VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija negoduje zbog NATO-a: Sve su više prisutni na istoku Evrope, sljedeći u redu je Balkan

    Rusija negoduje zbog NATO-a: Sve su više prisutni na istoku Evrope, sljedeći u redu je Balkan

    Ministarstvo vanjskih poslova Rusije objavilo je danas dokument koji predstavlja kontraargumentaciju publikaciji NATO saveza, koja se tiče odnosa između NATO saveza i Ruske Federacije.

    Dokument koji govori o “mitovima o odnosima Rusije i Alijanse” razmatra brojne teme uključujući i (ne)zainteresovanost Rusije za dijalog s NATO-om, kao i ulogu Rusije u destabilizaciji euroatlantskog područja.

    Između ostalog, Ministarstvo vanjskih poslova Rusije je objavilo kako je Rusija zainteresovana za sigurnost cjele Evrope, ali da Washington uz prešutni pristanak ostalih NATO članica uništava dobro razvijene pravne mehanizme.

    “Primjer za to jeste Ugovor o nuklearnim snagama srednjeg dometa. Nakon što su se Sjedinjene Američke Države povukle iz ugovora u augustu 2019. godine testirale su raketu klase koja je ranije bila zabranjena sporazumom. Osim toga, Sjedinjene Američke Države aktivno rade na istraživanju, razvoju i testiranju širokog spektra raketnih sistema srednjeg i manjeg dometa te istovremeno daju izjave o raspoređivanju američke vojske u Evropi”, navode iz Ministarstva vanjskih poslova Rusije.

    U opsežnoj analizi Rusija se osvrnula i na širenje NATO saveza na istočnoevropske zemlje, ali i zemlje Balkana.

    “U istočnoevropskim državama NATO saveza grade se poligoni i objekti za skladištenje teške vojne opreme. Pružaju se mogućnosti za strano vojno prisustvo na teritoriji ovih država, što je u konačnici čin koji je na ivici kršenja Osnivačkog akta NATO-a i relacija s Rusijom iz 1997. godine”, navodi se.

    Ističu kako je naredni cilj NATO saveza širenje na Balkan.

    “Više od 200 američkih i NATO objekata nalazi se u Evropi, naročito u zemljama istočne i srednje Evrope, baltičkim državama i crnomorskoj regiji. Sljedeće na redu su balkanske zemlje. Istovremeno, NATO uskraćuje Rusiji pravo da preduzme akcije u cilju osiguranja nacionalne sigurnosti čak i na sopstvenoj teritoriji. Sve to ne može, a da ne izaziva našu zabrinutost i neminovno povlači s naše strane odbrambene odgovore”, naveli su iz Ministarstva vanjskih poslova Ruske Federacije.

    Na kraju, iz Ministarstva vanjskih poslova Rusije osvrnuli su se i na situaciju u Ukrajini te su naveli kako su ruske aktivnosti isključivo defanzivne prirode.

    “Gotovo svake sedmice naši alati za praćenje prate više od 50 izviđačkih aviona i dronova koji krstare duž naših granica. NATO nas ciljano testira slanjem ratnih brodova i aviona u područja koja se nalaze u neposrednoj blizini naših granica, primoravajući Rusiju da reaguje. Ipak, naš odgovor je adekvatan, proporcionalan i uzdržan”, zaključili su.

  • BiH tema dvodnevnog samita u Rigi, a ovo poručuje generalni sekretar NATO

    BiH tema dvodnevnog samita u Rigi, a ovo poručuje generalni sekretar NATO

    Uoči današnjeg samita ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO u Rigi generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je rekao da je taj savez zabrinut, zbog, kako je naveo, “zapaljive retorike” srpskog člana Predsjedništva i lidera SNSD Milorada Dodika i iz Republike Srpske, prenosi N1.

    BiH će biti jedna od tema dvodnevnog samita u Rigi.

