Kategorija: Svijet

Ruska vojska je izvela masovni raketni napad na niz strateških ciljeva u Kijevu, uključujući objekat koji se koristi za potrebe rezidenture CIA, nekoliko ključnih vojnih i obaveštajnih baza Ukrajine, kao i energetske objekte i NATO proksi u Ukrajini.

U današnjim napadima ruska vojska, između ostalih meta, pogodila je CIA stanicu u Kijevu, naveo je za TASS analitičar i programski direktor Ruske akademije nauka Aleksandar Stepanov.

“Dostupni izveštaji ukazuju na to da, osim energetskih objekata, pogođene su i baze NATO-ovih obaveštajnih službi, uključujući specijalnu grupu “Alfa” Službe bezbednosti Ukrajine i štab CIA u ‘Holidej In-u'”, rekao je za TASS Stepanov.

Prema njegovim rečima, osvetnički udari nisu jednokratna iznenadna mera, već sistemski napori da se postepeno unište vojni potencijali i kontrolni centri internacionalnog terorističkog krila, takođe poznatog kao kijevski režim.

Napadi su izvedeni visokopreciznim oružjem dugog dometa kao odgovor na raketni udar Oružanih snaga Ukrajine na industrijski kompleks “Kombinat Kamenski” u Rostovskoj oblasti. Rusija je time demonstrirala odlučnost da uzvrati na sve napade koji ugrožavaju njenu teritoriju i civile.

Podsećamo, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je ruska avijacija i artiljerija oštetila energetske objekte koji podržavaju rad ukrajinskih preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, infrastrukturu vojnih aerodroma i oborili 89 dronova.

S druge strane, Ukrajina je od jutros napala Kazanj u Rusiji. U tokom protekle noći izvedeni napadi bespilotnim letelicama, usled čega su izbili požari u stambenim objektima u okruzima Sovetski, Kirovski i Privolžski, objavila je kanclarija gradonačelnika na Telegramu.

Aerodrom u Kazanju privremeno je obustavio polaske i dolaske aviona, saopštila je ruska nadzorna vazduhoplovna služba Rosaviatsia na Telegramu, nakon ukrajinskog napada dronovima na taj grad, prenosi Rojters.

Ruske državne novinske agencije izvestile su da je napad izveden na stambeni kompleks u Kazanju, gradu oko 800 kilometara udaljenom od Moskve.

Agencija TASS javlja da je zabeleženo osam udara dronom, uključujući šest na stambene strukture. Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama, navode ruske agencije pozivajući se na lokalne vlasti.

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da je mađarsko predsedavanje EU bilo uspešno, istakavši da je fokus između ostalog bio na rusko-ukrajinskom ratu gde Mađarska nije imala “prostora za manevrisanje zbog ozbiljnih i dubokih nesuglasica u okviru EU”.

On je na svojoj međunarodnoj godišnjoj konferenciji za medije rekao da je, uprkos tome, ozbiljnost situacije uslovila da Mađarska pokrene mirovnu misiju i založi se za mir, prenosi MTI.

“Mi smo ovo pitanje odvojili od predsedavanja EU, gde se raspravljalo o tome, ali danas niko neće osporiti to da Mađarska ima pravo – a verujemo da ima i dužnost – da pokrene mirovnu misiju”, rekao je Orban.

Kako je naveo, kao predsedavajuća EU, Mađarska je primenjivala pristup zasnovan na politici, a ne na birokratiji, naglasivši da se pritom, takođe, fokusirala na Šengen zonu i konkurentnost.

On je pres konferenciju započeo izrazima saučešća Nemačkoj i porodicama žrtava jučerašnjeg napada na Božićni vašar u Magdeburgu.

Prema njegovim rečima, iako će biti potrebno nekoliko dana da se izvuku “političke posledice” iz tog napada, “ovaj fenomen” se događa otkako je počela evropska migraciona kriza.

Lekcija za Mađarsku je, zaključio je Orban, da mora i dalje da se opire mogućnosti da se pretvori “u svet u kome se može dogoditi tako nešto”.

Orban je dodao da Mađarska smatra da sankcije protiv Ruske Federacije treba preispitati što je pre moguće i u najvećoj mogućoj meri.

Takođe, Mađarska se nada da će, sa završetkom konflikta u Ukrajini, biti ukinute sankcije protiv Rusije koje razaraju evropsku ekonomiju, izjavio je Orban.

“Poziciju Mađarske o pregledu antiruskih sankcija u EU deli “nekoliko zemalja” – ostale nisu spremne”, dodao je on.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je danas ranije rekao da šanse za postizanje mirovnog sporazuma o Ukrajini biće veće nego ikada kada na vlast dođe izabrani predsednik SAD Donald Tramp.

