VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Njemačka uvodi obaveznu vakcinaciju?

    Njemačka uvodi obaveznu vakcinaciju?

    U Njemačkoj su u toku diskusije o mogućnosti da od naredne godine bude uvedena obavezna vakcinacija, piše britanski dnevnik Telegraf.

    Austrija je tokom sedmice objavila da će vakcinacije biti obavezne od 1. februara naredne godine zbog čega je premijer pokrajine Bavarske Markus Zoder najavio sličnu mogućnost.

    “Poput Austrije i mi moramo da vodimo diskusiju o potrebi obavezne vakcinacije za svakoga od druge polovine naredne godine”, naglasio je Zoder.

    Ovo pitanje dominira naslovnim stranama u današnjim izdanjima njemačke štampe.

    Kolumnista lista Špigl Sofi Garb podržava obaveznu vakcinaciju i smatra da je jedna od najvećih grešaka u pandemiji to što imunizacija nije bila obavezna.

    Ona smatra da protivnici vakcinacije navodno štite slobode pojedinaca, ali da time ograničavaju slobode svih ostalih.

    Međutim, Di Velt piše da se pravilo “moje tijelo, moj izbor” ne odnosi samo na abortus i eutanaziju, već i na vakcine.

    Stopa vakcinacija u Njemačkoj je nešto ispod 70 odsto što je nešto niže od ostalih zapadnoevropskih susjednih zemalja.

  • U Beču 35.000 ljudi protestovalo protiv novog lockdowna

    U Beču je danas protestovalo 35.000 osoba protiv novog lockdowna ili zatvaranja koji će početi u ponedjeljak, 22. novembra. Nisu izostala ni hapšenja.

    Spomenuti broj demonstranata je policijska procjena, dok u ekstremno desničarskoj Slobodarskoj stranci (FPO) tvrde da je bilo 100.000 demonstranata. Bilo je angažovano 1.300 policajaca, kao i policijski psi.

    Učesnici protesta nosili su transparente na kojima je, između ostalog, bilo ispisano “Nevakcinisan” i “Ovako je počelo 1938. godine”. Uhapšeno je nekoliko osoba, a glasnogovornik policije je kao razlog za to naveo činjenje prekršaja i pružanje otpora policijskim naredbama. Prema pisanju austrijskog dnevnog lista Der Standard, kršene su i epidemiološke mjere.

    Iz policije su saopćili da je situacija bila napeta – korištena su pirotehnička sredstva, policajci su gađani limenkama piva i plastičnim flašama. Jedan od demonstranata je pokušao izvaditi pištolj iz futrole policajca. Zbog ranijih navoda, posebno su od eventualnih napada bili zaštićeni bolnice, sjedišta medijskih kuća i državne institucije.
    Policajci su preko razglasa više puta upozoravali da se moraju nositi zaštitne maske te da će biti sankcionisani oni koji to ne budu učinili.

    Protestima su prisustvovali građani iz cijele Austrije, kao i oni koji su došli iz susjednih država. Protesti su održani i u Innsbrucku te im je prisustvovalo 800 ljudi, piše Der Standard.
    Podsjećamo, u Austriji 22. novembra počinje 20-dnevno zatvaranje za sve, i za nevakcinisane i za vakcinisane. Vlast je tako odlučila zbog velikog broja zaraženih koronavirusom. Od 1. februara sljedeće godine bit će obavezna vakcinacija protiv koronavirusa.

    Protiv epidemioloških mjera, među kojima je i pravilo “vakcinisan, prebolio, testiran” (VPT) protestovalo je 10.000 građana u Zagrebu. U Roterdamu se sinoć, 19. novembra, također nasilno protestovalo protiv Covid propusnica.

  • Tri “bureta baruta” u Evropi

    Tri “bureta baruta” u Evropi

    Francuski list “Uest Frans” napravio je listu evropskih regiona u kojima bi mogao izbiti veliki rat – “bure baruta” je, između ostalih, i Bosna i Hercegovina.

    Prema navodima autora članka Fabiena Kazenava, u Evropskoj uniji se poslednjih nedelja sve više strahuje da će na pragu kontinenta izbiti oružani sukob – situacija u regionu se zahuktava zbog hiljada migranata iz Južnog Kurdistana koji su skupljaju na granici Poljske i Belorusije.