    – Prije svega, mislim da se morate prisjetiti da ste vi na Zapadnom Balkanu prešli dug put. NATO je tu prisutan od devedesetih. Pomogli smo da se okončaju dva etnička rata u BiH, a kasnije i na Kosovu i u Srbiji. Značajno smo prisutni na Kosovu kroz KFOR, kao i u BiH – naveo je Stoltenberg.

    Dodao je i da su zabrinuti zbog povećanih tenzija kojima svjedoče, te da zbog toga pozdravljaju činjenicu da NATO i EU blisko sarađuju u regionu, “kako na Kosovu, tako i u BiH”.

    U pogledu BiH smo zabrinuti zbog bilo kakvog pokušaja da se podriva multietničnost institucija, a posebno Oružanih snaga koje su jedna od najuspješnijih multietničkih i institucija u BiH. NATO je bio važan u izgradnji Oružanih snaga BiH kao jake, multietničke institucije. Zato smo zabrinuti zbog zapaljive retorike gospodina Dodika, i iz Republike Srpske – rekao je Stoltenberg novinarima.

    Dodao je da i dalje podržavaju sve napore da se spuste tenzije, kao i izgradnju kapaciteta za BiH.

  • Njemački ministar uoči dolaska u Sarajevo: Situacija u BiH je prijetnja miru u cijeloj Evropi

    Njemački ministar za Evropu u okviru ministarstva vanjskih poslova i član SPD-a Michael Roth večeras dolazi u BiH, a uoči polaska poručio je da je trenutna situacija u Bosni i Hercegovini frustrirajuća i predstavlja prijetnju miru i stabilnosti u cijeloj Evropi.

    “Pozivi na otcjepljenje i potezi za slabljenje države povlačenjem iz državnih institucija su neodgovorni i neprihvatljivi. Oni odvlače pažnju od stvarnih zadataka kojima bi se politički lideri trebali baviti, a to je provođenje zaostalih reformi neophodnih za veću konvergenciju s EU.”, kazao je.

    Roth kaže da je hitno potreban napredak u ovoj oblasti u interesu građana zemlje i njenog ekonomskog razvoja.

    “Njemačka čvrsto stoji na strani svih onih u Bosni i Hercegovini koji rade za demokratsku i evropsku budućnost svoje zemlje kao države koja prihvaća vladavinu prava. Želio bih da ohrabrim i ohrabrim sve takve pojedince da istraju u svojim nastojanjima”, zaključio je.

    Njemački ministar za Evropu Michael Roth boravit će u Sarajevu na političkim razgovorima od 30. novembra do 2. decembra, a njegovi sagovornici bit će ministrica vanjskih poslova Bisera Turković, predstavnici tročlanog Predsjedništva BiH, visoki predstavnik Christian Schmidt i predstavnici civilnog društva.

    Njegovi razgovori će se, kako je najavljeno, fokusirati na trenutnu političku situaciju i izglede zemlje za pridruživanje EU.

    Roth će se sastati i sa zastupnicima u Parlamentu Bosne i Hercegovine, a diskusije će se usredsrediti na teme kao što su reforme potrebne za veću konvergenciju sa EU i posljedice trenutnog političkog zastoja.

  • Scholz namjerava od februara uvesti obaveznu vakcinaciju protiv korone u Njemačkoj

    Scholz namjerava od februara uvesti obaveznu vakcinaciju protiv korone u Njemačkoj

    Budući njemački kancelar Olaf Scholz zalaže se za uvođenje obavezne vakcinacije protiv koronavirusa za sve Nijemce već od februara naredne godine, rekavši da “gaji simpatije prema takvoj uredbi”.

    Kako prenosi Politico, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika bliskog novom njemačkom kancelaru, ovakvu mjeru morao bi odobriti njemački Bundestag, što prema njegovim riječima znači da bi obavezna vakcinacija mogla doći početkom februara naredne godine.

    Njemačka kampanja vakcinacije zaostaje za drugim zemljama EU poput Portugala, Španije, Italije ili Irske, sa 68,5 posto stanovništva koje je u potpunosti vakcinisano protiv koronavirusa.

