VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ugledna finska političarka o NATO-u, Srebrenici, Haškom sudu i Ratku Mladiću: Njemačka i SAD će morati da se izvine Srbima

    Ugledna finska političarka o NATO-u, Srebrenici, Haškom sudu i Ratku Mladiću: Njemačka i SAD će morati da se izvine Srbima

    Njemačka i Francuska su se svojevremeno pokušale iskupiti polaganjem vijenaca za svu nepravdu koju su počinile prije sto godina tokom svojih kolonijalnih osvajanja afričkih zemalja. Hoće li biti potrebno novih 100 godina da SAD i Njemačka priznaju istinu o nasilju koje su počinile nad srpskim narodom i da se izvine nevinim ljudima poput generala Ratka Mladića i njegovim sunarodnicima?

    Zapitala se ovo u svom autorskom članku profesorica Pirko Turpeinen, ugledni psihijatar i nekadašnja funkcionerka finskih socijaldemokrata, reagujući na pojedine napise u finskim medijima kako bi nakon presude generalu Ratku Mladiću “Srbija trebalo da se suoči sa svojim ratnim zločinima”. Ova finska političarka, koja je godinama radila i kao stručni saradnik u Komisiji za ispitivanje torture i kršenja ljudskih prava Savjeta Evrope, smatra kako je nad Srbima tokom prošlog vijeka izvršen najveći genocid, te da je razaranje Jugoslavije od strane zemalja članica NATO-a i SAD zapravo najveći međunarodni zločin u Evropi od Drugog svjetskog rata. Prema njenim riječima, srpski narod je gotovo istrijebljen tokom Drugog svjetskog rata, a sve je nastavljeno tokom devedesetih godina.

    • Hrvatska imigracija i razne tajne službe finansirale su godinama jednu agresivnu antisrpsku propagandnu kampanju preko najpoznatijih marketinških agencija. Zvonar CIA Robert Ber je u jednoj od svojih knjiga napisao da je na raspolaganju imao na desetine miliona dolara kako bi povećao jaz između različitih etničkih grupa u SFRJ, a kako bi slomljene male države ispunile ciljeve nadnacionalnog kapitala iz SAD i Njemačke – navela je ova finska političarka.

    Ono što se kasnije desilo, kako kaže, ide na dušu tih velikih sila, koje su dozvolile da nakon “Oluje” Hrvatska bude etnički očišćena od Srba, a u čemu su, istakla je Turpeinenova, učestvovali i penzionisani američki generali.

    Ona smatra kako je Mladić, s kojim je imala prilike da razgovara u nekoliko navrata, vjerovatno jedini oficir tokom tih ratnih godina u BiH koji se više puta pozvao na zakone i međunarodne ugovore.

    • NATO sud ga je i pored toga osudio. Stavili su mu na dušu i Srebrenicu iako on uopšte nije bio u tom gradu tokom spornih događaja, a koji su kasnije iskonstruisani od strane tajnih službi i lažnih svjedoka. Mladić je nakon ulaska u Srebrenicu početkom jula 1995. razgovarao sa predstavnicima Srebrenice i generalom UN Karemansom. On je tada rekao kako Bošnjaci mogu odabrati hoće li ostati u gradu ili žele ići negdje drugdje. Organizovao je i prevoz, nahranio ih, te zatražio da u svakom autobusu bude i po jedan pripadnik UN. Nakon toga je otišao u Beograd – napisala je Turpeinenova pozivajući svjetske medije da objave izdvojeno mišljenje sudije Apelacionog suda Priske Matimbe Nijambe, koja se nije složila sa presudom Mladiću navodeći kako bi bilo najpravednije da se ovo suđenje ponovi.
  • Naoružana grupa u Nigeriji otela 80 đaka i pet nastavnika, ubijen policajac

    Naoružana grupa u Nigeriji otela 80 đaka i pet nastavnika, ubijen policajac

    Naoružane osobe ubile su jednog policajca i otele najmanje 80 učenika i pet nastavnika iz škole u nigerijskoj državi Kebbi, rekli su policijski izvori, mještani i jedan nastavnik.

