VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Zelenski ne razume posledice – iskopao je ratnu sekiru”

    “Zelenski ne razume posledice – iskopao je ratnu sekiru”

    Krivični postupci protiv ukrajinskih zvaničnika zbog navodne veleizdaje koriste se kao sredstvo u borbi za vlast i svedoče o skorom “cepanju” te zemlje.

    To mišljenje je na svojoj Fejsbuk stranici podelio ukrajinski politikolog Andrej Golovačev.

    “Međusobne optužbe za izdaju od strane političkih protivnika je siguran znak predstojeće propasti”, objasnio je ekspert, prenose mediji.

    Prema njegovim rečima, optužbe za veleizdaju nemaju pravnog osnova.

    “Zelenski je iskopao ratnu sekiru i izgleda da ne razume dobro posledice svojih postupaka”, primetio je specijalista.

    Golovačev je uveren da će u bliskoj budućnosti optužba za veleizdaju postati trend koji će se širiti na regionalnom nivou i posejati seme straha i sumnje u društvu.

    Kao rezultat toga, predstojeći izbori u Ukrajini mogu se završiti cepanjem zemlje zbog odbijanja političkih partija da priznaju poraz, zaključio je Golovačev.

  • Više od 10.000 ruskih vojnika vraća se u baze nakon vježbi u blizini Ukrajine

    Više od 10.000 ruskih vojnika vraća se u baze nakon vježbi u blizini Ukrajine

    Više od 10.000 ruskih vojnika vraća se u stalne baze nakon višemjesečnih vježbi u blizini Ukrajine, javila je u subotu novinska agencija Interfax, pozivajući se na rusku vojsku, prenosi Reuters.

    Interfax navodi da su vježbe održane u nekoliko regija u blizini Ukrajine, među kojima je Krim, koji je Rusija anektirala još 2014. godine te u južnim ruskim regijama Rostovu i Kubanu.

    Rusko raspoređivanje desetina hiljada vojnika na sjeveru, istoku i jugu Ukrajine izazvalo je strah Kijeva i zapadnih prijestolnica da Moskva planira napad.

    Rusija poriče takve planove naglašavajući da joj trebaju obećanja Zapada i NATO-a da neće širiti savez istočno prema ruskim granicama, jer im je sigurnost ugrožena sve jačim ukrajinskim vezama sa zapadnim savezom.

    Moskva je također tvrdi da može rasporediti vojnike na svom teritoriju kako želi.

    Procjene broja ruskih vojnika nedavno raspoređenih bliže Ukrajini variraju od 60.000 do 90.000. Jedan dokument američke obavještajne službe sugeriše da bi se broj mogao povećati i na 175.000 vojnika.

  • Predsjednik Rusije naglasio: Vrijeđanje poslanika Muhameda nije umjetnička sloboda izražavanja

    Predsjednik Rusije naglasio: Vrijeđanje poslanika Muhameda nije umjetnička sloboda izražavanja

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin kazao je da vrijeđanje poslanika Muhameda nije umjetnička sloboda izražavanja.

    Putin je na godišnjoj konferenciji za medije govorio i o umjetničkoj slobodi izražavanja, te rekao kako je potrebno i u tom smislu imati slobodu izražavanja.
    “Ova sloboda kada ograničava slobodu druge osobe, onda je kontradiktorna sa ciljevima koje smo razvili. Da li je vrijeđanje poslanika Muhameda sloboda izražavanja? Mislim da to nije sloboda izražavanja. Ovo je kršenje vjerskih sloboda i svetih osjećanja muslimana”, rekao je Putin, prenosi Anadolija.

  • Obračun Rusije sa američkim internetskim džinovima nastavljen

    Obračun Rusije sa američkim internetskim džinovima nastavljen

    Google i Facebook u Rusiji treba da plate preko sto miliona evra jer navodno ne brišu ilegalne sadržaje.

    To je nastavak “medijskog rata”, piše DW.

    Nije isključeno ni proterivanje ovih koncerna iz Rusije.

    Sud u Moskvi naložio je u petak američkom koncernu Google da plati kaznu od 7,2 milijarde rubalja (oko 86 miliona evra) jer navodno hronično ne briše sadržaje koji su ilegalni u Rusiji. Facebook i Instagram, koji pripadaju koncernu Meta, kažnjeni su dvije milijarde rubalja (24 miliona evra).

    Sud je prvi put uzeo u obzir obrt koji Google ostvaruje, premda nije saopšteno kako se došlo do obračuna kazne. Pretpostavlja se da ona iznosi oko osam odsto godišnjih prihoda koncerna na ruskom tržištu.