    Scholzova Socijaldemokratska partija lijevog centra i njena dva koaliciona partnera, Zeleni i Slobodne demokrate, predstavili su koalicioni sporazum prošle sedmice, kada je također najavio planove za ograničeni mandat vakcine za zdravstvene i druge osnovne radnike.

    Ipak, Scholz, koji bi sljedeće sedmice trebao biti zvanično izabran za kancelara, već se suočava s pritiskom da uvede strože mjere usred porasta broja slučajeva koronavirusa u Njemačkoj i širenja novog soja omikron.

    Nekoliko premijera njemačkih saveznih država već se izjasnilo za obaveznu vakcinaciju, poput bavarskog Markusa Södera koji je u nedjelju rekao da je to “jedina šansa” da se okonča pandemija.

    Stephan Weil, premijer Donje Saksonije, rekao je u utorak da će “obavezna vakcinacija spasiti od toga da se hiljade ljudi ponovo bori za život u jedinicama intenzivne njege sljedeće zime”.

    Austrija je prva zapadna zemlja koja je najavila obaveznu vakcinaciju protiv koronavirusa, koja bi trebalo da stupi na snagu u februaru.

  • Rusija ima nafte za narednih 30, a gasa za 50 godina

    Rusija ima nafte za narednih 30, a gasa za 50 godina

    Rusija poseduje zalihe nafte za narednih 30 godina, a gasa za 50 godina, saopštio je potpredsednik vlade Rusije Aleksandra Novak.

    “Rusija poseduje ogromne zalihe nafte i gasa. Pri sadašnjim uslovima i nivou proizvodnje u Rusiji, zaliha nafte ima dovoljno za oko 30 godina, a gasa za oko 50 godina”, rekao je Novak.

    On je izrazio nadu da će i narednih godina ovi resursi biti traženi na tržištu energenata. Kako podseća Sputnjik, cena gasa je jutros opet prešla granicu od 1.100 dolara za hiljadu kubnih metara, dok se nafta kupovala po 75,2 dolara za barel.

  • EU ima novi plan?

    EU ima novi plan?

    Na proleće iduće godine Evropska unija bi trebalo da usvoji novu doktrinu bezbednosne politike, tzv. “Strateški kompas”.

    Žozep Borel kaže da bi to bio to “povratak politici moći” – u kojoj bi veliku ulogu imala vojska.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pre dve godine najavila: “Evropa mora da nauči i govor sile”, rekla je Nemica prilikom preuzimanja dužnosti. EU mora biti sposobna da se dokaže i u odnosu s vodećim državama kao što su Kina, ali i SAD.

    Kako taj cilj sprovesti u praksi? To je sadržaj nove doktrine bezbednosne politike koja bi trebalo da bude formulisana do marta 2022. Prvi predlog tog “Strateškog kompasa” zemljama-članicama predstavio je komesar za spoljnu politiku Žozep Borel. Aktuelnu situaciju on procenjuje bez uvijanja: “Evropa je u opasnosti”, upozorava Borel i naglašava da Evropska unija ne može sebi da dozvoli da bude samo posmatrač u svetu koji je krajnje orijentisan na suparništvo.

    Uticaj EU slabi

    “Evropska unija mora da se pobrine za bezbednost svojih građana i mora da štiti svoje interese”, zahteva Borel i nabraja konkretna područja konflikata. U to spadaju ne samo vojne pretnje, već i nadmetanje oko globalnih standarda i borba za prevlast na području veštačke inteligencije, cloud computinga, poluprovodnika i biotehnologije. Spominje se i izazov širenja lažnih vesti i kibernetičkih napada.

    Nova politika sile ne služi se samo tradicionalnim vojnim sredstvima. Borel upozorava i na opasnost od tzv. “hibridnih pretnji”, kakvu EU upravo doživljava na svojoj spoljnoj granici prema Belorusiji. Zbog takvih pretnji, sve je teže razlikovati rat i mir. Evropska unija, čiji ekonomski i demografski značaj u svetu stalno opada, mora da se dokaže na tom području.