    Ovo je bila treća masovna otmica u posljednje tri sedmice na sjeverozapadu Nigerije. Vlasti su saopćile da napade vrše naoružani banditi koji potom traže otkupninu.

    Usman Aliju, nastavnik u školi, rekao je da su napadači odveli više od 80 đaka, uglavnom djevojčica.

    “Ubili su policajca, provalili kroz kapiju i ušli pravo na časove”, rekao je Aliju Reutersu.

    Policijski glasnogovornik Nafiju Abubakar izjavio je da je policajac ubijen u razmjeni vatre i da je pogođen i jedan učenik, koji je dobio medicinsku pomoć.

    Glasnogovornik državnog guvernera rekao je da još sakupljaju podatke o ukupnom broju nestalih učenika.

    Napad je izvršen u državnom federalnom koledžu u gradu Birnin Yauri. Snage sigurnosti pretražuju obližnju šumu u potrazi za nestalim učenicima i nastavnicima.

    Lokalni mještanin Atiku Aboki, koji je došao u školu neposredno nakon što je prestala pucnjava, rekao je da je vidio scenu panike i konfuzije dok su ljudi tražili svoju djecu.

  • Uz određene uslove: Od 25. juna Njemačka dozvoljava ulazak putnicima van EU

    Uz određene uslove: Od 25. juna Njemačka dozvoljava ulazak putnicima van EU

    Njemačka vlada dozvoliće od 25. juna ulazak u zemlju putnicima van EU koji su primili obe doze vakcine, saopšteno je na sajtu njemačkog ministarstva unutrašnjih poslova.

    Oni će od tog datuma moći da uđu u zemlju i to najranije 14 dana nakon primljene druge doze.

    Putnici mogu da uđu u Njemačku bilo kao turisti, ili da posjete porodicu i prijatelje.

    Uslov za ulazak je, ipak, da su vakcinisani jednom od vakcina navedenih na spisku na sajtu Instituta Paul Erlih.

    Trenutno se priznaju samo one vakcine koje je odobrila Evropska agencija za ljekove (EMA).

    Druge vakcine koje nude sličan nivo zaštite biće dodate na spisak čim budu završene neophodne procjene, navedeno je na sajtu ministarstva.

    Njemačka je sa “crvene liste” država rizičnih za putovanja zbog korona virusa skinula BiH i Srbiju, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana.

    Robert Koh institut (RKI), zbog opadajućeg broja novih slučajeva infekcije korona virusom, sa liste rizičnih zemalja skinuo je više zemalja, među kojima su Austrija, SAD, Kanada, Jermenija, Azerbejdžan, Kanada, Liban, Moldavija, Ukrajina, Kipar.

  • Amerika i Rusija smanjuju tenzije na Balkanu?

    Amerika i Rusija smanjuju tenzije na Balkanu?

    Iako su mnogi detalji razgovora Džoa Bajdena, američkog predsjednika, i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, koji su vodili na samitu u Ženevi, i dalje nepoznati javnosti, opšti utisak novinara koji su prisustvovali samitu je da su odnosi u određenoj mjeri popravljeni i da postoji prostor za dalje unapređenje. Nijedna od relevantnijih publikacija nije objavila da su odnosi nakon samita pogoršani.

    Ako se ovo pokaže tačnim, moguće je očekivati i popravljanje odnosa na prostoru zapadnog Balkana te smanjivanje tenzija.

    Podsjećanja radi, “Nezavisne novine” su proteklih mjeseci pisale, pozivajući se na njemačke i američke izvore, da bi samit mogao dovesti do boljeg razumijevanja između ove dvije zemlje, a da je jedna kockica u tom mozaiku i sređivanje odnosa između dvije supersile na prostoru zapadnog Balkana, iako je većina medija i analitičara očekivala suprotne rezultate.

    Objašnjeno nam je da je Evropa, a posebno Njemačka, snažno insistirala i posredovala da SAD i Rusija postignu dogovor kako bi evropski kontinent izbjegao da ponovo postane središte hladnog rata između dvije najveće nuklearne sile. U tom kontekstu, objašnjeno nam je, a što se pokazalo tačnim, da ni Rusija ni Amerika neće odbiti njemačku inicijativu da dobije novog visokog predstavnika u BiH, koji će od 1. avgusta zamijeniti Valentina Incka.

