VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Seku i ne pitaju za sutra – nestaje Amazonija

    Seku i ne pitaju za sutra – nestaje Amazonija

    Seča Amazonske prašume dostigla je najveći nivo u proteklih 15 godina, a u odnosu na prošlu godinu pojačana je za 22 odsto.

    Podaci Brazilske agencije za istraživanje svemira (Inpe) u suprotnosti su sa brazilskim obećanjima na klimatskom samitu u Glazgovu da će do 2030. godine prestati sa sečom i započeti proširivanje šumskih površina.

    Oko 13.235 kvadratnih kilometara je posečeno u periodu 2020. na 2021. godinu, što je najveće krčenje zabeleženo još od 2006. godine.

    Amazonija je dom tri miliona vrsta biljaka i životinja, kao i više od milion ljudi u brojnim domorodačkim plemenima.

    Najveća prašuma na svetu služi i kao ogromno skladište ugljen-dioksida, ključno za usporavanje globalnog zagrevanja.

    Ministar za zaštitu životne okoline Žoakim Lejte kaže da su podaci uznemirujući i da se mora biti odlučniji u borbi protiv te prakse.

    Sa druge strane, pod administracijom predsednika Žaira Bolsonara krčenje šuma je pojačano, a prvi čovek Brazila je od početka svog mandata ohrabrivao poljoprivrednu aktivnost i rudarenje u područjima prašume.

    Bolsonaro se takođe više puta sukobljavao sa agencijom Inpe koja redovno izveštava o promenama površine Amazonije, a brazilski predsednik je optužio da blati reputaciju zemlje.

    Obećanje brazilskih vlasti podrazumeva ulaganje 19,2 milijarde dolara iz javnih i privatnih fondova, koje je namenjeno za oporavak uništenih površina, borbu protiv požara i podršku domorodačkom stanovništvu.

  • Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Predsednik SAD Džo Bajden će u petak privremeno preneti vlast na potpredsednicu Kamalu Haris dok je pod anestezijom zbog rutinske kolonoskopije.

    To je novinarima prenela sekretarica za štampu Bele kuće Džen Psaki.

    “Potpredsednica će za to vreme raditi iz svoje kancelarije u Zapadnom krilu”, rekla je Psaki u saopštenju.

    Podsetimo, Bajden je stigao u petak ujutru u Medicinski centar Volter Rid kako bi se podvrgao rutinskom godišnjem pregledu – njegovom prvom pregledu na funkciji kao najstarijem predsedniku u prvom mandatu u istoriji SAD.

    Rutina je da potpredsednik preuzima predsednička ovlašćenja dok se predsednik podvrgava medicinskoj proceduri koja zahteva anesteziju.

    Potpredsednik Dik Čejni je to učinio u više navrata kada je tadašnji predsednik Džordž V. Buš bio podvrgnut rutinskim kolonoskopijama.

    Ranije ove godine, bivša sekretarica za štampu bivšeg predsednika Donalda Trampa Stefani Grišam uveliko je implicirala da je Bajdenov prethodnik bio podvrgnut kolonoskopiji u tajnoj poseti Volteru Ridu 2019. godine, ali se to tada prećutalo kako bi se izbeglo prenošenje predsedničke vlasti na tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa.

    U svojoj knjizi “Odmah ću odgovoriti na vaša pitanj”, Grišam ne koristi termin kolonoskopija, ali u velikoj meri implicira da je to bio razlog putovanja.

    Ona kaže da je Trampova poseta bolnici, koja je izazvala višenedeljne spekulacije o njegovom zdravlju, bila “veoma uobičajena procedura”.

    Tramp nije želeo da tadašnji potpredsednik Majk Pens bude na vlasti dok je bio pod sedativima, što je bio jedan od razloga zašto je posetu držao privatnom.

    Ali, isto tako nije želeo da bude “predmet podsmeha” u kasnim televizijskim programima.

    U knjizi je navela i primer slične procedure koja je bila u vreme vlasti predsednika Buša.