    Povratak politici moći

    Iako će konačni tekst nove doktrine biti gotov tek na proleće, već prvi predlog pokazuje jasnu promenu pogleda na svet. U poređenju s “Globalnom strategijom” koju je 2016. predstavila Borelova prethodnica na toj dužnosti Federika Mogerini, “meka moć” EU sada je osetno u drugom planu. “Povratak politici moći” – tako Žozep Borel naziva ideju po kojoj bi Brisel bio u stanju da reaguje i vojnim sredstvima.

    Iako Evropska unija još od 2007. ima sopstvene borbene jedinice, takozvane battlergroups, pokazalo se – recimo u Avganistanu – koliko je i danas njena sposobnost da vojno deluje mala. Pritom EU, prema tom konceptu battlergroups, već godinama raspolaže s dve stalno aktivne formacije, od kojih svaka ima po 1.500 vojnika. One bi trebalo da sprečavaju ratove u konfliktnim regionima, ali i da rade na pružanju humanitarne pomoći.

    Te jedinice se menjaju na svakih šest meseci, a na raspolaganje ih stavljaju različite zemlje EU. One, međutim, tokom 15 godina svog postojanja, nijednom nisu aktivirane u nekoj krizi. “Razlog za to što borbene jedinice iz tri do pet zemalja ne mogu da budu angažovane leži i u činjenici da uvek mora da postoji neka ‘vodeća nacija’, koja mora da snosi većinu tereta u materijalu i ljudstvu – ali i da snosi troškove. Države koje su na redu zbog toga se ustežu da koriste taj instrument”, objašnjava politikolog Joahim Kops sa Univerziteta Lajden u Hagu.

    Sporna interventna jedinica

    “Strateški kompas” sada donosi novi koncept za vojne jedinice. Do 2025. Evropska unija bi trebalo da formira Jedinicu za brzo raspoređivanje (Rapid deployment capacity – RDC) od 5.000 ljudi. Sastojala bi se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica i bila bi veća nego sadašnjih trupa (3.000 ljudi). Pored toga, ona bi trebalo da bude sastavljena modularno, dakle u zavisnosti od svrhe angažmana.

    Za razliku od dosadašnjih, nova jedinica bi imala redovne zajedničke vežbe. Prvi takvi manevri trebalo bi da budu održani već 2023. Zacrtani cilj je da Evropska unija uz pomoć RDC može i bez SAD da interveniše u oružanim sukobima, da iz kriznih područja evakuiše ljude i samostalno da obezbeđuje aerodrome.


    Spor oko finansiranja

    Iako se u “Strateškom kompasu” naglašava da RDC ne bi trebalo da bude konkurencija postojećoj jedinici NATO za brze intervencije, neke članice EU još uvek su sumnjičave prema tom konceptu. Pre svih zemlje istočne Evrope strahuju od konkurencije Severnoatlantskom savezu.

    Evropska unija bi, zbog različitih pogleda na situaciju, ali i različitih prioriteta među članicama, trebalo kod vojnih misija da se poziva na član 44 Ugovora EU, koji omogućava stvaranje tzv. “saveza voljnih”. U slučaju načelne odluke, jedna grupa zemalja bi mogla da krene u intervenciju, a da u tome ne moraju da učestvuju sve članice EU. Sporno je, međutim, da li bi troškovi takve misije bili ravnomerno raspodeljeni na sve članice.

    Više novca za vojsku?

    U “Strateškom kompasu” prihvaćeno je više kompromisnih predloga dosadašnje nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), a u Briselu sada čekaju da vide kako će se po tom pitanju postaviti nova nemačka vlada. U Koalicionom ugovoru, stranke nemačke vladajuće koalicije zalažu se za “stvarnu zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku u Evropi”. EU bi, naglašava se, morala da postane sposobnija da deluje na međunarodnom planu. Pritom se ukazuje i na važnost jače saradnje nacionalnih vojski i predlaže zajedničko civilno-vojno zapovedništvo.

