VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov o odnosu Brisela prema situaciji na Kosmetu

    Lavrov o odnosu Brisela prema situaciji na Kosmetu

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da nesposobnost Brisela da pomogne u rješavanju situacije na Kosovu i Metohiji pokazuje nemoć EU.EU je pokazala nesposobnost da pomogne u postizanju rješenja u veoma teškoj situaciji, a prištinske vlasti su rekle da neće ispuniti dogovor iz 2013. godine, iako je sve potpisano uz posredovanje EU. Od tad se manifestuje nemoć EU – rekao je Lavrov.

    On je naglasio da je tada dogovorena zajednica srpskih opština predviđala davanje Srbima autonomnih prava koja u velikoj mjeri podsjećaju na ono što je obuhvaćeno Minskim sporazumima za Donbas, samoproglašene Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, prenosi “Sputnjik”.

    – U oba slučaja EU je imala odlučujuću ulogu. Oba ova sporazuma tiču se prava Slovena, pravoslavaca i u oba slučaja EU neće ni prstom da mrdne da zemlja, koja blokira te sporazume, ispuni svoje obaveze – ukazao je Lavrov.

  • “Ignorisali ste nas”

    “Ignorisali ste nas”

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je danas ambasadorima iz Evropske unije da evropski blok nije pružio značajnu podršku u borbi protiv migracija.

    On je rekao da nije uzvratio na napore Turske da se poboljšaju odnosi.

    Erdogan je u obraćanju ambasadorima zemalja EU, na sastanku u Ankari, istakao da Turska želi da uspostavi veze sa blokom na “čvršćoj osnovi”, ali da je bila podvrgnuta “taktici odugovlačenja”.

    “Sa tugom želim da konstatujem da nismo dobili odgovor koji smo želeli od strane EU na ove korake”, izjavio je Erdogan.

    EU je u martu 2016. godine postigla sporazum sa Turskom da zaustavi priliv izbeglica u blok i da Ankara pruži utočište Sirijcima koji beže od rata iz svoje zemlje, u zamenu za dobijanje više milijardi evra za svoje projekte.

    U Turskoj trenutno boravi oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je najveća izbeglička populacija na svetu, a zvanična Ankara je saopštila da više neće primati migrante.

    “Turska nije dobila značajnu podršku od EU u borbi protiv migracija”, izjavio je Erdogan, dodajući da nije moguće ostvariti “produbljenu saradnju” po tom pitanju sve dok se ne ažuriraju uslovi sporazuma iz 2016. godine.

    “Kriza u Belorusiji je još jednom pokazala da je blok lišen održive politike u borbi protiv migracija”, poručio je Erdogan, aludirajući na spor između Minska i EU povodom više miliona migranata zaglavljenih na njihovim granicama.

  • Upozorenje iz Poljske: Evropa je bliže ratu nego ikad u 30 godina

    Upozorenje iz Poljske: Evropa je bliže ratu nego ikad u 30 godina

    Evropa je bliže ratu nego ikad u 30 godina, upozorio je poljski ministar vanjskih poslova tokom trećeg kruga razgovora ove sedmice u svrhu ublažavanja napetosti zbog ruskog zahtjeva da se Ukrajini nikada ne dopusti uključenje u NATO savez.

    Obraćajući se predstavnicima 57 članica Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OESS) Zbigniew Rau nije imenovao Rusiju, ali je naveo niz sukoba u koje je navodno Moskva uključena, piše Reuters.

    “Čini se da je opasnost od rata na prostoru OESS-a veća nego ikada u 30 godina. Već nekoliko sedmica suočeni smo s mogućnošću velike vojne eskalacije u istočnoj Evropi”, rekao je Rau u govoru iznoseći prioritete svoje zemlje dok ove godine predsjedava tom organizacijom.

    Poljska je među članicama NATO-a koja najviše diže glas kada se radi o suočavanju s onim što smatra ruskim revizionističkim ambicijama u istočnoj Evropi.

    “Trebali bismo se usredotočiti na mirno rješavanje sukoba u Ukrajini i oko nje, dodao je Rau, pozivajući na “puno poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jedinstva Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica”, kazao je.

  • Borisu Džonsonu se “ljulja” premijerska pozicija?

    Borisu Džonsonu se “ljulja” premijerska pozicija?

    Premijerska pozicija Borisa Džonsona je pod znakom pitanja, nakon što se britanski premijer danas suočio s pozivima iz svoje Konzervativne stranke da podnese ostavku, ocjenjuju britanski mediji.

    Takav poziv je uslijedio nakon Džonsonovog priznanja da je prisustvovao zabavi u svojoj zvaničnoj rezidenciji tokom lokdauna uvedenog zbog virusa korona.