  • Prištini upućena diplomatska nota

    Prištini upućena diplomatska nota

    SAD poslale diplomatsku notu vladi u Prištini, zbog donacije Kosovko-bezbednosnim snagama.

    Kako piše Gazeta ekspres, a prenosi portal Kosovo online, u toj noti Vašington zahteva od Prištine da vojnu opremu, doniranu Kosovskim bezbednosnim snagama, ne koriste druge bezbednosne snage na KiM, bez njihovog odobrenja.

    Kako se navodi, SAD su izrazile taj zahtev, koji nameravaju da pretoče u sporazum, u diplomatskoj noti upućenoj Ministarstvu spoljnih poslova privremenih institucija.SAD su u avgustu donirale kosovskim bezbednosnim snagama 55 vojnih vozila.

  • Moskva zaprijetila Vašingtonu: Prekinućemo sve odnose

    Moskva zaprijetila Vašingtonu: Prekinućemo sve odnose

    Ukoliko Kongres SAD usvoji rezoluciju o nepriznavanju predsjedničkih izbora 2024. u slučaju da na njih izađe Vladimir Putin, rusko-američki odnosi će biti prekinuti.

    To je izjavio zamjenik komiteta za međunarodna pitanja Savjeta federacije Rusije Vladimir Džabarov.

    “Siguran sam da taj dokument neće proći. Međutim, ukoliko se tako nešto i dogodi, to će dovesti do prekida odnosa Rusije i SAD”, kazao je on, a prenosi “Sputnjik”.

    Takođe je ocijenio i da taj dokument predstavlja vrhunac cinizma koji nema veze sa zdravim razumom.

    Oglasio se i zamjenik predsjednika Gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov koji je rekao da bi usvajanje takvog dokumenta predstavljalo direktno miješanje u unutrašnja pitanja Ruske Federacije.

    “Prerano su počeli da se miješaju u naša pitanja budući da su izbori tek 2024. godine. Međutim, ovo nije ništa novo i neočekivano. Miješanje u unutrašnja pitanja u najčistijoj formi”, napisao je on na svom Facebooku.

    Američki kongresmeni Stiv Koen i Džo Vilson unijeli su u Predstavnički dom američkog Kongresa prijedlog da se ruski predsjednik Vladimir Putin ne prizna za lidera države ukoliko odluči da se kandiduje za novi mandat 2024. godine, navodi se u saopštenju kongresmena.

  • Poljski vojnici povrijeđeni u sukobu sa migrantima: “Neko iz grupe upotrijebio suzavac”

    Poljski vojnici povrijeđeni u sukobu sa migrantima: “Neko iz grupe upotrijebio suzavac”

    Najmanje četvorica poljskih vojnika povrijeđena su u sukobu sa migrantima koji su noćas pokušali da pređu granicu Bjelorusije i Poljske, saopštila je portparol Poljske granične straže Ana Mikalska.

    Ona je rekla da su juče registrovana dva pokušaja nasilnog prelaska granice, te da je u njima učestvovalo 500 ljudi.

    “Neko iz grupe upotrijebio je suzavac”, istakla je Mikalska.

    Prema njenim riječima, pripadnici poljskih bezbjednosnih snaga gađani su kamenjem, a migranti su koristili lasere kako bi zaslijepili čuvare na granici, javio je TASS.

    “Što se tiče tih postupaka, povrijeđena su četvorica vojnika. Povrede su lakše, a zadobili su ih nakon što su pogođeni kamenjem”, naglasila je Mikalska.

    Mikalska je navela da su spriječeni pokušaji migranata da pređu granicu. Određen broj migranata odveli su bjeloruski prestavnici, a ostali su i dalje na granici.

    Portparol dodaje da se ne vide bilo kakvi migrantski kampovi na granici.

    Poljski graničari spriječili su od početka godine više od 35.000 pokušaja prelaska granice Bjelorusije i Poljske, što je 400 puta više u odnosu na prošlu godinu.