    Varšava ne pušta izbeglice sa Bliskog istoka na teritoriju Evropske unije, podseća novinar i dodaje da je Poljska na svojim istočnim granicama rasporedila oko 15.000 vojnika koji pružaju podršku graničarima i policiji. Prema rečima Kazenava, strane se međusobno optužuju za migrantsku krizu, a “radikalizacija učesnika u konfrontaciji može dovesti do slučajnog incidenta sa poljskim, litvanskim, letonskim ili beloruskim vojnicima”.

    Novinar je ubeđen da je još jedna tačka intenzivne napetosti na karti Evrope – granica između Rusije i Ukrajine. Prema njegovim rečima, u slučaju rata u Donbasu Moskva se može zauzeti za Donjecku i Lugansku narodnu republiku (DNR i LNR).

    U scenariju koji je “katastrofalan” po Kijev, ruska vojska će, smatra Kazenav, formirati tampon zonu ne samo za zaštitu Donjecka i Luganska, nego i za bezbednost Krima.

    Postoji zabrinutost i zbog mogućeg građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Prema rečima autora članka, 1995. godine krvoproliće je okončano Dejtonskim sporazumom koji je podelio državu na Federaciju BiH i Republiku Srpsku, međutim, tu krhku strukturu mogu narušiti nacionalistička raspoloženja u različitim delovima zemlje, zaključuje novinar.

  • Njemačka neće kao Austrija uvoditi obavezno vakcinisanje protiv korone

    Nakon što je Austrija najavila da će od februara naredne godine uvesti obavezno vakcinisanje protiv koronavirusa, iz susjedne Njemačke poručuju da u ovoj zemlji tako nešto neće raditi.

    Kako je rekao ministar vanjskih poslova Njemačke Heiko Maas, o takvim mjerama u Njemačkoj ne razmišljaju.
    “To nije potrebno, a i teško je tako nešto provesti s ustavnopravnog aspekta”, kazao je Maas za Bild.

    Političarka iz redova stranke FDP zadužena za zdravstvo Christine Aschenberg-Dugnus ističe da ne pomaže prijetnja obavezom vakcinisanja.
    “Posebno zemlje sa dramatičnim brojevima novozaraženih treba da se koncentrišu na proširenje ponude vakcinisanja i primjenu novih mjera – poručila je Aschenberg-Dugnus.

    Podsjećamo, Njemačka se suočava sa velikim problemima zbog četvrtog vala pandemije koronavirusa. Svakodnevno se bilježe desetine hiljada novozaraženih, zbog čega je zdravstveni sistem pred velikim izazovom.

  • Ruski koncern spreman da isporuči PVO sisteme u najkraćem mogućem roku

    Ruski koncern spreman da isporuči PVO sisteme u najkraćem mogućem roku

    Ruski odbrambeni koncern “Rosoboroneksport” spreman je da u najkraćim mogućim rokovima razmotri eventualni zahtev Srbije po pitanju isporuke PVO sistema.

    To je izjavio direktor te ruske korporacije Aleksandar Mihejev nakon završetka sajma vojne tehnike “Eršou 2021” koji je održan u Dubaiju.

    “Trenutno ne vodimo sa Srbijom pregovore po pitanju isporuka PVO sistema. Međutim, u slučaju da se obrate sa takvih zahtevom, spremni smo da u najkraćem mogućem roku odgovorimo i isporučimo vojnu tehniku“, kazao je on, prenosi Sputnjik.

    Ruski mediji navode i da je Srbija jedan od najvećih uvoznika ruskog oružja i vojne tehnike u Evropi.

    Podsećaju i da je Srbija od Rusije kupila sedam helikoptera Mi-17 i Mi-35, dobila na poklon šest aviona MiG-29 i 10 oklopnih vozila BRDM-2MS.

    Ruski mediji dodaju i da je Srbija nabavila i raketni sistem Pancir-S1, dok je predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno najavljivao da Srbija želi i da od Rusije kupi PVO sistem S-400.

  • Stiglo upozorenje iz Amerike: “Ostalo nam je malo vremena”

    Stiglo upozorenje iz Amerike: “Ostalo nam je malo vremena”

    Predstavnici američkih obaveštajnih službi upozorili su da je ostalo malo vremena da se stane na put “ofanzivi” Rusije na Ukrajinu.

    Pozivajući se na reči neimenovanih američkih i evropskih zvaničnika, Rusija, navodno, još uvek nije donela odluku šta će raditi sa vojskom koju je “nagomilala” na granici sa Ukrajinom, iako se Amerika prema toj činjenici “odnosi veoma ozbiljno”.

