilometara – dovoljno da pogodi mete na Krimu. Rusija je još uvek želela da Ukrajina ukine zakone koji se odnose na jezik i nacionalni identitet te da povuče ukrajinske trupe u sklopu prekida vatre.

Najveći problem, međutim, pojavio se u članu 5. U njemu je stajalo da će, u slučaju još jednog oružanog napada na Ukrajinu, “države garanti” koje bi potpisale ugovor – Velika Britanija, Kina, Rusija, Sjedinjene Države i Francuska – stati u odbranu Ukrajine. Na užas Ukrajinaca, došlo je do ključnog odstupanja.

Rusija je ubacila klauzulu da sve države garanti, uključujući Rusiju, moraju da odobre odgovor ako Ukrajina bude napadnuta. To je značilo da je Moskva mogla ponovno da napadne Ukrajinu i zatim stavi veto na bilo kakvu vojnu intervenciju u ime Ukrajine.

Bio je to naizgled apsurdan uslov koji je Kijev odbacio kao kršenje dogovora. “Nakon toga nismo imali interesa da nastavimo razgovore”, rekao je jedan član pregovaračkog tima.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je bilo konsultacija među članicama Alijanse o vađenju nuklearnog naoružanja iz skladišta, njegovom razmještanju i stavljanju u stanje pripravnosti, navodeći da je transparentnost u tom slučaju sredstvo odvraćanja.

“NATO razgovara o razmještanju više nuklearnog oružja, suočen sa rastućom prijetnjom Rusije i Kine”, rekao je Stoltenberg za britanski Telegraf, prenosi Tanjug.

Prema njegovim riječima, Alijansa mora da pokaže svoj nuklearni arsenal kako bi uputila direktnu poruku svojim protivnicima.

“Neću zalaziti u operacione detalje o tome koliko bi nuklearnih bojevih glava trebalo da bude operativno, ali moramo da se konsultujemo o ovim pitanjima. To je upravo ono što radimo”, rekao je Stoltenberg.

On je istakao da bi transparentnost o nuklearnom naoružanju trebalo da bude jedan od temelja nuklearne strategije NATO-a u pripremi Alijanse za, kako je rekao, opasniji svijet.

“Transparentnost pomaže da se prenese direktna poruka da smo mi, naravno, nuklearni savez. Cilj NATO je, naravno, svijet bez nuklearnog oružja, ali sve dok postoji nuklearno oružje, ostaćemo nuklearni savez, jer svijet u kojem Rusija, Kina i Sjeverna Koreja imaju nuklearno oružje, a NATO nema je opasniji svijet”, rekao je Stoltenberg.

Prema njegovim riječima, naročito Kina ulaže u moderno naoružanje, uključujući svoj nuklearni arsenal, koji će, prema njemu, porasti na 1.000 bojevih glava do 2030. godine.

“A to znači da bi u ne tako dalekoj budućnosti NATO mogao da se suoči sa nečim sa čim se nikada ranije nije suočio, a to su dva potencijalna protivnika sa nuklearnim naoružanjem – Kina i Rusija”, rekao je Stoltenberg.

Rat u Ukrajini izaziva “ljudske patnje i razaranja velikih razmjera”, ali za put ka miru je potrebno učešće svih strana, navodi se između ostalog u završnom saopštenju nakon globalne Mirovne konferenciji o Ukrajini koja je održana u Švajcarskoj.

Ovo saoštenje je podržala većina zemalja učesnica koje su prisustvovale samitu iako neke nisu stavile svoj potpis na dokument, poput Saudijske Arabije i Indije, prenosi Rojters.

– Aktuelni rat Ruske Federacije protiv Ukrajine nastavlja da izaziva velike ljudske patnje i razaranja stvarajući rizike i krize sa globalnim posljedicama – navodi se u saopštenju sa globalne Mirovne konferenciji o Ukrajini.

Upozorava se da svako korišćenje nuklearne energije i nuklearnih instalacija mora biti bezbjedno, propisno obezbijeđeno, zaštićeno i ekološki prihvatljivo.

– Ukrajinske nuklearne elektrane i postrojenja, uključujući nuklearnu elektranu u Zaporožju, moraju raditi bezbjedno i pod potpunom suverenom kontrolom Ukrajine, u skladu sa principima IAEA i pod njenim nadzorom – navodi se u zajedničkom saopštenju i ističe da je bilo kakva prijetnja ili upotreba nuklearnog oružja u kontekstu tekućeg rata u Ukrajin nedopustiva, prenosi Ukrinform.