    Iako na pres-konferenciji nijedan predsjednik nije govorio o zapadnom Balkanu, Putin je novinarima objasnio da su o svim temama o kojima se raspravljalo ostvareni konstruktivna atmosfera i razumijevanje.

    “Mislim da smo zaista imali ispravne procjene po brojnim pitanjima. Obje strane su izrazile želju da se međusobno bolje razumijemo, da tražimo zajednička stajališta. Razgovor je bio sasvim konstruktivan”, rekao je Putin.

    Sa druge strane, Bajden je na pitanja novinara odgovarao s određenom nervozom, jer je dio američkih medija izvještavao da je popustio pred Putinom, što nije tačno. Međutim, Bajden je između redova izjavio da su se SAD i Rusija dogovorili o nekim pitanjima u vezi sa Kinom.

    “Rusija se nalazi u teškoj situaciji, jer je pritisnuta od strane Kine. Oni očajnički žele da ostanu velika sila”, rekao je Bajden.

    Da zapadni Balkan bude na agendi dva lidera, pobrinula se Angela Merkel, njemačka kancelarka.

    Naime, upravo je Merkelova u pripremnim razgovorima pred samit spomenula zapadni Balkan u razgovoru s obojicom lidera. Iz Ministarstva spoljnih poslova Njemačke je, nakon razgovora sa Bajdenom krajem januara ove godine, u saopštenju objavljeno šest tema o kojima se razgovaralo, među kojima je bio i zapadni Balkan. U saopštenju nakon razgovora Merkelove s Putinom, koji je telefonski obavljen 8. aprila, a koji ima svega tri vrlo kratka pasusa, čak je direktno spomenuta i BiH, što je vrlo neuobičajeno za tako važan razgovor. Iz ovog se može zaključiti da je s Putinom razgovarala o novom visokom predstavniku.

    Faris Kočan, istraživač na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani, međutim, smatra da nije došlo do napretka u odnosima SAD i Rusije. On je za “Nezavisne novine” ocijenio da je veći rezultat samita Bajdena s Putinom učvršćivanje odnosa Amerike i Evrope.

    “Meni se čini veoma bitnom izjava koju je dao visoki predstavnik EU Žozef Borel da EU mora biti spremna na još lošije odnose sa Rusijom, a to bi onda značilo da se Bajden i Putin u suštini nisu ništa dogovorili”, smatra Kočan.

  • Kurc: Cilj da se zapadni Balkan vrati visoko na agendu EU

    Kurc: Cilj da se zapadni Balkan vrati visoko na agendu EU

    U Beču će sutra, u organizaciji austrijske vlade, biti održana konferencija o zapadnom Balkanu, na kojoj će učestvovati i premijerka Srbije Ana Brnabić.

    U eksluzivnom intervjuu agenciji Tanjug, domaćin skupa, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, rekao je da mu je cilj da ovom konferencijom vrati zapadni Balkan na visoko mjesto na agendi EU.

    “Zapadni Balkan je region koji je nama u Austriji, a i meni lično važan. Kada sam bio ministar spoljnih poslova počeo sam da se zalažem za taj region, i to sam nastavio i kao kancelar”, rekao je on.

    Kurc je kazao da je pandemija korona virusa mnoge teme zasjenila i stavila u drugi plan, a tako i zapadni Balkan.

    “Glavni cilj ove konferencije je da zapadni Balkan na evropskoj agendi podignemo na veoma visoko mjesto. Želimo da postoji snažniji fokus na ovaj region, kao i da i sve izjave, razgovori o evropskoj perspektivi, konačno postanu realnost”, objasnio je austrijski kancelar.