    Situacija na granici drastično se pogoršala 8. novembra, kada je nekoliko hiljada migranata prišlo graničnom prelazu. Oni su, s vremena na vrijeme, u velikim grupama pokušali da se probiju kroz ogradu i uđu u Poljsku. Poljske snage uspjele su da zaustave većinu ovakvih pokušaja.

  • Špan: Njemačka ne otpisuje ni novi lokdaun

    Špan: Njemačka ne otpisuje ni novi lokdaun

    Talas slučajeva virusa korona koji je zahvatio Njemačku gurnuo je zemlju u nacionalnu vanrednu situaciju, a situacija je ozbiljna do te mjere da se ni lokdaun ne može otpisati, izjavio je danas njemački ministar zdravlja Jens Špan.

    “Trenutno smo u situaciji gdje ne možemo ništa otpisati”, dodao je Špan, prenosi Rojters.

    On je naglasio da je situacija sada ozbiljnija nego prije nedjelju dana.

    “Nalazimo se u nacionalnoj vanrednoj situaciji”, kazao je Špan na konferenciji za novinare.

    Na pitanje o mogućnosti uvođenja karantina za sve građane, Špan je rekao da je Njemačka trenutno u situaciji kada ništa ne može isključiti.

    Očekuje se da bi njemački gornji dom parlamenta mogao da uvede nove antikovid mjere u petak.

  • Ubijeno šest vojnika Armenije u sukobima s Azerbejdžanom

    Ubijeno šest vojnika Armenije u sukobima s Azerbejdžanom

    Armenija je saopćila da je šest njenih vojnika ubijeno u obnovljenim sukobima na granici s Azerbajdžanom ranije ove sedmice – što su najgore borbe otkako su dvije južnokavkaske zemlje vodile 44-dnevni rat oko Nagorno-Karabaha prije godinu dana.

    Azerbajdžan je saopćio kako je sedam vojnika poginulo i 10 ranjeno u borbama u utorak, 16. novembra. Strane okrivljuju jedna drugu za incidente, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

    U saopćenju u petak, armensko ministarstvo odbrane dalo je imena pet vojnika koji su poginuli u sukobima, uključujući jednog oficira. Rečeno je da identitet još jednog mrtvog vojnika tek treba biti utvrđen. Ministarstvo je ranije izvijestilo o pogibiji jednog vojnika i saopćilo da je komunikacija s još 24 vojnika izgubljena, dok je 13 drugih zarobljeno od azerbajdžanskih snaga.

    “U toku je intenzivan rad uz posredovanje i sudjelovanje ruske strane na repatrijaciji vojnika koji su zarobljeni ili nestali uslijed borbi”, navedeno je u petak, dodajući da je situacija duž armensko-azerbejdžanske granice ostala “relativno stabilna”.

    Situacija duž granice je napeta od armensko-azerbejdžanskog rata u septembru-novembru 2020. u kojem je ubijeno najmanje 6.500 osoba. Sukob je okončan prekidom vatre uz posredovanje Rusije kojim je Baku dobio kontrolu nad dijelovima regije, kao i susjednim teritorijama koje su okupirali Armeni.

  • Slučaj Malkolma Iksa: Ubica oslobođen posle 55 godina

    Nakon 55 godina od ubistva borca za prava američkih crnaca Malkolma Iksa, došlo je do potpunog obrta.

    Netfliksova dokumentarna serija pod naslovom “Ko je ubio Malkolma Iksa?” prošle godine je podstakla njujorškog tužioca da preispita presudu.

    Muhamed Abdul Aziz, osuđen 1966. godine s još dvojicom za ubistvo borca za građanska prava američkih crnaca Malkolma Iksa, potpuno je rehabilitovan 55 godina kasnije. Aziz danas ima 83 godine.

    Odluka o poništenju presude usledila je nakon 22-mesečne istrage koja je utvrdila da su vlasti uskratile dokaze koji su mogli da pomognu dvojici od trojice osuđenih za ubistvo Malkolma Iksa – Muhamadu Azizu i Kalilu Islamu.