    Džonson je juče uputio “iskrena izvinjenja” zbog okupljanja u Dauning stritu u maju 2020. godine, navodeći u parlamentu da razumije bijes javnosti zbog ovog otkrića, prenosi agencija Rojters.

    Lider konzervativaca u Škotskoj, zajedno s nekolicinom drugih istaknutih poslanika, pozvao je Džonsona da podnese ostavku, navodeći da je njegova pozicija neodrživa.

    “Raspoloženje nije sjajno. Među mojim kolegama postoji velika zabrinutost zbog štete koju ova otkrića nanose Konzervativnoj stranci. Ali mislim da je juče došlo do preokreta u mišljenju”, izjavio je Džejk Beri za BBC, član Konzervativne stranke.

    Džonson je juče prvi put priznao da se pridružio skupu održanom u bašti Dauning strita 20. maja 2020. godine, navodeći da je ostao oko 25 minuta da bi zahvalio na, kako je mislio, radnom događaju.

    On je rekao da se kaje zbog svog postupka.

    U izvještajima medija se navodi da su stolovi u bašti bili postavljeni za hranu i vino, dok je pozivom upućenim za oko 100 ljudi sugerisano da se iskoristi lijepo vrijeme.

    U pozivu je pisalo i “donesi svoje piće”.

    U to vrijeme, društveni kontakt je bio ograničen na minimum i mnogi ljudi su bili bijesni što nisu mogli da posjete svoje voljene na samrtnoj postelji ili prisustvuju sahrani.

    Kao odgovor na zahtjeve protivnika za njegovu ostavku, Džonson je rekao da ljudi moraju da sačekaju ishod interne istrage koju sprovodi viši državni službenik Sju Grej, čiji se izvještaj očekuje u naredne dvije nedjelje.

  • Kazahstanska policija uhapsila skoro 2.000 ljudi u neredima

    Kazahstanska policija uhapsila skoro 2.000 ljudi u neredima

    Kazahstanski policajci uhapsili su skoro 2.000 ljudi u Almatiju zbog učešća u nezakonitim aktivnostima, pljačkama i drugim krivičnim djelima, saopštila je danas kancelarija komandanta Almatija.

    “Uhapšeno je ukupno 1.925 učesnika u nezakonitim radnjama, pljačkama i drugim zločinima. Oduzeto je ukupno 38 komada malokalibarskog oružja i 1.486 municije”, navodi se u saopštenju, a prenosi ruska agencija TASS.

    U nekoliko kazahstanskih gradova su 2. januara izbili protesti zbog skoka cijena goriva, koji su eskalirali u masovne nerede u kojima je, nekoliko dana kasnije, zapaljeno nekoliko vladinih zgrada koje su prethodno opljačkane.

    U nasilju su povrijeđene hiljade ljudi, a zasad nije poznat broj poginulih, prenosi Tanjug.

  • Gruško optužio NATO da nastoji “obuzdati” Rusiju

    Gruško optužio NATO da nastoji “obuzdati” Rusiju

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je danas da su razgovori sa članicama NATO u Briselu bili otvoreni i direktni i upozorio da bi dalje pogoršavanje situacije moglo da dovede do nepredvidivih posljedica po evropsku bezbjednost.

    Kako prenosi agencija Rojters, Gruško je optužio NATO da nastoji da “obuzda” Rusiju i stekne primat u svim oblastima, opisujući ponašanje Alijanse kao “stvaranje neprihvatljivih rizika za Rusiju”.

    Sastanak Savjeta NATO-Rusija završen je u Briselu poslije četiri sata, javio je prethodno TAS S.

    Na prvom sastanku Savjeta u posljednje dvije godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamjenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamjenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

    Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamjenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.

    Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbjednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamjenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Za sutra je zakazan sastanak Savjeta Rusija-OEBS u Beču.

  • Posvađali se zbog raspada Jugoslavije, umješala se Hrvatska?; “Nismo mi krivi”

    Posvađali se zbog raspada Jugoslavije, umješala se Hrvatska?; “Nismo mi krivi”

    Sastanak Zajedničkog saveta NATO–Rusija u Briselu u sredu pretvorio se od razgovora o Ukrajini u raspravu o raspadu Jugoslavije.

    Kako nezvanično saznaju hrvatski mediji, Rusi su otvorili pitanje raspada Jugoslavije tvrdnjom da je NATO svojim bombarderima razbio Jugoslaviju, što je po Rusima samo jedan u nizu dokaza da je taj vojni savez bio agresivan u širenju na bivše socijalističke države.

    Na ovakve ruske tvrdnje je prvi odgovorio predstavnik Hrvatske, ambasador Mario Nobilo, koji je u vreme raspada Jugoslavije bio spoljnopolitički savetnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a kasnije i ambasador Hrvatske pri UN.