    Na konferenciji u Beču, prema najavi austrijske vlade, učestvovaće premijeri Crne Gore Ranko Krivokapić, Sjeverne Makedonije Zoran Zaev, Bosne i Hercegovine Zoran Telgetija, kosovski premijer Aljbin Kurti, predstavnici Albanije, te i izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

  • Putin: Bajden je znao šta želi i ponašao se vješto

    Putin: Bajden je znao šta želi i ponašao se vješto

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je izjavio danas da slika američkog predsjednika Džozefa Bajdena predstavljena u medijima nema nikakve veze sa realnošću

    “Slika američkog predsjednika Džoa Bajdena koju su stvorili ruski i američki mediji, nema nikakve veze sa realnošću”, rekao je danas Putin, a prenosi ruska agencija Tas s.

    Ruski predsjednik je pohvalio prijateljsku atmosferu koja je vladala na pregovorima sa američkim predsjednikom u Ženevi, napominjući da su uspjeli da postignu međusobno razumijevanje o brojnim ključnim pitanjima.

    “Atmosfera je bila prijateljska. Čini mi se da smo uspjeli da razumijemo jedan drugog i da se složimo oko stavova o ključnim pitanjima”, poručio je Putin.

    Ruski predsjednik je, kako javlja Rojters, pohvalio profesionalnost Bajdena nakon povratka kući sa njihovog prvog sastanka “oči u oči”.

    Putin je rekao da je Bajden znao šta želi da postigne i da se ponašao “vješto”.

  • Glavni zaključci samita Bajden-Putin: Zajednička deklaracija, prozivka za Kapitol i potpuni razlaz oko jednog teškog pitanja

    Glavni zaključci samita Bajden-Putin: Zajednička deklaracija, prozivka za Kapitol i potpuni razlaz oko jednog teškog pitanja

    Ruski i američki predsjednik Vladimir Putin i Džo Bajden sastali su se juče u Ženevi, što je ujedno bio i prvi zvaničan susret dvojice lidera na mjestu predsednika.

    Održana su dva sastanka u užem i širem obliku koji su trajali kraće nego što je bilo predviđeno oko četiri sata.

    Osim Bajdena i Putina sastanku su prisustvovali američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kao saradnici oba predsednika.


    Nakon samita dvojica predsjednika su održali odvojene konferencije za novinare – Putinova je trajala sat vremena, Bajdenova pola sata, a mediji koji su izvještavali bili su puni utisaka i prenosili su svaki potez i jedne i druge strane.

    Nakon sastanka izdato je zajedničko saopštenje u koje je navedeno da su obje strane dokazale da su sposobne da postignu napredak u zajedničkim ciljevima, čak i u periodima napetosti, kao i da rusko-američka saradnja pomaže u smanjenju pretnji sukoba i nuklearnim ratom.

    Na konferencijama za novinare predsjednici su istakli da je postignut sporazum o vraćanju ambasadora u diplomatska predstavništva u Moskvi i Vašingtonu i planom da se započne sa radom na postižanju novog sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin i njegov američki kolega usvojili su danas i zajedničku deklaraciju o strateškoj nuklearnoj stabilnosti s ciljem da se spriječi nuklearni rat.

    Ipak, dvojica lidera izrazila su veoma različita mišljenja o teškim pitanjima u koja spadaju i nasumični sajber-napadi koji se izvode sa teritorije Rusije. Putin je ponovo insistirao na tome da Moskva nema nikakve veze sa sajber-napadima iako američke obavještajne strukture tvrde suprotno.


    Bajden je naglasio da je Putina jasno upozorio da će ukoliko Rusija prekorači crvene linije i npr. izvrši napade na vitalne dijelove američke infrastrukture, njegova administracija odgovoriti i “posljedice tog odgovora će biti poražavajuće”.

    Predsjednik SAD Džo Bajden rekao je da su se on i ruski predsjednik Vladimir Putin saglasili da se nastave razgovore o čuvanju određenih dijelova ključne infrastrukture van domašaja sajber-napada.

    Bajden je najavio da će se dodatno razgovarati i o potrazi za izvršiocima nasumičnih sajber-napada i preložio da se 16 elemenata ključne infrastrukture, uključujući energetski sektor i vodosnabdevanje, zaštite od takvih diverzija.