    Iz Google su saopštili da će razmotriti presudu i naredne korake. Kompanija ima deset dana za žalbu.

    Dok kritičari sumnjaju da Kremlj vrši pritisak na velike internet-koncerne u namjeri da kontroliše internet, vlasti kažu da se radi o suzbijanju ilegalnih sadržaja u kojima se podstiče na upotrebu droge, objašnjava kako da laici sami naprave oružje ili eksploziv. Zabranjeni su i sadržaji koji se povezuju sa terorističkim organizacijama, ali i pozivi na “neprijavljene demonstracije“.

    Nastavak “medijskog rata”
    Kako piše Vašington post, kazne su dosadašnji vrhunac pritiska Rusije na internetske divove, a najviše zbog sadržaja povezanih sa opozicionim liderom Aleksejom Navaljnim koji se nalazi u zatvoru i označen je kao ekstremista.

    Kazna od preko sto miliona evra za dva koncerna dostiže nove dimenzije. U septembru je moskovski sud naložio Facebooku da plati oko 245.000 evra, dok je Twitter kažnjen sa 58.000 evra.

    Moskva je već dugo u klinču sa Google-om zbog platforme YouTube koja ponekad blokira sadržaje medija bliskih Kremlju.

    Posljednji slučaj tiče se državne televizije RT (bivša Russia Today) čiji je kanal na njemačkom jeziku uklonjen sa YouTube. RT na njemačkom odnedavno ima 24-časovni program na osnovu licence koju je za prostor Evrope izdalo srpsko Regulatorno telo za elektronske medije.

    Njemački regulatori najavili su da će tražiti sudsku zabranu emitovanja tog kanala.

    Još u septembru je YouTube blokirao neke kanale RT na njemačkom jer se, kako je saopšteno, odande šire dezinformacije o pandemiji. Iz Moskve su tada govorili o “medijskom ratu” i prijetili Google odmazdom.

    Moguće protjerivanje iz Rusije?
    Kako je ranije pisao kolumnista DW Aleksandar Pljušev, “televizija kao najvažnije propagandno sredstvo države rapidno gubi publiku. Ona odlazi na YouTube, a ta platforma nije pod ruskom kontrolom.“

    Pljušev je na svom Telegram kanalu sada rekao da odluka suda “možda pokazuje da je donesena politička odluka da se strani servisi izbace iz Rusije”.

    Predsjednik Vladimir Putin je u četvrtak na godišnjoj konferenciji za štampu rekao da vlasti neće oklijevati da uspore brzinu protoka ili sasvim zabrane platforme koje krše zakon.

  • Zbog reverznog režima transporta gasa za Zapadnu Evropu cijene na rekordnom nivou

    Zbog reverznog režima transporta gasa za Zapadnu Evropu cijene na rekordnom nivou

    Gasovod “Yamal-Evropa”, koji služi za transportovanje ruskog gasa u Zapadnu Evropu, već peti dan funkcioniše u reverznom režimu, što znači da se gas šalje iz Njemačke u Poljsku, pokazuju podaci njemačkog gasnog operatora.

    Cijene gasa u Evropi skočile su na rekordan nivo ove sedmice, nakon što je obrnut smjer toka gasa u “Jamalu”.

    Rusija je saopštila da reverzni tok gasa nije politički potez, ali se dešava u vrijeme povećanih tenzija između Moskve i Zapada povodom Ukrajine.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je prije dva dana da se obrnuto transportovanje gasa dešava jer nema narudžbi od kupaca.

    Putin je jučer rekao da je Poljska isključila Rusiju iz regulisanja rada ovog gasovoda.

    Prema jutrošnjim podacima, na njemačko-poljskoj granici gas se kreće na istok, u Poljsku, u količini koja je na sat ekvivalentna energiji od 1,1 miliona kilovat časova. Ovakav nivo toka očekuje se tokom čitavog dana.

    Ruski “Gasprom” za danas nije rezervisao tranzitne kapacitete za izvoz preko gasovoda “Yamal-Evropa”, navodi se u podacima sa berze energenata.

  • Pojavili se novi snimci; Rusija gomila vojsku na granici, baza prepuna tenkova

    Najnoviji satelitski snimci američke privatne kompanije pokazuju da Rusija i dalje gomila svoje snage na aneksiranom Krimu i u blizini Ukrajine.

    Istovremeno, Moskva vrši pritisak na SAD da pristanu na razgovore o bezbednosnim garancijama.

    Rojters nije mogao da proveri najnovije snimke kompanije Maxar Technologies.