    Sastanak je, naravno, protekao iza zatvorenih vrata, detalje saznajemo samo nezvanično od naših izvora, ali je i generalni sekretar Jens Stoltenberg javno govorio o ovom delu razgovora sa Rusima, koji se tiče raspada Jugoslavije.

    Novinari su Stoltenberga na konferenciji za novinare pitali kako je odgovorio na tvrdnje Rusije da je uloga NATO-a u Jugoslaviji i Libiji kontroverzna.

    Stoltenberg je potvrdio i da su tokom sastanka Saveta NATO–Rusija predstavnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore uzeli reč i govorili o tome šta se zaista dešavalo tokom raspada Jugoslavije, a šta je suprotno onome što su Rusi danas govorili.

    “Nekoliko saveznika koji su bili deo bivše Jugoslavije je vrlo jasno reklo da se Jugoslavija nije raspala zbog NATO-a, već zbog unutrašnjih razloga, unutrašnjih sukoba. NATO je došao kasnije, da spreči zločine”, rekao je Stoltenberg.

    “Cela ideja da je NATO kriv za raspad Jugoslavije je pogrešna. Trebalo je zaustaviti zločine, prvo u BiH, a potom i na Kosovu. Ali u tom trenutku Jugoslavija se već raspala”, dodao je generalni sekretar Alijanse.

    Izvori hrvatskih medija rekli su da je i susret NATO saveznika sa Rusima, upravo posle pokretanja teme raspada Jugoslavije, postao emotivniji i poprimio jači ton.

    Navodno su Hrvati promenili ceo ton razgovora, hteli su da naglase da Rusija može biti konstruktivan igrač u međunarodnoj bezbednosnoj politici.

    Naveli su da je tokom raspada Jugoslavije Rusija bila konstruktivna i aktivno sarađivala sa zapadnim silama.

    Nagomilavanje ruskih trupa na ruskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom i dalje ostavlja saveznike u čvrstom uverenju da se Rusija sprema za veliku invaziju, pa NATO želi da vidi deeskalaciju na ruskoj strani.

    A uslovi koje je Moskva nedavno postavila za NATO, uključujući pismene garancije da više neće biti širenja NATO-a na istok i zahtev da se NATO snage povuku na linije iz 1997. godine, pre proširenja na centralnu i istočnu Evropu, u sredu tokom sastanka ubedljivo odbijeni od svih trideset zemalja saveznika.

    Saveznici su ponovo potvrdili politiku otvorenih vrata NATO-a i pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

    “Saveznici su jasno stavili do znanja da neće odustati od svoje sposobnosti da štite i brane jedni druge, uključujući i prisustvo NATO trupa u istočnom delu alijanse”, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle sednice Saveta NATO–Rusija.

    Kako na sastanku u ponedeljak u Ženevi, gde su Amerikanci i Rusi razgovarali o istom pitanju, na današnjem sastanku u Briselu ništa nije rešeno, samo su utvrđeni stavovi dve strane, uz očekivanje da se dijalog može nastaviti, ali pod uslovom da Rusija smanji napetost.

    NATO je zainteresovan za dijalog sa Rusima o nekim važnim pitanjima o kojima nije raspravljano u dijalogu već nekoliko godina.

    To su teme poput novog sporazuma o kontroli naoružanja, sporazuma o transparentnijem izvođenju vojnih vežbi, o smanjenju opasnosti od sajbernapada i slično. NATO jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope.

    NATO ne želi da pregovara o najvećim željama Rusije
    NATO ipak jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope, ali iz NATO poručuju da nema kompromisa.

    “Nećemo pristati na kompromis o temeljnim principima. Nema kompromisa o suverenitetu i teritorijalnom integritetu svakog naroda u Evropi. Nećemo pristati na kompromis o pravu svih država da izaberu svoj put, uključujući i bezbednosne aranžmane koje žele da učestvuju. I nema kompromisa o pravu saveznika da štite i brane jedni druge”, rekao je Jens Stoltenberg.

    On je dodao da NATO ostaje spreman za dijalog “u dobroj veri”, ali da istovremeno mora biti spreman da “Rusija ponovo izabere konfrontaciju”.

    “Svaka upotreba sile protiv Ukrajine bila bi ozbiljna strateška greška Rusije, sa ozbiljnim posledicama, a Rusija bi platila visoku cenu”, rekao je generalni sekretar NATO, koji je poslednjih dana bio još eksplicitniji kada je rekao da je NATO spreman na izbijanje novog rata u Evropi.

    Iato tako je rečeno da je odluka o pristupanju NATO isključivo stvar Ukrajine i 30 saveznika.

    “Rusija nema veto na pitanje da li će se Ukrajina pridružiti”, kaže generalni sekretar Stoltenberg.