    Islam je umro 2009. godine, ali je Muhamed Aziz nastavio da se bori za rehabilitaciju. Aziz je na uslovnoj slobodi od 1985. godine.

    Podsetimo, aktivista za prava američkih crnaca Malkom Iks ubijen je 21. februara 1965. godine u Njujorku gde se stotine ljudi okupilo kako bi čulo njegov govor.

    Zbog atentata na Malkolma Iksa su 1966. godine na doživotni zatvor osuđeni Mudžahid Abdul Halim, Muhamed Azis i Kalil Islam, pripadnici afroameričke skupine Nacija islama koju je Malkolm Iks vodio do 1964. godine.

  • Makron:Nećemo slijediti uvođenje karantina za nevakcinisane

    Makron:Nećemo slijediti uvođenje karantina za nevakcinisane

    Francuska neće slijediti evropske zemlje koje uvode mjere izolacije za nevakcinisane protiv kovida 19, zbog uspjeha njene zdravstvene propusnice u suzbijanju širenja virusa, poručio je predsjednik Emanuel Makron.

    „Te zemlje koje zaključavaju nevakcinisane su one koje nisu uvele zdravstvenu propusnicu. Iz tog razloga ovaj korak nije neophodan u Francuskoj“, rekao je Makron listu „Voa di nor“ u intervjuu objavljenom u četvrtak.

    Evropa je ponovo postala epicentar pandemije, što je podstaklo neke zemlje da ponovo uvedu ograničenja uoči Božića i pokrenulo debatu o tome da li su same vakcine dovoljne da se zaustavi kovid-19, a ranije ove nedjelje Austrija je uvela karantin za ljude koji nisu vakcinisani protiv korona virusa.

    Belgija je pooštrila ograničenja zbog korona virusa, nalažući širu upotrebu maski uz uvođenje rada od kuće kao obaveze.

    Glavni kandidat za narednog kancelara Nemačke Olaf Šolc danas je takođe upozorio da zemlja mora da se pripremi za oštre mjere u narednim mjesecima, kako bi se uhvatila u koštac sa novim talasom korona virusa.

  • I opet Medlin Olbrajt

    Bivša američka državna sekretarka, 84-godišnja Medlin Olbrajt, položila je zakletvu kao nova predsednica američkog Odbora za odbrambenu politiku.

    Ovakav razvoj situacije dolazi skoro tačno godinu dana nakon što je Trampova administracija uklonila nju i druge stručnjake za nacionalnu bezbednost iz savetodavnog komiteta.

    Olbrajtova je prva predsednica odbora otkako je ministar odbrane Lojd Ostin pokrenuo reviziju savetodavnih komiteta Pentagona ranije ove godine, prenosi Si-En-En.

    “Pod vođstvom ministra Ostina, Odeljenje se prilagođava promenljivoj prirodi ratovanja i radi na tome da ostane ispred svih potencijalnih protivnika“, navodi se u saopštenju Olbrajtove.

    Početkom februara, Ostin je razrešio više stotina članova 42 odbora i komiteta, uključujući i, kako navodi Si-En-En, kontroverzne članove koji su imenovani tokom Trampove administracije. Pošto je izgubio na izborima 2020. godine, Tramp je izbacio iz odbora neke dugogodišnje stručnjake za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, uključujući Olbrajtovu, bivšeg državnog sekretara Henrija Kisindžera i druge, navodi Sputnjik.

    Za sada, Olbrajtova je jedini član Odbora za politiku odbrane, navodi se na veb stranici američkog Ministarstva odbrane. Odbor za odbrambenu politiku je spoljna savetodavna grupa bivših visokih zvaničnika za nacionalnu bezbednost koji “pružaju ministru odbrane i zameniku ministra odbrane nezavisne savete i mišljenja u vezi sa pitanjima odbrambene politike kao odgovor na specifične zadatke ministra odbrane i zamenika ministra“, navodi se na sajtu.