    Kremlj je više puta ponavljao da zadržava pravo da po volji rasporedi sopstvene vojne snage na ruskoj teritoriji i optužuje zapadne zemlje da sprovode provokativne vojne manevre u blizini svojih granica.

    Rusija, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, “razmešta svoje trupe na svoju teritoriju zbog neprijateljskih dejstava njenih rivala u NATO-u, SAD i nekim evropskim zemljama, koje izvode veoma ambiciozne manevre u blizini naših granica”.

    Baza puna tenkova
    Satelitski snimci od 13. decembra pokazuju bazu na Krimu, koju je Rusija anektirala 2014. godine, punu oklopnih vozila i tenkova.

    Maxar je tu bazu snimio u oktobru i bila je prazna.

    “Tokom prošlog meseca, naši satelitski snimci visoke rezolucije zabeležili su višestruko raspoređivanje ruskih snaga na Krimu i nekoliko centara za obuku u zapadnoj Rusiji duž granice sa Ukrajinom”, rečeno je iz Maxara.

    Kako iz Maxara tvrde, aktivnosti su intenzivirane na tri lokacije na Krimu i pet lokacija na zapadu Rusije.

    Američki predsednik Džo Bajden i drugi zapadni lideri optužili su Moskvu da razmatra napad na Ukrajinu još u januaru, ali je Rusija to oštro odbacila.

  • Japanci razvijaju vakcinu za koju se smatra da je doprinos besmrtnosti čovjeka

    Japanci razvijaju vakcinu za koju se smatra da je doprinos besmrtnosti čovjeka

    Naučnici u Japanu tvrde da su napravili korak naprijed u produžavanju životnog vijeka čovjeka i to nakon uspješnog ispitivanja vakcina protiv ćelija koje doprinose starenju.

    Istraživači tokijskog Univerziteta Juntendo su poručili da su ovo spoznali nakon laboratorijskog ispitivanja nad miševima. Sugerišu da bi ova vakcina mogla pozitivno utjecati na zdravstvena stanja uslovljena starenjem.

    “Možemo očekivati da će se vakcine koristiti protiv aneurizme, dijabetesa i drugih zdravstvenih poteškoća uzrokovanih starenjem”, izjavio je profesor na spomenutom univerzitetu Toru Minamino.

    Čelnik Laboratorija za izučavanje raka i starenja Univerziteta Leicester dr. Salvador Macip je ukazao da su ranija laboratorijska ispitivanja nad miševima pokazala da je moguće onemogućiti umnožavanje ćelija starenja za između 15 i 35 posto. Međutim, još nije utvrđeno koliko dugo to može produžiti životni vijek.

    “Ovo je veoma interesantno pitanje oko kojeg ne postoji jedinstven stav. Pojedini vjeruju da postoji ‘tvrda’ granica životnog vijeka – pretpostavlja se da je to 130 godina. No, neki smatraju da je besmrtnost ipak moguće ostvariti”, izjavio je Macip.

    Prema njegovim riječima, prerano je zaključiti koliko dugo je moguće život produžiti, odnosno da li je moguće biti besmrtan. Očekuje da se neće još dugo čekati na konačan odgovor na ovo pitanje, piše Euronews.

  • Lider vladajuće poljske partije: Berlin od EU želi stvoriti njemački “Četvrti rajh”

    Lider vladajuće poljske partije: Berlin od EU želi stvoriti njemački “Četvrti rajh”

    Predsjednik vladajuće poljske partije Pravo i pravda (PiS) Jaroslaw Kaczynski iznio je niz kritika na ponašanje Brisela i Evropske unije te je poručio kako Njemačka nastoji pretvoriti EU u federalističku organizaciju.

    On je u intervjuu za poljski desničarski list GPC iznio kritike prema Sudu pravde Evropske unije za koji je naglasio kako predstavlja osnovni instrument koji se koristi za nametanje federalističkih ideja.
    Ovaj koncept, prema mišljenju lidera poljske vladajuće partije, prije svega dolazi iz Berlina te je trenutne aktivnosti Njemačke nazvao uspostavljanjem “Četvrtog rajha”.

    “Postoje zemlje koje nisu oduševljene perspektivom izgradnje njemačkog ‘Četvrtog rajha’ na bazi Evropske unije”, rekao je Kaczynsky.


    On je naglasio kako izraz “Četvrti rajh” ne bi trebao povezivati sa zloglasnim “Trećim rajhom”.

    “‘Četvrti rajh’ nema negativnu konotaciju. Ne odnosi se na Treći rajh, već na Prvi, odnosno Sveto rimsko carstvo”, izjavio je Kaczynsky.