    Da bi se ostvarili ciljevi navedeni u “Strateškom kompasu”, morali bi osetno da budu povećani izdaci za odbranu, ne samo u Nemačkoj. Već deo o izazovima na moru pokazuje da postoji velika potreba za investicijama. Kad EU u budućnosti definiše da je npr. neko morsko područje “od interesa”, recimo kao Hormuški moreuz, “Strateškim kompasom” je predviđeno da tamo onda koordinirano deluju evropske pomorske i vazdušne snage. To znači da bi i nemački vojnici mnogo češće morali da budu angažovani u inostranstvu nego danas.

    Vojska EU nije na vidiku

    U planu je još mnogo toga što EU danas još uvek nije u stanju da uradi. U to spada recimo i avio-transport na veće udaljenosti, kao i stvaranje kapaciteta za rukovođenje i planiranje. “Glavni problem EU jeste to da ona nema generalštab kao NATO, niti ima 70 godina iskustva u saradnji – već uvek mora da koristi nacionalne kapacitete”, kaže politikolog Kops. Ali, EU i tu napreduje. Nakon što su ministri odbrane pre nekoliko dana doneli odluku o još 14 programa, EU u međuvremenu koordinira 60 zajedničkih programa za oružje i vojne sposobnosti.

    Evropska vojska, koja se često spominje u svečanim govorima, nije cilj ovih nastojanja. Tome se suprotstavljaju još uvek različiti interesi i prioriteti 27 zemalja-članica. U ovom konceptu radi se pre svega o koordinaciji nacionalnih vojnih snaga i sinergiji. Cilj je da se zajedničkim vežbama postigne mogućnost da se bolje zajednički deluje, a time i da se omogući zajednički odlazak u vojne misije.

  • Putin: Moraćemo reagovati ako NATO pređe “crvene linije”

    Putin: Moraćemo reagovati ako NATO pređe “crvene linije”

    • Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da će Rusija biti primorana da reaguje ukoliko NATO pređe “crvene linije” u Ukrajini, navodeći da Moskva smatra okidačem raspoređivanje određenih ofanzivnih raketnih kapaciteta na teritoriji te zemlje.

    Putin je rekao da se nada da će na svim stranama prevladati zdrav razum, ali je i izrazio želju da NATO bude svjestan zabrinutosti Rusije za sopstvenu bezbjednost zbog Ukrajine.

    “Ukoliko se neka vrsta udarnih sistema pojavi na teritoriji Ukrajine, vrijeme leta do Moskve je između sedam i 10 minuta, odnosno pet minuta kada je to hipersonično oružje. Zamislite samo tu mogućnost”, naveo je ruski predsjednik tokom poslovnog foruma.

    Putin je naglasio da bi Moskva, u tom slučaju, morala da formira nešto slično kao odgovor na tu vrstu prijetnje.

    On je podsjetio da je Rusija nedavno izvršila uspješnu probu lansiranja novog hipersoničnog projektila sa mora koji će biti u službi vojske početkom naredne godine.

    Ruski lider je ukazao da je brzina te vrste rakete devet puta veća od brzine zvuka.

  • NATO: Rusija će platiti visoku cijenu ako krene na Ukrajinu

    NATO: Rusija će platiti visoku cijenu ako krene na Ukrajinu

    Rusija će platiti visoku cijenu u slučaju vojne agresije na UkrajInu, upozorili su danas NATO i SAD povodom, kako su rekli, gomilanja ruskih trupa na granici s Ukrajinom.

    “Rusija će platiti skupu cijenu ukoliko još jednom upotrijebi silu protiv nezavisne nacije, Ukrajine”, izjavio je generalni sekretar Sjevernoatlantske alijanse Jens Stoltenberg na NATO skupu u letonskoj Rigi, prenio je Rojters.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken će obavijestiti njegovih 29 kolega iz NATO o obavještajnim podacima kojim raspolažu SAD, o tome šta se dešava na istoku Ukrajine.