On je dodao da mađarski predlog o održavanju pregovora o Ukrajini u Mađarskoj ostaje na snazi.

Pitanje slanja trupa mirovne misije u Ukrajinu treba pokrenuti tek nakon što se uspostavi prekid vatre, bez toga je nemoguće formirati stav o ovoj temi, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova.

“Mislim da je sve stvar budućnosti, tako da je doslednost veoma važna. Prvo moramo da postignemo prekid vatre, zatim da počnemo mirovne pregovore i da dođemo do mirovnog sporazuma i sve što je zapisano u takvom mirovnom sporazumu mora da se primeni u skladu sa tim. Onda tek odlučivati da li slati mirovnjake ili ne, sada je potpuno nemoguće formirati ozbiljno mišljenje o ovom pitanju”, rekao je on.

Novoizabrani predsjednik SAD Donald Tramp optužio je Panamu da naplaćuje previsoke cijene za korišćenje Panamskog kanala i rekao da će, ako država ne bude upravljala kanalom na prihvatljiv način, Amerika tražiti da preuzme taj prolaz.

U objavi na platformi “Socijalna istina” Tramp je upozorio da neće dozvoliti da kanal padne u “pogrešne ruke”, te da kanalom ne bi trebalo da upravlja Kina.

– Slovenija je produžila privremenu kontrolu internih granica unutar Šengen zone prema Hrvatskoj i Mađarskoj do 21. juna naredne godine, prenijeli su danas slovenački mediji.

Dekret koji je slovenačka vlada usvojila u četvrtak stupio je na snagu, prenijela je slovenačka državna televizija.

Kako se navodi, vlada je donijela ovu odluku zbog povećanog nivoa prijetnje od terorizma.

Kao i u prošlosti, policija će nastaviti da vrši granične kontrole na način koji najmanje utiče na kretanje putnika i ekonomiju, a posebno na život stanovnika duž granice.

Slovenija je uvela granične kontrole sa Hrvatskom i Mađarskom 21. oktobra prošle godine zbog pogoršane bezbjednosne situacije na Bliskom istoku i pojačane prijetnje od terorizma.

U to vrijeme, i Italija je iz istih razloga uvela kontrole na granici sa Slovenijom, i stalno ih produžava.

Slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova je nakon pada režima sirijskog predsednika Bašara al Asada odlučilo da pooštri kontrole na granici sa Hrvatskom i Mađarskom, kao i unutar zemlje, navodi Rtvslo.

Na jučerašnjoj pres konferenciji, ministar unutrašnjih poslova Boštjan Pokljukar kazao je da se mogu očekivati duža čekanja pri ulasku u Sloveniju.

U prvih 11 mjeseci ove godine, slovenačka policija je registrovala 44.131 ilegalan prelazak granice, što je za petinu manje u odnosu na isti period godinu dana ranije.

Kako se navodi, najveći broj migranata, odnosno trećinu ukupnog broja, čine sirijski državljani.

Pored Slovenije i Italije, kontrole na unutrašnjim granicama unutar Šengen zone vrše, između ostalih, i Austrija, Njemačka, Danska, Francuska, Norveška i Švedska.

Ukrajina neće nastaviti da vrši tranzit ruskog gasa u Evropu nakon što postojeći ugovor o tome istekne krajem godine, izjavio je predsjednik Volodimir Zelenski.

“Ne bismo produžavali tranzit ruskog gasa”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare tokom samita EU u Briselu, prenosi Srna.

Iz Evropske komisije ranije je saopšteno da ovo tijelo nije uključeno u pregovore o produženju ugovora o transportovanju ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine.

Portparol Komisije rekao je da ovo tijelo ne podržava nikakve razgovore o produženju ugovora, niti druga rješenja za održavanje tranzitnih tokova i nije uključeno u bilo kakve pregovore o tome.

Najmanje sedam osoba je povrijeđeno u današnjem ruskom raketnom napadu na Kijev, glavni grad Ukrajine, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko.

U napadu su oštećene brojne zgrade, saopštili su lokalni zvaničnici. Napad je izazvao požare širom grada, rekao je načelnik kijevske vojne administracije Sergej Popko.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana dejstvuje zbog raketnog napada na Kijev, saopštili su ranije lokalni zvaničnici i vazduhoplovstvo.

Kako je saopšteno, na celoj teritoriji Ukrajine proglašena je vazdušna uzbuna zbog raketne prijetnje, navodi ukrajinska agencija.