    Iako se odnosi pogoršavaju od kako je Bajden u januaru stupio na dužnost oba lidera su potvrdila da su razgovori bili konstruktivni.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin je ocijenio da tokom tročasovnih razgovora nije bilo “neprijateljskih tonova” i podsjetio da je pitanje ljudskih prava bilo jedna od tema, kao i da je Bajden izrazio zabrinutost za sudbinu ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

    Govoreći o kritikama na račun gušenja opozicije u Rusiji predsjednik Putin je predočio da ne želi da vidi pobunu u Rusiji kao onu na Kapitol hilu u januaru, niti događaje kakvi su doveli do organizovanja pokreta “Crni životi su važni”.

    On je ukazao na sve slične događaje u SAD i podsjetio na odgovor američkih snaga bezbjednosti tokom upada nezadovoljnih pristalica Trampa na Kapitol hil.

    Iako je izrazio sumnju da bi se odnosi SAD i Rusije uskoro mogli vratiti u ravnotežu, Putin je sugerisao da je Bajden iskusan političar s moralnim vrijednostima i neko s kim bi se moglo sarađivati.

    – Sastanak je zapravo bio vrlo efikasan, raspravljali smo o suštinskim pitanjima i na veoma određen način. Cilj je bio da se postigne ruzultat, a jedan od njih je i da se prošire granice povjerenja – rekao je Putin i posebno istakao da je predsjednik Bajden prihvatio da se nastave pregovori na novom sporazumu o kontroli nukleranog naoružanja nakon što postojeći sporazum Novi START prestane da važi 2026. godine.

    Putin je na konferenciji za novinare nakon susreta sa Bajdenom komentarisao raniju reakciju američkog predsjednika koji je potvrdno odgovorio kada je upitan da li smatra da je Putin “ubica”.

    – Uzmimo primer Avganistana. U samo jednom napadu je ubijeno 120 ljudi na jednom vjenčanju. Hajde da pretpostavimo da je to bila greška, jer takve stvari se događaju. Ali šta da kažemo na ubijanje ljudi u Iraku iz helikoptera ili dronova koji su očigledno civili. Šta je to? Ko je odgovoran za to? Ko je ubica – upitao je Putin.

    Mediji su zabilježili tokom kratkog zajedničkog forografisanja dvojice lidera pred početak ražgovora u vili La Granž na Ženevskom jezeru da govor tijela Putina i Bajdena nije odavao naročitu naklonost.

    Ipak, nakon višemjesečne oštre retorike iz Moskve i Vašingtona i uzajamnih optužbi, Putin i Bajden su se rukovali prije početka sastanka.

    Samit u Ženevi pratio je veliki broj novinara i medijskih kuća, a gotovo svi portali prenosili su konferencije uživo i izvještavali iz munuta u minut.

    Nakon sastanka u Ženevi, Putin se vratio u Moskvu, a Bajden u Vašington.

  • Трећа агресија Берлина на Балкан

    Трећа агресија Берлина на Балкан

    Њемачка је била кључна земља у разбијању некадашње заједничке државе Југославије, али и једина држава у Европи која је над Србима извршила три агресије, двије војним путем и једну политичким и дипломатским средствима, која траје и данас.

    Каже ово за “Глас Српске” бивши југословенски дипломата из Београда Владислав Јовановић, коментаришући изјаву хрватског предсједника Зорана Милановића, који је након самита НАТО-а открио да је Њемачка, заједно са Италијом и још неким државама, била против тога да се у завршну декларацију уврсти и Дејтонски мировни споразум и конститутивност народа, на чијим начелима функционише БиХ.

    За разлику од Милановића, српски дипломата није зачуђен, а ни изненађен посљедњим дешавањима у Бриселу, јер су, како је истакао, те исте западне земље одмах по потписивању Дејтонског споразума, а преко својих старатеља над БиХ, константно радиле на разбијању дејтонских темеља.