U drugoj tački saopštenja se ukazuje da globalna sigurnost hrane zavisi od neprekidne proizvodnje i snabdijevanja prehrambenim proizvodima.

– U tom smislu su slobodna, potpuna i bezbjedna komercijalna plovidba, kao i pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru, od ključne važnosti. Napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cijele rute, kao i na civilne luke i civilnu lučku infrastrukturu su neprihvatljivi – navodi se u saopštenju.

U trećoj tački se zahtijeva oslobađanje svih ratnih zarobljenika u predočava da sva deportovana i protivpravno raseljena ukrajinska djeca, kao i svi ostali ukrajinski civili koji su protivpravno pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu.

– Vjerujemo da postizanje mira zahtijeva učešće i dijalog svih strana. Stoga smo odlučili da ubuduće preduzimamo konkretne korake u navedenim oblastima uz dalje angažovanje predstavnika svih strana – navodi se u saopštenju učesnika Mirovne konferencije o Ukrajini koje je potpisalo 80 zemalja.

Potvrđuje se da Povelja Ujedinjenih nacija, uključujući principe poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, mora biti osnova u postizanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini.

Predsjednica Švajcarske Viola Amherd izjavila je na konferenciji za novinare poslije samita, da je široko učešće pokazalo da je međunarodna zajednica zabrinuta zbog rata u Ukrajini.

– Mjesecima (prije konferencije) smo razgovarali o ratu, snabdijevanju oružjem i vojnoj podršci. Sada smo razgovarali o miru, prvi put na jednom sastanku na tako visokom nivou sa toliko zemalja i organizacija. Činjenica da se ogromna većina država okupila ovdje i složila o sadržaju zajedničkog saopštenja konferencije Birgenštoku pokazuje šta se može postići stpljivim diplomatskim radom – naglasila je Amherdova.

Mirovni samit u Ukrajini održan je ovog vikenda u Švajcarskoj uz učešće stotinak delegacija, ali ne i Rusije koja nije pozvana na skup.

Kandidat za predsjednika SAD Donald Tramp ponovo je obećao da će prekinuti finansijsku pomoć Ukrajini. On je to najavio u Detroitu na mitingu svojih pristalica.

“Zelenski je možda najveći trgovac od svih političara koji je ikada živio. Svaki put kada dođe u našu zemlju, napusti je sa 60 milijardi dolara. Sviđa mi se,” rekao je bivši predsjednik.

Prema njegovim riječima, “onda se vraća u domovinu i izjavljuje da mu treba još 60 milijardi dolara”.

“I tako dalje i dalje. Ovim ću se prije svega baviti kada uđem u Bijelu kuću kao izabrani predsjednik,” dodao je Tramp.

Podsjetimo, Tramp je kritikovao paket pomoći SAD Ukrajini od 60 milijardi dolara.

Prethodno je ponovo obećao da će okončati rat u Ukrajini što je prije moguće nakon reizbora.

– Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas na kraju globalne Mirovne konferencije o Ukrajini održane u švajcarskom gradu Birgenštoku da bi Moskva trebalo da se povuče sa ukrajinske teritorije kako bi “već sutra počeli mirovni pregovori”, ali, prema njegovim riječima Rusija i njeno rukovodstvo “nisu spremni za pravedan mir”.

“Zelenski je izjavio da bi prisustvo Rusije na drugom mirovnom samitu o Ukrajini pokazalo ‘njihovu volju za mir, njihovu želju da stave tačku na rat'”, prenosi švajcarski RTS.

Ukrajinski predsjednik, prenosi Tanjug, je ukazao da bi Kina, koja je odbila da učestvuje na mirovnom samitu u Švajcarskoj, trebalo direktno da saopšti Ukrajini svoje mirovne prijedloge umjesto što to čini preko medija, prenosi Ukrinform.

On je zahvalio svim učesnicima mirovnog samita što su zajedno napravili prve korake ka miru, podsjetivši da je na skupu u Birgenštoku učestvovala 101 država i međunarodna organizacija.

Zelenski je posebno naglasio da su svi učesnici podržali teritorijalni integritet Ukrajine.

NATO, u okviru svoje misije u Ukrajini, želi da stvori vojne baze u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj radi koordinacije isporuke oružja Kijevu, rekao je mađarski premijer Viktor Orban za “Radio Košut”.

“NATO želi da stvori takozvanu ‘Misiju NATO-a’ u Ukrajini. To znači da će NATO koordinirati prenošenje oružja u Ukrajinu zemalja NATO-a – u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji”, rekao je Orban, prenosi “b92”.