    “Predstavnici američkih službi nastoje da ubrzaju evropske zemlje po pitanju saradnje sa SAD kako bi se razmotrio paket ekonomskih i vojnih mera po pitanju obuzdavanja Moskve”, navodi list.

    “Njujork tajms” takođe piše i da je upravo iz tog razloga direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Evril Hejns otputovao u Brisel kako bi informisao ambasadore NATO-a o mogućoj ofanzivi Rusije na Ukrajinu.

    Upravo to je, prema pisanju lista, i bila jedna od najvećih “kratkoročnih pretnji” tokom pregovora.

    Ruski mediji, međutim, podsećaju da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u više navrata komentarisao upozorenja Zapada o navodnoj ofanzivi Moskve na Ukrajinu rekavši da su takve optužbe u najmanju ruku preuveličane.

  • Novi masovni protesti: Građani na ulicama; reagovala policija, vatra i vodeni topovi

    Novi masovni protesti: Građani na ulicama; reagovala policija, vatra i vodeni topovi

    Najmanje dve osobe su povređene u petak kada je policija ispalila hice upozorenja tokom protesta u lučkom holandskom gradu Roterdamu.

    Policija je u saopštenju navela da su okupljeni na protestu palili vatre i koristili pirotehnička sredstva, zbog čega je policija ispalila hice upozorenja, preneo je Rojters.

    Holandski mediji navode da je policija, takođe, koristila vodene topove da rastera masu, koja je palila policijska vozila.

    Nekoliko stotina ljudi okupilo se da izrazi protivljenje vladinim planovima da ograniči pristup zatvorenim prostorima i omogući ga samo onima koji imaju korona propusnicu koja pokazuje da su vakcinisani ili su se oporavili od infekcije.

    Pristup je trenutno dostupan i osobama koje nisu vakcinisane, ali imaju dokaz o negativnom testu.

    Holandija je prošlog vikenda ponovo uvela neke mere zatvaranja u pokušaju da uspori porast zaraze korona virusom, ali broj novozaraženih i dalje je na najvišem nivou od početka pandemije.
    Gradonačelnik Roterdama osudio je jutros nasilje na protestima protiv kovid mera u tom holandskom lučkom gradu.

    U sukobu demonstranata i policije je ranjeno sedam osoba, a više od 20 ih je uhapšeno.

    Grupe od po nekoliko stotina izgrednika palile su automobile i gađale policiju kamenicama tokom sinoćnjeg protesta, a policija je odgovorila pucnjima upozorenja i vodenim topovima, prenosi Rojters.

    “Policija je bila primorana da koristi naoružanje, pa čak i da puca direktno”, rekao je gradonačelnik Ahmed Abutaleb na jutrošnjoj konferenciji za novinare.

    Upitan da okarakteriše proteste Abutaleb je rekao da je to bila “orgija nasilja, ne mogu da smislim drugi način da to opišem”.

    Vlasti su saopštile da su uhapsile više od 20 ljudi i da očekuju da će uhapsiti druge, jer centar grada u kojem su se desili neredi pokriven je sigurnosnim kamerama.

  • Stiže S-500

    Stiže S-500

    Izvoz najnovijeg ruskog protivavionskog sistema PVO-PRO S-500 počeće u narednih nekoliko godina.

    To je za Sputnjik rekao generalni direktor “Rosoboroneksporta” Aleksandar Mihejev nakon završetka izložbe “Dubai eršou 2021”.

    Kako je dodao, planirano je da se do kraja godine isporuče prvi sistemi S-500 ruskoj vojsci.”Izlazak protivavionskog raketnog sistema S-500 ‘Prometej’ na spoljno tržište očekuje se u narednih nekoliko godina. U ovom momentu nisu izdate dozvole za njega”, rekao je Mihejev.

    Dodao je da danas “Rosoboroneksport” plasira na spoljno tržište priličan broj savremenih visoko tehnoloških sistema PVO srednjeg i dugog dometa.

    “Tu spadaju najprodavaniji S-400 ‘Trijumf’, kao i novi proizvodi koncerna ‘Almaz-Antej’ – protivavionski raketni sistemi ‘Antej 4000’ i S-350 ‘Vitjaz'”, dodao je Mihejev.

    “Rosoboroneksport” je, prema njegovim rečima, tokom cele 2021. godine vodio pregovore sa partnerima sa Bliskog istoka o prodaji ruskih oklopnih vozila, uključujući i savremene ruske tenkove T-90MS.