    O sukobu Poljske s Evropskom unijom, koji je kulminirao tužbom Evropske komisije, Kaczynsky je izjavio kako Poljska nije izazvala taj pravni rat niti ga je htjela.

    “Bilo smo suočeni s fundamentalnim izborom koji se svodi na osnovno pitanje. Da li želimo i dalje biti suverena država ili prihvatamo da se naš suverenitet tretira kao višedecenijski incident u historiji našeg kontinenta. Za nas, izbor je nedvosmislen. Poljska će ostati suverena država koja odlučuje o svojoj politici”, rekao je lider PiS-a.

  • Sprema se invazija? “Ovo je najopasnija situacija”

    Sprema se invazija? “Ovo je najopasnija situacija”

    Nedeljama se govori o stotinak hiljada ruskih vojnika koji su grupisani na granici ka Ukrajini. Da li se sprema invazija?

    U baltičkim zemljama takođe strahuju, ali kažu da im prisustvo snaga NATO daje samopouzdanje.

    Tri predsednika koja su se sastala u Kijevu početkom božićne sedmice su na vrlo različite načine pogođena istim problemom: Ukrajina pod vođstvom Volodimira Zelenskog suočava se s masovnim grupisanjem ruskih trupa na svojoj granici.

    Poljska je pak domaćin američke baze sa protivvazdušnim raketama, koje bi države NATO trebalo da štite od ruskih pretnji. Stoga bi tamošnji predsednik Andžej Duda, u slučaju zaoštravanja situacije, morao strahovati da bi se Poljska bukvalno mogla naći na vatrenoj liniji.

    Litvanski predsednik Gitanas Nauseda doneo je u Kijev drugu perspektivu: nakon decenija sovjetske vladavine, njegova zemlja je, kao i Poljska, postala članica EU i NATO.

    Litvanija je 1990. godine postala prva zemlja koja se oslobodila vladavine Moskve; pre nego što je uspostavljena definitivna nezavisnost te zemlje, sovjetski tenkovi su 1991. još jednom protutnjali kroz glavni grad Vilnjus.

    Trojica predsednika su u svojoj zajedničkoj izjavi pozvala na “oštrije sankcije protiv Rusije zbog trajne agresije protiv Ukrajine”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je još jednom zatražio od NATO da nijednu istočnoevropsku državu ne prihvata više kao članicu, zahtevao je “dugoročne, pravne bezbednosne garancije”.

    “U slučaju nastavka agresivnog kursa naših zapadnih kolega, odgovorićemo adekvatnim vojno-tehničkim merama, oštrom reakcijom na neprijateljske korake”, rekao je Putin.

    Zabrinutost je izazvao i propagandni video-snimak u kojem se prikazuje da ruska bespilotna letelica izvodi manevar iznad Krima.

    Iako ulazak Ukrajine u NATO trenutno ne dolazi u obzir – pogled bivše sovjetske republike ka Zapadu zabrinjava Kremlj. Deo razloga je što bi krstarećim raketama iz Ukrajine trebalo samo nekoliko minuta do Moskve.
    Istočno krilo NATO u baltičkim državama

    “Prema mom mišljenju, ovo je najopasnija situacija od 2014. godine”, kaže litvanski politikolog Tomas Janelijunas, profesor na Institutu za međunarodne odnose Univerziteta u Vilnjusu. Tada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

    “Postoje mnoge indicije da Rusija ne smanjuje spremnost svoje vojske – naprotiv. Postoje naznake da se, ne samo vojska, već i sanitetsko osoblje, inženjeri i propagandni stručnjaci grupišu na ukrajinskoj granici”, kaže Janelijunas za DW. U ovako napetoj situaciji, kako ističe, rizik da greške dovedu do neplaniranih sukoba postaje vrlo visok.

    Neposredno nakon aneksije Krima, vladala je velika zabrinutost da bi još jedan napad ruske vojske mogao pogoditi baltičke zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija su jedine članice NATO koje su svojevremeno pripadale Sovjetskom savezu, a nakon njegovog raspada, one su poboljšavale povezanost sa Zapadom.

    Sa baltičkim državama Moskva je izgubila geopolitičku tampon-zonu – i direktnu vezu sa zapadnom Kalinjingradskom oblašću, koja od tada do danas predstavlja rusku eksklavu. Pri tome, etnički Rusi i dalje čine veliki deo tamošnjeg stanovništva, posebno u Letoniji i Estoniji.