    • Ово је, нажалост, само наставак једне такве немачке агресивне политике која се већ годинама уназад покушава извући из сенке САД те се наметнути као моћна европска сила у решавању светских проблема, а поготово оних на Балкану. Проблема које су у ствари они и произвели. Ако погледате само на позицији високог представника су се до сада углавном смењивали политичари и дипломате из Аустрије и Немачке, јер су се они специјализовани за балканска питања, односно за српски фактор – нагласио је Јовановић, наводећи да то њихово “усавршавање” траје посљедњих 150 година.

    Према његовим ријечима, ангажовање Њемачке посебно је наглашено на свим оним просторима гдје су Срби битан фактор.

    • Сада би у тој причи колатерал могли бити и Хрвати из БиХ, јер се све чешће може чути да би БиХ требало успоставити на некаквим грађанским начелима. Историјска искуства, међутим, уче да свако демонтирање било ког међународног споразума може бити погубно, као што је рецимо било и са Версајским споразумом, када је Хитлер почео да га разграђује. Због тога сматрам да ће на крају разум надвладати “немачку прагматичност”, јер уклањање дејтонских темеља би нас вратило у прошлост, у неко претходно стање које никоме не одговара – поручио је Јовановић и додао да се нада да ће и нови високи представник у БиХ Кристијан Шмит тога бити свјестан по преузимању дужности.

    Иначе потез Њемачке затекао је хрватског предсједника, који је након тога констатовао да очигледно “неки желе размонтирати Дејтонски споразум”. Оно што је Милановићу било посебно чудно јесте да то раде државе које критикују српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика због кршења овог мировног споразума.

    • То је потпуно поремећена логика, ту нешто није нормално. Западна Европа која на неком токсичном нивоу напросто изводи глупости, растапа и растаче један темељ БиХ, који је, каква год је, обезбеђује од потреса. Дио западних држава за БиХ заговара такозвани “грађански” модел којим би био замијењен дејтонски концепт три равноправна народа. То није могуће, јер било какве промјене у БиХ морају укључивати Хрватску и Србију, изворне потписнице Дејтонског мировног споразума – поручио је Милановић након самита НАТО-а у Бриселу.

    Лажна обећања

    Какве планове има Европска унија предвођена Њемачком можда се најбоље може видјети и из изјаве посланика њемачког Бундестага Александера Ноја, који је у разговору са министром унутрашњих послова Србије Александром Вулином истакао да Европска унија и поред свих обећања не жели у свом пуноправном чланству земље Балкана, а посебно Србију.

  • Joe Biden: Ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod

    Joe Biden: Ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod

    Američki predsjednik Joe Biden je poručio da je njegov današnji sastanak sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom pokazatelj američkim saveznicima da se “Amerika vratila svijetu”. Naglasio je da ne radi protiv Rusije, već za američki narod.

    Ovo je izjavio na konferenciji za novinare koja je održana višesatnog sastanka u ženevskoj vili La Grange. To je bio prvi njegov susret sa čelnikom ruske države od kada je izabran za predsjednika Sjedinjenih Američkih Država.
    Poručio je da on i Putin imaju jedinstvenu odgovornost jer, kako je rekao, upravljaju velikim državama, te da oni moraju sarađivati u zajedničkom interesu.

    “Rekao sam Putinu da ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod”, kazao je i dodao je da je to njegova odgovornost.

    Posebno je naglasio važnost ljudskih prava u odnosima između ove dvije države. Kako je naveo, ljudska prava su u DNK SAD-a i da se zbog toga moraju suprotstaviti onima koji ih krše.
    “Mi predstavljamo jednu ideju. Nemamo prava zato što nam ih daje vlada, već zato što smo rođeni – to sam mu rekao, te da ćemo uvijek govoriti o slučaju opozicionara Alekseja Navalnija”, naglasio je Biden.


    Tvrdi da je ruskom predsjedniku poručio da neće dozvoliti podrivanje američkog suvereniteta.


    Biden je u nastavku govorio o ulozi SAD-a i Rusije u međunarodnim odnosima. Najavio da će sarađivati na strateškoj sigurnosti, te istakao važnost cyber sigurnosti. Potcrtao je da je Putinu dao listu od 16 prioriteta, odnosno ključne infrastrukture koja mora biti sigurna od hakerskih napada.