    Rusi ostaju pri svom argumentu da je širenje NATO-a na istok bio i ostao dokaz agresivnosti vojne alijanse, ali je Jens Stoltenberg to demantovao na konferenciji za novinare, kao i ambasadori saveznika koji su nekada bili deo Varšavskog pakta.

    “NATO je odbrambeni savez. Nikada nijednu naciju nismo prisiljavali ili terali da se pridruži našem savezu. Ta ideja, da je širenje NATO-a agresivno, apsolutno nije tačna. Proširenje NATO-a je kamen temeljac širenja demokratije i slobode širom Evrope”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

  • Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Njemačka bi trebalo da učini obaveznom vakcinaciju protiv kovida 19 za sve odrasle osobe, rekao je danas kancelar Olaf Šolc u parlamentu, odbacujući kritike opozicionih poslanika koji su ga optužili da podstiče društvene podjele.

    Šolcova prva sjednica pitanja i odgovora u parlamentu održana je istog dana kada je Njemačka prijavila rekordnih 80.430 noviozaraženih zbog veoma zarazne varijante omikron.

    On je rekao da su mjere Vlade, u smislu ograničenja javnog života i jačanje kampanje za vakcinaciju buster dozom, doprinijele da situacija ne bude mnogo gora. Broj slučajeva po glavi stanovnika u Njemačkoj je trećina prosjeka EU.

    Prema njegovim riječima, potrebna je obavezna vakcinacija jer se može očekivati rast broja zaraženih.

    To se dugo smatralo tabuom u Njemačkoj, ali postaje sve izraženije jer je udio nevakcinisanih i dalje znatno ispod udjela mnogih drugih zapadnoevropskih nacija.

    “Odlukom o nevakcinaciji ne donosi se odluka samo za sebe, već i za 80 miliona drugih”, rekao je on govoreći o temi koja je izazvala žestoke polemike u svijetu, a poslodavci i vlasti počinju da insistiraju na vakcinaciji.

    Sesija pitanja i odgovora prekinuta je na početku kada su poslanici krajnje desničarske Alternative za Njemačku (AfD) podigli natpise na kojima je pisalo “sloboda umjesto podjela”.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko dvije trećine Nijemaca zalaže se za obaveznu vakcinaciju protiv virusa korona.

  • Amerikanci uvode sankcije Putinu

    Amerikanci uvode sankcije Putinu

    Američki senatori iz reda demokrata predstavili su danas nacrt zakona o uvođenju sveobuhvatnih sankcija najvišim ruskim vladinim i vojnim zvaničnicima, uključujući predsjednika Vladimira Putina.

    Kako se navodi, Bijela kuća podržava nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije koje predlažu demokrate, pozivajući se na predstavnika Savjeta za nacionalnu bezbjednost SAD.

    Takođe se apeluje da se razmotre “sve raspoložive i odgovarajuće mjere” za suprotstavljanje pokretanju gasovoda “Sjeverni tok 2”, prenosi agencija Rojters.

    Na čelu inicijative je šef komiteta za međunarodne poslove u američkom Senatu Robert Menendez.

    Kako se navodi, sankcije koje demokrate predlažu da se uvedu protiv Rusije mogu obuhvatiti visoke vojne zvaničnike i vladine službenike, uključujući ruskog predsjednika Putina, a takođe bi ciljale ključne banke i sistem SVIFT.

    Ukrajinske vlasti, kao i brojni zapadni političari, u posljednje vrijeme navode mogućnost ruske ofanzive na Ukrajinu, iako Moskva kategorički odbacuje sve optužbe tvrdeći da Rusija ne namjerava nikoga da napadne.

  • NATO: Postoji rizik da izbije konflikt u Evropi

    NATO: Postoji rizik da izbije konflikt u Evropi

    Neće biti lako premostiti razlike između Rusije i NATO oko Ukrajine, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltanberg.

    On je to rekao nakon završetka sastanka NATO–Rusija u Briselu, prvog posle dve godine.

    “Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije. Neće biti lako premostiti naše razlike, ali je pozitivan znak da su svi NATO saveznici i Rusija seli za isti sto i angažovali se oko suštinskih tema” rekao je Stoltenberg obraćajući se novinarima nakon pregovora u sedištu Alijanse, a prenosi Rojters.

    Kako prenose mediji, Stoltenberg je prokomentarisao da postoji “stvaran rizik” da izbije novi konflikt u Evropi u jeku tenzija između Rusije i Severnoatlantske alijanse.

    Sastanak Saveta NATO–Rusija završen je u Briselu posle četiri sata, javio je prethodno TAS. Na prvom sastanku Saveta u poslednje dve godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO, i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

    Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.

    Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.