    Te 2014. se na Baltiku bukvalno mogla osetiti napetost – drugačije nego danas, kaže politikolog Janelijunas. “Rekao bih da je društvo sada mnogo mirnije. Prisustvo trupa NATO na Baltiku je važan izvor tog samopouzdanja.”

    Usled aneksije Krima, NATO je “pojačao prisustvo” u baltičkim državama i poslao borbene jedinice od po hiljadu vojnika, koje se smenjuju svakih šest meseci, u svaku od ove tri zemlje, kao i u Poljsku. U litvanskoj Rukli polovina tog kontingenta dolazi iz nemačkog Bundesvera.

    Međutim, u poređenju sa tim jedinicama NATO, Rusija je “okupila deset puta više vojnika” samo u Kalinjingradu, upozorio je nedavno litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas.

    Za Tomasa Janelijunasa, međutim, veličina trupa nije odlučujuća: “Sama činjenica da zemlje NATO šalju trupe u baltičke države potvrđuje da će NATO u slučaju sukoba skoro automatski intervenisati”, objašnjava litvanski politikolog. “To je simbolična, ali vrlo važna garancija da Član 5 ne stoji samo na papiru, već da funkcioniše u stvarnosti.”

    Ta klauzula koja važi u NATO garantuje da će sve članice priteći u pomoć, ako jedan od partnera bude napadnut.

    Solidarnost sa Baltima

    Tako se i nova nemačka vlada potrudila da iskaže podršku. Prva destinacija Kristine Lambreht, nove nemačke ministarke odbrane, bila je Rukla, gde je potvrdila da Nemačka “čvrsto stoji na strani naših partnera i prijatelja”. “Situacija u Ukrajini je vrlo ozbiljna i mogu da razumem zabrinutost naših baltičkih saveznika”, rekla je Kristina Lambreht.

    Ukoliko bi situacija eskalirala, NATO bi imao geografsku prednost: “Baltik bi bio prva linija fronta mogućeg sukoba između NATO i Rusije, a sve trupe koje su tamo stacionirane ne bi bile dovoljne da se suprotstave Rusiji”, kaže Janelijunas. “Ali već je bilo mnogo vojnih vežbi i postoje konkretni planovi o tome kako će se trupe premeštati u to područje – i to ne samo na papiru, već je to isprobano i u stvarnosti.”

    Sve tri baltičke države su od 2014. povećale izdvajanja za vojsku i ona sada prelaze dva procenta BDP, što je cilj NATO. Litvanija je ponovo uvela obavezu služenja vojnog roka, a u druge dve države ona nikada nije ni bila ukidana.

    Tako je za mnoge stanovnike Baltika briga zbog moguće ruske invazije tek jedna od mnogih tema: kao i u brojnim drugim evropskim zemljama, napeta je situacija zbog širenja korone. Litvanija se pak nalazi i u do sada neviđenom trgovinskom sukobu sa Kinom, a odnos sa autoritarnim režimom u susednoj Belorusiji dovodi do dodatnih napetosti.

    Ipak, u Litvaniji se nadaju da sankcije neće biti samo izgovorene pretnje, kaže Tomas Janelijunas: “Rusija se neće primiriti upozorenjima, samo oštro delovanje može dovesti do pomaka”, smatra politikolog. “Naravno, to ne znači vojnu akciju, ali bi upotreba oštrih ekonomskih mera poslala jak signal.”

    Na sastanku predsednika u Kijevu, Ukrajina, Poljska i Litvanija izjasnile su se za “preventivne” sankcije – u nadi da će Evropa tako biti “zaštićena od agresivne politike Rusije”.

  • Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji

    Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji

    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kako bi razmotrili situaciju oko gomilanja ruskih trupa na granicama Ukrajine, saopštio je američki Stejt department.

    “Blinken i Stoltenberg su razgovarali o dvostrukom pristupu NATO Rusiji, uz napomenu da Alijansa ostaje spremna za smislen dijalog sa Rusijom, ali i ujedinjena u odbrani i zaštiti saveznika”, saopštio je danas Stejt department, prenosi Rojters.

    “NATO će nastojati da pokrene ozbiljne razgovore sa Moskvom početkom sljedeće godine kako bi se smanjile tenzije zbog gomilanja ruskih oružanih snaga na granici sa Ukrajinom”, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin takođe je danas izrazio nadu u konstruktivne razgovore sa Vašingtonom i Briselom o bezbjednosnim garancijama koje je tražila Rusija, jer, kako je rekao, postoje naznake da je Zapad spreman da sarađuje o tom pitanju.

    “Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom”, poručio je danas Putin na tradicionalnoj velikoj godišnjoj konferenciji za novinare, navodi Rojters.