    “Konsultovaćemo NATO saveznike i naše partnere narednih dana o tome da li ćemo preduzeti druge korake kao alijansa, kako bismo ojačali odbranu, otpornost i kapacitete”, kazao je Blinken.

  • Panika širom sveta; omikron otkriven i u Španiji i Švedskoj

    Od kada je otkriven u Južnoj Africi najnoviji soj koronavirusa, nazvan omikron, munjevitom brzinom širi se po svetu, zbog čega se zemlje zatvaraju za strance.

    Kako je objavljeno, strahuje se da je omikron zarazniji i od delta soja koji je izazvao četvrti talas koronavirusa u svetu. SZO zvanično nije potvrdio te podatke. S druge strane, u Srbiji su korona brojke u padu, ali naši stručnjaci strahuju i od delta plus soja, ali i dolaska slava i proslava.

    Španija i Švedska su saopštile danas da su otkrile prve slučajeve zaraze novim sojem korona virusa, omikronom, javlja Rojters.

    U Španiji je omikron otkriven kod putnika koji je došao iz Južne Afrike, preneo je list “El Pais”.

    Državna zdravstvena agencija Švedske je saopštila da je otkriven slučaj zaraze omikronom i u toj skandinavskoj zemlji.

    Proizvođači ruskih vakcina Sputnjik V i Sputnjik Lajt protiv koronavirusa moći će da isporuče na tržište stotine miliona doza vakcine prilagođenih soju omikron do 20. februara 2022. godine, ako bude potrebno, rekao je Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja.

    “Institut Gamaleja veruje da Sputnjik V i Sputnjik Light neutrališu soj omikrona jer su efikasni protiv drugih mutacija. U malo verovatnom slučaju da je potrebna modifikacija, isporučićemo nekoliko stotina miliona pojačanih doza Sputnjika do 20. februara 2022. godine”, rekao je Dmitrijev.

  • Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Letoniji je potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija, izjavio je danas ministar odbrane te zemlje Artis Pabriks.

    Kako dodaje, želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima Patriot, kazao je Pabriks tokom posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga saveznickim trupama u vojnoj bazi Adaži.

    Americki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da doputuje u glavni grad Letonije Rigu do kraja dana da bi sutra prisustvovao sastanku sa 29 svojih kolega iz zemalja članica sevrenoatalntske alijanse koji je sazvan zbog uznemirenosti koju je izazvalo gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama, prenosi Rojters.

    “Potrebna nam je dodatna međunarodna pomoć. Želeli bismo da imamo stalno (vojno) prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u našoj zemlji. Pomorska i protivvazdušna odbrana u osnovi znači instaliranje (raketnih) sistema kao što je Patriot (raketni sistem zemlja-vazduh)”, rekao je Pabriks za Rojters.

    Trupe NATO izvode manevre sa kamufliranim tenkovima i bojevom municijom u snežnim letonskim šumama, sa 1.500 vojnika koji simuliraju odbranu od neprijateljskog napada na Rigu ometanjem i usporavanjem napredovanja protivnika koji nadire severno od grada.

    “Odvraćanje je od kritičnog značaja”, izjavio je kanadski potpukovnik Džon Benson, komandant borbene grupe NATO u Letoniji.

    Podstaknut, kako navodi Rojters, ruskom aneksijom Krima 2014. godine i podrškom Moskve separatistima u istočnoj Ukrajini, NATO je od jula 2017. godine rasporedio četiri multinacionalna borbena bataljona za odbranu Poljske i baltičkih država Litvanije, Letonije i Estonije.

    Međutim Moskva poručuje da nema nameru da izvrši invaziju na Baltik ili Poljsku i optužuje NATO da destabilizuje Evropu približavanjem svojih trupa ruskim granicama.

    Generalni sekretar NATO Stoltenberg je ocenio da “ne postoji neposredna pretnja” NATO savezu.