    “Pitao sam ga kako bi njemu bilo da Rusija mora platiti hakerima pet miliona dolara zbog napada, kao što je SAD morao platiti zbog nedavnog napada na naftovod”, kazao je.


    Kao temu razgovora je istakao rat u Siriji, pa je s tim u vezi naveo važnost formiranja humanitarnog koridora. Smatra da je u interesu obje zemlje da Iran nema nuklearno naoružanje.

    Kako je izjavio, Putinu je ukazao da je SAD posvećen teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.

    “Pokazali smo saveznicima da se SAD vratio svijetu”
    Mišljenja je da je prilikom susreta uradio ono što je planirao da uradi, te da je SAD poslao poruku saveznicima

    “Sastanak je bio pozitivan i nije bilo animoziteta. Nismo se složili oko nekih pitanja i to smo jasno iznijeli. Ali, to nije urađeno u velikim tenzijama. Nadam se da smo pokazali saveznicima da se SAD vratio svijetu. Sada smo uspostavili jasnu osnovu kako ćemo postupati prema Rusiji. Ne kažem da je sve gotovo, ima još mnogo toga da se uradi”, izjavio je Biden.


    Naveo je da su razgovarali i o trgovini, te istakao da onda kada Rusija ima problem sa SAD-om, onda ima problem i sa drugim državama. Puštanje opozicionara Navalnog iz zatvora je izdvojio kao uslov za američke investicije u Rusiji.

    Ranije je Putin na konferenciji za medije izjavio da se ne slažu oko mnogih pitanja, ali da neprijateljstva nije bilo.

    Sastanak je trajao nešto manje od četiri sata, iako je ranije najavljeno da će trajati pet sati. Bio je podijeljen u dvije sesije – u malu sesiju koja je trajala manje od dva sata i veliku sesiju. Prisustvovali su i američki državni sekretar Antony Blinken i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

  • Biden poklonio Putinu avijatičarske sunčane naočale i kristalnu skulpturu američkog bizona

    Biden poklonio Putinu avijatičarske sunčane naočale i kristalnu skulpturu američkog bizona

    Američki predsjednik Joe Biden danas je poklonio avijatičarske sunčane naočale i kristalnu skulpturu američkog bizona ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu. To se desilo tokom njihovog prvog susreta od kada je Biden izabran za predsjednika.

    Naočale je napravila američka kompanija Randolph, a koriste ih američki vojnici i vojnici NATO-a. Ovo nije jedini poklon koji je Putin dobio od Bidena.
    Darovao mu je i kristalnu skulpturu američkog bizona koji je jedan od nacionalnih simbola Sjedinjenih Američkih Država. Skulpturu je napravila kompanija Steuben Glass iz New Yorka.

    CNN je ocijenio da je darovanje naočala vrlo simboličan čin koji se desio neposredno nakon samita NATO-a u Birselu. Biden je na samitu poručio da je SAD ponovo posvećen ovom vojnom savezu, te je pozvao saveznike da se bolje suprotstave Rusiji i Kini.


    Kompanija Randolph je 1978. počela proizvoditi naočale HGU-4/P Aviator za američke vojnike. Dizajnirane su i namijenjene za pilote borbenih aviona.

    Spomenuta skulptura predstavlja snagu, jedinstvo i izdržljivost, saopćili su iz Bijele kuće. Pod zaštitom države je od 2016. kada je bivši predsjednik SAD-a Barack Obama potpisao zakon kojim je to omogućeno, prenosi CNN.

    Postolje skulpture je izrađeno od trešnjinog drveta, a na njemu je metalna ploča s natpisom koji je posvećen današnjem višesatnom susretu Bidena i Putina u ženevskoj vili La Grange.

    NAKON SASTANKA S PUTINOM
    Joe Biden: Ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod
    Nakon susreta, državni lideri su održali zasebne konferencije za medije. To je prvo učinio Putin, te je tom prilikom izjavio da se ne slažu oko brojnih pitanja, ali da nije bilo neprijateljstva. Malo kasnije je Biden naglasio da ne radi protiv Rusije niti bilo koga drugog, već za američki narod.