    Kako je rekao, T-90MS danas predstavlja najsavremeniji ruski glavni borbeni tenk serijske proizvodnje.

  • Tinejdžer ubio dva muškarca, porota: “Nije kriv”

    Porota u gradu Kenoši oslobodila je osamnaestogodišnjeg Kajla Ritenhausa optužbi da je odgovoran za ubistvo dvojice muškaraca i pokušaja da ubije trećeg, svojom poluautomatskom puškom, za vrijeme haotičnih protesta za rasnu pravdu 2020. u Viskonsinu, zaključujući da je tinejdžer reagovao u samoodbrani.

    Porota, koju čini 12 članova, je jednoglasno zaključila da Ritenhaus nije kriv na osnovu dvije tačke optužnice za ubistvo, jednu za pokušaj ubistva i dvije tačke za nesmotreno ugrožavanje javne bezbjednosti za vrijeme uličnih protesta koje su pratile pljačke i paljenje imovine, 25. avgusta 2020. u gradu Kenoši u kojem pretežno žive pripadnici radničke klase, prenio je Glas Amerike.

    Suđenje Kajlu Ritenhausu je polarizovalo Ameriku i pokazalo duboke podjele u društvu povodom kontroverznih pitanja kao što je pravo na posjedovanje i nošenje oružja.

    Ritenhaus je poluautomatskim oružjem ubio tridesetšestogodišnjeg Džozefa Rozenbauma i dvadesetšestogodišnjeg Entonija Hubera i ispalio metak koji je otkinuo dio ruke dvadesetosmogodišnjeg Gejdža Groskrojca.

    Porota, koja je donijela presudu poslije više od tri dana razmatranja, saslušala je sasvim suprotne narative odbrane i tužilaštva, koji su slikali veoma različitu sliku ponašanja optuženog tinejdžera tokom noći nereda.

    Odbrana je tvrdila da je Ritnehaus više puta napadnut i da je upucao muškarce iz straha za sopstveni život.

    Predstavili su ga kao tinejdžera zainteresovanog za svoju zajednicu, koji je došao u Kenošu da brani privatnu svojinu poslije nekoliko noći nereda u gradu južno od Milvokija.

    Neredi su nastali nakon što je policija pucala u Afroamerikanca, Džejkoba Blejka, koji je ostao paralizovan od struka naniže.

    Tužioci su Ritenhausa prikazali kao nesmotrenog “osvetnika” koji je provocirao nasilne situacije i nije pokazao nikakvo saosjećanje prema muškarcima koje je upucao svojom puškom AR-15.

    Suđenje je uživo prenošeno na nacionalnim TV kanalima, uz opširne analize i komentare.

    Mnogim Amerikancima je veoma stalo do prava na oružje, koje je zaštićeno Ustavom, iako je stopa oružanog nasilja u zemlji veoma visoka, a vatreno oružje lako dostupno.

    Ritenahus, koji je i sam izašao da svjedoči, rekao je da nije imao izbora i morao da otvori vatru da bi se zaštitio.

    On je heroj za neke konzervativce, koji se zalažu za široka prava na nošenje oružja i smatraju da je njegovo pucanje bilo opravdano.

    Mnogi sa lijeve strane spektra, međutim, vide mladića kao osvetnika i oličenje američke kulture oružja koja je potpuno van kontrole.

    Protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti postali su nasilni u mnogim američkim gradovima poslije policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu, tri mjeseca prije događaja u Kenoši.

  • Lukašenko: Apsolutno moguće da su bjeloruske snage pomagale migrantima

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je “apsolutno moguće” da su njegove snage pomagale migrantima da pređu u Poljsku, ali je demantovao da ih je pozivao da dođu, javio je BBC.

    “Mislim da je to apsolutno moguće. Mi smo Sloveni. Imamo srce. Naše snage znaju da migranti idu u Njemačku”, rekao je Lukašenko u intervjuu britanskoj stanici.

    On je dodao da im je “možda neko pomogao” i da on time ne želi da se bavi.

    Lukašenko je demantovao da je pozvao hiljade migranata da bi izazvao krizu na granici, navodi BBC.

    “Rekao sam im da neću privoditi migrante na granici niti ih držati na granici, a neću ih sprečavati ako i dalje budu dolazili, zato što ne dolaze u moju zemlju, nego idu u vaše”, rekao je bjeloruski predsjednik.